Prestanak destrukcije iz Sarajeva uslov za novi početak
Skoplje –U BiH se do sada ništa nije dešavalo bez spoljnog faktora, a koliko su kvalitetna ili nekvalitetna rešenja – vidi se po neredu u kojem živimo. Nadam se da će svi razumeti, i u BiH i izvan nje, da su održiva samo ona rešenja koja su rezultat dogovora domaćih aktera, a da je sve drugo samo eksperiment. Najmanje što očekujemo od političkog Sarajeva jeste da prestane s destruktivnim aktivnostima prema Republici Srpskoj. To bi bilo dobro za novi početak, kaže u razgovoru za „Politiku” Željka Cvijanović, predsednica Republike Srpske, koja je ovih dana boravila u zvaničnoj poseti Severnoj Makedoniji.
Dejtonski mirovni sporazum kao da je prekinuo samo oružane sukobe u BiH. Stiče se utisak da su tamo i danas prisutni različiti vidovi borbe. Istorijski gledano, područje BiH uvek je bilo značajno za pokretanje rešavanja političkih i teritorijalnih interesa velikih sila. Može li nepoštovanje Ustava BiH biti i povod da spoljni faktor preduzme određene korake?
Dejtonski mirovni sporazum jeste prekinuo oružane sukobe u BiH, ali je istovremeno definisao i ustavno-pravni poredak na koji su pristale sve strane i koji je osnova za funkcionisanje BiH. Razlog zbog kojeg je BiH danas nefunkcionalna zemlja ne leži u Dejtonskom ugovoru ili Ustavu koji je sadržan u njegovom 4. aneksu, već u gruboj i protivpravnoj reviziji tog sporazuma i centralizaciji onog što je Ustav predvideo da živi i funkcioniše kao decentralizovano. To je u velikoj meri narušilo poverenje između konstitutivnih naroda i stvorilo ambijent u kojem ono što imamo u praksi ne odgovara onome što je propisao Ustav. U suštini, ta centralizacija se najčešće odvijala kroz međunarodni intervencionizam, a u skladu s političkim željama samo jednog konstitutivnog naroda, na štetu ostala dva. Dešavala se neustavna transformacija dejtonske BiH, rušeći sve principe i unutrašnjeg i međunarodnog prava.
Danas imamo paradoksalnu situaciju da pojedine zemlje sankcionišu i za navodno rušenje ustavnog poretka optužuju one koji brane Ustav i pozivaju na dosledno poštovanje Dejtonskog sporazuma, a ohrabruju i podržavaju one koji taj sporazum razgrađuju. Uz to, vodi se i opsežna propagandna kampanja protiv Republike Srpske, gde se plasiraju laži o navodnom ratnom sukobu, o secesiji, rušenju „Dejtona” i slično.
Koji su koraci neophodni za prosperitet države i njenih građana? Na koji način se mogu unaprediti odnosi sa susedima, pre svega sa Srbijom?
Za ekonomski napredak potrebni su nam i politička stabilnost i daleko više međusobnog uvažavanja. Međutim, čini se da već odavno političko Sarajevo emituje maligni uticaj koji se loše odražava, kako na situaciju u BiH, tako i na odnose prema susednim zemljama. Tu se neprestano nastoji da se uspostavi dominacija jednih nad drugima u BiH, ali se i neprestano dele lekcije susednim zemljama, ili se prizivaju sankcije i kroz međunarodne kanale šire laži o drugima s kojima žive. Posebno je problematično nastojanje političkog Sarajeva da blokira strateške projekte koje zajedno realizuju Srbija i Republika Srpska, poput izgradnje hidroelektrane „Buk Bijela” i aerodroma u Trebinju. Sve su to loši signali i stanje je poprilično bolesno. Republika Srpska je uvek imala konstruktivan odnos prema svim projektima koji vode napretku, bilo da je reč o Federaciji BiH ili o zemljama okruženja, i nikada nam ne bi palo na pamet da bilo šta blokiramo.
Smatrate li da je Inicijativa „Otvoreni Balkan” perspektiva za balkanske države?
Smatram da je „Otvoreni Balkan” odlična perspektiva za celi region i sigurna sam bi korist od uklanjanja barijera imale kako naše privrede, tako i naši građani. Ako je cela Evropa profitirala od otvorenih granica, ukrupnjavanja tržišta i infrastrukturnog povezivanja, zašto ne bismo bili dovoljno pametni da to primenimo na našem prostoru. Mislim da je računica veoma jednostavna i da takva inicijativa širom otvara vrata intenzivnijoj saradnji, a samim tim i bržem razvoju naših ekonomija. U bliskoj budućnosti ne vidim šansu da se naš prostor nađe u članstvu EU, ali vidim u regionalnom ekonomskom povezivanju, jer bi nas sve zajedno to učinilo i jačim i sposobnijim da uđemo u EU kad do toga dođe ili ako do toga jednom dođe.
Kako ocenjujete politički polarizovane stavove predsednika i premijera Hrvatske?
