MENISNC
Pretraga
21.1 C
Vancouver
Naslovna Blog Stranica 993

Mini računar koji može sve sada štiti i od malvera

Od
miki
-
0

Raspberry Pi mini računar je sada istreniran da detektuje malver koji aktivno napada korisnike.

Pi Malware Detection sistem se oslanja na elektromagnetne talase, koje emituje računar potencijalne žrtve, kako bi detektovao malicioznu aktivnost.

Istraživači sajber bezbednosti tvrde da je sistem ostvario preciznost od čak 99,82 procenta tokom testiranja.

Tim sa IRISA instituta je zajedničkim snagama kreirao jedinstveno rešenje za otkrivanje malvera. Prema navodima, Malware Detection System ne presreće nikakav softver niti istražuje pakete podataka koji ulaze ili izlaze iz računara. Umesto toga Raspberry Pi procenjuje, sa iznenađujuće visokom stopom preciznosti, aktuelne aktivnosti malvera tako što analizira elektromagnetne talase.

Kako bi razvili sistem za detektovanje malvera, istraživači su povezali Raspberry Pi na osciloskop i sondu H-polja, kako bi se detektovale promene u elektromagnetnom polju.

Jednostavno rečeno, istraživači su istrenirali Raspberry Pi da prepoznaje abnormalne obrasce elektromagnetnih talasa koje emituju računari kada ih napadne malver.

Najveća prednost Raspberry Pi Malware Detection sistema je to što je u pitanju sistem za eksterni nadzor, što znači da korisnici ne moraju da instaliraju nikakav softver na potencijalno ciljanim uređajima.

Istraživači najavljuju još više testova i finog podešavanja sistema, kako bi on bio spreman da stalno detektuje novi malver.

Dačić: Očigledno da će se vlasti Australije odlučiti da deportuju Novaka Đokovića

Od
miki
-
0
IZVOR: POLITIKA

Predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić izjavio je danas da je ponašanje vlasti Australije prema teniseru Novaku Đokoviću, koji je nekoliko dana proveo u pritvoru u Melburnu zbog ispitivanja u vezi sa medicinskim izuzećem za ulazak u tu zemlju bez potvrde o vakcinaciji protiv koronavirusa, „generalno sramno” i „političko maltretiranje”.

Dačić, koji je i bivši ministar inostranih poslova, za televiziju Hepi izjavio je da će se „očigledno vlasti Australije opredeliti da deportuju” Đokovića, kome će, ako mu bude oduzeta viza, biti zabranjen ulazak u tu zemlju na tri godine.

„Svaka država ima diskreciono pravo da nekome odbije ulazak u zemlju ali gotovo nikad se nije radilo o poznatim ljudima kao što se sada radi o Novaku Đokoviću. To je nešto što se retko viđa. Generalno taj postupak je sraman i mora da ima reakciju sa naše strane”, rekao je Dačić, a prenosi Beta.

On je naveo i da „država ima ograničeno polje gde može da reaguje”.

Javni dug Srbije 56,4 odsto BDP-a na kraju novembra

Od
miki
-
0

Deficit republičkog budžeta iznosio je u periodu januar-novembar 2021. godine 149,6 milijardi dinara

Javni dug Srbije iznosio je 29,89 milijardi evra na kraju novembra 2021. godine, što je činilo 56,4 odsto bruto domaćeg proizvoda zemlje, prema podacima objavljenim na veb sajtu Ministarstva finansija.

Novembarski iznos javnog duga je u nominalnom iznosu porastao za 281 milion evra u odnosu na prethodni mesec, a njegov udeo u BDP-u je veći za 0,5 procentnih poena nego u oktobru kada je iznosio 55,9 posto.

Javni dug je na početku 2021. godine, u januaru, iznosio 27,14 milijardi evra, a njegov udeo u BDP-u je bio 51,2 procenta, pokazuju podaci iz tabele Ministarstva finansija, preneo je Tanjug.

Deficit republičkog budžeta Srbije iznosio je u periodu januar-novembar 2021. godine 149,6 milijardi dinara.

