Osim što su ce­ne tre­nut­no sta­bil­ne i na vi­so­kom ni­vou uz­ga­ji­va­či i pro­iz­vo­đa­či ju­ne­ćeg me­sa mo­gli bi usko­ro da ra­ču­na­ju i na iz­voz u Sa­u­dij­sku Ara­bi­ju. Slič­na mo­guć­nost na­ja­vlje­na je i za pla­sman mle­ka, mleč­nih pro­iz­vo­da i jag­nje­ti­ne. Ka­ko je re­kao mi­ni­star po­ljo­pri­vre­de Bra­ni­slav Ne­di­mo­vić, ta dr­ža­va je ne­dav­no na­ja­vi­la otva­ra­nje tr­ži­šta za pro­iz­vo­de iz Sr­bi­je.

– Po­tvr­đe­no nam je da Sa­u­dij­ska Ara­bi­ja otva­ra svo­je tr­ži­šte za po­ljo­pri­vred­ne pro­iz­vo­de iz na­še ze­mlje – go­ve­đe i jag­nje­će me­so, mle­ko i mleč­ne pro­iz­vo­de – na­gla­sio je Ne­di­mo­vić, go­stu­ju­ći na RTS.

Me­đu zva­nič­ni­ci obe dr­ža­ve una­zad ne­ko­li­ko go­di­na odr­ža­no je vi­še sa­sta­na­ka na te­mu pro­ši­re­nja eko­nom­skih od­no­sa, uz sa­gla­snost da ima do­sta pro­sto­ra za pro­ši­re­nje sa­rad­nje u obla­sti tu­ri­zma, agra­ra i gra­đe­vi­nar­stva.

Po­sled­nji po­da­ci Mi­ni­star­stva spolj­nih po­slo­va po­ka­zu­ju da je iz­me­đu Sr­bi­je i Sa­u­dij­ske Ara­bi­je rob­na raz­me­na u 2020. iz­no­si­la oko 62 mi­li­o­na evra, od če­ga je naš iz­voz bio dvo­stru­ko ve­ći – oko 40 mi­li­o­na. Iz te ze­mlje uve­zli smo ro­bu u vred­no­sti od oko 22 mi­li­o­na evra.

Sek­tor sto­čar­stva pre­tr­peo je mo­žda i naj­ve­ću šte­tu to­kom kri­ze s pan­de­mi­jom. Ogra­ni­če­nost i za­tva­ra­nje tr­ži­šta u sa­mom po­čet­ku uti­ca­li su na sla­bi­ju pro­da­ju i iz­voz u re­gi­o­nu.

Udru­že­nje „Agro­pro­fit”, ko­je oku­plja ve­li­ki broj od­ga­ji­va­ča go­ve­da i ra­ni­je je ape­lo­va­lo da bi osva­ja­nje tr­ži­šta ba­rem ne­ko­li­ko arap­skih ze­ma­lja bio spas za do­ma­će go­ve­dar­stvo.

– I da­lje smo ta­kvog mi­šlje­nja. Ima­mo pre­ci­zne po­dat­ke ko­li­ko ko­ja dr­ža­va u sve­tu i po ko­joj ce­ni uvo­zi ju­ne­ti­ne. Sa­u­dij­ska Ara­bi­ja je jed­na od ret­kih ze­ma­lja gde bi do­ma­ći uz­ga­ji­va­či i pro­iz­vo­đa­či me­sa mo­gli da se uklo­pe s kva­li­te­tom i tr­ži­šnom ce­nom – ka­že agrar­ni ana­li­ti­čar Če­do­mir Ke­co i pred­stav­nik ovog udru­že­nja.

Pre­ma nje­go­vim re­či­ma, u toj dr­ža­vi ju­ne­ti­na u ma­lo­pro­da­ji ko­šta 10,40 evra po ki­lo­gra­mu. Ra­ču­ni­ca po­ka­zu­je da bi kup­ci na­šim pro­iz­vo­đa­či­ma mo­gli da pla­te ju­ne po ce­ni od 3,2 evra za ki­lo­gram (ili me­so 6,2 evra) i da ostva­re do­bru za­ra­du. Oni sa­da uzi­ma­ju ovu vr­stu me­sa i sto­ku iz Bra­zi­la, Ru­mu­ni­je, Špa­ni­je, Ukra­ji­ne, Austra­li­je, In­di­je, Pa­ki­sta­na, No­vog Ze­lan­da… Uglav­nom je to iz ze­ma­lja gde ima do­sta ju­ne­ti­ne. Iz­voz me­sa u islam­ske dr­ža­ve zah­te­va spe­ci­fič­nu ob­ra­du me­sa, pa se po­sta­vlja pi­ta­nje ima li Sr­bi­ja ka­pa­ci­te­te?