Ne bih ulazila u unutrašnje odnose između različitih aktera na političkoj sceni Hrvatske, niti bilo gde drugde. Njih su birali njihovi građani i njima polažu račune, a ono što me jedino interesuje, bilo da je reč o neposrednom okruženju ili ostatku sveta, jeste to koliko razumeju suštinu problema u BiH i da li je ono što čine u korist ili na štetu naših napora da ovde konačno napravimo ambijent u kojem će se svi osećati politički komotno da bismo mogli da se posvetimo razvoju. I sve dok bilo ko izvan BiH zagovara poštovanje Dejtonskog sporazuma i punu ravnopravnost svih konstitutivnih naroda u BiH u skladu s Ustavom i smatra da se on može menjati samo voljom svih – tu nema ničeg spornog.
Kako ocenjujete posetu RSM?
Poseta je bila veoma uspešna, kako u pogledu dodatnog jačanja veza sa srpskom zajednicom, tako i u domenu unapređenja institucionalne i privredne saradnje sa Severnom Makedonijom. Imala sam priliku da razgovaram s predsednikom Stevom Pendarovskim, gradonačelnikom Kumanova, rukovodstvom Privredne komore, kao i s predstavnicima srpskog naroda i naših udruženja u ovoj zemlji. U obraćanju na Svetosavskoj akademiji izrazila sam uverenje da upravo naši ljudi mogu biti snažna kopča i most saradnje između Republike Srpske i Severne Makedonije, naših institucija, ali i privrednika, studenata, umetnika, sportista.
Inflacija bi mogla biti “neprijatno visoka” tokom prve polovine 2022, kaže guverner
Glavni bankar zemlje upozorava na neizvesnost, oko toga koliko brzo će se stope inflacije koje su trenutno najviše u poslednje tri decenije, vratiti u zonu udobnosti Banke Kanade.
Guverner Tiff Macklem rekao je u sredu bankarskom odboru Senata da su oblačni izgledi posledica jedinstvenih okolnosti, kao pandemija i globalno ponovno otvaranja lokalnih ekonomija.
Problemi u lancu snabdevanja koji su doveli do povećanja troškova dostave i potrošačkih cena mogli bi trajati duže, rekao je Macklem, ističući da su problemi uporniji i prodorniji nego što je banka prvo očekivala.
Rezultat je bio da se godišnji tempo inflacije popeo u decembru na 4,8 %, tempo kakav nije zabeležen od septembra 1991. godine.
Macklem je rekao senatorima da bi godišnja stopa inflacije mogla ostati “neprijatno visoka” oko pet posto u prvoj polovini 2022. godine, ističući uticaj koji će imati na Kanađane s nižim prihodima kako cene gasa i hrane budu rasle.
Neizvesnost u izgledu navela je senatore da zatraže od Macklema da odbrani nedavnu prognozu banke da će stope inflacije pasti blizu zone udobnosti Banke Kanade do kraja 2022., s obzirom na to koliko su se prethodne prognoze inflacije pokazale lošijima.
Macklem je rekao da bi inflacija mogla pasti brže nego što se očekivalo ako pritisci na cene brzo popuste za robu. S druge strane, rekao je, problemi u lancu snabdevanja mogli bi, poput pandemije, biti i dugotrajniji.
“Virus je još uvek ovde. Moguće je da Omicron utiče na proizvodne pogone u drugim delovima sveta. Dakle, sigurno još uvek postoji određena neizvesnost”, rekao je Macklem senatorima.
„Međutim, ono što želim da podvučem je da ćemo raditi, i radimo na tome da upravljamo tom neizvesnošću.”
On je ukazao na jasan signal banke da će kamatne stope morati da rastu kako bi se inflacija vratila na cilj banke od dva posto.
Banka Kanade je krajem prošlog meseca zadržala svoju referentnu kamatnu na 0,25 posto, na kojoj je stopa bila od početka pandemije u martu 2020., ali je odustala od obećanja da će zadržati stope na najnižem nivou.
Statistički zavod Kanade izvestio je u utorak, da je realni bruto domaći proizvod u novembru porastao nešto iznad nivoa koji su viđeni pre pandemije u februaru 2020. Macklem je rekao da je izveštaj, učvrstilo stav banke da se privreda vratila u svoj proizvodni kapacitet.
Takođe je napomenuo da je zaposlenost iznad nivoa pre pandemije, preduzeća već teško popunjavaju slobodna radna mesta i povećavaju plate.
Zajedno s visokom inflacijom, ekonomisti veruju da će Banka Kanade povećati svoju kamatnu stopu u martu, iako Macklem nije rekao kada će to početi, za koliko će banka povećati stopu ili koliko bi povećanja moglo doći tokom godine.
“Jasno je da kamatne stope moraju biti na rastućoj putanji”, rekao je Macklem. „Nagib te staze će zavisiti od ekonomskog razvoja, a ako potrošači troše više, nagib te staze će verovatno morati da bude strmiji.”
Povećanje ključne stope centralne banke uticalo bi na stope koje se naplaćuju na stvari kao što su stambeni krediti. Macklem je takođe rekao da centralna banka planira smanjiti svoje držanje federalnih obveznica kada stope porastu, što bi takođe povećalo kamatne stope.
