MENISNC
Pretraga
19.2 C
Vancouver
Naslovna Blog Stranica 992

Više od polovine Evropljana zaraziće se omikronom

Od
miki
-
0

KOPENHAGEN – Više od polovine populacije Evrope će, kako se očekuje, biti zaraženo omikron sojem koronavirusa u narednih šest do osam nedelja, izjavio je danas direktor Svetske zdravstvene organizacije za Evropu Hans Kluge, prenosi Tanjug.

„U Evropi je zabeleženo više od sedam miliona novoprijavljenih slučajeva kovida-19 u prvoj nedelji 2022. godine, što se više nego udvostručilo u periodu od dve nedelje”, izjavio je Kluge na konferenciji za novinare.

„Ovim tempom, Institut za zdravstvene statistike i evaluaciju predviđa da će više od 50 odsto stanovništva u regionu biti zaraženo omikronom u narednih šest do osam nedelja”, upozorio je Kluge, a prenosi agencija Rojters.

Patrijarh Porfirije pozitivan na korona virus

Od
miki
-
0

Srpska Pravoslavna Crkva saopštila je da je da je rezultat današnjeg testiranja patrijarha Porfirija na korona virus pozitivan i da će on, u skladu sa određenim protokolom i savetima lekara, predstojeće dane provesti na kućnom lečenju.

Kako je navedeno, patrijarh ima veoma blage simptome virusne infekcije, određena mu je odgovarajuća terapija i poštuje sve epidemiološke mere, prenosi Tanjug.

„Putem elektronskih komunikacija u stalnom je kontaktu sa saradnicima i administrativne poslove obavlja potpuno nesmetano. Takođe, ne prestaje da molitveno podržava lekare i medicinsko osoblje u njihovom trudu, a posebno se moli za isceljenje svih koji su zahvaćeni epidemijom. Patrijarh izražava žaljenje što se javne manifestacije u kojima je trebalo da učestvuje odlažu do daljeg”, navedeno je u saopštenju Informativne službe SPC.

Đoković trenirao, čeka se potez vlasti

Od
miki
-
0
Screenshot

Australijski ministar za imigracije Aleks Houk verovatno danas neće doneti odluku o tome da li će iskoristiti diskreciono pravo i Novaku ponovo ukinuti vizu

MELBURN – Najbolji teniser sveta Novak Đoković trenirao je na terenu „Rod Lejver arene” u Melburnu, rano jutros po našem vremenu.

Kako prenosi AFP, Đoković je bio prvo u teretani, a posle toga je sa svojim timom nastavio pripremu za predstojeći Australijan open na centralnom terenu kompleksa.

Australijski sud juče je poništio odluku federalne vlade o ukidanju vize i deportaciji Novaka Đoković.

On je pet dana bio zatvoren u hotelu, a juče posle odluke prvi put se pojavio na terenima Melburna.

Australijski ministar za imigracije Aleks Houk verovatno danas neće doneti odluku o tome da li će iskoristiti diskreciono pravo i Đokoviću ukinuti vizu, u trenutku kada je devetostruki šampion Australijan opena konačno stigao u „Rod Lejver” arenu na trening, prenosi australijski portal „Ejdž”.

Kako se navodi, australijska vlada ispituje da li je Đoković na svojim formularima za ulazak u zemlju izneo neistinu, a kancelarija ministra za imigracije Aleksa Houka potvrdila je juče da on još uvek razmišlja o tome da li da ukine vizu Đokoviću, preneo je Tanjug.

U svojim putnim papirima Đoković je naveo da nije putovao 14 dana pre dolaska u Australiju 6. januara, ali portal tvrdi da je, sudeći prema društvenim mrežama, Đoković za to vreme putovao iz Beograda u Španiju.

Bilbord sa Novakovim likom u Melburnu (Foto Beta/AP)
Najmoćnija svetska asocijacija u muškom tenisu „Asocijacija teniskih profesionalaca” (ATP) je pozdravila odluku australijskog suda kojom je Đokoviću dozvoljeno da ostane u Melburnu i da se takmiči na Australijan openu sledeće nedelje.

„Pozdravljamo ishod jučerašnjeg saslušanja i radujemo se uzbudljivim teniskim nedeljama koje su pred nama”, navodi se u saopštenju asocijacije, a prenosi agencija Rojters.

Asocijacija je u saopštenju navela da ovaj spor oko Đokovićevog medicinskog izuzeća od vakcine protiv kovida-19 i povezani događaji nanose „štetu na svim frontovima”, kao i da je ova situacija naglasila potrebu za jasnijim razumevanjem i komunikacijom o pravilima.

„Putujući u Melburn, jasno je da je Novak Đoković verovao da mu je odobreno neophodno medicinsko izuzeće kako bi se pridržavao propisa o ulasku”, navodi se u saopštenju ATP-a koji se, kako navodi Rojters, ranije našao na udaru kritika nekih igrača jer nije stao u Đokovićevu odbranu.