Prihodi su ostvareni u iznosu od 1,31 hiljada milijardi dinara, a rashodi su izvršeni u iznosu od 1,46 hiljada milijardi, objavilo je Ministarstvo finansija.

Ovaj rezultat je bolji od plana predviđenog oktobarskim rebalansom budžeta za 16 milijardi dinara, budući da je za navedeni period bio predviđen deficit od 165,6 milijardi dinara.

Samo u novembru, ostvaren je deficit u iznosu od 51,8 milijardi dinara.

U novembru su ostvareni budžetski prihodi od 125,4 milijarde dinara, od čega su poreski prihodi iznosili 106,8 milijardi.

Najveći deo poreskih prihoda odnosi se na uplatu PDV-a u iznosu od 57,4 milijardi dinara i akciza u iznosu od 27,4 milijarde. Neporeski prihodi ostvareni su u iznosu od 16,6 milijardi dinara, a priliv donacija je iznosio 2,0 milijarde dinara.

Rashodi su izvršeni u iznosu od 177,2 milijarde dinara, od čega su izdaci za zaposlene iznosili 27,4 milijarde dinara, kapitalni izdaci 45,3 milijarde, subvencije su izvršene u iznosu od 22,1 milijarde, a transferi fondovima PIO, RFZO, NSZ i SOVO u iznosu od 17,2 milijarde dinara.

Na nivou opšte države, u periodu januar-novembar je ostvaren fiskalni deficit u iznosu od 112,1 milijardu dinara i primarni fiskalni deficit u iznosu od pet milijardi dinara.

Đoković zasad izbegao deportaciju, istekao rok za odluku ministra

Od
miki
-
0

Novak Đoković je slobodan čovek, australijske vlasti su odustale od gonjenja i deportacije i blizu je nastupa na Australijan openu.

Sud u Melburnu poništio je odluku Federalne vlade Australije o ukidanju vize i deportaciji Đokovića, a potom je ministar za emigracije Aleks Hok odustao od namere da iskoristi diskreciono pravo i svojom odlukom mu poništi vizu.

Rok za tu odluku je istakao i Novak je veoma blizu da igra u Melburnu. Odluka o njegovom proterivanju ipak može biti doneta u utorak, javlja RTS pozivajući se na australijski lokalni portal Ejdž.

Đokovićev tim ipak još ne može da proglasi potpuni trijumf jer postoji mogućnost da mu viza bude ukinuta u utorak.

ESTERHAZI TORTA

Od
miki
-
0

Sastojci za jednu koru (pečete 6):
2 belanceta
50 g šećera
50 g mlevenih pečenih lešnika

Fil:
12 žumanaca
1 burbon vanilin šećer
150 g šećera
1 kašika ekstrakta vanile
70 g brašna
30 g gustina
300 ml mleka
300 g omekšalog putera
150 g mlevenih pečenih lešnika

Glazura:
1 belance
250 g šećera u prahu
1-2 kašičice limunovog soka
50 g čokolade + kašika ulja

Za dekoraciju:
Pečeni listići badema ili mleveni lešnik

Priprema:

Rernu uključite na 180 stepeni. Na 6 papira za pečenje iscrtajte krugove 26 cm prečnika. Umutite 2 belanceta u čvrst sneg postepeno dodavajući šećer. Na kraju umešajte mlevene lečnike. Papir sa iscrtanim krugom okrenite naopako pa špatulom poravnajte u okviru iscrtanog kruga. Pecite 10 minuta. Ponovite za još 5 kora.

Za fil mleko stavite da skoro proključa. U drugoj posudi pomešajte žumanca, šećer, vanilin šećer, vanilu, gustin i brašno. Dobro izmešajte žicom. Kada se mleko zagrejalo, kutlaču toplog mleka dodajte žumancima da i dobro izmešajte da ih zagrejete. Zatim, žumanca dodajte vrućem mleku i kuvajte nekoliko minuta uz stalno mešanje da dobijete gust krem. Sklonite sa vatre, preručite u čistu posudu, pokrijte prozirnom folijom i stavite na hladno da fil dostigne sobnu temperaturu. Zatim, u odvojenoj posudi umutite puter sobne temperature pa postepeno dodajte fil sve vreme muteći. Na kraju dodajte mlevene pečene lešnike i sjedinite mikserom. Podelite fil na 6 jednakih delova.