SERBIANNEWS/CANADA
GoFundMe pauzira akciju prikupljanja sredstava za protest protiv obavezne vakcinacije
Popularna platforma za prikupljanja sredstava GoFundMe, pauzirala je akciju prikupljanje sredstava vrednu sada više miliona dolara, za protest koji sada vezuje Ottawu u čvorove, rekavši da želi osigurati da prikupljanje sredstava bude u skladu sa svojim uslovima usluge.
U sredu kasno popodne, na stranici za prikupljanje sredstava “Freedom Convoy 2022” iznenada se pojavilo obavestenje.
“Ovo prikupljanje sredstava je trenutno pauzirano i u fazi je revizije, kako bi se osiguralo da je u skladu s našim uslovima pružanja usluge i važećim zakonima i propisima”, napisala je kompanija. “Naš tim radi 24/7 i čini sve što je u našoj moći da zaštiti i organizatore i donatore. Hvala vam na strpljenju.”
U postu na blogu, GoFundMe je rekao da “sarađuje sa lokalnim organima za sprovođenje zakona” i da je zatražio više informacija od organizatora o tome gde idu sredstva.
“Kada ne dobijemo tražene informacije, možemo pauzirati donacije, kao što smo to učinili u ovom slučaju”, navodi se u objavi.
Kompanija nije rekla koliko dugo će prikupljanje sredstava biti pauzirano, niti šta bi se moglo dogoditi sa 10,1 milion dolara već prikupljenih od više od 120.000 donatora. Na nekoliko pitanja kompaniji, CBC News još nije dobio odgovor.
GoFundMe je objavio isti dan kada je šef policije Otave rekao da je deo doniranog novca došao iz Sjedinjenih Država.
CBC News analiza donacija prošle sedmice, pokazala je da je najmanje trećina donatora navedena kao anonimna ili da su koristili izmišljena imena. Nekoliko donatora je ostavilo komentare uz svoje donacije rekavši da se nalaze u zemljama poput Sjedinjenih Država, Ujedinjenog Kraljevstva, Australije i Poljske.
Akcija prikupljanja sredstava — jedna od najuspešnijih kanadskih akcija prikupljanja sredstava u istoriji ove platforme, takođe je pokrenula pitanja o tome odakle novac dolazi i kako će se na kraju koristiti.
U jednom trenutku, GoFundMe je zamrznuo novac, ali je ipak dozvolio da se donira, dok je od organizatora tražio više informacija o tome kako će novac biti potrošen. Stranica je na kraju odmrzla novac i predala najmanje milion dolara organizatorima.
Donacije za prikupljanje sredstava sada su u pauzi, iako je njihov broj opao u poslednjih nekoliko dana.
Alexander Cohen, direktor komunikacija saveznog ministra javne bezbednosti Marca Mendicinoa, rekao je da kancelarije federalnih ministara nisu imali nikakvu komunikaciju s GoFundMe.
Kritičari traže nova pravila za onlajn prikupljanje sredstava nakon što protestni konvoj dobija anonimne donacije.
Veliki broj donacija za podršku konvoju došao je od neimenovanih donatora.
Odluka GoFundMe dolazi dan nakon što je gradonačelnik Otave Jim Watson rekao da je zatražio od gradskog advokata da ispita gradsku pravnu zaštitu jer protest, košta grad milion dolara dnevno za policiju, službenike i zaposlene u javnim radovima.
Cohen je rekao da savezni “partneri za javnu sigurnost” pomažu policiji Ottawe i da će savezna vlada pomoći u finansiranju.
“Savezna vlada podržava grad Ottawu u ovakvim situacijama kroz nacionalni program za vanredne policijske troškove”, rekao je. „Program koji imamo, izdvaja 15 miliona dolara tokom pet godina za pokrivanje policijskih troškova nastalih tokom obavljanja dužnosti specifičnih za glavni grad zemlje, omogućavajući gradu pristup do skoro 3 miliona dolara svake godine.
“Razumemo da grad još uvek procenjuje ukupne troškove ovih demonstracija i tek treba da podnese formalni zahtev, ali resursi su dostupni i nastavićemo blisko sarađivati u narednim danima.”
SERBIANNEWS/CANADA
Konzervativci glasali za uklanjanje Erin O’Toole-a sa čela stranke
Većina konzervativnih poslanika danas je glasala za uklanjanje Erin O’Toole s mesta lidera stranke, čime je otvoren put za još jednu trku za liderstvo u stranci, samo 18 meseci nakon što je stranka završila poslednje izbore.
Rezultat nije bio naročito podeljen: 73 od 118 prisutnih poslanika, glasalo je za zamenu O’Toole-a sa nekim drugim.
O’Toole, poslanik iz Ontarija u četiri mandata, koji se borio samo u jednoj izbornoj kampanji kao lider stranke, biće zamenjen privremenim liderom, tokom dana nakon još jednog glasanja.
Nakon što je glasanje završeno, O’Toole je službeno dao ostavku na svoju funkciju u pismu Robu Bathersonu, predsedniku konzervativne stranke Kanade, prema izvoru koji zna za odluku.
