“Nova” je uvidom u e-Katastar videla da je za jednu parcelu pokrenut postupak promene nosioca prava na nepokretnost, ali se ne navodi na koga.
Opasnosti koje vrebaju kad ponovo koristite ulje za prženje
Za bezbednost, zdravlje i kvalitet poželjno je koristiti novo ulje pri svakom prženju hrane. Međutim, ako često pržite velike količine hrane, to nije uvek praktično s ekonomskog gledišta. Izborom ulja s visokom tačkom gorenja, pripremanjem hrane za minimalnu kontaminaciju ulja i ceđenjem ulja kako bi se izbacile preostale čestice hrane, većinu ulja možete ponovo upotrjebiti sve dok se na pravilan način čuva.
Bakterije i slobodni radikali
Ako korišćeno ulje nije pravilno proceđeno i pohranjeno nakon što se ohladi, bakterije se hrane česticama hrane koje su ostale u ulju. Neohlađeno ulje postaje anaerobno i dovodi do rasta Clostridium botulinum, što uzrokuje botulizam, potencijalno smrtonosno trovanje hranom.
Hlađenje ili zamrzavanje ulja usporava rast bakterija. Užeglo – što znači staro i ustajalo – ulje sadrži slobodne radikale, molekule koji mogu da oštete ćelije i da dovedu do povećanog rizika od raka, kao i da utiču na kvalitet vaše hrane. Dobra vest je da vaš nos lako prepoznaje užeglo ulje.
Tačka gorenja
Tačka gorenja je temperatura na kojoj se ulje razgrađuje i počinje da se dimi. Uopšteno, biljna ulja imaju više tačke gorenja od životinjskih masti, a rafinirana ulja imaju više tačke gorenja od nerafinisanih. Svaki put kada koristite ulje, njegova tačka gorenja opada.
Korišćenje ulja, imajući na umu ponovnu upotrebu
Držite ulje na 190 stepeni Celzijusovih tokom dubokog prženja kako bi prženje na hrani brzo stvorilo zaštitni sloj i kako hrana ne bi postala masna. Viša temperatura može da uzrokuje da hrana zagori i kontaminira ulje, te uništi hranu. Izbegavajte dodavanje soli hrani pre prženja, jer so snižava tačku gorenja ulja. Nakon što ulje počne da se dimi više ga nije sigurno niti poželjno ponovo koristiti.
Čuvanje ulja za ponovnu upotrebu
Čim se ulje dovoljno ohladi za rukovanje, procedite ga kroz slojeve gaze, papirnih ubrusa ili filtera za kafu kako biste uklonili čestice hrane. Čuvajte ga u čistoj staklenoj posudi. Nikada ga nemojte mešati s neiskorišćenim uljem. Staklenu flašu dobro zatvorite, označite datumom i stavite u frižider ili zamrznite ne duže od mesec dana.
U frižideru ili zamrzivaču može da postane mutno, ali će se razbistriti na sobnoj temperaturi. Nikada nemojte ponovo koristiti ulje ako se zapenilo ili promenilo boju tokom zagrevanja, kao i ako ima neobičan miris ili miriše na hranu koju ste pripremali.
BIZARNI EKSPERIMENT! Hraniće se sirovim (svežim) mesom 78 dana!
Jedan mladi amerikanac hrani se već 40 dan samo sirovim mesom u okviru svog bizarnog ekspirimenta koji je sebi postavio da se živim (sirovim) mesom hrani 78 dana!…
A sve zbog toga da vidi da li će preživeti ili eventulano zaraditi teško trovanje hranom ako bude jeo sirovo meso?!
Dok su neki od nas pokušavali da budu vegani, a više ljudi nego ikada se okreće vegetarijanskim obrocima u pokušaju da pomognu planeti i spasu životinje – jedan korisnik Instagrama je otišao u suprotnom smeru.
Ali kako on navodi tvrdi svojim pratiocima i kaže da se nikada nije osećao bolje od kada jede sveže sirovo meso? On se ranije se hranio biljnom ishranom, ali je tvrdio da je zbog toga patio od zdravstvenih problema piše Mirror
Umesto toga, on je trenirao svoj stomak da vari ništa osim nekuvanog sirovog (živog) mesa, te da ga koristi uz sirovo životinjsko mleko i sirovim jajima. Tvrdi da su mu omiljena (sirova) jela pileća prsa, biftek kao i da je do sada uspeo da izbegne teško trovanje hranom .