ATP dodaje i da snažno preporučuje da se svi igrači vakcinišu, navodeći da je 97 odsto od 100 najboljih igrača vakcinisano.

Kanada se odupire pritisku da ukine obaveznost vakcinacije za prekogranične kamiondžije

Od
Dara Milovanović
-
0

OTAVA — Premijer Džastin Trudo nastavlja sa pričom o obaveznosti vakcinacije za međunarodne vozače kamiona, uprkos sve većem pritisku kritičara koji kažu da će to pogoršati nedostatak vozača i povećati cenu robe uvezene iz Sjedinjenih Država.

Kanada će zahtevati od svih kamiondžija koji ulaze iz Sjedinjenih Država da pokažu dokaz o vakcinaciji, počevši od subote 15 januara.
To bi moglo naterati oko 16.000 ili 10% prekograničnih vozača sa puteva, procenjuje Canadian Trucking Alliance (CTA). Vlada procenjuje da će 5% vozača biti pogođeno, prema izvoru.
Obaveznost je tek prva mera politike koja je preduzeta od početka pandemije koja bi mogla ograničiti prekogranični kamionski saobraćaj. Kamioni su slobodno prelazili granicu kada je granica bila zatvorena na 20 meseci jer se smatralo neophodnim za održavanje protoka lanca snabdevanja.

“Ne očekujemo značajne poremećaje ili nestašice za Kanađane”, rekao je izvor.
Trudo se zalagao za strogu politiku vakcinacije za državne službenike i federalno regulisane radnike, a čini se da je varijanta koronavirusa Omicron koja se brzo širila ojačala odlučnost njegove vlade da se drži te politike.
Industrijske grupe i opozicione stranke kažu da je to loša ideja, posebno u vreme kada Banka Kanade očekuje svoje prvo povećanje kamatnih stopa od oktobra 2018.
Iako je velika većina kanadskih kamiondžija vakcinisana, oni koji to nisu “već počinju da daju otkaze”, rekao je Stephen Laskowski, predsednik i izvršni direktor CTA, dodajući da industriji već nedostaje oko 18.000 vozača.

Više od dve trećine od 650 milijardi dolara robe kojom se godišnje trguje između Kanade i Sjedinjenih Država putuje drumovima.

“Svi pričaju o inflaciji. A ovo će samo nastaviti da podstiče to”, rekao je Steve Bamford, izvršni direktor Bamford Produce, uvoznika i izvoznika svežeg voća i povrća sa sedištem u Ontariju.

Troškovi dovoza kamionom voća i povrća iz Kalifornije i Arizone udvostručili su se tokom pandemije zbog postojećeg nedostatka vozača, rekao je Bamford. Sveža hrana je osetljiva na probleme.
Poremećaji u lancu snabdevanja doveli su glavnu stopu inflacije u Kanadu na 18-godišnji maksimum u novembru.

“Videćemo vrtoglavi rast cena namirnica, za sve, ako vidimo desetine hiljada kamiondžija nezaposlenih”, rekao je u četvrtak čelnik Konzervativne stranke Erin O’Toole, dodajući da bi moglo biti “razumnih prilagođavanja” poput redovnog testiranja.
Ministar za međupokrajinska pitanja Dominic LeBlanc napao je O’Toolea u petak zbog “nedostatka vođstva” u vezi s COVID-19″.

‘NASTAVITE DA VOZITE KAMIONE’
Kanadsko ministarstvo zdravlja nije komentarisalo pitanje, da li bi se moglo napraviti bilo kakav smeštaj za nevakcinisane vozače.
Kanadska granična agencija je, u odgovoru na pitanje Reutersa, rekla da će nevakcinisani vozači kamiona koji nisu Kanađani biti vraćeni na granicu od 15. januara, što bi moglo uzrokovati kašnjenja na prelazima. Kanadskim vozačima biće dozvoljen povratak u zemlju, ali će morati da budu u karantinu 14 dana.

Vakcinisanim vozačima biće dozvoljeno da uđu i preskoče molekularni test na korona virus pre dolaska, saopštila je agencija.
Bajdenova administracija želi da se vozači kamiona u kompanijama sa 100 ili više zaposlenih vakcinišu ili podvrgnu sedmičnim testiranjima, što je politika koja je osporena na Vrhovnom sudu SAD-a.
U novembru su cene hrane u kanadskim trgovinama porasle za 4,7 % u odnosu na godinu ranije, što je najveći skok u poslednjih sedam godina, a cene svežeg povrća dodatno su porasle zbog većih troškova dostave.