Izvor je rekao, da će O’Toole odmah početi da se iseljava iz svoje kancelarije.
Poslanik iz New Brunswicka John Williamson, koji je bio viši službenik u kancelariji bivšeg premijera Stephena Harpera, odmah je izneo svoje ime za tu privremenu ulogu, obećavajući da će osigurati da stranka izabere pravog lidera u “poštenom i efikasnom takmičenju”.
Tom Kmiec, socijalno-konzervativni poslanik iz Alberte, koji se protivio nedavnom zakonu o zabrani terapije konverzijom – tvrdeći da će kriminalizovati “normalne razgovore” između roditelja i dece o “seksualnom ponašanju”, takođe je predlozio sebe za ovaj privremeni posao.
“Na mojim članovima kluba će biti da donesu konačnu odluku,” rekao je novinarima.
Premijer Dzastin Trudo, lider NDP-a Jagmeet Singh i lider Bloka Québécois Yves-François Blanchet su odali priznanje O’Toole-u.
“Postoji mnogo toga oko čega se ne slažemo u pogledu smera ove zemlje, ali on je istupio da služi svojoj zemlji i želim mu zahvaliti na njegovoj žrtvi”, rekao je Trudo.
O’Toole, koji predstavlja okrug Durhama u predgrađu Toronta, suočio se sa salvom kritika svojih kolega zbog promene stavova stranke o oporezivanju ugljen-dioksida, uravnoteženim budžetima i upotrebi vatrenog oružja tokom izborne kampanje.
Poslanici protiv O’Toole-a takođe su bili frustrirani što se torijevac iz Ontarija kandidirao kao “pravi plavi” konzervativac u trci za vodstvo stranke, da bi stranku prebacio u centar. Na kraju je dovoljan broj poslanika odlučio da je to osnov za njegovu smenu.
O’Tooleovo upozorenje, da bi glas protiv njega i njegova umerenija vizija kanadskog konzervativizma dovela stranku na pogrešan put, nije uspelo okupiti dovoljno poslanika na svoju stranu.
Garnett Genuis, jedan od poslanika koji je vodio borbu protiv O’Toolea, nije bio dostupan nakon glasanja.
Ranije ove sedmice, Genuis se obrušio na O’Toolea i njegovo osoblje, optužujući ih da lažu o njegovom dosijeu kako bi suzbili pobunu poslaničke grupe.
Genuis je u sredu rekao da jednostrano glasanje protiv O’Toolea daje stranci “priliku da se okupi i krene napred kao konzervativna stranka koja je ujedinjena i fokusirana”.
Iako je pomogao u vođenju pokušaja da se O’Toole odbaci, Genuis je rekao da “apsolutno nije” zainteresovan da se kandiduje da ga zameni.
U izjavi nakon glasanja, Matt Jeneroux, poslanik iz oblasti Edmontona koji je takođe podržao pokret za odbacivanje O’Toolea, rekao je da je stranci potreban lider koji “jasno odražava naše vrednosti”.
“Moramo ponovo izgraditi poverenje među Kanađanima i pokazati im da smo jaki i stabilni lideri koji su ukorenjeni u našim vrednostima, dok takođe razumemo da možemo evoluirati, naučiti i modernizovati našu stranku da odražava stavove svih”, rekao je.
Socijalni konzervativci i aktivisti protiv pobačaja slavili su O’Tooleov poraz. O’Tooleovi napori da odvuče stranku u centar socijalnih pitanja, stranka je potisnula debatu o abortusu tokom poslednje konvencije konzervativne politike, na primer, otuđila je neke konzervativne grupe.
‘Lažni konzervativac’
“O’Toole je uvek iznova izdao društveno konzervativnu bazu stranke svojom podrškom abortusu, LGBT ideologijom, opresivnim izolacijama i pasošima koji uništavaju slobodu “, rekao je Jeff Gunnarson, predsednik koalicije za život u kampanji. “Bilo je vreme da ovaj lažni konzervativac dobije čizmu.”
Konzervativni poslanik Eric Duncan, O’Tooleov saveznik i sekretar kluba, zahvalio je odlazećem lideru na njegovoj službi, pozivajući članove da se “ujedine” i “fokusiraju na poraz liberala na sledećim izborima”.
” Trka za lidera stranke mogu biti proces ujedinjenja. Možemo biti ujedinjeni. Moramo doći na istu stranu i moramo se kretati u istom smeru i vrlo sam uveren da postoji snažna spremnost da to učinimo”, rekao je.
Poslanik Ontarija Michael Barrett, O’Tooleov poverenik i član njegovog liderskog tima, rekao je da je odlazeći lider učinio sve što je mogao da usmeri stranku kroz neizvesna vremena.
Barrett je rekao da je O’Toole vodio stranku manje od godinu dana kada je premijer Dzastin Trudo raspisao vanredne izbore prošle jeseni, dajući mu malo vremena da se pravilno predstavi biračima i ospori Trudoa.
“Bilo je teško biti lider opozicije,” rekao je Barrett. „Sada samo želim pobrinite se da naša stranka izabere lidera koji nam daje najbolju priliku da zamenimo umornu i korumpiranu liberalsku vladu.”
