Košarkaši Denver nagetsa pobedili su Čikago bulse sa 136:120 (36:39, 29:20, 39:38, 16:39) u utakmici regularnog dela sezone NBA lige.
Denver prekinuo niz poraza, tripl-dabl Jokića protiv Čikaga
Nagetsi su uspeli da prekinu niz od tri uzastopna poraza i ponovo se osiguraju na trećoj poziciji Zapadne konferencije.
Denver je bolje ušao u utakmicu, a dobar protok lopte i poeni iz kontranapada doneli su mu brzo dvocifrenu prednost – 21:31. Ona nije dugo trajala pošto je domaći tim odgovorio trojkama i zaostatak na kraju četvrtine smanjio na svega tri poena.
Nikola Jokić za RTS
U nastavku se igralo u serijama – gosti bi imali par poena prednosti, a onda bi Čikago uzvraćao i dolazio do vođstva.
Jedna takva serija donela je Bulsima i šest poena prednosti na kraju prvog poluvremena – 65:59.
Domaćin je posle treće četvrtine vodio sa 104:97, nakon serije 16:2, ali je Denver u poslednjoj deonici uzvratio serijom 20:2 i preuzeo kontrolu nad utakmicom. Jokić i Džulijan Stroter pogodili su uzastopne trojke kojima su zapečatili preokret.
Bulsi su u prvih šest minuta četvrte četvrtine ostali bez pogotka iz igre i u poslednjem periodu šutirali samo 5/17.
Nikola Jokić upisao je 19. tripl-dabl od starta sezone, a meč je završio sa 22 poena, 17 asistencija i 14 skokova.
Džamal Mari postigao je 28 poena uz 11 asistencija, Tim Hardavej junior dodao 23, Stroter se istakao sa 19, Džonson sa 14, a po 10 poena postigli su Kristijan i Brus Braun.
U redovima Čikaga, Matas Buzelis ubacio je 21 poen, a Kolin Sekston 17, ali su Bulsi doživeli četvrti uzastopni poraz.
Nagetsi u narednom meču dočekuju Klivlend, dok Čikago gostuje kod Bruklina.
Raspored i rezultati mečeva NBA lige:
San Antonio spars – Dalas maveriks 138:125
Orlando medžik – Juta džez 120:117
Atlanta hoks – Šarlot hornets 119:126
Čikago buls – Denver nagets 120:136
Los Anđeles lejkers – Golden Stejt voriors 105:99
Finiks sans – Filadelfija seventisiksers 103:109
Portland trejlblejzers – Memfis grizlis 122:115
Sakramento kings – Klivlend kavalirs 136:132
Boston seltiks – Njujork niks 18.30
Vašington vizards – Majami hit 20.00
Minesota timbervulvs – Los Anđeles klipers 21.00
Toronto raptors – Indijana pejsers 21.00
Američka skijašica Lindsi Von doživela je težak pad tokom trke u spustu, nakon čega je morala da bude prebačena u bolnicu.
Lindsi Von helikopterom prebačena u bolnicu posle pada na Olimpijskim zimskim igrama
Von je startovala sa 13. pozicije, a u prvoj polovini staze zakačila je kapiju, izgubila ravnotežu i pri velikoj brzini pala.
Lekarska i spasilačka ekipa brzo su reagovale, a skijašica je helikopterom transportovana u bolnicu. Takmičenje je nastavljeno po završetku intervencije.
Olimpijska šampionka je nedavno imala tešku povredu ligamenata kolena, ali je uprkos tome odlučila da nastupi na Zimskim olimpijskim igrama, ističući da joj je ovo poslednji spust u karijeri.
Nakon incidenta, sa zvaničnih profila Zimskih olimpijskih igara na društvenim mrežama upućena joj je poruka podrške.
“Olimpijska šampionka – zauvek. Želimo sve najbolje Lindsi”, navedeno je u poruci.
Lindsi Von je jedna od najuspešnijih i najznačajnijih skijašica u istoriji alpskog skijanja. U karijeri je osvojila tri olimpijske medalje.
