Nijedan objekat nije direktno pogođen projektilom, već je šteta načinjena udarnim talasom obližnjih eksplozija
Na početku dvonedeljnog primirja iranski ministar turizma Reza Salehi-Amiri izjavio je da se šteta na istorijskim spomenicima u Iranu, nastala tokom sukoba sa Sjedinjenim Američkim Državama i Izraelom, procenjuje na oko 57,7 miliona dolara, odnosno približno 7,5 biliona iranskih rijala. Oštećenja su zabeležena na ukupno 140 istorijskih lokaliteta raspoređenih u 20 provincija širom zemlje, rekao je ministar, a prenele agencije. Prema njegovim rečima, najveća šteta registrovana je u Teheranu, gde su oštećena 63 spomenika, zatim u Isfahanu sa 23 i u regionu Kurdistana, gde je oštećeno 12 lokaliteta. Ostali objekti nalaze se u različitim delovima zemlje.
Ministar nije izneo detalje o tome koji su konkretni spomenici pretrpeli oštećenja, niti koliki je stepen njihovog uništenja. Međutim, nedavno su iranske državne novinske agencije javile da je nekoliko istorijskih zgrada u kompleksu palate Sadabad u Teheranu oštećeno u udarnom talasu američko-izraelskih vazdušnih napada na iransku prestonicu, dok se na samom početku rata i Unesko oglasio navodeći koja kulturna dobra iz svetske baštine su oštećena.
Mada informacije nisu precizne, iranski mediji su preneli da je u pomenutom istorijskom kompleksu Sadabad udarnim talasom eksplozija navodno oštećeno nekoliko zgrada, u kojem se nalaze muzeji i predsednička rezidencija. Fotografije i video-snimci koje su objavile novinske agencije IRNA i ISNA prikazuju krhotine, posebno razbijeno staklo i delove plafona, razbacane po podu Zelene palate, jednog od glavnih paviljona. Najmanje dva druga paviljona su takođe oštećena, saopštila je IRNA.
Kompleks palata Sadabad u severnom Teheranu je istorijska znamenitost koja obuhvata više od 100 hektara u podnožju planine Alborz. Nekadašnja letnja rezidencija dinastija Kadžar i Pahlavi danas je pretvorena u ogroman muzej sa 15 do 18 palata i muzeja okruženih raskošnim vrtovima, a ističe se Belom i Zelenom palatom. Ovaj veliki kompleks u severnom Teheranu obuhvata prirodnu šumu, ulice, kanate, galerije, vile/palate i muzeje. Pored muzeja, u palati Sadabad, jednom od najposećenijih mesta u ovom gradu, nalaze se rezidencije iranskog predsednika i guvernera pokrajine, dok se u blizini nalaze objekti Revolucionarne garde i pravosuđa.
Unesko je takođe još pre mesec dana, kako je tada preneo „Gardijan”, identifikovao četiri oštećena lokaliteta u Iranu, od 29 lokaliteta svetske baštine u zemlji, a među njima su palata Golestan, zgrada u istorijskom centru Teherana, džamija Džameh u Isfahanu (centralni Iran) i praistorijska nalazišta u dolini Horamabad (istočni Iran). Šteta je naneta uprkos koordinatama koje je Unesko poslao, saopšteno je tada.
Koliko se moglo saznati po ipak šturim informacijama, najozbiljnija šteta naneta je teheranskom Golestanskom dvorcu, koji datira iz 14. veka, i dvorcu Čehel Sotun u Isfahanu iz 17. veka.
Sudeći po video-snimcima i javnim izjavama, nijedna istorijska zgrada nije direktno pogođena projektilom, ali su udarni talasi od obližnjih eksplozija i mogući ostaci projektila razbili staklo i oštetili pločice i zidove.
Video sa mesta događaja, koji se vrteo na „Instagramu”, pokazao je da je čuvena dvorana ogledala palate Golestan razbijena, dok su komadići stakla razbacani po njenom podu.
Kad je reč o dvorcu Čehel Sotun u Isfahanu, prestonici Irana u tri istorijske epohe, gde veliki deo arhitekture datira iz doba dinastije Safavida, od 16. do 18. veka, on je pretrpeo najveća oštećenja, ali su prijavljena i oštećenja u palati Ali Kapu i nekoliko džamija oko ogromnog trga Nakš-e Džahan. Video-snimci koje su snimili stanovnici unutar trga prikazuju stubove dima koji se dižu od obližnjih vazdušnih napada, preneo je „Gardijan”.
Guverner Isfahana Mehdi Džamalinedžad rekao je tada da je šteta naneta čak i nakon što su koordinate istorijskih lokaliteta bile razmenjene među zaraćenim stranama i nakon što su plavi štitovi – koji označavaju istorijska blaga prema Haškoj konvenciji iz 1954. godine o zaštiti kulturnih objekata u ratu – postavljeni na krovove važnih zgrada.
„Isfahan nije običan grad, to je muzej bez krova”, rekao je Džamalinedžad u govoru objavljenom na društvenim mrežama, naglasivši da ni u jednoj od prethodnih epoha, ni u avganistanskim ratovima, ni u mogulskom osvajanju, čak ni tokom ’svete odbrane’ (rata između Irana i Iraka 1980–1988) ovo nikada nije urađeno”.
„Ovo je objava rata civilizaciji. Neprijatelj koji nema kulturu ne obraća pažnju na simbole kulture. Zemlja koja nema istoriju ne poštuje znakove istorije. Zemlja koja nema identitet ne ceni identitet”, dodao je Džamalinedžad.
Jedan iranski geolog koji je godinama radio u Isfahanu rekao je u poruci prosleđenoj „Gardijanu” da je drevna prestonica posebno ranjiva. „Isfahan je dugo bio napadan odozdo, sleganjem tla koje uništava strukture iz doba Safavida, a sada i odozgo, od strane Amerikanaca. Čini se da Isfahan danas ima manje prijatelja nego ikad”, rekao je geolog.
Unesko je još početkom marta izdao saopštenje o zabrinutosti zbog ovih oštećenja, navodeći da je „svim zainteresovanim stranama saopštio geografske koordinate lokaliteta na listi svetske baštine”.