Ovakav razvoj događaja će naterati partijske snage da odmah počnu organizovati trku za liderstvo u vrlo kratkom vremenskom roku. U svakom trenutku u ovom manjinskom parlamentu mogli bi se raspisati izbori.
Reformski zakon, savezni zakon koji ovlašćuje konzervativne poslanike da smene svog lidera, ne precizira kako će biti izabran sledeći lider, ostavljajući tu odluku samoj stranci.
Nacionalni savet stranke sastaće se što je pre moguće kako bi počeo sa planiranjem te trke, rekao je portparol stranke. Prvi korak za veće je, da imenuje organizacioni odbor za izbore rukovodstva koji će planirati ovo takmičenje.
Konzervativni poslanik Mark Strahl, koji je bio u sukobu sa O’Tooleom, rekao je da se poslanički klub nada da će do jeseni biti izglasan novi lider.
“Mislim da u stranci nema želje za dugotrajnim procesom. Mislim da, s obzirom na manjinsku prirodu parlamenta, želimo da lidera dobijemo što je pre moguće”, rekao je on.
“Ujedinićemo se iza te osobe kako bismo Kanađanima preneli čvrstu poruku.”
SERBIANNNEWS/CANADA
Novak koristio validne pi-si-ar testove za ulazak u Australiju
Najbolji teniser sveta Novak Đoković koristio je validne pi-si-ar testove za ulazak u Australiju, potvrdilo je Tužilaštvo posle izvršenih provera. Đoković je deportovan iz Australije nakon dva sudska procesa, a po završetku sage koja je trajala desetak dana, dovedena je u pitanje i njegova medicinska dokumentacija.
Đoković je deportovan pošto je Federalni sud potvrdio odluku ministra za imigracije Aleksa Hoka da predstavlja rizik po zdravlje i opšte dobro, iako je Novak imao validno medicinsko izuzeće.
Đoković je deportovan iz Australije i nije branio titulu u Melburnu
Tokom tog perioda potvrđeno je da srpski sportista nije vakcinisan i da je dobio medicinsko izuzeće na osnovu toga što je preležao kovid u decembru.
U zvaničnoj dokumentaciji saopšteno je da je 16. decembra dobio pozitivan nalaz na kovid, a ispostavilo se da je u narednim danima imao aktivnosti, što je i on priznao.
Sumnju su izazvali serijski brojevi testova, odnosno činjenica da je on bio veći nego broj na testu koji je uradio 22. decembra, a na kojem je dobio negativan rezultat, o čemu je pisao i Bi-Bi-Si.
Nemačka istraživačka grupa Cerforšung (Zerforschung) prva je prepoznala osnovno odstupanje – da ranije datirana potvrda ima viši broj od kasnije datirane.
Tim povodom, oni su napisali blog naslovljen “Novak Djokovic’s time-travelling PCR tests”, a sarađivali su i sa nemačkim Špiglom, koji je o temi izveštavao.
Tužilaštvo u Srbiji izvršilo je provere i potvrđeno je da su pi-si-ar testovi koje je predao australijskim vlastima potpuno ispravni.
Dokumentacija koja je podneta Federalnom sudu u Australiji takođe je sadržala potpisanu i overenu izjavu Verice Jovanović, v. d. direktora Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”, kojom se potvrđuje da su testovi legitimni.
Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu odbacilo je krivičnu prijavu potpisnika “Budimir Grom” u kojoj se navodi da su nepoznata lica sačinila falsifikovanu ispravu – pi-si-ar potvrde, koje je kasnije upotrebio Novak Đoković za izuzeće od vakcinacije pri ulasku u Australiju, kao i prilikom izjavljivanja žalbe na odluku o ukidanju vize.
Prijava je tužilaštvu bila podneta 12. januara elektronskim putem protiv N. N. lica zbog izvršenja krivičnog dela Falsifikovanje isprave, saopštilo je tužilaštvo.
Tužilaštvo je izvršilo neophodne provere, u kom cilju je upućen zahtev za prikupljanje potrebnih obaveštenja Ministarstvu zdravlja Republike Srbije radi provere tačnosti podataka, odnosno navoda iz krivične prijave.
Tužilaštvo je u sredu obavešteno od Ministarstva zdravlja da je inspekcijskim nadzorom u ustanovama iz Plana mreže utvrđeno da su potvrde o rezultatu testiranja na koronavirus na koje se ukazuje u krivičnoj prijavi autentične.
“Uvidom u elektronsku bazu podataka prilikom nadzora o izvršenim testiranjima na prisustvo virusa za lice Novak Đoković utvrđeno da je on više puta testiran i da su i potvrde o rezultatu testiranja od dana 16. 12. 2021. godine i od dana 22. 12. 2022. godine validne”, precizira tužilaštvo.
Nakon prikupljenih podataka tužilaštvo je rešenjem odbacilo krivičnu prijavu, s obzirom na to da prijavljeno delo nije krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti.
Svetski “broj 1” nije dobio priliku da brani titulu u Melburnu i dobio je zabranu ulaska u Australiju na tri godine, koja, u zavisnosti od okolnosti, može da se umanji.
