Restauracija oštećenih umetničkih dela uz veštačku inteligenciju gotova za nekoliko sati

Vreme ostavlja traga na uljanim slikama, jer habanje i prirodno starenje stvaraju pukotine, promenu boje i mrlje gde su se komadići pigmenta oljuštili.

Konzervatorima su nekada za precizne popravke potrebne godine, pa je trud rezervisan za najvrednija dela, ali novi pristup mogao bi da transformiše proces restauracije starih umetničkih dela u posao od nekoliko sati.

Nova tehnika koristi veštačku inteligenciju i druge računarske alate za kreiranje digitalne rekonstrukcije oštećene slike. Ona se zatim štampa na providni polimerni list koji se pažljivo postavlja preko originalnog dela.

Da bi demonstrirao tehniku, Aleks Kačkin, postdiplomski istraživač na Institutu za tehnologiju u Masačusetsu (MIT), restaurirao je oštećeno delo – ulje na platnu koje se pripisuje nepoznatom holandskom slikaru koji je u istoriji umetnosti zabeležen kao autor Poklonstva mudraca, slike iz kasnog 15. veka prema proceni Martina Šongauera.

Slika je izuzetno detaljna, ali vidno podeljena na četiri dela, prekrivena finim pukotinama i ispresecana hiljadama sitnih mrlja gde je boja otpala.

„Oštećenja su najčešće u delovima slike sa složenim detaljima. Vekovi degradacije su ostavili traga“, rekao je Kačkin, koji je procenio da bi bilo potrebno oko 200 sati da se slika restaurira tradicionalnim tehnikama konzervacije.

Aleks Kačkin je proces restauracije dela započeo skeniranjem slike kako bi utvrdio veličinu, oblik i položaj oštećenih područja. Utvrđeno je da ima 5.612 odvojenih delova kojima je bila potrebna intervencija.

Zatim je napravljena digitalna „maska“ u Fotošopu. Da bi se vratila boja tamo gde nedostaje, dodate su tačkice, a nijanse su usklađene sa okolnim pigmentima. Oštećenja šara ispravljena su kopiranjem sličnih šara sa drugih mesta na slici. Lice bebe kopirano je sa drugog dela istog umetnika.

Kada je završena, digitalna maska je odštampana na polimernoj foliji, a zatim lakirana kako bi se sprečilo curenje boje i na kraju stavljena preko slike.

Ukupno je korišćeno 57.314 boja za popunjavanje oštećenja umetničkog dela. Korekcije su osmišljene da poboljšaju sliku, čak i ako nisu savršeno poravnate.

Videvši rezultat, Kačkin je bio oduševljen: „Usledile su godine truda da dobijemo metod koji radi. Osetili smo olakšanje što je konačno ova metoda uspela da rekonstruiše i spoji delove slike koji su opstali do danas“.

Pristup, opisan u stručnom časopisu Priroda (Nature), može se koristiti samo na slikama koje su dovoljno glatke da se folija može ravno postaviti na njih. Digitalna maska se može oljuštiti ili ukloniti pomoću konzervatorskih rastvarača i u tom slučaju neće ostaviti tragove na originalnom umetničkom delu.

Etička pitanja i ograničena primena

Kačkin se nada da će ovaj alat zasnovan na veštačkoj inteligenciji omogućiti galerijama da restauriraju i izlože mnoštvo oštećenih slika koje se ne smatraju dovoljno vrednim da bi se u njih ulagali trud i novac potrebni za tradicionalnu restauraciju.

Ipak, Aleks Kačkin priznaje da postoje etička pitanja koja treba razmotriti. Neka od njih razmatraju da li je prihvatljivo stavljati tanak film preko slike, hoće li to otežati posmatranje dela i da li su određene korekcije, poput kopiranih delova, prikladne.

U pratećem članku, profesor Hartmut Kucke iz Muzeja kulturne istorije Univerziteta u Oslu ukazao je da ovaj pristup pruža način za bržu i jeftiniju restauraciju oštećenih slika nego što je to bilo moguće konvencionalnim tehnikama.

„Metoda će verovatno biti najzgodnija za primenu u slučaju slika relativno niske vrednosti koje bi inače bile smeštene iza zatvorenih vrata, a takođe možda neće biti pogodna za poznata, vredna umetnička dela. Međutim, mogla bi proširiti dostupnost umetnosti, izvlačeći oštećene slike iz skladišta pred novu publiku“, zaključio je profesor Kucke.