“Videćete izvestan uticaj na inflaciju i dostupnost robe na prodaju”, rekao je Jimmy Jean, glavni ekonomista Desjardins grupe, dodajući da bi obaveznost vakcina mogao pokrenuti rast cena koji bi natjerao centralnu banku da podigne stope brže od očekivanog .
Joseph Sbrocchi, generalni direktor udruženja uzgajivača povrća u staklenicima Ontarija, rekao je da “ovo nije vreme za pokretanje te igre za Kanađane”, posebno u zimskim mesecima kada se uvozi toliko sveže hrane.

SERBIANNEWS/CANADA

Upozorenje o ekstremnoj hladnoći na snazi u ponedeljak uveče i utorak za delove Ontarija, Kvebeka i New Brunswicka

Od
Dara Milovanović
-
0

Meteo agencija Kanade izdala je za ponedeljak i utorak upozorenje o ekstremnoj hladnoći za severni i istočni Ontario, celi južni Kvebek i zapadni New Brunswick.

Ljudi u južnom Ontariju mogli bi očekivati ​​neki od najhladnijih dana koje su iskusili u otprilike tri zime, rekla je Colette Kennedy.
“Ovu hladnoću nismo imali neko vreme”, rekla je Kennedy, napominjući da su brzi vetrovi rezultat arktičkog fronta sa severozapada. “Imali smo relativno blagu zimu u mnogim slučajevima, posebno na istoku.”
Uz vetar, temperature bi mogle biti do -45 C u severnom Ontariju i delovima centralnog Quebec-a, dok se očekuje da će temperatura u južnom Ontariju i zapadnom New Brunswicku biti oko -35 C.

Najhladniji južni Ontario u zadnjih par godina
U Otavi se očekuje da će vetar pogoršati ono što bi već trebalo da bude najniže temperature u gradu tokom pandemije.
Prognoza za glavni grad predviđa stalni pad temperature večeras i tokom noći između -25 C i -32 C do utorka. Osećaj hladnoće sa vetrom može dostici do -35 C.
Meteo agencija je saopštila da se očekuje da će Toronto večeras pasti na -18 C. Kenedi je rekla da je poslednji put ovako hladno u južnom Ontariju bilo, pre nego što je pandemija počela 2020.

Rekla je da pri ovako niskim temperaturama ljudi treba da pokriju što je moguće više izložene kože, da se oblače slojevito – idealno spoljni sloj otporan na vetar – i da paze na zdravstvene probleme povezane sa hladnoćom, kao što su bol u mišićima, utrnuli ekstremiteti i kratak dah.

“Jaki vetrovi odvlače svaku toplinu koju vam daje telo,” rekla je Kennedy. “Dakle, to je još jedan razlog zašto ljudi jednostavno moraju biti toliko oprezni jer može biti vrlo, vrlo kratak vremenski period u kojem možete doći u situaciju sa promrzlinama ili još gore.”

Skloništa u Montrealu očajnički traže volontere
Očekuje se da će temperature u Montrealu pasti na oko -26 C tokom noći, hladnoća sa vetra sutra ujutro bi mogle biti oko -38 C u Montrealu, Lavalu i južnoj obali Montreala, saopštila je meteo agencija Kanade.
U Montrealu nije bilo tako hladno jos od 14. januara 2018. godine, kada su temperature dostigle -27 C, navodi agencija.
U međuvremenu, lokalna skloništa za beskućnike kažu da očajnički traže volontere, a COVID-19 preti da će preplaviti sistem jer temperature padaju ekstremno nisko, počevši od ponedeljka navečer.
Zbog izbijanja virusa COVID-19 među beskućnicima u Montrealu, manje je slobodnih mesta u gradskim skloništima i centrima za zagrevanje, rekla je Emilie Fortier, šef hitne službe u Old Brewery Mission.

Moglo bi biti najhladnije vreme u poslednje dve godine u atlantskoj Kanadi
Temperature će se preko noći spustiti na oko -30 C uz vetar u većini New Brunswicka, ali bi u nekim zapadnim područjima provincije mogle doseći i do -38 C.
“Čini se da će ovo biti jedna od najhladnijih vazdušnih masa koje smo videli u dve godine”, rekao je meteorolog CBC-a Ryan Snoddon.

Od srede uvece toplije
Snodden je rekao da bi upozorenja o ekstremnoj hladnoći potencijalno mogla biti izdata dalje na istok kako se arktička vazdusna masa kreće.
Očekuje se da će temperature nastaviti da padaju u naredna dva dana u i da će dostići najhladniju tačku u utorak kasno navečer ili u sredu rano ujutro, rekao je on.
I Kenedi i Snodon rekli su da bi hladnoća trebalo da prođe do kraja dana u sredu u Ontariju, Kvebeku i istočnim gradovima.

