MENISNC
Pretraga
16.7 C
Vancouver
Naslovna Blog Stranica 973

Kako očistiti dno pegle od zalepljenih ostataka odeće

Od
miki
-
0
Photo by Filip Mroz on Unsplash

Ako slučajno tokom peglanja na jačoj temperaturi na dnu pegle zalepite ostatke odeće, trebalo bi to odmah da očistite.

Prvo skinite preostalu tkaninu
Isključite peglu iz struje i pustite ju da se ohladi. Upotrebite pincetu kako biste uklonili sve komade tkanine ili materijala koji su se zalepili za metalnu ploču.

Ako se iz nekog razloga na ploči nalazi otopljena plastika, isključite peglu i pustite da se ohladi, a zatim je stavite metalnom stranom prema dole u posudu s kockama leda. Nakon što se plastika stvrdne (preskočite led ako je plastika tamo neko vreme), ostružite je plastičnim nožem. Obrišite ploču vlažnom krpom kako biste uklonili sve preostale ostatke.

Očistite peglu paracetamolom
Jedna čudna, ali efikasna metoda za čišćenje tragova spaljene odeće na pegli je struganje s tabletom paracetamola. Potrebno je da pegla bude vruća, ali isključeno iz struje, pa je zagrejte ako je fleka stara, prenosi 24sata.

Zatim uzmite tabletu i nežno utrljajte opečeno područje, pazeći da ne opečete prste. Možete čak nositi rukavicu za rernu ili rukavicu za dodatnu zaštitu. Zatim uzmite vlažnu krpu i obrišite područje. Ponavljajte dok mrlja ne nestane.

Druge metode za čišćenje pegle
– Soda bikarbona: pasta od sode bikarbone i vode (razmera 2:1) može efikasno očistiti peglu. Međutim, izbegnite ulazak sode bikarbone u otvore za paru.

– Sirće ili hidrogen: Nakvasite krpu u sirće ili hidrogen i stavite peglu na nju, licem prema dole. Ostavite barem pola sata, a zatim obrišite ploču.

– Aceton: natopite vatu u aceton i pažljivo je protrljajte po metalnoj ploči pegle dok je topla.

– Vosak: Zagrejte peglu, zatim je isključite i utrljajte voštanu sveću preko zapečenog područja. Uzmite staru krpu, nakvasite je i iscedite, potom peglu s voskom stavite na nju. Uključite peglu u struju i peglajte mokru krpu. Već nakon par poteza bi trebalo da na krpi vidite sitne zapečene ostatke koji su se odvojili od metalne ploče.

SIROVI KOLAČ OD ČOKOLADE

Od
miki
-
0

Prečnik torte 20cm

Korica:
150 g mlevenih badema
1 kašika ekstrakta vanile
1 kašika kokosovog ulja
2-3 kašike agavinog/javorovog sirupa
2 kašike kvalitetnog kakao praha (Dr.Oetker ili Valrhona)

Fil:
200 g indijskog oraha
350-400 ml kokosovog mleka
3 kašike kokosovog brašna
3-4 kašike agavinog/javorovog sirupa
1 kašika kokosovog šećera, za ukus (nije obavezno)
1 kašika kokosovog ulja
sitno rendana korica pomorandže
1 ravna kašičica agar-agar, razmućen u 30 ml vode
100 g crne čokolade 70 % ili više

Dekoracija po vašoj želji

Priprema:

Indijski orah prelijte sa duplom količinom vode i ostavite na sobnoj temperaturi nekoliko sati, a najbolje preko noći. Za koricu, u električnu seckalicu stavite sve sastojke i izmiksajte da se sjedini u ujednačenu smesu. Preručite u kalup za tortu pa utisnite ravnomerno u dno kalupa i stavite u frižider.

Zatim, procedite indijski orah. Nemojte se truditi da bude baš poptuno suv, sasvim je okej da ostane malkice vode. Stavite u blender pa dodajte sve ostale sastojke osim čokolade. Dobro izblendajte da se sve sjedini u homogenu smesu. Tamnu čokoladu rastopite na nižoj temperaturi uz mešanje, pa je prohlađenu dodajte ostalim sastojcima u blenderu, dok blender radi, ako imate tu mogućnost.