Ovakavim načinom ishrane mladić rizikuje da dobije i zarazi se Ešerihija koli bakterijom, salmonelom i šigelom. Takođe se suočava sa ostalim zdravstvenim problemima ako ne bude jeo voće i povrće, uključujući zdravstvene probleme popuz zatvora, hemoroida, pa čak i skorbuta!
Objavljujući fotografije od kojih bi se mnogima stvorilia muka u stomaku kako grize sirovo meso, ovaj čovek je prikupio pratioce na mreži dok čekaju da vide efekte njegove bizarne ishrane.?!
Njegova Instagram stranica @theravmeatekperiment ima 63,6 hiljada pratilaca, a biografija instagrama objašnjava: “Jedem sirovo meso svaki dan dok ne umrem od bakterija!”
“Bez žvakanja, možete jednostavno staviti kravlje meso u usta i progutati ga. Prilično ukusno, pola cene bifteka, verovatno će biti nedeljni obrok uz bakalar.”objasnio je on.
Na pitanje pratioca kako se oseća, on je potvrdio:
“Dobro, sviđa mi se do sada i nemam razloga da prestanem, ali nema ludih promena u svakom slučaju“.
Za one koji su zabrinuti koliko je njegova ishrana ograničena, on je objasnio da povremeno jede krompir, pirinač i kuvanu piletinu.
Svemirski teleskop „Džejms Veb“ stigao na svoje odredište (VIDEO)
Zahvaljujući ugrađenim potisnicima, svemirski teleskop „Džejms Veb“ stigao je do svog orbitalnog odredišta oko milion i po kilometara daleko od naše planete, saopštila je Nasa, što je ključna prekretnica u njegovoj misiji proučavanja kosmičke istorije.
Potisnicima ugrađenim na svemirski teleskop trebalo je pet minuta rada da bi stigli do takozvane druge Lagranžove tačke, ili El-dva, gde će u svakom trenutku imati pogled na skoro polovinu neba.
„Jedan korak smo bliže otkrivanju misterija Univerzuma. I jedva čekam da vidim ‘Vebove’ prve snimke svemira ovog leta!“, rekao je administrator Nase, Bil Nelson, u saopštenju.
Teleskop će biti u liniji sa Zemljom dok se kreće oko Sunca, a zahvaljujuži štitniku njegova osetljiva oprema će biti zaštićena od jake svetlosti i toplote.
Da bi džinovski suncobran pružio efikasnu zaštitu, potrebno mu je da Sunce, Zemlja i Mesec budu u istoj ravni, a da hladna strana radi na minus 225 Celzijusa.
Ispaljivanje potisnika, poznato kao orbitalno sagorevanje, bio je treći takav manevar otkako je Veb lansiran na raketi Ariana 5 25. decembra.
Uvo je unapred bilo planirano, jer da je „Veb“ dobio previše potiska od rakete, ne bi mogao da se okrene i vrati nazad na Zemlju, a svoju optiku bi izložio Suncu i tako je pregrejao i uništio.
Zbog toga je odlučeno da se malo smanji domet ispaljivanja iz rakete i da se koriste sopstveni potisnici teleskopa da se nadoknadi razlika.
Dok Habl kruži oko Zemlje, „Veb“ će orbitirati u oblasti svemira poznatoj kao Lagranžova tačka, gde će gravitaciono privlačenje Sunca i Zemlje biti uravnoteženo centrifugalnom silom rotacionog sistema.
Objekat u jednoj od ovih pet tačaka, koji je prvi teorijski objasnio italijansko-francuski matematičar Žozef-Luj Lagranž, ostaće stabilan i neće pasti u gravitacioni bunar Sunca i Zemlje, zahvaljujući samo maloj količini goriva za prilagođavanje.
„Veb“ neće stati tačno na tačku El-dva, već će je obilaziti u „oreolu“ na udaljenosti sličnoj između Zemlje i Meseca, završavajući ciklus svakih šest meseci.
Ovo će omogućiti da teleskop ostane termički stabilan i da proizvodi energiju iz svojih solarnih panela.
Prethodne misije na tačku El-dva uključuju opservatorije Heršel i PlankEvropske svemirske agencije i Nasinu sondu za mikrotalasnu anizotropiju Vilkinson.