Trofej na prvom grend slemu sezone podigao je Novakov najveći rival Rafael Nadal.
Čuka se isprsila protiv učesnika LŠ
Sjajan meč odigrao je Čukarički protiv ovogodišnjeg učesnika grupne faze Lige šampiona, kijevskog Dinama.
Na kraju, Ukrajinci su slavili posle preokreta, a malo je nedostajalo da Brđani izbore makar nerešen rezultat, mada su po igri i zalaganju možda zaslužili i više.
Samo što je počeo meč, Ukrajinci su izveli sjajnu akciju, već u drugom minutu De Penja i Garmaš su kombinovali, ovaj prvi je petom uspolio kolegu iz špica, koji je šutirao pravo u golmana Petrovića.
U devetom minutu vrlo dobra prilika za Dinamo, ponovo je u završnici bio Garmaš, koji je snažno šutirao sa 20 metara, Petrović je odbranio, lopta se odbila do Timčika, čiji je udarac fenomenalno izblokirao Šapić.
Čukarički je poveo iz prve prilike. Savić je fenomenalno centrirao, a Rakonjac maestralno glavom zahvatio loptu i savladao golmana Bojka – 1:0. Samo minut kasnije, dok se Ukrajinci još nisu ni osvestili od šoka, Čukarički je duplirao vođstvo. Rakonjac je prihvatio loptu na 25 metara od gola, prelepo je uočio i proigrao Čolovića, koji je ušao u šesnaesterac, napravio još korak-dva i rutinski savladao Bojka – 2:0.
U 21. minutu vrlo dobra prilika za Brđane, koji su iz visokog presinga zbunili igrače Dinama, a potom je Rakonjac u kontri dodao do Kovača, ovaj je ušao i šesnaesterac i ipak loše zahvatio loptu, šutirao je preko gola rivala. Na početku drugog poluvremena fantastična akcija Kijevljana iz kornera, posle ubacivanja iz ugla Sidorčuk je ostao usamljen na 17 metara, zahvatio je volej, ali je Petrović odbranio njegov udarac.
Odmah je uzvratio Čukarički, Mijailović je sjajno uklizao i prosledio loptu do Rakonjca, koji je šutirao, ali ga je u poslednji čas izblokirao Zabarnji. Pokušao je potom direktno iz kornera Čolović, ali je lopta otišla u gol-aut. U 54. minutu odlična solo akcija Vitinja, fintom je izbacio Stevanovića, ušao u šesnaesterac i šutirao, ali je pogodio spoljni deo mreže.
Fantastično su belo-crni čitali igru Dinama, koji je u drugom poluvremenu igrao sa još jačim sastavom. I ponovo je u centru pažnje bio Rakonjac, koji je najpre pokušao da usposli Savića, ali je taj poslednji pas bipo nešto lošiji. U 59. minutu sjajna akcija Brđana, Lukić je poslao upotrebljivu loptu unapred, Čolović je potom proigrao Rakonjca, koji je umakao odbrani Kijevljana, ali je pogodio stativu.
Brzo je stigla kazna, Brđani su skrivili jedanaesterac, a Petrović je drugi na pripremama u Antaliji odbranio jedanaesterac. Na njegovu nesreću isti igrač je natrčao na odbitak, Petorvić je uspeo da uhvati loptu, ali je ona ipak prešla gl-liniju i odsela je u njegovom golu – 2:1.
Samo dva minuta kasnije ovogodišnji učesnik grupne faze Lige šampiona je izjednačio, posle sjajnog ubacivanja Vitinja sa leve strane usamljen je na deset metara od gola ostao Kulah, koji je prelepim volej udarcem savladao Petrovića – 2:2. Nije se mnogo obazirao ne rezultat Saša Ilić, koji je u 76. minutu pružio priliku svim igračima sa klupe protiv rivala svetske klase.
Nije ni znatno podmlađeni sastav Čukaričkog bio inferioran, ali su Kijevljani prekrenuli na iskustvo. Vitinjo je izbegao nuuspelu ofsajd zamku, ušao je u šesnaesterac i potom je majstorski poslao loptu u ćošak Petrovićevog gola, koji je bio nemoćan – 2:3. U 86. minutu Dinano je imao još jednu izvrsnu priliku, Karavajev je razmenio dupli pas sa Cigankovim, izašao je sam ispred Petrovića, koji je njegov udarac fenomenalno odbranio.
Oglasila se Srbija o sukobu u Ukrajini
Ministarstvo spoljnih poslova Srbije (MSP) saopštilo je svoj stav o sukobu u Ukrajini.
Kako se navodi, Srbija se zalaže za mirno rešenje situacije između Rusije i Ukrajine, kao i da bi se eskalacija sukoba između te dve zemlje negativno odrazila na spoljnu politiku Beograda.
“Potrebno je spustiti tenzije i dati šansu diplomatiji. Verujemo da će intenzivna diplomatska aktivnost uroditi plodom i da će doći do smirivanja tenzija, kao i da će šira eskalacija sukoba biti izbegnuta”, navodi se u pisanom odgovoru MSP “Glasu Amerike”.