Izručite smesu u kalup sa pripremljenom koricom, poravnajte i stavite u zamrzivač. Ja volim da prvo stavim u frižider na sat-dva da se blago stegne, pa da onda prebacim u zamrzivač da se zamrzne, preko noći. Najbolje je da je pripremite dva dana ranije i da je nakon stajanja preko noći u zamrzivaču, izvadite i prebacite u frižider da se polako odmrzava. Ne brinite, tekstura će biti dobra, sve će biti stegnuto i kompaktno ?

Zarađuje i do 200 evra dnevno tako što stoji u redovima umesto drugih!

Od
miki
-
0

Freddie Beckitt iz Fulama u Engleskoj je postao profesionalni sajač u redovima te tako zarađuje novac za život. On jednostavno rečeno, stoji u redu za bogate ljude koji to ne žele ili koji nemaju vremena…

Fredi Bekit naplaćuje 20 funti (23 evra) na 1 sat za stajanja u redu za druge ljude, i kaže da mu je to potpuno prirodno pošto je on Londončanin i da čeka u redu.

U dobrom danu, 31-godišnjak može da zaradi i do 160 funti (190 evra) dnevno, ali mora imati strpljenje sveca to znači da je ponekad morao stajati u redu, jedva se pomerajući se , nekada i po punih osam sati.!

Fredi je rekao da su njegovi najbolji poslovi stajati u redu za karte za veoma popularne događaje, kao što su nastupi, za kupce koji su bogati novcem i siromašni kada je u pitanju vreme prenosi Mirror

U razgovoru za britanskemedije, Fredi je rekao: “Radio sam osam sati za posao čekajući u redu za izložbu Kristijana Diora V&A za neke veoma dobrostojeće ljude oko srednjih šezdesetih.”

Te dodao: “Pravo čekanje u redu je bilo samo tri sata, ali su me zamolili da uzmem i njihove karte i sačekam da stignu, tako da sam imao samo sate da pregledam muzej V&A koji je plaćen 20 funti na sat, bilo je sjajno!“

Fredijevi klijenti variraju od mladih porodica pa do dobrostojećih penzionera gde je on provodio ledene zimske noći u redovima umesto njih.

Kako kaže i tvrdi Fredi, leto je njegova najprometnija sezona jer je na programu mnogo događaja gde ljudi zbog popularnosti moraju da stoje uredu

“Nažalost, mislim da ne mogu da naplatim više od 20 funti na sat  jer to ne zahteva nikakvu veštinu ili čak  neki naporan rad. Ali to mi daje veliku fleksibilnost da zaradim i prilagodim svoje vreme . Moji prijatelji i porodica smatraju da je to veoma zabavno, ali definitivno nisu bili iznenađeni.” kazao je Freddie  za engleski The Sun

Takođe je kazao da ne može da stigne da odradi puno radno vreme od 8 sati  jer nažalost redovi ne traju duže od nekoliko sati.  Uz sve ovo Freddie  se oglašava na Taskrabbit-u gde takođe oglašava druženje sa kućnim ljubimacima, pakovanje, poslove baštovanstva

Pomen šargovačkim osnovcima stradalim pre 80 godina

Od
Dara Milovanović
-
0

Banjaluka – „Sveti oče, nije istina to što je u svom opširnom izveštaju italijanski konzul javio da je 7. februara 1942. godine u školi u Šargovcu pobijeno 56 pravoslavne dece, ni što su pedantni Nemci zabeležili da je pobijeno 53 dece… Nemci bi bili u pravu da je Kuruzović Dragica tog dana došla u školu, ali nije. Ona je tog dana otišla kod tetke u Borik, pa nije zaklana”, reči su iz potresne „Priče koja luta svetom” profesora Tihomira Levajca.

U banjalučkom naselju Šargovac održan je pomen za 52 učenika Osnovne škole „Đura Jakšić” ubijena na taj dan 1942. godine. Direktor škole Darko Tomić istakao je da je „danas 80 godina od zločina koji se desio u ovoj školi i deset godina otkad obeležavamo pomen za nevine žrtve”.