„Vebov“ položaj će takođe omogućiti kontinuiranu komunikaciju sa Zemljom preko mreže dubokog svemira – tri velike antene u Australiji, Španiji i Kaliforniji.
Sledeći koraci uključuju poravnavanje optike teleskopa i kalibraciju njegovih naučnih instrumenata. Očekuje se da će prve slike poslati u junu ili julu.
NOVA.RS OTKRIVA: Rio Tinto, izgleda, i dalje kupuje po Jadru, uknjižili još 3 parcele
Gornje Nedeljice Foto: Goran Srdanov/Nova.rs
Meštani Gornjih Nedeljica kod Loznice strahuju da kompanija Rio Sava, odnosno Rio Tinto, planira da nastavi dalje priču o u tom kraju nakon što su, kako tvrde, tri parcele nedavno prešle u vlasništvo te kompanije.
Kako nam kažu meštani Gornjih Nedeljica, oni su primetili promenu na sajtu e-Katastra i tamo videli da je Rio Tinto preuzeo vlasništvo nad još tri parcele od 27. januara ove godine.
Oni nastavljaju priču dalje, uverena je meštanka Gornjih Nedeljica i članica udruženja „Ne damo Jadar“ Marijana Petković.
Za razliku od nje druge dve parcele vode se na kompaniju Rio Sava, a uvidom u e-Katastar vidi se da su poslednja ažuriranja za ove parcele urađena 28. januara.
Meštani Nedeljica su zbog Rio Save u ponedeljak održali i sastanak sa predstavnicima lokalne samouprave, a od kojih su dobili obećanje da će istog dana biti napravljen plan izlaska opštinskih inspekcija na teren.
“Imali smo razgovor sa lokalnom samoupravom i objasnili smo šta smo imali. Stavili smo im zahteve koji su dati Vladi Srbije i to je njihov posao, oni su za to plaćeni. Tražili smo da se krene u konkretnu realizaciju i da izađu sve relevantne opštinske inspekcije na teren i da utvrde sve prekršaje koji su načinjeni u dosadašnjem radu Rio Save, odnosno Rio Tinta. Obećano nam je da isto popdne biti napravljen plan izlaska opštinskih inspkecija na teren”, kaže za “Novu” Marijana Petković iz udruženja “Ne damo Jadar”.
Ko je uzimao uzorke zemlje u Nedeljicama
Na pitanje da li se na sastanku sa predstavnicima lokalne samouprave govorilo i o ljudima koji su u nedelju radili “uzorkovanje zemlje” u Gornjim Nedeljicama zbog gasovoda, Marijana kaže da su razgovarali o tome i dodala da su im iz lokalne samouprave “govorili da to nije zbog Rio Tinta”.
“Inače nisu obuhvaćena sva sela gasifikacijom tako da je to dovoljan pokazatelj da oni dalje teraju priču. Kada uporedite gasovod koji je naznačen u Prostornom planu projekta ‘Jadar’ i gasovod koji je planiran od Valjeva do Loznice jasno se vidi da se radi o istom gasovodu, čija ulivna tačka je baš u Nedeljicama”, kaže Petković za “Novu”.
Ističe i da “nedavno prodate parcele” nisu na trasi ovog gasovoda, gde su radili “uzorkovanje zemlje”.
Podsetimo, meštane Gornjih Nedeljica u nedelju su iznenadili “nepoznati ljudi” koji su došli u to selo i sa njiva uzimali uzorke zemljišta, a na kraju je intervenisala i policija jer članovi udruženja “Ne damo Jadar” nisu dozvolili da se uzorci odnesu. Još tada su se predstavnici udruženja “Ne damo Jadar” pitali “ko je ponovo uzimao uzorke pošto je završeno sa Rio Tintom”.
Tom prilikom je aktivistima rečeno da se uzorak zemlje uzima zbog potrebe izgradnje gasovoda.
Inače, Vlada Srbije je u avgustu prošle godine usvojila plan kojim je predviđena izgradnja gasovoda od Valjeva do Loznice, a na tvrdnje pojedinih opozicionih grupacija da se to radi zbog kompanije Rio Tinto, predstavnici izvršne vlasti, ali i sama kompanija negirali su te navode.