SERBIANNEWS/CANADA

Misteriozni kanadski Stounhendž intrigira arheologe ali i one koji odlaze da osete njegovu lekovitu moć ( VIDEO )

Od
Dara Milovanović
-
0

Medicinski točak Iniskim Umapi u blizini Alberte, jedan je od najstarijih verskih spomenika na svetu.

Godinu dana od početka pandemije kovida, Laura Orao Koji Sedi je počela da se oseća loše. Pripadnica veća staraca Blekfuta (Crna Stopala) otišla je do svog lekara u rezervatu Siksika južno od Alberte i saznala da boluje od… anksioznosti. Njena ćerka je radila u bolnici a sin u školi i shvatila je da briga i stres utiču na njeno zdravlje i da joj je potreban emotivan, duhovni, psihički i mentalni balans.

Poput svojih predaka, otišla je do medicinskog točka Iniskim Umapi da se pomoli i ostavi darove.

Jedan od najstarijih verskih spomenika na svetu, medicinski točak nalazi se na vrhu vetrom šibanog brda, daleko od svake civilizacije. Sastoji se od centralnog kamenog prstena okruženog sa 28 kamenih zrakastih linija koje opet okružuje veliki kameni prsten prečnika 27 metara. Crna Stopala imaju mnogo imena za njega, ali je najrasprostranjenije Iniskim Umapi “sveto mesto kamenova koji dozivaju bizone”.

Evropski kolonisti kameni prsten su nazvali Mejdžorvil medicinskim točkom po pošti Mejdžorvil i prodavnici koji su nekada postojali u blizini. Naseljenici su ove strukture nazivali točkovima jer su ih podsećale na točkove kola kojima su naseljavali Zapad. Kamene strukture Indijanci smatraju svetim mestima.

Poreklo ovih enigmatičnih geoglifa, a naročito Iniskim Umapija, prekriveno je velom misterije.

Medicinski točkovi postoje na Severnim nizijama, u Montani, Vajominku, Saskatčevanu i Alberti ali je Iniskim Umapi najstariji poznati na svetu. Arheolozi procenjuju da je star oko 5000 godina, u vreme prve faze izgradnje Stounhendža, engleskog spomenika udaljenog hiljadama kilometara od Iniskim Umapija.

Činjenica da su oba kamena kruga drevna i da su njihova svrha i poreklo misterija podstakla je Gordona Frimana, profesora sa Univerziteta Alberta da Iniskim Umapi nazove “kanadskim Stounhendžom”.

Za razliku od Stounhendža, Iniskim Umapi nije lako pronaći. Okružuju ga javno zemljište i nalazi se na vrhu brda u blizini ogromne zaravni koju je napravila Bou reka. Lavirint zemljanih puteva vodi do svetog mesta.

Friman je smatrao da je Iniskim Umapi deo prostranog sunčevog hrama pod otvorenim nebom. Profesor veruje da je kameni krug korišćen kao kalendar na osnovu kog se pratila smena godišnjih doba i mesečevih faza.

“Ovo otkriće pokazuje nam da je na severnoameričkim nizijama pre 5000 godina postojao genij, a verovatno i mnogo pre toga”, naveo je on u svojoj knjizi o kamenom krugu.

Friman je godinama proučavao Iniskim Umapi ali u druge geoglife širom sveta. Kaže da su on i njegova supruga Filis ukupno živeli sedam meseci na Iniskim Umapiju koji su godinama oblilazili i dokumentovali u svakoj sezoni i svakom dobu dana. Friman kaže da četiri od 28 zrakastih kamenih linija odgovaraju stranama sveta na kompasu.

Iniskim Umapi se nalazi na vrhu najvišeg brda u toj oblasti. Kada je dan vedar, pogled seže 100 kilometara u svakom pravcu. Lokalitet je pokriven travom a na obližnjim vrhovima takođe ima kamenja koje nije deo kamenog kruga. Neki arheolozi misle da je to nasumično i da su kamenovi tu završili sa otapanjem ledenjaka, Friman misli da su i ti kamenovi tu postavljeni sa razlogom. Svi zajedno oni, kaže on, predstavljaju sunce, polumesec, jutarnju zvezdu i sazvežđa.

Friman kaže da se izlazeće i zalazeće sunde na najduži i najkraći dan u godini poklapaju sa kamenjem u i van kruga. Prolećna i jesenja ravnodnevica tu isto tako “uhvaćeni” neobično precizno a 28 zrakastih linija unutar kruga odgovara dužini lunarnog ciklusa.

Friman je više od bilo kog drugog naučnika proučavao ovaj kameni krug, ali se uprkos tome neki arheolozi ne slažu sa njegovom teorijom o hramu sunca. Problem je što se tačna svrha Iniskim Umapija i dalje ne zna.