U saopštenju srpskog ministarstva se dodaje da bi se potencijalna eskalacija sukoba na relaciji Moskva – Kijev negativno odrazila na spoljnu politiku Srbije, imajući u vidu da su u pitanju dva prijateljska i bratska slovenska naroda Srbije.
“Srbija nije ni na koji način deo političkog ili bilo kakvog drugog konflikta između Rusije i Ukrajine. Nismo i nećemo biti deo problema, a spremni smo da budemo deo rešenja koje će podrazumevati smirivanje tenzija”, zaključuje se u saopštenju ministarstva
SAD i pojedine evropske zemlje optužuju Rusiiju da planira invaziju na Ukraijinu i da je zato na granici sa tom zemljom rasporedila više od 120.000 vojnika.
Moskva negira da planira invaziju, ali od Zapada traži garancije da Ukrajina neće biti članica NATO-a, o čemu su zapadne zemlje odbile da pregovaraju, podseća VoA
“Rješenje nije u manjinskoj vladi, ispoštovati volju naroda iskazanu na izborima”
Episkopi Srpske pravoslavne crkve sa jurisdikcijom u Crnoj Gori saopštili su da ne vide rješenje postojećih društvenih problema u manjinskoj vladi i da treba sačuvati i ispoštovati narodnu volju iskazanu na izborima prošle godine.
– Zbog nepravdi koje i danas trpimo od ostataka bivšeg režima u Crnoj Gori ne vidimo rješenje postojećih društvenih problema u povratku bivše vlasti, pa ni kroz podršku nekoj manjinskoj vladi – istakli su mitropolit crnogorsko-primorski Јoanikije i episkopi mileševski Atanasije, budimljansko-nikšićki Metodije i zahumsko-hercegovački Dimitrije.
U zajedničkom saopštenju mitropolit i episkopi podsjećaju da borba za slobodu vjere još nije završena i da SPC u Crnoj Gori decenijama trpi gnusne klevete i nepravde od bivšeg režima, čiji politički predstavnici i poslije poraza na izborima 30. avgusta 2020. godine, šire mržnju i netrpeljivost protiv Crkve.
– Kako će rješavati nagomilane društvene probleme i primjenjivati civilizacijske standarde oni što svaki čas prijete novim progonom Crkve, deportacijama sveštenstva i otimanjem svetinja!? Primjećujete li kako ovih dana krotko i umiljato nude danajske darove narodu Crne Gore koji je upravo od njih branio svoje svetinje? – ističe se u saopštenju.
Oni smatraju da pobjeda nad prethodnim režimom 30. avgusta 2020. nije donijela rješenje svih problema u društvu, ali je velika demokratska prekretnica.
– Stoga je, uvjereni smo, treba sačuvati i ispoštovati narodnu volju. Dobar cilj može se postići samo dobrim sredstvima. Nije nam namjera da kočimo društvene procese i u tom smislu očekujemo da će političari pobjednici prošlih parlamentarnih izbora naći zajedničko rješenje za ovu ili neku novu vladu, koja će sa SPC ubrzo potpisati Temeljni ugovor – navodi se u zajedničkoj izjavi.
Oni ukazuju da bi se tako doprinijelo smirivanju tenzija u Crnoj Gori i postigla ravnopravnost svih vjera u državi.
Mitropolit i episkopi ističu da neće dijeliti narod po stranačkoj pripadnosti, nego da će kao i do sada izgrađivati Crkvu i jedinstvo naroda u pravoslavnoj vjeri i zajednici Duha Svetoga.
– Želeći da svaki čovjek zadobije punu slobodu misli i savjesti, ponajviše slobodu od grijeha, poštujemo različitosti nacionalnog izjašnjavanja i stranačkih opredjeljenja i smatramo da, bez obzira na različitosti, svi treba da radimo za opšte dobro i opredijelimo se, umjesto za svađe i razdore, za iskreni dijalog – navodi se u zajedničkoj izjavi.
Oni ukazuju da će se takvim iskrenim dijalogom najbolje rješavati problemi i dostići željena harmonija narodnog jedinstva, uz poštovanje svih pomenutih različitosti.
Inflacija nije glavni faktor koji pokreće neverovatno visoke troškove stanovanja u Kanadi, kažu stručnjaci
Dok cene stanova u Kanadi nastavljaju vrtoglavi uspon do rekordnih visina, federalni konzervativci definišu problem kao “krizu inflacije nekretnina”.
Taj opis je u skladu s tekućom debatom o kanadskoj stopi inflacije, koja je sada na 30-godišnjem vrhu od 4,8 %. No, neki stručnjaci upozoravaju da bi uparivanje troškova stanovanja s inflacijom moglo prikriti stvarne uzroke porasta cena kuća.
“Ova pitanja su prethodila našim razgovorima o inflaciji, ili čak zabrinutosti oko inflacije”, rekao je Murtaza Haider, profesor upravljanja nekretninama na Univerzitetu Ryerson.