“Priča će biti završena tek kada vidimo leđa Rio Tintu”
Meštani Gornjih Nedeljica ranije su za “Novu” već rekli da priča oko Rio Tinta nije završena sve dok ne odu svi radnici ove firme i ne zatvore njena predstavništva. Oni su tom prilikom našoj ekipi naveli da traže da se sanira šteta od bušotina, te da država otkupi prodate kuće i ponudi ih poljoprivrednicima.
Tražimo i da se trajno zabrani rudarenje u plodnim krajevima, naveli su nam meštani Gornjih Nedeljica.
“Tražićemo od predsednika Srbije Aleksandra Vučića pismenu garanciju da nema iskopavanja litijuma i bora u plodnim mestima Srbije”, poručio je predsednik lokalne mesne zajednice Dragan Karajčić za “Novu”.
Govoreći o saniranju štete Rio Tinta, Karajčić je procenio da bi to moglo da traje i godinu i više dana i to pod uslovom da krenu sada.
“Više košta rekultivacije i vađenje tih cevi nego što je Rio Tinto do sada uložio”, ocenio je on.
Podsetimo, premijerka Srbije Ana Brnabić saopštila je na konferenciji za novinare 20. januara posle sednice Vlade Srbije da je ukinuta Uredba o Prostornom planu projekta “Jadar” i da je time “stavljena tačka na Rio Tinto u Srbiji”.
“Poništeni su svi upravni akti vezani za Rio Tino, odnosno Rio Sava, sve dozvole odluke, rešenje i sve ostalo. Ugovore nikada nismo imali kao što smo više puta rekli. Dakle, ispunili smo sve zahteve ekoloških protesta i stavili tačku na Rio Tinto u Srbiji”, rekla je tom prilikom premijerka Srbije.
Počela gradnja gasovoda između Srbije i Bugarske
Premijerka Ana Brnabić izjavila je danas u Dimitrovgradu na obeležavanju početka radova na izgradnji gasnog interkonektora između Srbije i Bugarske da će taj gasovod biti spreman za rad do oktobra 2023. i da će to omogućiti sigurnije snabdevanje prirodnim gasom i u našoj zemlji i u regionu.
Radovi su počeli na delu trase kroz našu zemlju, od Niša do državne granice kod Dimitrovgrada, a Brnabićeva je istakla da je izuzetno važan projekat koji se realizuje zajedno sa EU partnerima i najbolji primer dobre saradnje.
Podsetila je da je taj projekat planiran još 2015. godine i da ga je EU proglasila za jedan od prioriteta.
Brnabićeva je rekla da je ukupna vrednost projekta u Srbiji 85,5 miliona evra, od čega je 25 miliona kredit Evropske investicione banke (EIB), 49,6 miliona evra su bespovratna sredstva iz IPA fonda EU, dok će preostalih 10,3 miliona evra biti obezbeđeno iz budžeta Srbije i oko 600.000 evra od Srbijagasa.
Premijerka je navela da je gasna interkonekcija projektovana za kapacitet od 1,8 milijardi kubnih metara gasa godišnje.
„To je dodatna veza sa Bugarskom, koja će se spojiti sa našom gasnom infrastrukturom u Nišu”, navela je Brnabićeva.
Takođe, istakla je da ćemo zbog toga imati sigurnije snabdevanje prirodnim gasom i diverzifikaziju izvora snabdevanja, što će omogućiti veću sigurnost snabdevanja i dalji razvoj distributivne mreže u istočnoj, centralnoj i južnoj Srbiji.
„Gasna interkonekcija sa Bugarskom uz podršku EU za nas će značiti kvalitetniji život svih u Srbiji – nove investicije i radna mesta”, rekla je premijerka.
Naglasila je da ovaj projekat znači najkonkretniju borbu za bolji kvalitet vazduha, za Zelenu agendu, jer ćemo moći da širimo gasovodnu mrežu da bi ljudi koji imaju individualna ložište prešli na gas, čime će emisija zagađujućih materija biti smanjena.
„Živimo u zaista teškim i izazovnim vremenima, vremenima pandemije i nezabeležene energetske krize. Da nismo 1. januara 2021. godine otvorili deo Balkanskog toka kroz Srbiju i spojili se i na taj način sa Bugarskom i dobili još jedan krak iz koga vučemo ruski gas, mi bi ovu zimu dočekali u hladnim domovima, naša privreda bi sigurno trpela zato što ne bi bilo dovoljno gasa, a i cene gasa bi bile sigurno značajno veće”, istakla je premijerka.
