Turisti i biznismeni beže od Bliskog istoka

Oru­ža­ni su­kob u Ira­nu je po­re­me­tio ne sa­mo is­po­ru­ke naf­te i ga­sa, ne­go i tr­go­vin­ske i tu­ri­stič­ke to­ko­ve u mno­gim ze­mlja­ma u ši­rem re­gi­o­nu Bli­skog is­to­ka jer su se po­je­di­ne dr­ža­ve u Za­li­vu na­šle na uda­ru, po­što Ame­ri­ka u nji­ma ima svo­je voj­ne ba­ze. Pre­ma pr­vim ra­ču­ni­ca­ma naj­te­ži da­nak će si­gur­no pla­ti­ti Uje­di­nje­ni Arap­ski Emi­ra­ti, Sa­u­dij­ska Ara­bi­ja, Ka­tar, ali ne­će bi­ti po­šte­đe­ni ni Tur­ska i Egi­pat, po­go­to­vo što je u re­gi­o­nu po­vre­me­no po­re­me­će­ni avi­on­ski sa­o­bra­ćaj.

Mno­ge ze­mlje u za­pad­noj Evro­pi već upo­zo­ra­va­ju svo­je gra­đa­ne da do­bro raz­mi­sle pre ne­go što kre­nu na put u taj deo sve­ta. Pre­ma pr­vim pro­ce­na­ma tu­ri­stič­kih struč­nja­ka broj stra­nih go­sti­ju će se u re­gi­o­nu u ovoj go­di­ni sma­nji­ti naj­ma­nje za 12 od­sto. Po­mi­nje se i mno­go ve­ća broj­ka (27 od­sto), po­go­to­vo uko­li­ko se da­lje za­o­štri kri­za u Ira­nu i u Per­sij­skom za­li­vu. To se mo­glo oče­ki­va­ti po­što za­pad­ni tu­ri­sti ne že­le ni­šta da ri­zi­ku­ju, dok su na go­di­šnjem od­mo­ru. U Ita­li­ji, Špa­ni­ji i Fran­cu­skoj tu­ri­stič­ki po­sle­ni­ci užur­ba­no se pri­pre­ma­ju da ugo­ste ve­ći broj stra­nih tu­ri­sta, ne­go pret­hod­nih go­di­na.

An­ka­ra na­sto­ji da osta­ne po stra­ni su­ko­ba ko­ji se već i te ka­ko ose­ća i u Ana­do­li­ji. Od po­čet­ka su­ko­ba kra­jem fe­bru­a­ra Tur­ska je če­ti­ri pu­ta bi­la na ni­ša­nu ba­li­stič­kih ra­ke­ta ko­je su sti­gle sa te­ri­to­ri­je Ira­na. Na uda­ru je bi­la ve­li­ka voj­na ba­za „In­džir­lik” na ju­go­i­sto­ku ze­mlje ko­ju de­ce­ni­ja­ma, po­red tur­ske ar­mi­je, ko­ri­ste Ame­ri­kan­ci i dru­gi NA­TO sa­ve­zni­ci. Tu­ri­stič­ki rad­ni­ci u Tur­skoj se već hva­ta­ju za gla­vu po­što bi su­kob, ako se na­sta­vi, tek mo­gao da ote­ra mno­ge stra­ne go­ste, čak i one ko­ji već go­di­na­ma le­tu­ju u An­ta­li­ji, Is­tan­bu­lu i dru­gim me­sti­ma na oba­la­ma Ma­le Azi­je. Tur­ska je tu­ri­stič­ka ve­le­si­la, če­tvr­ta na sve­tu, iza Fran­cu­ske, Špa­ni­je i Ame­ri­ke. Pro­šle go­di­ne Tur­sku je po­se­ti­lo vi­še od 64 mi­li­o­na ino­stra­nih go­sti­ju ko­ji su na me­di­te­ran­skoj oba­li i na oba­la­ma Bos­fo­ra i Dar­da­ne­la osta­vi­li 65 mi­li­jar­di do­la­ra. Ove go­di­ne se oče­ki­vao da­lji rast pro­me­ta i pri­ho­da, ali se sa­da stra­hu­je da će to iz­o­sta­ti. An­ka­ra je sprem­na da se su­o­či i sa ovim iza­zo­vom, kao što smo to ra­di­li i u vre­me epi­de­mi­je ko­ro­na vi­ru­sa, kri­ze u Ga­zi i ra­ta u Ukra­ji­ni, is­ti­ču u tur­skom Mi­ni­star­stvu za kul­tu­ru i tu­ri­zam. Po­sle­di­ce se već ose­ća­ju. Ove go­di­ne je već iz­o­stao do­la­zak Ira­na­ca ko­ji tra­di­ci­o­nal­no u se­ve­ro­i­stoč­noj Ana­do­li­ji do­če­ku­ju i pro­sla­vlja­ju do­la­zak iran­ske No­ve go­di­ne i pro­le­ća (No­vrus), ko­ji pa­da 21. mar­ta. Pre­ma Sta­ti­stič­kom za­vo­du Tur­sku je pro­šle go­di­ne po­se­ti­lo 3,5 mi­li­o­na gra­đa­na iz su­sed­nog Ira­na. Ta­da su Iran­ci bi­li pe­ti na li­sti stra­nih tu­ri­sta, po­sle onih ko­ji su sti­gli iz Ru­si­je, Ne­mač­ke, Bri­ta­ni­je i Bu­gar­ske.

Ohra­bru­je to što za­sad ne­ma ma­sov­nih ot­ka­zi­va­nja aran­žma­na, ka­da se ra­di o po­pu­lar­nim de­sti­na­ci­ja­ma, kao što su An­ta­li­ja, Is­tan­bul, Iz­mir i Bo­drum.