Opkrojite kore tako da budu pravilnog kružnog oblika, ukoliko ima potrebe. Na tanjir za serviranje stavite jednu koru. Zatim ravnomerno rasporedite jedan deo fila. Nastavite tako dok imate kora s tim što ćete poslednji deo fila namazati preko cele torte. Površinu torte možete umesto filom namazati tankim slojem džema od kajsije. Hladite tortu 30-ak minuta.

U međuvremenu istopite čokoladu sa uljem, pa je stavite u dresir kesicu. Za belu glazuru umutite jedno belance pa dodajte šećer u prahu, mešajte da se u potpunosti sjedine pa po potrebi dodajte limunov sok dok ne dobijete gustinu kao sa snimka (link). Listiće badema ispecite kratko na suvom tiganju, da blago porumene. Neka vam sve ove tri stvari budu gotove.

Ivice torte pokrijte listićima badema. Zatim, na površinu torte rasporedite belu glazuru a onda istisnite čokoladu u koncentričnim krugovima po celoj površini. Zatim, odmah vrhom čačkalice povlačite linije, jednom od centra, drugi put ka centru. Tortu pripremite dan ranije, da bi ukus bio baš kako treba.

Ajfon slavi 15. rođendan

Od
miki
-
0
iphone13

Pre petnaest godina na današnji dan, 9. januara na MacWorld Expo 2007, Stiv Džobs je predstavio revolucionarni komunikacioni uređaj, koji će, kako je tada rekao, promeniti, ne samo svet mobilne telefonije već svet uopšte.

„Epl“ je u ajfon integrisao ajpod, omogućio tačskrin interfejs i potom dodao prodavnicu aplikacija.

Na predstavljanju, suosnivač „Epla” Stiv Džobs rekao je publici: „Danas predstavljamo tri revolucionarna proizvoda. Prvi je ajpod sa širokim ekranom sa kontrolama na dodir. Drugi je revolucionarni mobilni telefon. I treći je revolucionarni uređaj za internet komunikaciju. Ovo nisu tri odvojena uređaja”, nastavio je, dodajući „Ovo je jedan uređaj i mi ga zovemo ajfon”.

Ajfon, najavljen početkom 2007. godine u San Francisku, u prodaji je bio već 29. juna.

Kompanija je za početak nudila dva osnovna modela –  verziju od 4 GB interne memorije, po ceni  od 499 dolara i model sa 8 GB, koji se prodavao za 599 dolara.

U nekoliko država SAD, početak prodaje ovih uređaja izazvao je ogromne redove kupaca ispred „Epl” radnji.

Trend se ubrzo proširio na Japan, u kojem se danas prodaje naviše ajfon uređaja. Talas je zahvatio i ostali svet, a u mnogim krajevima, ajfon predstavlja svojevrsni statusni simbol.

Časopis Tajm je 2016. godine proglasio ajfon najuticajnijim tehničkim uređajem na svetu.

Od kada je prvi ajfon prodat 2007. godine, usledilo je još preko 1,3 milijarde. Sada je, naravno, fokus na tome kako će izgledati predstojeći ajfon 14 i koje će inovacije doneti.

Nasini inženjeri završavaju otvaranje teleskopa “Džejms Veb”

Od
miki
-
0

Najmoćniji teleskop “Džejms Veb”, ikada lansiran u svemir stigao je do finalne faze pedantnog procesa sklapanja ogledala koji je astronome držao u pripravnosti. Inženjeri Nase završili su otkrivanje ogromnog primarnog ogledala svemirskog teleskopa „Džejms Veb“. Taj manevar je bio poslednji korak dvonedeljne faze raspoređivanja opservatorije vredne 10 milijardi dolara koja je počela njenim lansiranjem 25. decembra 2021. godine.

Teleskop, koji je već prešao više od 950.000 kilometara kroz svemir, najveći je, najmoćniji svemirski teleskop ikada napravljen. Lansiran je na raketu „Arijane 5″ i smatra se jednim od najvećih naučnih poduhvata u 21. veku. Posle 14 godina odlaganja, novi teleskop „Džejms Veb” konačno leti u svemir.