Dodala je da je to ulaganje od 1,5 milijarde evra Srbiji omogućilo da sada ima energetsku stabilnost i bezbednost, a da je ovaj novi gasovod ka Bugarskoj razmišljanje dalje u tom pravcu.
„Zbog toga je toliko i geostrateški važan ovaj projekat koji će nam omogućiti da vučemo gas iz Grčke iz LNG terminala u luci Aleksandropulos, iz Azerbejdžana i iz bilo kojih izvora, kako bismo imali dodatnu bezbednost i cenovnu konkurentnost u budućnosti”, ocenila je Brnabićeva.
Ona je istakla da je veoma važno i to što na izgradnje gasne interkonekcije s Bugarskom rade domaće firme koje će tako steći reference da konkurišu za poslove u EU.
Šef Delegacije EU u Srbiji Emeanuel Žiofre je istakao da je taj projekat još jedan korak ka povezivanju Srbije i EU.
“MI povezujemo Srbiju i EU u dve važne oblasti, a to su energetska bezbednost i čistija životne sredina. Obe su teme koje su i politički važne u kontekstu evrointegracija ali i za svakog građanina pojedinčno”, rekao je Žiofre.
Dodao je da ovim projektom EU pomaže Srbiji da ne bude zavisna od postojećih energetskih izvora i da realizuje energetsku tranziciju Srbije sa uglja ka izvorima koji manje zagađuju.
„Danas počinjemo projekat koji će značajno povećati količinu gasa za domaćinstva i industriju. Pomažemo da se razdvoje delatnosti i poveća konkurencija „, naglasio je Žiofre
Istakao je da je EU od 2000. godine uložila više od 800 miliona evra u sektor energetike u Srbiji i ocenio kako su potrebni napori sa srpske strane kako bi se sve u tom sektoru usaglasilo sa propisima.
Dodao je da EU za taj projekat izdvaja oko 75 miliona evra.
Takođe, Žiofre je poručio da će Srbija morati da završi razdvajanje delatnosti u gasnom sektoru, kao i da omogući pristup trećim licima gasnoj mreži radi unapređenja konkurencije.
Kaže i da će to sve značiti bolje cene za potrošače u Srbiji.
„Ovaj projekat je simbol odnosa Srbije i EU – konekcija puna energije”, dodao je on
Ministar energetike Bugarske Aleksandar Nikolov rekao je da se nada da će gasna interkonekcija Bugarske i Srbije biti završena i pre oktobra 2023. godine.
„Siguran sam da će se promeniti energetska mapa i da će projekti interkonekcije nastaviti da se razvijaju. Moramo da planiramo kako ćemo dalje da razvijamo region i da obezbedimo održive projekte ne samo sa stanovišta Balkana nego i EU, rekao je Nikolov, prenosi Tanjug.
Dodao je kako se nada da će Srbija i Bugarska moći da počnu da planiraju kako da pređu sa gasa na hidroenergiju koja je još čistija.
Jevtović se vratio u Partizan
Marko Jevtović potpisao je ugovor sa Partizanom i tako započeo svoj drugi mandat u klubu.
On u Humsku stiže kao slobodan igrač nakon raskida ugovora sa katarskim Al Ahlijem.
Jevtović će u rotaciji zameniti Danila Pantića, koji se povredio na pripremama u Turskoj.
Njemu će konkurencija na toj poziciji biti Ljubomir Fejsa i Saša Zdjelar. Ovaj zadnji vezni će sa Partizanom potpisati ugovor do 2023. godine.
Jevtoviću je Partizan vrlo dobro poznata sredina pošto je u Humskoj proveo tri godine i za to vreme osvojio je jednu titulu prvaka Srbije i tri trofeja u kup, sa akcentom na duplu krunu u sezoni 2016/2017, u mandatu trenera Marka Nikolića.
Košarkaši Partizana gostuju sutra ekipi Huventuda
Trener košarkaša Partizana Željko Obradović rekao je danas da će njegova ekipa morati da odigra najbolju utakmicu u dosadašnjem delu sezone, ukoliko žele pobedu protiv Huventuda.