Blekfuti kažu da kameni krug ima četiri kvadranta. Broj četiri je važan broj u kulturi Crnih Stopala jer predstavlja mnogo toga, uključujući četiri strane sveta, četiri sveta leka i četiri ljudske potrebe. Za Lauru Orla Koji Sedi, četiri kvadranta točka predstavljaju emotivno, fizičko, mentalno i duhovno dobrostanje. Drevni kameni krug je mesto gde se može pronaći ravnoteža.

“Medicinski točkovi su sveti”, rekla je ona BBC-u nakon što je ostavila votivni dar u centru unutrašnjeg kruga. “Ostavila sam dar i stvarno mi je pomoglo. To je lekovito mesto koje mi je pomoglo da pronađem hrabrost i snagu koji su mi bili potrebni”.

Najveća misterija Iniskim Umapija je njegova namena, ali se postavlja pitanje i ko je narod koji ga je podigao? Pre pet hiljada godina, originalni graditelji su možda bili preci naroda Crna Stopala, a možda su bili i drugo indijansko pleme koje je živelo u toj oblasti. Uprkos tome, Crna Stopala koja ovde žive od pamtiveka kameni krug koriste kao ceremonijalno mesto.

“Za običan svet, kamenje u krugu je samo kamenje, ali je za nas ono živo”, kaže Džerald Orao Koji Sedi, Sisika mudrac i Laurin muž. “Kamenje nam daje život, a četiri pravca i znaci medicinskog točka znače različito različitim ljudima. Kamenje nagomilano u sredini liči na kolibu za znojenje a mnogi misle da kameni krug liči na kolibu Plesa sunca. Postoji mnogo priča o svrsi medicinskog točka ali je za nas on mesto gde tražimo pomoć Tvorca”, rekao je on.

Kao što je slučaj i sa Stounhendžom, velika je verovatnoća da nikada sa sigurnošću nećemo znati u koju svrhu je Iniskim Umapi sagrađen. Ali oni koji ga posete kažu da postoji simbolika i moć koja struji drevnim kamenjem – nešto što može samo da se oseti ali ne i objasni. Nešto što Crna Stopala osećaju i prihvataju hiljadama godina.

Zašto se Kanada zatvara tokom omikrona, dok su SAD otvorene?

Od
Dara Milovanović
-
0

Dok se omikron širi Severnom Amerikom, odgovori SAD i Kanade ne bi trebali biti puno različiti. Američke države su uglavnom otvorene za poslovanje, dok su kanadske provincije zatvorene.
Razlika se uglavnom svodi na aritmetiku: američki zdravstveni sistem, koji daje prioritet slobodnom tržištu, ima više bolničkih kreveta po glavi stanovnika nego što to čini kanadski sistem kojim dominira vlada.
„Ne zalažem se za američki tržišno vođen sistem“, rekao je Bob Bell, lekar koji je vodio zdravstvenu birokratiju u Ontariju od 2014. do 2018., a pre toga nadgledao Univerzitetsku zdravstvenu mrežu u Torontu. “Ali ja kažem da smo u Kanadi preterano ograničili kapacitete bolnica.”

Posledice toga se osećaju u celoj ekonomiji. U Ontariju su zatvoreni restorani, koncertne dvorane i teretane, dok u Kvebeku rade stvari do 22 sata, kada je policijski čas a i zabranjene su crkvene službe. Britanska Kolumbija obustavila je venčanja i sahrane u zatvorenom prostoru.
Ograničenja bolničkog kapaciteta uključuju i jedinice intenzivne nege. Sjedinjene Američke Države imaju jedan krevet na intenzivnoj nezi sa osobljem na 4.100 ljudi, na osnovu podataka iz bolnica koje podnose izveštaj američkom odeljenju za zdravstvo i socijalne usluge. Ontario ima jedan krevet intenzivne nege na svakih 6.000 stanovnika, na osnovu podataka pokrajinske vlade i najnovijih procena stanovništva.

Naravno, kapacitet bolnice je samo jedan od načina merenja uspeha zdravstvenog sistema. Sve u svemu, Kanađani imaju bolji pristup zdravstvenoj zaštiti, žive duže od Amerikanaca i retko bankrotiraju zbog medicinskih računa. Stopa smrtnosti od COVID-19 u Kanadi je trećina stope u SAD-u, što je odraz šire upotrebe zdravstvenih ograničenja u Kanadi i njenog kolektivističkog pristupa zdravstvenoj zaštiti.
Ipak, pandemija je razotkrila jedan kompromis koji Kanada pravi sa svojim univerzalnim sistemom: njene bolnice su manje sposobne da podnesu veliki nalet pacijenata.

Situacija je posebno teška u Ontariju. Na nacionalnom nivou, Kanada ima manje bolničkih kapaciteta nego SAD. Ali čak i među kanadskim provincijama, Ontario prolazi najgore. Imao je jedan bolnicki krevet na svakih 800 stanovnika, prema Kanadskom institutu za zdravstvene informacije. Tokom istog perioda, prosečan odnos u ostatku Kanade bio je oko jedan krevet na svakih 570 stanovnika.
To ostavlja zdravstveni sistem pokrajine u nesigurnom položaju kad god stigne novi talas COVID-19.