U Svetskom kupu zabeležila je 84 pobede, čime je dugo držala rekord po broju trijumfa u ženskoj konkurenciji. Četiri puta je osvajala Veliki kristalni globus kao ukupna pobednica Svetskog kupa, a posebno je dominirala u brzim disciplinama – spustu i superveleslalomu.
Karijeru su joj obeležili brojni uspesi, ali i teške povrede, posle kojih se više puta vraćala na najviši takmičarski nivo.
Von je rođena 18. oktobra 1984. godine u Sent Polu, u američkoj saveznoj državi Minesota. Sa skijanjem je počela veoma rano, već u trećoj godini, a talenat je pokazala još kao dete.
Tokom tinejdžerskih dana školovala se i usavršavala u specijalizovanim skijaškim programima, a u Svetskom kupu debitovala je 2001. godine. Već sredinom prve decenije 21. veka postala je jedna od vodećih skijašica sveta.
“Loš” holesterol može biti tihi zdravstveni problem koji godinama radi protiv nas, često bez ikakvih simptoma. Ipak, moguće rešenje je na vidiku: Nova oralna pilula koja je u završnoj fazi kliničkih ispitivanja mogla bi ozbiljno da promeni način na koji se kontroliše holesterol kod ljudi sa visokim rizikom od srčanog udara, a prvo testiranje se već pokazalo veoma uspešnim.
Nova pilula može promeniti način na koji se leči povišen “loš” holesterol.
Kontrola “lošeg” holesterola ostaje jedan od ključnih izazova u prevenciji srčanih i moždanih udara, posebno kod ljudi koji su već u visokom riziku. Iako savremena terapija pomaže milionima, značajan broj pacijenata i dalje ne uspeva da dostigne željeni efekat. Srećom, naučnici razvijaju metod koji obećava snažniji pristup lečenju.
Lek pod nazivom enlicitid snižava nivo LDL – odnosno “lošeg” holesterola – i do 60 odsto kod pacijenata koji su i dalje u riziku, čak i kada već koriste standardnu terapiju, prema rezultatima studije. Kliničko ispitivanje obuhvatilo je gotovo 3.000 pacijenata koji su već imali aterosklerozu ili su bili u visokom riziku zbog drugih zdravstvenih stanja. Dve trećine učesnika dobijale su lek, dok je preostala trećina primala placebo.
Posle 24 nedelje, kod grupe koja je uzimala novi lek enlicitid zabeleženo je smanjenje LDL holesterola od oko 60 odsto u poređenju sa placebom. Osim toga, značajno su sniženi i drugi lipidni markeri povezani sa srčanim bolestima, a pozitivni efekti su se zadržali i tokom jednogodišnjeg praćenja.
Podaci pokazuju da manje od polovine pacijenata sa aterosklerotskom kardiovaskularnom bolešću uspeva da dostigne preporučene vrednosti LDL holesterola. Iako su statini (klasa lekova koja se koristi za snižavanje nivoa holesterola) decenijama osnov lečenja, kod značajnog broja ljudi ni najveće doze ne daju željene rezultate, prenosi “Juronjuz”.
Zato se traže dodatne, jednostavne opcije koje bi se lako uklopile u postojeću terapiju. Upravo oralni lek poput enlicitida mogao bi da poveća broj pacijenata koji konačno drže holesterol pod kontrolom, bez složenih terapijskih režima, ističu stručnjaci.
Iako su ovi rezultati veoma ohrabrujući, studija još nije pokazala da lek direktno smanjuje učestalost srčanih i moždanih udara, što zahteva duža ispitivanja u realnim kliničkim uslovima, napominju istraživači. Ipak, Američka administracija za hranu i lekove dodelila je enlicitidu status nacionalnog prioriteta, kako bi se ubrzao proces odobravanja. Ako naredne faze istraživanja potvrde dosadašnje nalaze, enlicitid bi mogao da postane jedan od najmoćnijih oralnih lekova za snižavanje “lošeg” holesterola od pojave statina – pa samim tim može biti i važan novi alat u borbi protiv srčanih bolesti.
