Magija pirotskih ćilima – kako tradicija briše granice između naroda

Gospođa Godfri, kaže da je mislila da će joj iskustvo sa pletenjem pomoći da lakše savlada tehniku tkanja, ali joj je ipak bilo teško. Na kraju je uspela da istka jednu pirotsku šaru.

„Trebalo mi je četiri dana. Radila sam po četiri sata dnevno sa dve veoma iskusne instruktorke. I očigledna je razlika kada pogledate kako je izgledalo kada sam počela, a kako na kraju“, s ponosom pokazuje svoj isktkani primerak gospođa Godfri.

Ambasadorka Kanade, njena ekselencija, Kati Čaba, je po drugi put učestvovala na tkačkoj koloniji u Pirotu. Smatra da je i pored vanrednih okolnosti nastalih zbog pandemije koronavirusa događaj bio odlično organizovan i zahvaljuje Violeti Jovanović i njenom timu iz Naleda i Etno mreži. Takođe, naglašava da su imali veliku podršku i od gradonačelnika Pirota i upravnika organizacije „Dansko srce“.

Gospođa Godfri se od malena bavila ručnim radom i zna kolika je važnost da se umeće prenese na naredne generacije.

„Kada sam čula šta radi Violeta, razgovarala sam sa ljudima iz Ju-Es ejda i oni su bili impresionirani onim što je radila Etno mreža jer žene ne samo što su savladale tu veštinu već su zahvaljujući njoj mogle i sebe da izdržavaju prodajući svoje proizvode, a takođe da prenesu tu veštinu na sledeće generacije. Važno je osnažiti žene i omogućiti im da se samopotvrđuju i steknu ekonomsku nezavisnost, bez obzira kolika će biti zarada“, naglašava gošća Jutarnjeg programa.

U Kanadi živi dosta Srba i pripadnika drugih naroda. Svi su iz svojih zemalja poneli običaje, kulturu i kuhinju. Ambasadorka Čaba kaže da joj je jedna od najdražih stvari to što kada šeta bilo kojim gradom u Kanadi može da sretne ljude iz različitih delova sveta i da proba hranu iz celog sveta, uključujući i divnu hranu iz Srbije i može da učestvuje u različitim kulturnim događajima, festivalima i paradama.

„Srpska dijaspora je dala veliki doprinos kanadskom kulturnom bogatstvu i raznolikosti Kanade i drago nam je što smo u prilici da vidimo srpske folklorne igre i probamo srpsku hranu. Ove godine, nažalost, zbog situacije sa koronavirusom nismo imali prilike da proslavimo svoj nacionalni praznik, 1. jula, kao što to inače činimo, ali svake godine u tome učestvuju i srpske folklorne grupe“, dodaje ambasadorka Kanade.

Violeta Jovanović, direktorka Naleda, naglašava da su se učesnice kolonije pre svega osećale vrednovano. Prijalo im je da budu u ovako dobrom društvu i da je ovo bila jedna od retkih prilika kada su one prepoznate kao čuvari tradicije koje su svakodnevno na braniku našeg kulturnog nasleđa i identiteta.

„Tradicija upravo pomaže da se izbrišu granice između naroda i da se zajedno povežemo, a da se svaka sredina i svaki region prepoznaje po onome što je tu specifično. Ono što je za nas upravo važno pored očuvanja kulturnog nasleđa je i ekonomsko osnaživanje žena. Žena u unutrašnjosti koje su formalno nezaposlene, ali vladaju veštinama koje su dragocene za nas kao društvo, koje su jako retke i koje bi trebalo da sačuvamo“, naglašava Jovanovićeva.

Zato je veoma važna ovakva vrsta podrške koju su dobili od uglednih gošći iz Kanade i Amerike, jer je ona podstrek lokalnim liderima koji imaju viziju razvoja svojih sredina, kao što su Pirot i Sombor, da daju još snažniju podršku ženama i njihovim zanatskim udruženjima. Da im obezbede prostor za rad bez nadoknade, da im obezbede galerijski prostor u kome će da plasiraju svoje proizvode, da im pomognu u pakovanju, u dizajnu, u otkupu proizvoda za protokol gradonačelnika, što se već i sprovodi, ali treba da se omasovi, naglašava direktorka Naleda.

Ju-Es ejd inače, još od 2005. godine podržava projekte Etno mreže. Vlada Kanade je takođe finansijski podržala delatnosti ove organizacije.

„Glavni faktor koji nas je motivisao da odvojimo sredstva i pomognemo ovaj projekat je da finansijski osnažimo žene, a posebno u vreme koronavirusa kada mnoge porodice snose negativne posledice, a ovo je bila prilika da se razviju te veštine“, naglašava gospođa Kati Čaba.