Kanadska komisija za ljudska prava – agencija sa širokim pravosudnim ovlašćenjima koju u potpunosti finansira savezna vlada – objavila je da je proslava Božića dokaz kanadske „kolonijalističke“ verske netolerancije.
“Diskriminacija verskih manjina u Kanadi je utemeljena u kanadskoj istoriji kolonijalizma”, stoji u dokumentu o verskoj netoleranciji koji je prošlog meseca objavila agencija.
„Očigledan primer su zakoniti praznici u Kanadi“, dodaje se, napominjući da hrišćani i ostali za praznike Božić i Vaskrs imaju slobodne dane, dok nehrišćani moraju „zatražiti posebno, kako bi slavili svoje svete dane“.
Suština izveštaja, o kojoj je prvi izvestio Blacklock’s Reporter , je da je Kanada puna verske netolerancije i da je uvek takva bila. “Da bi krenuli napred ka održivoj promeni, svi Kanađani prvo moraju priznati kanadsku istoriju verske netolerancije”.
Ovo sve stoji u izveštaju je uprkos činjenici da je slobodno ispovedanje vere bio kanadski zakon od pre sastavljanja Konfederacije, stanje stvari koje bi bilo vrlo retko u svetu 19. veka.
Godine 1851., kolonijalna provincija Kanade čak je donela Zakon o slobodi bogoslovlja, koji je štitio sve “slobodnog vršenja i uživanja u verskoj profesiji i bogosluženju, bez diskriminacije ili preferencija”.
Ova rana tolerancija verskog pluralizma delimično se ogleda u činjenici da gotovo sve preovlađujuće nehršćanske religije Kanade imaju korene u zemlji koja se proteže unatrag skoro 100 godina.
Prva kanadska džamija, Al-Rashid džamija u Alberti, izgrađena je 1938. od doprinosa koji su donirali i nemuslimani u regionu.
Prvi kanadski hram Sikha otvoren je 1908. u Vankuveru, a prema Vancouver Heritae Foundation je bio „međureligijski prostor u kojem su i nesikhi imali izvršne funkcije“. Najstarija jevrejska skupština u zemlji datira iz 1768. godine u Montrealu.
Ništa od ovoga se ne spominje u dokumentu za diskusiju. Umesto toga, fokusira se prvenstveno na jedan očigledan izuzetak kanadske istorije i zapisa o verskoj toleranciji: višedecenijsko nastojanje države da se iskoreni tradicionalna starosedilačka duhovnost u korist hršćanstva, uglavnom kroz sistem indijanskih rezidencijalnih škola.
Kanadska komisija za ljudska prava to ne navodi kao anomaliju, već kao simbol kanadskog “identiteta kao kolonijalne države-naseljenika”.
Kanadska komisija za ljudska prava osnovana je 1977. godine kako bi se sproveo kanadski zakon o ljudskim pravima — što se najviše čini kroz Kanadski sud za ljudska prava. Oni rade zahvaljujući 32 miliona dolara godišnje iz federalnog finansiranja.
Poslednjih godina komisija se snažno naslanja na doktrinu “antirasizma” – ideologiju koja smatra da, puka pravna jednakost nije dovoljna, jer svaki ishod koji nesrazmerno utiče na jednu grupu u odnosu na drugu mora inherentno biti proizvod “sistemskog rasizma”.
“Sistemski rasizam je uporni problem u Kanadi. Nijedna organizacija i nijedna vlada nisu imuni”, navodi se u antirasističkoj deklaraciji komisije.
Na “ vremenskoj liniji protiv rasizma“, agencija dodaje da su njeni „službenici za ljudska prava“ bili ovlašteni da otkriju „suptilni miris“ rasizma i da im je posebno naređeno da daju prioritet slučajevima koji se odnose na „rasu, boju ili nacionalnog ili etničkog porekla.”
Dokument za raspravu koji navodi zakonske božićne praznike kao oblik “verske netrpeljivosti” sadržan je u delu u kojem se tvrdi da sve to predstavlja “oblik diskriminacije”.
I to nije nova ideja. Dugi dokumenti o stavovima koje je izradila Komisija za ljudska prava Ontarija takođe se pozivaju na kanadsku statutarnu proslavu Božića kao primer “sistemskog verskog proslavljanja”.
Zakonski praznik 25. decembra „može negativno uticati na nehrišćane, od kojih će neki možda morati da potraže poseban zahtev da bi slavili svete svoje vere“, stoji u tekstu .
Ovakvi stavovi nisu bez potencijalnih pravosudnih posledica, budući da obe komisije zadržavaju moć da sprovedu sankcije i kazne protiv poslodavaca za koje smatra da su se bavili “diskriminacijom”.
Uprkos tvrdnji kanadske komisije za ljudska prava da slobodan dan na Božić predstavlja versku netoleranciju, ankete pokazuju da Kanađani koji nisu hrišćani gotovo univerzalno nemaju problema s praznikom.
Prošlogodišnja anketa Legera pitala je Kanađane koji su odrasli kao nehrišćani da li ih je uvredio pozdrav “ Merry Christmas“. Od ispitanika, 92 posto je reklo “ne”. Ista anketa je takođe pitala Kanađane svih religija da li Božić i druge „verske“ praznike treba izbaciti iz službenih zakonskih praznika u zemlji. Samo šest posto je reklo „da“.
To je verovatno razlog zašto su – barem na parlamentarnom nivou – političari uglavnom napustili bilo kakvu prethodnu suzdržanost o spominjanju reči “Božić” u korist neutralnih izraza kao što su “Zima” ili “Praznici”.
Lider NDP-a Jagmeet Singh – trenutno jedini nehrišćanski lider velike stranke – čak je poželeo „čuvajte Hrista u Božiću“ u svojoj službenoj božićnoj poruci 2018. “Za hrišćane širom sveta ovo je vreme za slavlje života i učenja Isusa Hrista – i njegove poruke saosećanja, hrabrosti i empatije”, napisao je .
SERBIANNEWS/CANADA