“Znamo šta nas očekuje u Badaloni. Oni su veoma dobro odigrali i prvu utakmicu protiv nas u Beogradu (68:67). Ekipa su koja ima kvalitet i zaista su dobro vodjeni. Treba da se pripremimo i odigramo verovatno najbolju utakmicu do sada ako želimo neki pozitivan rezultat. Svi igrači su zdravi i dobri”, rekao je Obradović, preneo je klupski sajt.
Košarkaši Partizana gostuju sutra ekipi Huventuda, u utakmici 12. kola Grupe A Evrokupa.
Huventud je prvi na tabeli Grupe A sa devet pobeda i dva poraza, dok je Partizan drugi sa osam pobeda i tri poraza.
Meč izmedju Huventuda i Partizana na programu je u sutra od 21.00 po evropskom vremenu
Kvebek neće uvesti planirani porez na nevakcinisane
Premijer Kvebeka François Legault neće uvesti predloženi porez na nevakcinisane, kažu izvori za CBC i Radio-Canada.
Kako je prvi izvestio La Presse, premijer bi to trebao objaviti na konferenciji za novinare danas poslepodne, u 13 sati.
Porez, koji je premijer najavio u januaru, nametnuo bi novčanu kaznu građanima Kvebeka koji nisu primili prvu dozu vakcine protiv COVID-19.
Detalji o porezu ostali su nejasni, a Legault je rekao da bi mogao biti uključen u prijavu za pokrajinski porez. Rekao je da želi da trošak bude “značajan”, sugerišući da će biti više od 100 dolara. Otprilike 10 % kvalifikovanih stanovnika Kvebeka je ostalo nevakcinisano.
“Ovi ljudi, oni stavljaju veoma važan teret na našu zdravstvenu mrežu”, rekao je tada Legault. “Mislim da je razumno da većina stanovništva traži da ima posledica.”
Mera je objavljena odmah nakon što je dr. Horacio Arruda, odlazeći direktor javnog zdravstva u pokrajini, predao svoju ostavku.
Zastupnici zajednice, bioetičari i drugi stručnjaci izrazili su zabrinutost zbog predloga, rekavši da je potrebno više obrazovanja umesto kaznenih mera. Drugi su doveli u pitanje pravne posledice, rekavši da bi predloženi porez mogao biti u suprotnosti sa kanadskim zdravstvenim zakonom.
SERBIANNEWS/CANADA
Zdravstveni službenici nagoveštavaju ukidanje ograničenja COVID-a (i to ne zbog kamiondžija)
Sveobuhvatni cilj Konvoja slobode 2022 je da savezna vlada proglasi trenutno ukidanje svih propisanih mera za COVID-19 širom Kanade.
To je u osnovi politički nerealan zahtev, s obzirom da se većina propisa nameće na nivou pokrajine. Ipak, sve je veći zbor političara i zdravstvenih stručnjaka koji sada kažu da je vreme da Kanada službeno odustane od vanrednih mera protiv COVID-19 i da „nauči živeti sa“ virusom.
“Pustili smo da naši životi budu kontrolisani poslednje dve godine u značajnoj količini straha i sada ćemo morati promeniti deo tog razmišljanja”, rekao je glavni doktor Ontarija Kieran Moore u obraćanju javnosti prošlog četvrtka.
Moore je dodao: “Ne možemo eliminisati ovu pretnju, u stvari, moramo naučiti živeti sa njom.”
Eileen de Villa, zdravstveni službenik grada Toronta, slično je prošlog petka rekla da bi se stanovnici trebali pripremiti za budućnost u kojoj se COVID-19 vodi kao grip.
“Neke sezone gripa su gore od drugih. Znamo da to utiče na naš zdravstveni sistem, i da, zbog toga se razbolevaju brojni ljudi, nažalost, i da, nažalost, neki ljudi gube živote zbog toga“, rekla je ona, dodajući da Kanađani ipak moraju „pronaći načini balansiranja drugih životnih aktivnosti uz mere kontrole.”
Sve izjave ukazuju na to da ce Kanada na kraju tretirati COVID-19 kao “endemsku” bolest: virus koji je uvek prisutan u kanadskoj populaciji, ali se može kontrolisati i obuzdati bez preteranog ometanja civilnog društva.
Jedna od najznačajnijih kanadskih endemskih bolesti je tuberkuloza. Nekada je respiratorna bolest bila ubica broj jedan u Kanadi. Najozloglašenije je da su nekontrolisane epidemije tuberkuloze bile jedan od razloga zašto su indijanske rezidencijalne škole imale tako visoku stopu smrtnosti učenika.