– Ima­mo ospo­so­blje­ne kla­ni­ce po stan­dar­di­ma Ha­la­la, s tim što tre­ba da ob­no­vi­mo do­zvo­le. Mo­ra­mo da bu­de­mo si­gur­ni po pi­ta­nju mo­guć­no­sti iz­vo­za, jer je ob­na­vlja­nje do­zvo­le sku­po – na­gla­ša­va Ke­co. Do­da­je da bi za Sr­bi­ju bio pun po­go­dak otva­ra­nje tr­ži­šta Sa­u­dij­ske Ara­bi­je i da je op­ti­mi­sta ka­da je o to­me reč.

Sma­tra i da je re­al­ni­je da na to tr­ži­šte iz­ve­ze­mo ju­ne­će me­so, jer zah­te­va ma­nje kom­pli­ko­va­ne pro­ce­du­re. Po­sto­je pla­no­vi i za iz­voz me­sa u Ki­nu, ali je sa­da pro­blem to što je tran­sport iz­u­zet­no po­sku­peo. Ke­co po­ja­šnja­va da bi čak i u tom slu­ča­ju pro­iz­vo­đa­či iz Sr­bi­je mo­gli da se pri­la­go­de, jer na ki­ne­skom tr­ži­štu po­sto­ji ve­li­ka raz­li­ka u ce­na­ma ju­ne­ti­ne na ma­lo­pro­daj­nom tr­ži­štu, od ne­ve­ro­vat­nih 115 do­la­ra po ki­lo­gra­mu, za me­so ko­je uvo­ze iz Austra­li­je, do sve­ga se­dam evra.

Ka­da je reč o do­ma­ćem tr­ži­štu, Ke­co na­po­mi­nje da je tre­nut­no ma­nji za­stoj u pro­da­ji, ali da je ce­na ju­na­di osta­la na vi­so­kom ni­vou, od 2,5 do 2,7 evra po ki­lo­gra­mu. Ka­ko na­vo­di, ni­je se odav­no de­si­lo da hol­štajn ra­sa ju­na­di (dru­ga kla­sa ju­ne­ti­ne) do­sti­že 2,3 do 2,5 evra, a sve tra­že­ni­ji su te­ška ju­nad i tov­ne ra­se. Naj­vi­še se iz­vo­zi u Cr­nu Go­ru i Al­ba­ni­ju, a mo­že da se oče­ku­je i ve­ća po­tra­žnja pred tu­ri­stič­ku se­zo­nu.

– Mo­že se do­go­di­ti da ju­na­di jed­no vre­me ne­će bi­ti, jer je do­sta kra­va pro­da­to i ne­ma do­volj­no te­la­di. Ko­li­ko ima­mo to­li­ko i pro­da­mo. Pra­vu sli­ku sta­nja u sek­to­ru ima­će­mo tek u dru­goj po­lo­vi­ni go­di­ne, a ta­da će­mo zna­ti ka­ko smo pro­šli u ve­zi sa ogrom­nim po­sku­plje­njem stoč­ne hra­ne – ob­ja­šnja­va Če­do­mir Ke­co. Do­da­je da je do­bro što dr­ža­va za­dr­ža­va sve me­re u sto­čar­stvu i što su pod­sti­ca­ji za tov­nu ju­nad po­ve­ća­ni na 15.000 di­na­ra.

Po­če­le pri­ja­ve za pod­sti­ca­je u sto­čar­stvu

Upra­va za agrar­na pla­ća­nja sa­op­šti­la je da je po­če­lo pod­no­še­nje zah­te­va za pod­sti­ca­je u sto­čar­stvu i to za tov ju­na­di, jag­nja­di, ja­ra­di i svi­nja, kao i za pod­sti­ca­je za kra­ve za uz­goj te­la­di za tov. Sto­ča­ri ovu vr­stu dr­žav­nih sub­ven­ci­ja mo­gu da ostva­re pod­no­še­njem zah­te­va do 31. ju­la i to za gr­la pre­da­ta kla­ni­ci ili iz­ve­ze­na u pe­ri­o­du od 1. ju­la 2021. go­di­ne do 30. ju­na te­ku­će go­di­ne. Pod­sti­caj za tov ju­na­di iz­no­si 15.000 di­na­ra po gr­lu, 2.000 di­na­ra za jag­njad i ja­rad i 1.000 di­na­ra za svi­nje.