Ovo je posebno važno jer se broj srčanih udara sve više povećava, čak i kod ljudi ispod 35 godina. U Srbiji se takođe beleži ovaj zabrinjavajući trend. Podaci ukazuju na porast akutnog koronarnog sindroma kod osoba uzrasta od 35 do 40 godina, ali i kod još mlađih pacijenata. Posebno upečatljiv primer je nedavni infarkt miokarda kod muškarca od svega 26 godina, koji jasno pokazuje koliko su rana prevencija i blagovremeno praćenje faktora rizika – poput holesterola – postali neophodni.
Iako današnji tinejdžeri i mladi odrasli više godina života provode u sticanju formalnog obrazovanja nego prethodne generacije, njihovi rezultati ne prate taj trend – kod mladih je zabeležen pad u pažnji, pamćenju, čitanju, matematičkim veštinama… Generacija Zed prva je generacija koja, otkako postoje sistematska merenja kognitivnih sposobnosti, u proseku postiže slabije rezultate od svojih roditelja.
Digitalizacija u školama donosi negativne posledice na rezultate učenika.
Podaci koji prate kognitivni razvoj još od kraja 19. veka pokazuju pad određenih kongitivnih sposobnosti kod mladih rođenih od kraja devedesetih do početka 2010-ih. Istraživanja ukazuju da se prekretnica dogodila oko 2010. godine – u periodu kada je digitalna tehnologija masovno ušla u učionice i postala glavno sredstvo za učenje.
Ključni problem, prema analizama, nije u kvalitetu nastavnika, obuci ili načinu primene tehnologije, već u samom načinu na koji ljudski mozak funkcioniše. Mozak nije prilagođen učenju iz kratkih digitalnih sadržaja, fragmentiranih informacija i sažetaka složenih ideja. Nasuprot tome, najbolje učimo kroz duboko čitanje, kontinuiranu pažnju i direktnu ljudsku interakciju.
Ekrani, posebno kada su prisutni veći deo dana, remete prirodne biološke procese koji omogućavaju koncentraciju, dugoročno pamćenje i razumevanje. Danas mnogi mladi više od polovine budnog vremena provode ispred ekrana, što ostavlja posledice ne samo na učenje, već i na način razmišljanja i obrade informacija.
Istraživanja sprovedena u velikom broju zemalja pokazuju sličan obrazac: Što je više digitalne tehnologije u učionicama, to su rezultati učenika slabiji. Posebno se kao problematični izdvajaju modeli u kojima svaki učenik ima sopstveni uređaj, jer se nakon početnog entuzijazma učinak često brzo stabilizuje ili počinje da opada.
Dodatni izazov je i to što mnogi pripadnici generacije Zed nisu svesni ovog pada. Naviknuti su na brzu dostupnost informacija i kratke digitalne forme, te često imaju visok nivo samopouzdanja u sopstvene sposobnosti, iako im dubinsko razumevanje i kritičko mišljenje slabe, prenosi “Dejli mejl”.
Problem se dodatno produbljuje jer su obrazovni sistemi, umesto da postave jasne granice, počeli da prilagođavaju nastavu navikama nastalim van škole (kratkim sadržajima, stalnim prekidanjem pažnje i skrolovanjem). Tako alat počinje da diktira način učenja, umesto da služi kao pomoćno sredstvo.
Zbog svega toga, sve više stručnih analiza poziva na ograničenje upotrebe tehnologije u školama, odlaganje davanja pametnih telefona deci i vraćanje fokusa na direktnu komunikaciju, knjige i kontinuirano učenje. Ovaj fenomen sve češće se opisuje kao društveni problem koji zahteva sistemske odgovore, a ne individualna rešenja.
Brojne studije upozoravaju na uticaj tehnologije na kognitivni razvoj dece: Na primer, prema novom globalnom izveštaju o upotrebi veštačke inteligencije u obrazovanju, trenutni način uvođenja AI u škole ne donosi deci onoliko koristi koliko se očekivalo. Istraživanje je obuhvatilo razgovore i fokus grupe sa više od 500 učenika, nastavnika, roditelja, školskih upravnika i stručnjaka za tehnologiju iz 50 zemalja, kao i analizu više od 400 naučnih radova i relevantnih studija.