Dan ranije u Drakuliću je obeleženo 80 godina od ustaškog zločina nad više od 2.300 Srba. Među stradalima je bilo 551 dete. Svi su ubijeni u jednom danu, bez ispaljenog metka. Zločin se desio u banjalučkim naseljima Drakulić, Motike, Šargovac i u rudniku Rakovac.

O ovom pokolju uskoro bi trebalo da bude snimljen film. Pod komandom natporučnika Josipa Mišlova i fra Vjekoslava Filipovića iz takozvanog Tjelesnog zdruga Ante Pavelića, ustaše iz Zagreba i Banjaluke ubijale su Srbe bez ijednog ispaljenog metka – sekirama, noževima i krampovima, podsećaju mediji u RS.

Profesor Levajac zabeležio je o knjizi „Priča koja luta svetom”: „Davao sam je nekim prijateljima da je pročitaju, da mi kažu kako su je doživeli. Neki mekušci, oni koji sebivljivu savest imaju, nisu mogli ni da je pročitaju. Hrabriji jesu. Poneko se zgražavao, a mnogi mislili da je događaj isuviše monstruozan da bi bio stvaran”.

Nedavno preminuli profesor banjalučke gimnazije ovu priču, kako je pojašnjavao, svesno je zapisao na ustaškom pravopisu, a potom je prevedena na desetak svetskih jezika.

U priči koju je profesor Levajac zapisao kao obraćanje učiteljice ubijenih mališana još piše: „Ne znam zbog čega su posle mnogi pripovedali da su decu koja su tek progledala ubijali nožem koji se zvao bod, ustaški bod, toljagama, sekirama, vilama, bajonetima, a najviše metalnom kuglom na drvenoj dasci. Ja to ne mogu posvedočiti. Ja se samo sećam njihovih očiju koje su milost iskale. Očiju u kojima je bio strah, vapaj, užas, umiranje…”.

Patricija Erak, učenica ove škole, na obeležavanju rekla je da se nastavnici svakog časa i dana trude da im podignu svest o kulturi sećanja.

„Ne da širimo mržnju, nego da ne zaboravimo šta se desilo. Mislim da to najbolje možemo shvatiti mi koji smo istih godina kao što su bili učenici koji su ovde postradali”, rekla je Erakova.

Planiraju da se presele iz Beograda: Bogdanovići uz pomoć države završavaju veliku investiciju

Od
Dara Milovanović
-
0

Iako spada u red malih i nerazvijenih, opština Malo Crniće izdvaja znatna sredstva za razvoj poljoprivrede.

Najviše ulaže u stočarstvo, ali vidi perspektivu i u vinogradarskoj proizvodnji.

U selu Kula, porodica Bogdanović, uz podršku lokalne samouprave, svojim novcem i državnim subvencijama završava investiciju vrednu 300.000 evra izgradnjom nove vinarije.Aleksandar će za nekoliko dana u svojim vinogradima rezidbom započeti ovogodišnje radove. Od proletos Bogdanovići su bogatiji za nekoliko hektara, a novi čokoti planirani su i za ovu godinu.

U starim zasadima već odlično rađaju rizling, smederevka, šardone i merlo, koji će se od jeseni prerađivati u novoj vinariji, sa barik salom i restoranom.

“U junu završavamo kompletnu investiciju i u septembru, kada bude berba, planiramo da premestimo opremu i tamo da radimo. Iz projekta subvencija države dobili smo inoks burad, drvenu burad barik i kompletnu opremu – prese, muljač i sve ostalo”, navodi Aleksandar.

Aleksandru su aduti francuske sorte grožđa, dok su sestra i zet ljubitelji domaćih. Planiraju da zasade još petnaestak hektara. Akcenat je na kupažama i vrhunskom vinu.

“Vinograd smo posadili prošle godine u aprilu. Tu postoje dve sorte – tamjanika crna i bela. Živimo i radimo u Beogradu, a u bliskoj budućnosti planiramo da se preselimo ovde, zbog posla, zbog vinarije i zbog vinograda”, ističe Tanja Sarić.