Tuberkuloza je još uvek prisutna, ali se uglavnom drži pod kontrolom kombinacijom lečenja i praćenja kontakata.
Poslednjih meseci epidemiolozi su sve više smatrali da bi kraj pandemije COVID-19 bila bolest koja se povlači u drugi plan kao endemska bolest. Dok se virusi poput malih boginja i dečje paralize mogu iskoreniti agresivnom vakcinacijom, COVID-19 je jednostavno previše zarazan da bi se mogao u potpunosti eliminisati.
“Mislim da mnogi stručnjaci veruju da takozvani imunitet stada možda nije moguće postići s ovim virusom jer prolazi kroz stalnu evoluciju. Dakle, ono što gledate je ovo endemsko stanje u kojem će se ljudi s vremenom ponovo zaraziti kako imunitet slabi”, rekla je glavna službenica za javno zdravstvo Theresa Tam zdravstvenom odboru donjeg doma sredinom januara.
Na nivou javnog zdravlja, nastojanje da se COVID-19 proglasi endemskom bolešću najočiglednije je u Britanskoj Kolumbiji.
U prvim danima pandemije, pokrajinska zdravstvena službenica BC-a Bonnie Henry bila je jedna od najagresivnijih u zatvaranju civilnog društva kako bi se zaustavilo širenje virusa. Neke od njenih naredbi se odnose na domove za dugotrajnu negu, je izbegavanje velikog pomora koji je viđen u Ontariju i Kvebeku.
Sada Henry govori da se COVID-19 leči više kao grip. Henry je 21. januara najavila značajno smanjenje mera karantina i praktično zamolila svakoga sa simptomima sličnim COVID-u da jednostavno ostanu kod kuće dok se ne osećaju bolje.
Stanovnici Britanske Kolumbije “moraju promeniti svoj način razmišljanja” i naviknuti se na stvarnost u kojoj se COVID-19 leči “slično kako lečimo druge respiratorne bolesti – grip… ili enteroviruse koji uzrokuju prehladu”, rekla je Henry.
Ubrzo su usledili Alberta i Saskatchewan. Dana 24. januara, čak i kada je hospitalizacija zbog COVID-19 dostigla vrhunac širom Saskatchewan-a, premijer Scott Moe rekao je da njegova vlada neće dočekati rast s novim ograničenjima.
“To će ostati stalna briga za sve nas, ali živimo s drugim bolestima u našim zajednicama i provinciji koje su takođe stalna briga”, rekao je.
Širom Evrope, ograničenja COVID-19 već masovno ukidaju zemlje čije je iskustvo sa bolešću vrlo slično onom u Kanadi.
Prošle sedmice, Danska je objavila da COVID-19 više ne predstavlja vanrednu pretnju društvu i da će zvaničnici ukinuti sve mere pandemije od 31. januara.
Stopa vakcinacije u Danskoj je uporediva sa onom u Kanadi. Nordijska zemlja takođe nije bežala od izuzetno strogih karantina u ranijim fazama pandemije. Neposredno pre Božića, Kopenhagen je odgovorio na dolazak Omicron varijante ranim zatvaranjem barova i zatvaranjem škola i radnih mesta.
No, okretanje Danske za 180 stepeni u borbi protiv COVID-19 u velikoj je meri vođeno brojevima koji pokazuju da su slučajevi Omikrona porasli na neviđene nivoe, a da nisu ni blizu nivoa smrtnosti i hospitalizacije viđenih u ranijim talasima.
“Pandemija je još uvek ovdje, ali s onim što znamo, sada se usuđujemo verovati da smo prošli kritičnu fazu”, rekla je prošle sedmice danska premijerka Mette Frederiksen.
Španija, Irska, Ujedinjeno Kraljevstvo, Francuska i Nemačka, između ostalih, na sličan način su videli da njihove javne zdravstvene ustanove signaliziraju pomak u „endemsku“ fazu COVID-19.
Nemački ministar zdravlja Karl Lauterbach, školovani epidemiolog, nedavno je rekao da bi bilo ” potpuno ispravno” da Nemci zamišljaju povratak normalnog javnog života čim slučajevi Omikrona počnu opadati.
SERBIANNEWS/CANADA