„Matematika nije na našoj strani“, rekao je premijer Ontarija Doug Ford u ponedeljak kada je najavio novo zatvaranje škola i preduzeća ove nedelje kako bi ublažio pritisak na bolnice u pokrajini. Pokrajina ima skoro 2.300 ljudi hospitalizovanih sa COVID-19.

U sredu, nakon što je bolnica Brampton u predgrađu Toronta proglasila hitno stanje zbog nedostatka kreveta i radnika, gradonačelnik Bramptona, Patrick Brown, je tvitovao: “Potreban nam je nacionalni razgovor o neadekvatnim zdravstvenim kapacitetima i osoblju.”

Najveće usko grlo u sistemu je osoblje koje je potrebno za akutnu negu, posebno u hitnoj pomoci i jedinicama intenzivne nege, rekao je Bell. Kadrovska kriza postaje ekstremna tokom COVID talasa kada je veliki broj osoblja primoran da se izoluje kod kuće zbog infekcije ili izloženosti.
“Nismo uradili adekvatan posao razvoja kapaciteta koji će služiti potrebama ljudi u Ontariju”, rekao je Bell. “Jednostavno nema dostupnog kapaciteta.”

Stephen Archer, šef odseka medicine na Univerzitetu Queen’s u Kingstonu, Ontario, proveo je dve decenije radeći u bolnicama u Minneapolisu i Chicagu. Rekao je da čvrsto veruje da je kanadski sistem bolji i pravedniji.

Ipak, nazvao je “sramnim” videti kako bolnice u Torontu moraju premeštati pacijente s virusom u manje bolnice širom pokrajine, kao što se dogodilo prošle godine. Centar za zdravstvene nauke u Kingstonu, u kojem on radi, primio je više od 100 pacijenata sa COVID-om iz Toronta ranije tokom pandemije, što nije bilo iznenađenje, rekao je Archer, jer su bolnice u Ontariju preplavljene čak i kada je obicna sezona gripa.
“Mislim da je vrlo poštena kritika kanadskog sistema i sistema Ontarija to što pokušavamo da naše bolnice vodimo previše blizu kapaciteta,” rekao je on. „Nismo mogli da se nosimo sa blagim sezonskim bolestima kao što je grip i stoga smo bili u lošoj poziciji da se nosimo sa COVID-19.”

Osim bolničkih kapaciteta, Archer i Bell su naveli druge razloge za nejednakost u načinu na koji SAD i Kanada reaguju na nove epidemije. Kanađani više veruju svojoj vladi da deluje za veće kolektivno dobro i neće tolerisati nivo smrti i teške bolesti koje je Amerika pretrpela od COVID-a, rekli su.

David Naylor, lekar i bivši predsednik Univerziteta u Torontu koji je vodio federalnu reviziju kanadskog odgovora na epidemiju SARS-a 2003., rekao je da kapaciteti bolnica verovatno igraju veću ulogu u donošenju odluka u Kanadi nego u SAD-u, jer kanadski univerzalni sistem znači „dobrobit celokupne populacije koja je pogođena, ako se kapacitet zdravstvene zaštite destabilizuje.”
Ali on je takođe tvrdi da bi fokusiranje samo na bolničke kapacitete moglo biti pogrešno. “I Kanada i SAD imaju manji kapacitet od mnogih evropskih zemalja”, napisao je u e-mailu.

Najveća razlika između odgovora ovih zemalja na izbijanje COVID-a je kulturološka, tvrdi Naylor. U Kanadi, više nego u SAD-u, politika je vođena “kolektivističkim etosom” koji tolerise zatvaranja i druga ograničenja javnog zdravlja kako bi se bolnice sprečile propasti.

“Američki  pristup je neobjašnjiv sa obzirom na naučnu i medicinsku moć SAD”, rekao je Naylor. „Sa žaljenjem, moram reći da je radikalna neuspešnost Amerike u zaštiti svojih građana od virusnih bolesti i smrti simptom dublje ukorenjene političke slabosti u njihovoj zemlji.

SERBIANNEWS/CANADA

Šta vaša omiljena boja za zidove govori o vašoj ličnosti

Od
miki
-
0

Različite boje prizivaju u nama drugačija osećanja, pa tako biramo koje će boje biti predmeti koje nosimo, na kojima sedimo, a posebno i zidovi u prostorijama u kojima provodimo vreme. Izbor boja zidova ne govori samo koja boja nam se sviđa, nego donekle i kakve smo osobe. Kako to? Saznajte u nastavku.