Mala i nerazvijena braničevska opština izdvaja značajna sredstva pre svega za stočarstvo i ratarstvo. Nastavak vinogradarske tradicije u selima vidi kao nova upošljavanja i razvoj vinskog i tranzitnog turizma.

“Ovo je samo jedan dobar primer kako uz malu pomoć države mogu mladi da se zadrže na selu, čak i više od toga, ovo je i nagoveštaj da neko ko je napustio svoje mesto i opštinu ima nagoveštaj da se tu i vrati. U zemlji, ali i u Evropi u porastu je proizvodnja vina i moramo da tražimo svoje mesto”, kaže predsednik opštine Malo Crniće Mališa Antonijević.

Porodična Kule, nova je destinacija braničevskog turističkog puta ka homoljskim lepotama, banjama i istorijskim lokalitetima.

Đoković započeo 359. nedelju na vrhu ATP liste

Od
Dara Milovanović
-
0

Najbolji teniser sveta Novak Đoković započeo je danas 359. nedelju na vrhu ATP liste.

Đoković ima 10.875 bodova, a iza njega slede Rus Danil Medvedev (9.635) i Nemac Saša Zverev sa 7.865 bodova.

Stefanos Cicipas iz Grčke je četvrti (7.145), dok je Španac Rafael Nadal peti sa 6.875 bodova, preneo je Tanjug.

U Top 10 još su Mateo Beretini (Italija), Andrej Rubljov (Rusija), Kasper Rud (Norveška), Feliks-Ože Alijasim (Kanada) i Janik Siner (Italija).

Filip Krajinović ostao je 36. na svetu, odmah ispred Dušana Lajovića, Laslo Đere je pokvario plasman za sedam mesta i sada je 56, a Miomir Kecmanović zauzima 64. poziciju.

Ottawa: Gradonačelnik proglasio vanredno stanje; crkve zatvaraju vrata kako bi vernike i demonstrante držali podalje

Od
Dara Milovanović
-
0

Gradonačelnik Otave Jim Watson u nedelju je proglasio vanredno stanje kako bi gradu dao više fleksibilnosti da se nosi s tekućim protestima koji su preplavili lokalne resurse.
Grad je taj potez najavio u kratkom saopštenju, rekavši da odluka odražava “ozbiljnu opasnost i pretnju sigurnosti stanovnika” od demonstranata koji su se ulogorili kroz veći deo centra grada.
U saopštenju se takođe navodi da odluka naglašava potrebu za podrškom viših nivoa vlasti.

Ranije tokom dana, premijer Ontarija Doug Ford rekao je da je pokrajina podržala Ottawu tokom devetodnevnog protesta.

Odluka daje gradu neka dodatna ovlaštenja u vezi sa nabavkama i načinom na koji pruža usluge. Ali sve dalje od toga nije jasno, s obzirom na to da je gradsko pravno osoblje u subotu saopštilo odboru policijskih službi da proglašenje vanrednog stanja, mimo svoje simbolične vrednosti, ne daje policiji ili gradu nikakva nova zakonska ovlaštenja.
Gradsko saopštenje takođe napominje da bi ovaj potez mogao pomoći u kupovini opreme koja je potrebna radnicima na prvoj liniji .

Demonstranti su stvorili dovoljno osećaja straha da je katedrala Hristove crkve, koja se nalazi na zapadnom rubu centra grada, trebala biti otvorena ove nedelje, prvi put od sredine decembra, pošto su se ograničenja u provinciji ublažila. Umesto toga, redovi kamiona koji su zakrčili centar grada i demonstranti koji su okupirali ulice, otkazali su planove za ponovno otvaranje jer, kako je starešina crkve Beth Bretzlaff rekao, nije bilo bezbedno dovoditi parohijane u to područje.