Teleskop je velikih razmera, pa je morao da bude upakovan da bi stao u raketu koja ga je odvela u orbitu 25. decembra, a opremljen je primarnim ogledalom prečnika 6,5 metara.

Nedavno je Nasa započela poslednje manevre uključene u postavljanje Vebovog glavnog ogledala, koje će sakupljati svetlost iz najudaljenijih dubina univerzuma i koje se sastoji od 18 pozlaćenih segmenata: centralnog dela sa dva bočna panela od tri segmenta. Inženjeri su pustili poslednji, drugi segment.

„Osećam pritisak u grudima kada vidim to ogledalo”, rekla je naučnica Nase, Mišel Teler u prenosu uživo. U kontrolnoj sobi Nase, osoblje iz tima Veb misije navijalo je i delilo petice.

Naučnici su ga opisali kao „vremensku mašinu”, a teleskop „Džejms Veb” će omogućiti astronomima da proučavaju početak univerzuma ubrzo nakon velikog praska, pre 13,8 milijardi godina i da traže znake planeta koje podržavaju život u našoj galaksiji.

„Džejms Veb”, nazvan po bivšem administratoru Nase, treba da pređe 650.000 kilometara do svog odredišta, a zatim će mu trebati još pet meseci da njegovi instrumenti budu pažljivo kalibrisani. Na tom putu očekuju ga razni izazovi.

Za astronome, “Džejms Veb” nudi mogućnost snimanja slika prvih galaksija koje su se formirale nakon velikog praska, razumevanja kako se zvezde rađaju i razvijaju, i istraživanja potencijala za pojavu života u planetarnim sistemima.

Sve ovo će morati da se uradi za jednu deceniju, jer je to njegov maksimalni vek trajanja. Posle 10 godina, očekuje se da će teleskop ostati bez goriva i polako skrenuti sa kursa.

„Teleskop je zajednički projekat američke, evropske i kanadske svemirske agencije, a bilo je potrebno 30 godina za njegovo dizajniranje i izradu”, navode iz Gardijana.

Misija „Džejmsa Veba” je da se nadoveže na otkrića svemirskog teleskopa „Habl” kome se, posle provedene 31 godine u orbiti, rad bliži kraju i čiji su glavni naučni ciljevi posmatranje prvih zvezda i proučavanje procesa nastanka prvih galaksija.

KANADI ATP KUP: Dominacija protiv nemoćnih Španaca

Od
Dara Milovanović
-
0

TENISKA reprezentacija Kanade osvojila je ATP kup u Sidneju, pošto je danas u finalu reprezentativnog takmičenja pobedila Španiju sa 2:0.

Prvu pobedu Kanađanina obezbedio je Denis Šapovalov, koji je bio bolji od Pabla Karenja Buste sa 6:4, 6:3, a konačan trijumf doneo je Feliks Ože Alijasim, koji je savladao Roberta Bautistu Aguta sa 7:6, 6:3.

ATP kup dobio je tako novog šampiona, a posle Srbije i Rusije, Kanada je uspela da se domogne trofeja u ovom takmičenju.

Da li bi eventualni novi porez na nekretnine u vrednosti od $ 1M + pomogao u rešavanju stambene krize u Kanadi?

Od
Dara Milovanović
-
0
Skupe kuće u Kanadi

Sa obzirom da cene nekretinina na najskupljim kanadskim tržištima rastu vrtoglavom brzinom, istraživački centar sa sedištem u Vankuveru predlaže novi porez na nekretine, koje imaju vrednosti od preko milion dolara kako bi se premostio jaz u pristupačnosti.