„Da pretpostavimo kao takvi, pogrešili bismo misleći da ćemo, ako rešimo problem inflacije, rešiti i stambeni problem i to bi bila velika greška.“
Parlament ispituje efekte inflacije na kanadsku ekonomiju kroz poseban parlamentarni komitet koji je pokrenut u januaru. Na prvom sastanku tog odbora bila je detaljna diskusija o cenama stanova, ali neki koji su učestvovali kažu da odbor rizikuje da spoji dva pitanja koja su na neki način različita.
“Mislim da ovo ne možemo nazvati samo problemom inflacije”, rekao je Sahar Raza, menadžer nacionalne mreže za pravo na stanovanje.
Raza i Hajder pojavili su se u januaru kao veštaci pred parlamentarnom komisijom za inflaciju.
Nakon njegovog pojavljivanja, Haider je rekao da rasprave o cenama stanova imaju “neku, ali ne mnogo relevantnost za tekući diskurs o inflaciji”.
Konzervativci krive državnu potrošnju
Konzervativci, u međuvremenu, ističu da su cene nekretnina u Kanadi porasle za 33% od marta 2020. do novembra 2021, nešto što stranka krivi ono što se naziva nepromišljenom potrošnjom federalne vlade tokom pandemije.
Cena prosečne kanadske kuće dostigla je 713.500 dolara u decembru 2021, prema kanadskom udruženju za nekretnine (CREA).
“Inflacija u cenama nekretnina usledila je nakon što je vlada štampala oko 400 milijardi dolara nove gotovine, ubacajući je u finansijski sistem, od čega je veći deo dat u hipoteke”, rekao je za CBC News konzervativni finansijski kritičar Pierre Poilievre.
“Više dolara jureći za manje robe znači inflaciju, a u ovom slučaju inflaciju nekretnina.”
Poilievre je rekao da će, kako on naziva, kanadski stambeni balon puknuti ako se ne promijeni politika vlade.
U e-poruci za CBC News, predstavnica ministarke finansija Chrystia Freeland nije opisala porast troškova stanovanja kao rezultat inflacije. Sama Freeland je dosledno izbegavala Poilievrove pokušaje u Parlamentu da je natera da koristi taj izraz.
“Priuštivost stambenog prostora ostaje prioritet za saveznu vladu i, kao što smo ranije rekli, preduzećemo dalje mere u predstojećem budžetu”, napisala je Adrienne Vaupshas, dodajući da je Banka Kanade fokusirana na “stabilnost cena i inflaciju”.
Cene su decenijama u stalnom rastu
Ali mnogi stručnjaci za stambena pitanja ističu da cene nekretnina u Kanadi stalno rastu već više od 20 godina, daleko pre nedavnog skoka inflacije.
CREA podaci o prodaji pokazuju porast cena kuća za 318% od 2000. godine, što sugeriše da su današnje visoke cene nekretnina nastajale decenijama.
Indeks cena kuća porastao je 26% u 2021. godini, najbržim tempom do sada.
Stručnjaci kažu da taj skok cena ima više uzroka.
Haider kao primarni uzrok ističe usporavanje izgradnje novih stanova. Rekao je da je taj trend počeo 1970-ih i ostavio Kanadu sa mnogo manje domova po stanovniku od proseka G7.
Raza je rekao da je “finansiranje” stambenog tržišta veći faktor od inflacije. On je rekao da bi promene u poreskim pravilima za investitore učinile više na snižavanju cena nego što bi generalno pokušavale smanjiti inflaciju.
“Ovo su velike praznine koje čak i ne dolaze u obzir kada samo govorimo o inflaciji kao ovoj sveobuhvatnoj brizi”, rekao je Raza. “Stambeni sektor doživljava nešto vrlo specifično.”
Drugi kažu da bi Kanada trebala promeniti način na koji izračunava svoju stopu inflacije kako bi bolje uključila cene nekretnina, koje su porasle više od šest puta brže od opšte stope inflacije od 2000. godine.
Jasnija slika inflacije
Takva promena bi vladi mogla dati bolji uvid u povećanje životnih troškova s kojim se suočavaju Kanađani, navodi se u novom izveštaju neprofitne istraživačke grupe Generation Squeeze.
U izveštaju grupe objavljenom prošlog meseca poziva se statistički zavod Kanade da preispita kako računa cene nekretnina u svoje brojke oko inflacije. Inflacija se trenutno izračunava pomoću indeksa potrošačkih cena, koji uključuje troškove zakupnine i stambenih kredita.
„Alarmantno je da je nemilosrdna eskalacija cena nekretina naizgled malo uticala na prijavljene nivoe inflacije, jer su rastuće cene povećale nepristupačnost za svakoga ko još ne poseduje nekretninu, dok je stvorio neočekivano bogatstvo za one koji već imaju, “, rekao su iz Generation Squeeze.
U izveštaju se navodi promena kako bi ta kalkulacija kreatorima politike dala precizniji uvid u cene nekretnina, što bi olakšalo kreiranje politike za poboljšanje pristupačnosti.
“Povećanje ponude stambenih objekata, preinačavanje poreskih politika i zaštita iznajmljivača su važni – a samim tim i osiguranje da tačne informacije o inflaciji pokreću našu monetarnu politiku”, rekli si iz Generation Squeeze.
SERBIANNEWS/CANADA