Konvoj slobode stigao je u glavni grad prošlog vikenda, i dok su neki ljudi otišli kući tokom sedmice, broj učesnika tokom vikenda je ponovo porastao, a policija je procenila da je nekoliko hiljada ljudi činili gužvu tokom vikenda.
Slične scene odigrale su se u drugim delovima zemlje u nedelju, ali u manjem obimu nego dan ranije kada su se hiljade ljudi bunili protiv ograničenja povezanih s pandemijom okupile u gradovima od obale do obale.

Policajac iz Halifaksa John MacLeod je rekao da su se na stotine kamiona i automobila u nedelju probili kroz centar grada i izazvali popriličano zakrčenje, ali policajci su radili na tome da to otklone. On je rekao da je situacija mirna, bez incidenata.

Pokrajinska policija Ontarija zatvorila je deo autoputa 402 koji vodi do graničnog prelaza između Sarnie i Port Hurona, USA, iz sigurnosnih mera zbog pešaka na autoputu u blizini kolone kamiona, traktora i automobila.

Glavni tužioc Ontarija pohvalio je postupanje policije sa hiljadama demonstranata u Torontu, ali je u izjavi napomenuo da policija Ottawe “i dalje izražava zabrinutost zbog svoje sposobnosti da upravljaju tekućom okupacijom u svom gradu”.
Premijer Ontarija Doug Ford se takođe oglasio, rekavši da je pokrajina podržala Ottawu tokom devetodnevnih protesta.

“Iako ne možemo usmeravati policiju, dali smo gradu Otavi sve što su tražili i nastavićemo pružati podršku koju god zatraže”, naveo je Ford u tvitu.
Odred od 250 policajaca RCMP pojačao je prisustvo policije u Ottawi u nedelju. Policija Otave saopštila je da je od subote ujutro napisano više od 450 kazni demonstrantima zbog prekomerne buke, vožnjom na crveno svetlo, vožnje vozilom po trotoaru i paljenja vatrometa, između ostalog.

U toku je skoro 100 krivičnih istraga, uključujući i prekogranične istrage o, kako je policija u Ottavi rekla, “pretnjama javnim službenicima putem e-pošte”.
Policija je takođe u nedelju saopštila da bi svako ko pokuša da donese predmete poput benzina ili zaliha demonstrantima i 500 vozila u centru grada mogao biti uhapšen.

Trube su nastavile da odjekuju velikim delom gradskog jezgra u nedelju, pomešane sa povicima o slobodi. Demonstranti su se postrojili kod šatora na gradskim ulicama gde su se delili topli obroci i piće.
Organizatori su rekli da planiraju da utišaju trube za nedeljnu molitvu, ali je to se nije desilo.

Dok su kamioni prolazili kroz skučene raskrsnice, vrata nekoliko crkava u centru grada bila su zatvorena. Poput anglikanske katedrale, obližnja bazilika Svetog Patrika donela je odluku u petak da se zatvori zbog opasnosti od građanskih nemira.
Internet usluge su podmirile sve duhovne potrebe grada čiji su izabrani zvaničnici izrazili frustraciju zbog toga kako su se stvari odigrale usred upozorenja šefa policije da se situacija neće uskoro završiti.

Ponekad je potrebno malo vere u dobro upravljanje, dobru policiju i odgovornost ljudi, pustimo ljude koji treba da se pozabave ovim pitanjem, podržimo ih i pazimo jedni na druge”, rekao je velečasni Bretzlaff “.

Vrata crkve ostala su zatvorena cele sedmice, a osoblje unutra je ljubazno odbilo da pusti demonstrante unutra da koriste toalete. Bretzlaff je rekao da je crkva čak primila poziv iz Sjedinjenih Država i da je neko tražio od sveštenstva da izađu među ljude i da se pomole sa kamiondžijama.

SERBIANNEWS/CANADA

Policija Ottawe uhapsila 7 demonstranata i napisala preko 100 kazni

Od
Dara Milovanović
-
1

Policijska služba Otave uhapsila je nekoliko ljudi  i izrekla više kazni ljudima u vezi sa tekućim protestom protiv vakcinacije.

