Provincije kasne u organizaciji zaštite od poplava širom Kanade
OTTAWA – Novi izveštaj kaže da se provincijske Vlade ne kreću dovoljno brzo da zaštite kuće i druge zgrade od pustoši poplava.
Izveštaj Centra za klimu na Univerzitetu Waterloo kaže da prosečno, pokrajinske Vlade dobivaju ocenu C oko pripremljenosti od poplava. Predsedavajući Centra Blair Feltmate kaže da je to poboljšanje u odnosu na C-minus u sličnom izveštaju prije četiri godine, ali nije dovoljan napredak kada klimatske promene svake godine donose veće rizike od poplava.
“Ako je pitanje ,krećemo li se u pravom smeru na ublažavanju poplavnog rizika?’ odgovor je da, a na pitanje, krećemo li se dovoljno brzo?“ odgovor je ne “, rekao je. Rezultati se temelje na razgovorima sa 139 pokrajinskih i teritorijalnih službenika, procenjujući devet kategorija, uključujući planove za slučaj vanrednih stanja, mapiranje poplava, zaštitu kritične infrastrukture, planiranje korištenja zemljišta kritičnu zaštitu infrastrukture itd.
Feltmate kaže da bi provincijske Vlade trebale ažurirati svoje karte poplava svakih pet do sedam godina, a Newfoundland i Labrador su jedina provincija koja je u potpunosti ažurirala karte rizika od rečnih, obalnih i atmosferskih voda od 2015. godine.
Britanska Kolumbia i Saskatchewan nisu ažurirali svoje mape poplava više od dve decenije.”Moramo više gotovo univerzalno učiniti širom zemlje da bismo redovno ažurirali mape poplavnih područja”, rekao je. “A ove mape moramo učiniti javno dostupnim i prilagođene korisnicima.”
Mnoge jurisdikcije nerado objavljuju takve karte u javnosti. Izveštaj takođe pokazuje da većina provincija nema zakonske propise koji sprečavaju da se novi događaji pojave na mestima visokog rizika od poplave, a nekoliko njih nije učinilo mnogo na proceni i zaštiti javnih zgrada poput bolnica i škola.
Poplava je najskuplja vrsta prirodne katastrofe u Kanadi, a broj i učestalost poplava povećani su poslednjih godina, što se u najvećoj meri pripisuje klimatskim promenama. Topliji vazduh zadržava više vlage, što znači i jače kiše.
Izveštaj Instituta za svetske resurse, početkom ove godine upozorio je da bi se godišnji troškovi izlivanja reka i dizanje nivoa mora mogao utrostručiti do 2030. godine bez dodatnog napora na ublažavanju poplava. Takođe predviđa da će broj u poplavama izloženih Kanadjana porasti sa 200.000 u 2010. na 350.000 u 2030. godini.
Kanadska koncelarija za osiguranje takođe pokazuje rast troškove osiguranja za ekstremna vremena, od kojih je većina za poplave, sa prosečno 400 miliona dolara između 1983. i 2008 godine, a u zadnjih osam do devet godina između 2009. i 2017. taj je trošak bio veći od milijardu dolara godišnje.