Naime, ono što ljudi koji se bave dizajnom enterijera znaju, odabrana boja zidova odražava ličnost onoga ko tu živi. Na osnovu toga, mnogi od njih pomažu neodlučnim klijentima savetima na osnovu njihovog ponašanja tokom razgledanja prostora. A šta to tačno ovaj izbor boje govori o nama?

Tople boje

Ukoliko se u vašem neposrednom okruženju nalazi dosta nijansi crvene, ružičaste, žute ili narandžaste boje, vi najverovatnije volite da vam bude udobno i da se svi gosti osećaju dobrodošlo. Tople boje pokazuju da volite da budete domaćin i zovete prijatelje u goste, a vaš životni prostor u njima izaziva osećanja udobnosti, ušuškanosti i prijateljstva.

Hladne boje

Nijanse plave, ljubičaste i zelene boje označavaju mir i opuštenost, a pojedina istraživanja su čak mornarskoplavu boju proglasili onom koja najviše opušta. Ukoliko vas privlače ove nijanse, velika je verovatnoća da cenite harmoniju u svom domu i da izdvajate vreme za meditaciju i samorefleksiju. Ove boje se najviše preporučuju za spavaću sobu ili neku drugu prostoriju u kojoj se opuštate u toku dana.

Neutralne boje

Mnogi veruju da oni koji biraju neutralne boje vole da igraju na sigurno i donose praktične odluke za koje znaju da će ih činiti srećnim i u budućnosti. To ne znači da su u pitanju dosadni ljudi, već samo oni praktični i pragmatični koji sve moraju dobro da promisle pre nego što išta učine.

Bela boja

Iako spada u kategoriju neutralnih boja, bela je posebna po tome što oni koji nju biraju vole da im sve bude pod konac. Kod njih je sve u znaku organizacije, preciznosti i higijene. Osećaju se najbolje u sređenim prostorijama, a preporuka je da se ova boja iskoristi u kuhinji, kupatilu ili nekoj drugoj sporednoj prostoriji, a da se u dnevnoj i spavaćoj sobi preseče nekim drugim, življim bojama.

Kombinacije boja

Ukoliko vam jedna boja nije dosta, već volite da imate detalje u više boja u istoj prostoriji, verovatno ste hrabri, puni energije i glavni na svakoj zabavi. Vi volite da privlačite pažnju i na sebe i na svoj životni prostor i treba vam boje u životu, jer ne volite kada je sve jednolično i očekivano. Iznenađenja su definitivno vaša sfera.

Osećaj da nas neko posmatra ima i naučna objašnjenja

Od
miki
-
0
Nedeljna pijaca brentwood

Najverovatnije ste nekada imali osećaj da neko gleda u vas, čak i ako niste mogli nikoga da vidite. Za ovo iskustvo koje su mnogi od nas imali, čak postoje studije koje su se bavile razlozima zašto se ponekad tako osećamo, sa više od jednog objašnjenja.

Bright Side je sakupio nekoliko primera šta bi se moglo desiti kada osetite da vas neko posmatra.

Naš mozak može reći da li nas neko gleda, čak i ako to nismo videli
Studija je sprovedena sa „kortikalno slepim“ pacijentom, koji nije mogao da vidi zbog oštećenja vizuelnog korteksa (deo mozga). Nije bio u stanju da percipira bilo šta svesno, kao što je gledanje filma ili čitanje knjige, ali je mogao da obradi informacije koje su išle do delova mozga koji su funkcionisali.

Istraživanje je pokazalo da smo u stanju da osetimo da neko gleda direktno u nas, čak i ako to nismo svesno videli, što može da objasni zašto osećamo da nas posmatraju čak i ako zapravo nismo videli da nas neko gleda.

Greška u tumačenju
Još jedna stvar koja može potvrditi ovaj osećaj, pa čak i učiniti da se to dešava češće, jeste kada se okrenete i vidite da vas zapravo neko gleda.

Iako ovo može izgledati kao potvrda da vas neko zaista gledao, osoba koja vas je pogledala možda je to učinila samo zato što ste se okrenuli, što na neki način maši poentu.

Mali nagoveštaj stavlja vas na oprez
Osećaj da ste posmatrani može da bude prouzrokovan malim tragom na koji je upozorio vaš mozak, to može da bude nešto što ste videli krajičkom oka, slab zvuk koji dolazi sa nepoznate lokacije ili bilo šta u šta niste sigurni.

Ovo pored malo paranoje i činjenice da ne možete da vidite šta vam je iza leđa može da vam ostavi utisak da postoji neko iza vas ko posmatra vaše korake, čak i ako to nije slučaj.