Prema navodima policije, dve osobe su uhapšene zbog remećenja javnog reda, jedna zbog zabranjene vožnje, a jedna zbog oštećenje imovine.
Policija je rano u nedelju objavila da bi svako ko bude uhvaćen da nosi gorivo kamionima u crvenoj zoni mogao biti uhapšen i optužen.
Posledično je zaplenjeno više vozila kao i gorivo.
Izdato je više od 100 kazni samo na osnovu zakona o saobraćaju na autoputu i na osnovu drugih pokrajinskih obaveštenja o prekršajima, uključujući prekomernu buku, vožnju u pogrešnom pravcu, za vožnju bez pojasa, za vožnju pod dejstvom alkohola, koji je  lako dostupan i za posedovanje neodgovarajuće vozačke dozvole.

Do sada je procesuirano preko 60 krivičnih istraga vezanih za demonstracije.

Istrage se prvenstveno vode za remećenje javnog reda i mira, zbog krađe, zbog zločina iz mržnje i zbog činjenja materijalne štete.
Više od 100 policajaca provincije Ontario pridružilo se policijskoj službi Otave kako bi pomogli u protestu.

Ranije u nedelju, gradonačelnik Ottawe Jim Watson proglasio je vanredno stanje u svom gradu zbog tekućih protesta koji su preplavili lokalne resurse i naljutili lokalno stanovništva u nadi da će se situacija okončati.
Policija kaže da su oni izdali kazne za razne prekršaje kao što su prekomerna buka, upotreba vatrometa, kaskaderska vožnja, vožnja vozilom po trotoaru i kršenje sigurnosnog pojasa.

Više od 450 kazni napisano je od subote, 5. februara ujutro do nedelje, 6. februara u 11 sati.

Policija kaže da je odgovorila na više od 650 poziva u vezi sa demonstracijama od početka prošlog vikenda.

Dodatnih 250 policajaca RCMP pojačao je policiju u Ottawi u nedelju.

SERBIANNEWS/CANADA

Najbolja priča ZOI – od bolesti do krova sveta

Od
Dara Milovanović
-
0

Kanadski snouborder Maks Paro osvojio je zlatnu medalju na Zimskim olimpijskim igrama u Pekingu u disciplini slopstajl.

Paro, koji je bio olimpijski vicešampion pre četiri godine, slavio je zahvaljujući drugoj vožnji u kojoj je osvojio 90,96 bodova.

Njemu je 10 meseci posle Igara u Pjongčangu dijagnostifikovan Hočkinov limfom, ali se posle šest meseci hemoterapije postepeno vraćao takmičenju, sve dok je uspeo da se okiti zlatom zahvaljujući skoro savršenoj vožnji u finalu.

Kinez Juming Su osvojio je srebro, dok se bronzanom medaljom okitio Kanadjanin Mark Mekmoris.

Branilac olimpijske titule, Amerikanac Redmon Džerard takmičenje je završio kao četvrti.

Šansa za izvoz srpske junetine u Saudijsku Arabiju

Od
Dara Milovanović
-
0

Osim što su ce­ne tre­nut­no sta­bil­ne i na vi­so­kom ni­vou uz­ga­ji­va­či i pro­iz­vo­đa­či ju­ne­ćeg me­sa mo­gli bi usko­ro da ra­ču­na­ju i na iz­voz u Sa­u­dij­sku Ara­bi­ju. Slič­na mo­guć­nost na­ja­vlje­na je i za pla­sman mle­ka, mleč­nih pro­iz­vo­da i jag­nje­ti­ne. Ka­ko je re­kao mi­ni­star po­ljo­pri­vre­de Bra­ni­slav Ne­di­mo­vić, ta dr­ža­va je ne­dav­no na­ja­vi­la otva­ra­nje tr­ži­šta za pro­iz­vo­de iz Sr­bi­je.

– Po­tvr­đe­no nam je da Sa­u­dij­ska Ara­bi­ja otva­ra svo­je tr­ži­šte za po­ljo­pri­vred­ne pro­iz­vo­de iz na­še ze­mlje – go­ve­đe i jag­nje­će me­so, mle­ko i mleč­ne pro­iz­vo­de – na­gla­sio je Ne­di­mo­vić, go­stu­ju­ći na RTS.