Iako je kanadsko tržište nekretnina postalo ledeno hladno kada je pandemija počela u martu 2020., ubrzo se vratilo i provelo veći deo 2021. godine u plamenu. Prosečne cene širom zemlje porasle su na rekordno , na više od 720.000 dolara u novembru, a uprkos tim visokim cenama, ova godina je oborila i godišnji rekord prodaje, sa više od 630.000 kuća koje su promenile vlasnike.
Užasan tempo izazvao je strah ako bi tržište izaslo iz šina, ali do sada nijedno od ciljanih rešenja koja su do sada predložena, od poreza na prazne kuće, preprodaje i strane investitore do kraja slepog licitiranja, nije uspjela usporiti odbegli teretni voz.
Novi brojevi ove sedmice sa dva najskuplja kanadska tržišta nekretnina, Toronta i Vancouvera, pokazuju da ta tržišta lete dalje u stratosferu.
Referentna cena za sve tipove stambenog prostora u GTA-u dostigla je 1.208.000 dolara prošlog meseca, za 31% više u odnosu na godinu ranije. Tempo rasta u Vancouveru bio je manje buran sa 17%, ali je ukupna cifra bila veća, prosečno 1.230.200 dolara, u celom regionu. Obe brojke su skoro duplo više od nacionalnog proseka.
Na oba tržišta, porodične kuće za manje od milion dolara postaju prava retkost, zbog čega je istraživački centar Generation Squeeze sa sedištem u Vancouveru koristio tu cifru kao osnovu za predlog koji podiže obrve, za novi porez na nekretnine u vrednosti od  $ 1M+.

Grupa bi uvela progresivni porez koji bi počeo da se primenjuje na nekretnine u vrednosti od više od milion dolara, i da bi se progresivno povećao na kuće čija je vrednost veća od 3 miliona dolara. Grupa koja ga predlaže sarađuje sa Univerzitetom Britanske Kolumbije, ali je dobila određena sredstva od kanadske federalne stambene agencije Canada Mortgage and Housing Corporation.
Iako bi se porez obračunavao godišnje, bio bi odložen dok se kuća ne proda, tako da bi funkcionisao slično porezu na prenos zemljišta koji mnoge pokrajine i opštine već naplaćuju.Image

Paul Kershaw, profesor na Univerzitetu Britanske Kolumbije koji je jedan od osnivača grupe, kaže da više od 90% Kanađana ne bi platilo ni jedan peni na porez, jer bi se on odnosio samo na one koji su na samom vrhu lestvice nekretnina, od kojih većina leži na ogromnim neoporezivim dobitcima.
Dok kreatori politike provode dosta vremena pričajući o tome kako žele da razbiju razne offshore poreske rajeve, “imamo poreski raj za vlasništvo kuće koje nas motiviše da se oslanjamo na rastuće cene nekretina kako bismo stekli bogatstvo”, rekao je on u intervjuu. “Vreme je da zaštitimo prava na dom, a ne poreski raj.”
Počevši od 0,2 % na nekretnine u vrednosti od 1 milion dolara, pa sve do više od 1 posto na kuće vredne više od 3 miliona dolara, Kershaw procenjuje da bi to moglo doneti otprilike 5 milijardi dolara godišnje, sredstva koja bi se mogla koristiti za podršku nameni, da se izgrade jeftini stanovi za rentanje i druge inicijative osmišljene da obeshrabre špekulacije. Samo deo vrednosti kuće iznad tih pragova bi se oporezovao na tom nivou, tako da bi se na nekretninu od 1,2 miliona dolara porez primenjivao  kao na nekretinu od 200.000 dolara vrednosti.

„Ako imate kuću od 1,2 miliona dolara, govorimo o dodatnih 400 dolara godišnje i ne biste morali da ga plaćate do prodaje“, rekao je. Nekretnina od 2 miliona dolara bi prikupila od poreza oko 3.500 dolara godišnje.

Čak i ako gledamo nekretninu koja vredni više od 3 miliona dolara, ona bi imala godišnji porez od oko 13.500 dolara. To je otprilike isti iznos koji bi neko ko zarađuje 60.000 dolara godišnje od svoje plate platio porez na dohodak, napominje Kershaw, zbog čega je predloženi poreski zakon “veoma skroman sa brojevima, ali ima veći politički signal”, rekao je.
Međutim, nisu svi uvereni da bi plan bio efikasan, pa čak i izvodljiv. Profesor Univerziteta Ryerson Murtaza Haider je među onima koji misle da je kanadsko tržište nekretnina u kvaru i da ga treba popraviti, ali on ne misli da je dodavanje novih poreza postojećim vlasnicima način da se to učini.