Ako niste sigurni, odgovor je verovatno “Da”
Prema studiji sa Univerziteta u Sidneju, kada ljudi dobiju ograničene vizuelne naznake o svom okruženju, na primer da li je mrak ili ako nose naočare za sunce, i ne mogu tačno da kažu šta se dešava, obično se oslanjaju na svoje prethodno iskustvo. Zbog toga je veća verovatnoća da veruju u njih, posebno u slučajevima kada su nesigurni.

Razumevanje da neko gleda u nas je važno
Biti u stanju da identifikujemo da li nas neko gleda, a takođe i da budemo prepoznati kada gledamo u nekoga je zaista važan deo ljudskog ponašanja, jer ima veze sa komunikacijom među ljudima.

Od početka ljudske evolucije, pogled je bio moćan instrument za prenošenje emocija, poput ljubavi, besa i informacija potrebnih za preživljavanje i od tada se razvija.

Zbog toga je naš mozak specijalizovan za ovu aktivnost, a mi smo uvek na oprezu u vezi sa našim okruženjem.

NASA slučajno objavila slike kretanja “nečega” na Marsu!

Od
miki
-
0

Godinama su naučnici raspravljali o poreklu Marsa. Iako smo već pronašli dokaze o mogućoj tečnoj vodi i metanu, koji sugerišu da je u nekom trenutku, u prošlosti, pre oko četiri milijarde godina, crvena planeta mogla da bude domaćin neke vrste vanzemaljskog života, do sada niko zaista ne zna o uslovima koji su onda vladali. Da li je to bila planeta sa toplom, vlažnom, hladnom ili suvom klimom?

To je bila velika misterija za naučnike koji su istraživali određene modele kako bi utvrdili klimu koja je vladala na našoj susednoj planeti.Tačan odgovor na pitanje je još uvek nepoznat, ali uprkos svim studijama, mnogi sumnjaju u verzije koje nude različite svemirske agencije, posebno NASA.

Kao što već neko vreme govorimo, teoretičari zavere godinama osuđuju kako američka svemirska agencija obmanjuje stanovništvo, fotomontažom sušne i beživotne planete, nudeći apsurdna i neosnovana objašnjenja sa jedinim ciljem – da mi i dalje mislimo da smo sami u univerzumu, ili možda da nas pripreme za veliko otkrovenje u bliskoj budućnosti.

Ali bez obzira na razlog, morate biti veoma oprezni sa lažima, jer imaju kratke noge. To potvrđuje i niz slika koje je NASA nedavno objavila – one prikazuju misterioznu vanzemaljsku figuru koja se kreće na crvenoj planeti.

Dana 7. juna 2018. Nacionalna uprava za aeronautiku i svemir – NASA, otkrila je da su na Marsu pronađena organska jedinjenja i metan.

Samo nekoliko dana nakon ove iznenađujuće vesti, nezavisni istraživač prostornih anomalija tvrdi da je otkrio nepobitan dokaz života na crvenoj planeti. Da bi potkrepio svoju tvrdnju, Tajler Glokner, stručnjak za NLO koji vodi Youtube kanal “Secureteam10“, objavio je seriju slika koje je napravio NASA-in rover Curiosity.

Kada se ovi snimci spoje, pokazuju da se strano telo kreće kroz površinu Marsa. Zanimljivo, kada se slika objekta uveća, ona pokazuje senku koja isključuje mogućnost da je u pitanju odraz sočiva ili problem u fotoaparatu.

I pošto se čini očigledno da NASA krije informacije, Gloknerov video je postao viralni fenomen na društvenim mrežama, gde teoretičari zavere tvrde da je objekat u sekvencama slika vanzemaljaca koji živi na Marsu.

Postoji čak i neko ko se usudio da spekuliše da NASA nikada nije stigla do Marsa, pa bi misteriozni objekat mogao da odgovara životinji na ostrvu Devon.

Otkako je NASA započela istraživanje crvene planete, pojavili su se prvi stavovi koji su uveravali da je sve montaža. Nešto kasnije, američka svemirska agencija počela je da testira na ostrvu koje je najveće nenaseljeno ostrvo na Zemlji, a koje se nalazi u Arktičkom krugu na krajnjem severu Kanade.

Naučnici koriste ovo mesto da simuliraju uslove slične onima na Marsu, kao i da budu poligon za testiranje svojih rovera. Iz tog razloga, mnogi ljudi tvrde da su slike koje nam pokazuju zapravo poslate sa ostrva Devon.

Ali drugi su tvrdili da objekat otkriven na crvenoj planeti ima lice, tako da bi to mogao biti vanzemaljski duh koji luta površinom Marsa. Ostavljajući po strani teorije da bi ovaj misteriozni objekat mogao biti u pokretu, čini se da bi ovi novi dokazi mogli da ukazuju na to da vanzemaljci možda žive ispod površine Marsa.

1...991992993...1.534Stranica 992 od ukupno 1.534

Designed by Miodrag Zivkovic

© 2022 Serbian News Canada by Miodrag Živković