Me­đu zva­nič­ni­ci obe dr­ža­ve una­zad ne­ko­li­ko go­di­na odr­ža­no je vi­še sa­sta­na­ka na te­mu pro­ši­re­nja eko­nom­skih od­no­sa, uz sa­gla­snost da ima do­sta pro­sto­ra za pro­ši­re­nje sa­rad­nje u obla­sti tu­ri­zma, agra­ra i gra­đe­vi­nar­stva.

Po­sled­nji po­da­ci Mi­ni­star­stva spolj­nih po­slo­va po­ka­zu­ju da je iz­me­đu Sr­bi­je i Sa­u­dij­ske Ara­bi­je rob­na raz­me­na u 2020. iz­no­si­la oko 62 mi­li­o­na evra, od če­ga je naš iz­voz bio dvo­stru­ko ve­ći – oko 40 mi­li­o­na. Iz te ze­mlje uve­zli smo ro­bu u vred­no­sti od oko 22 mi­li­o­na evra.

Sek­tor sto­čar­stva pre­tr­peo je mo­žda i naj­ve­ću šte­tu to­kom kri­ze s pan­de­mi­jom. Ogra­ni­če­nost i za­tva­ra­nje tr­ži­šta u sa­mom po­čet­ku uti­ca­li su na sla­bi­ju pro­da­ju i iz­voz u re­gi­o­nu.

Udru­že­nje „Agro­pro­fit”, ko­je oku­plja ve­li­ki broj od­ga­ji­va­ča go­ve­da i ra­ni­je je ape­lo­va­lo da bi osva­ja­nje tr­ži­šta ba­rem ne­ko­li­ko arap­skih ze­ma­lja bio spas za do­ma­će go­ve­dar­stvo.

– I da­lje smo ta­kvog mi­šlje­nja. Ima­mo pre­ci­zne po­dat­ke ko­li­ko ko­ja dr­ža­va u sve­tu i po ko­joj ce­ni uvo­zi ju­ne­ti­ne. Sa­u­dij­ska Ara­bi­ja je jed­na od ret­kih ze­ma­lja gde bi do­ma­ći uz­ga­ji­va­či i pro­iz­vo­đa­či me­sa mo­gli da se uklo­pe s kva­li­te­tom i tr­ži­šnom ce­nom – ka­že agrar­ni ana­li­ti­čar Če­do­mir Ke­co i pred­stav­nik ovog udru­že­nja.

Pre­ma nje­go­vim re­či­ma, u toj dr­ža­vi ju­ne­ti­na u ma­lo­pro­da­ji ko­šta 10,40 evra po ki­lo­gra­mu. Ra­ču­ni­ca po­ka­zu­je da bi kup­ci na­šim pro­iz­vo­đa­či­ma mo­gli da pla­te ju­ne po ce­ni od 3,2 evra za ki­lo­gram (ili me­so 6,2 evra) i da ostva­re do­bru za­ra­du. Oni sa­da uzi­ma­ju ovu vr­stu me­sa i sto­ku iz Bra­zi­la, Ru­mu­ni­je, Špa­ni­je, Ukra­ji­ne, Austra­li­je, In­di­je, Pa­ki­sta­na, No­vog Ze­lan­da… Uglav­nom je to iz ze­ma­lja gde ima do­sta ju­ne­ti­ne. Iz­voz me­sa u islam­ske dr­ža­ve zah­te­va spe­ci­fič­nu ob­ra­du me­sa, pa se po­sta­vlja pi­ta­nje ima li Sr­bi­ja ka­pa­ci­te­te?

– Ima­mo ospo­so­blje­ne kla­ni­ce po stan­dar­di­ma Ha­la­la, s tim što tre­ba da ob­no­vi­mo do­zvo­le. Mo­ra­mo da bu­de­mo si­gur­ni po pi­ta­nju mo­guć­no­sti iz­vo­za, jer je ob­na­vlja­nje do­zvo­le sku­po – na­gla­ša­va Ke­co. Do­da­je da bi za Sr­bi­ju bio pun po­go­dak otva­ra­nje tr­ži­šta Sa­u­dij­ske Ara­bi­je i da je op­ti­mi­sta ka­da je o to­me reč.