“To je jedna od onih mera koje nazivamo- merama uništavanja potražnje”, rekao je on u intervjuu. On kaže da najefikasniji način za rešavanje neravnoteže na tržištu nije pokušaj suzbijanja potražnje, već izgradnja više stambenog prostora kako bi se zadovoljila ta potreba bez podsticanja nadmetanja za ono malo stambenog prostora koji je dostupan.

“Ako se ne pozabavimo pravim problemom, a to je izgradnja novih nekretnina, i nastavimo da gradimo tempom što smo to radili u poslednjih pet decenija, onda će problem ostati”, rekao je on.
To odgovara stavovima onih koji se bave prodajom kuća, koji se dugo žale da Kanada ne gradi dovoljno stambenih objekata da bi pratila rast stanovništva.
„Istorija je pokazala da politike kao što su dodatni porezi na nekretine, za strane kupce i male investitore, nisu bila održiva dugoročna rešenja za pristupačnost stambenog prostora ili ograničenja ponude”, rekao je glavni tržišni analitičar Jason Mercer iz odbora za nekretnine u Torontu. “Jedini održivi način za ublažavanje rasta cena je dovesti do veće ponude nekretnina.”
Jane Londerville, koja je godinama predavala finansije nekretnina na Univerzitetu Guelph, takođe je skeptična prema toj ideji. Umesto da pomogne u rešavanju problema priuštivosti, moglo bi samo ohrabriti vlasnike kuća da ostanu gde jesu, što bi pogoršalo problem sa dostupnoscu.

Ona zamišlja teoretski porodicno gnezdo, koga  vlasnici planiraju prodati kada im deca odrastu i kada se isele. Kada se vlasnik suoči sa ovim novim poreskim računom od pet cifara, vlasnik može reći “Ja ću ostati u ovoj kući, iako ima četiri spavaće sobe, iako ovde živim sam”, rekla je u intervjuu.
Ona takođe brine o tome šta bi dodavanje ovog poreza vlasnicima nekretnina s više jedinica posebno učinilo na tržištu iznajmljivanja. „Morali bi da naplacuju više stanarine da bi sve isplatili“, rekla je ona u intervjuu. “Je li to ono što želimo učiniti?”

Na meti su Toronto i Vankuver
Haider napominje da, iako ova mera očito pokušava ciljati na pregrejana tržišta u Torontu i Vancouveru, malo bi pomogla da se popravi pristupačnost u delovima Kanade u kojima su nekretnine ispod  milion dolara. “Nenamerne posledice takvih poreza i mera mogle bi biti značajne”, rekao je.
Tokom prošlogodišnjih saveznih izbora, vladajući liberali su izneli niz ideja usmerenih na pristupačnost stanova, ali nijedna od njih nije bila ništa slično porezu koji predlaže Kershaw-ova grupa.
U izjavi za Canadian Press ove sedmice, vlada je jasno stavila do znanja da još uvek nema namere za bilo kakve nove poreze na vlasnike. “Savezna vlada je nekoliko puta jasno rekla da neće uvoditi porez na kapital primarnih prebivališta u Kanadi”, saopštila je vlada.

SERBIANNEWS/CANADA

Vlahović najbolji igrač Serije A u decembru

Od
miki
-
0

Napadač Fjorentine Dušan Vlahović izabran je za najboljeg fudbalera Serije A za decembar.

Reprezentativac Srbije je na pet utakmica za Fjorentinu postigao pet pogodaka, što je bilo dovoljno da bude izabran za igrača meseca.

Vlahović je tako krunisao fantastičnu kalendarsku godinu, u kojoj je izjednačio rekord Kristijana Ronalda sa 33 postignuta pogotka.

Mladi napadač trenutno je najbolji strelac Serije A sa 16 pogodaka, dva više od Ćira Imobilea.

1...992993994...1.534Stranica 993 od ukupno 1.534

Designed by Miodrag Zivkovic

© 2022 Serbian News Canada by Miodrag Živković