Sma­tra i da je re­al­ni­je da na to tr­ži­šte iz­ve­ze­mo ju­ne­će me­so, jer zah­te­va ma­nje kom­pli­ko­va­ne pro­ce­du­re. Po­sto­je pla­no­vi i za iz­voz me­sa u Ki­nu, ali je sa­da pro­blem to što je tran­sport iz­u­zet­no po­sku­peo. Ke­co po­ja­šnja­va da bi čak i u tom slu­ča­ju pro­iz­vo­đa­či iz Sr­bi­je mo­gli da se pri­la­go­de, jer na ki­ne­skom tr­ži­štu po­sto­ji ve­li­ka raz­li­ka u ce­na­ma ju­ne­ti­ne na ma­lo­pro­daj­nom tr­ži­štu, od ne­ve­ro­vat­nih 115 do­la­ra po ki­lo­gra­mu, za me­so ko­je uvo­ze iz Austra­li­je, do sve­ga se­dam evra.

Ka­da je reč o do­ma­ćem tr­ži­štu, Ke­co na­po­mi­nje da je tre­nut­no ma­nji za­stoj u pro­da­ji, ali da je ce­na ju­na­di osta­la na vi­so­kom ni­vou, od 2,5 do 2,7 evra po ki­lo­gra­mu. Ka­ko na­vo­di, ni­je se odav­no de­si­lo da hol­štajn ra­sa ju­na­di (dru­ga kla­sa ju­ne­ti­ne) do­sti­že 2,3 do 2,5 evra, a sve tra­že­ni­ji su te­ška ju­nad i tov­ne ra­se. Naj­vi­še se iz­vo­zi u Cr­nu Go­ru i Al­ba­ni­ju, a mo­že da se oče­ku­je i ve­ća po­tra­žnja pred tu­ri­stič­ku se­zo­nu.

– Mo­že se do­go­di­ti da ju­na­di jed­no vre­me ne­će bi­ti, jer je do­sta kra­va pro­da­to i ne­ma do­volj­no te­la­di. Ko­li­ko ima­mo to­li­ko i pro­da­mo. Pra­vu sli­ku sta­nja u sek­to­ru ima­će­mo tek u dru­goj po­lo­vi­ni go­di­ne, a ta­da će­mo zna­ti ka­ko smo pro­šli u ve­zi sa ogrom­nim po­sku­plje­njem stoč­ne hra­ne – ob­ja­šnja­va Če­do­mir Ke­co. Do­da­je da je do­bro što dr­ža­va za­dr­ža­va sve me­re u sto­čar­stvu i što su pod­sti­ca­ji za tov­nu ju­nad po­ve­ća­ni na 15.000 di­na­ra.

Po­če­le pri­ja­ve za pod­sti­ca­je u sto­čar­stvu

Upra­va za agrar­na pla­ća­nja sa­op­šti­la je da je po­če­lo pod­no­še­nje zah­te­va za pod­sti­ca­je u sto­čar­stvu i to za tov ju­na­di, jag­nja­di, ja­ra­di i svi­nja, kao i za pod­sti­ca­je za kra­ve za uz­goj te­la­di za tov. Sto­ča­ri ovu vr­stu dr­žav­nih sub­ven­ci­ja mo­gu da ostva­re pod­no­še­njem zah­te­va do 31. ju­la i to za gr­la pre­da­ta kla­ni­ci ili iz­ve­ze­na u pe­ri­o­du od 1. ju­la 2021. go­di­ne do 30. ju­na te­ku­će go­di­ne. Pod­sti­caj za tov ju­na­di iz­no­si 15.000 di­na­ra po gr­lu, 2.000 di­na­ra za jag­njad i ja­rad i 1.000 di­na­ra za svi­nje.

1...972973974...1.534Stranica 973 od ukupno 1.534

Designed by Miodrag Zivkovic

© 2022 Serbian News Canada by Miodrag Živković