Zaključak je da u ovoj fazi potencijalni rizici nadmašuju koristi. Veštačka inteligencija može da podstakne takozvano “kognitivno rasterećenje”, odnosno oslanjanje na tehnologiju koje slabi veštine čitanja, pisanja i kritičkog razmišljanja. Uz to, postoji rizik od narušavanja poverenja u obrazovni sistem.
U današnje vreme putovanja su dostupnija nego ikad, ali sa masovnim turizmom rastu i izazovi, naročito na izuzetno popularnim destinacijama. Festival trešnjinog cveta, jedna od najprepoznatljivijih turističkih atrakcija Japana, otkazan je, jer gužve i neprimereno ponašanje posetilaca dovode do velikih problema.
Vlasti su otkazale Festival trešnjinog cveta u blizini planine Fudži, zbog turista koji upadaju na privatne posede, bacaju otpad i “vrše nuždu u privatnim dvorištima”.
Čuveni festival otkazan je nakon što su zvaničnici ukazali na porast neprimerenog ponašanja turista. Saopšteno je, da ove godine više neće organizovati festival u parku Arakurajama Sengen. Ova višenedeljna manifestacija održavala se poslednjih deset godina i privlačila je oko 200.000 posetilaca godišnje.
Objašnjavajući odluku, gradonačelnik je izjavio: “Iza prelepog pejzaža krije se stvarnost u kojoj su mirni životi građana ugroženi. Imamo jak osećaj krize. Da bismo zaštitili dostojanstvo i životnu sredinu naših sugrađana, odlučili smo da spustimo zavesu na festival koji traje već deset godina”.
Vlasti su navele brojne ponovljene incidente nedoličnog ponašanja turista u gradu, koji se nalazi zapadno od Tokija. Pored “ulaska u privatne kuće bez dozvole radi korišćenja toaleta”, zvaničnici su prijavili i “nelegalan ulazak na posede, bacanje smeća”, kao i turiste koji “vrše nuždu u privatnim dvorištima i prave probleme kada im na to ukažu stanovnici”.
Roditelji su takođe zabrinuti, jer turisti guraju decu sa trotoara na putevima do škola, usled velikih gužvi, prema navodima agencije Kjodo njuz.
Gradske vlasti ističu da tokom sezone cvetanja trešnje grad svakodnevno poseti više od 10.000 ljudi, čemu doprinose “faktori kao što su slab jen i eksplozivna popularnost podstaknuta društvenim mrežama”.
Iako je festival otkazan, sama lokacija i dalje bi mogla da privuče velike aprilske gužve zbog pogleda na planinu Fudži, gde posetioci često čekaju u redovima satima. Kako bi upravljale prilivom ljudi, gradske vlasti planiraju da povećaju obezbeđenje, uvedu privremeni parking i postave mobilne toalete.
Sezona cvetanja trešnje, jedan je od najpopularnijih turističkih perioda u Japanu i privlači domaće i strane posetioce u parkove, hramove i živopisne lokacije širom zemlje.
Poslednjih godina turizam u Japanu naglo je porastao, podstaknut društvenim mrežama i povoljnim kursevima valuta, a ikonična mesta poput planine Fudži i Kjota spadaju među najposećenije destinacije, prenosi Gardijan.
Naučna otkrića svakodnevno menjaju živote ljudi širom sveta i takav napredak nije zaobišao ni oblast transplantacije bubrega, gde su stručnjaci napravili značajan korak ka rešavanju jednog od velikih medicinskih problema.
Posle decenije rada, istraživači su bliže nego ikada ključnom proboju u transplantaciji bubrega – mogućnosti da se bubrezi presađuju sa davalaca različitih krvnih grupa od onih koje imaju primaoci, što bi moglo značajno da skrati vreme čekanja i spase brojne živote.
Tim naučnika iz Kanade i Kine nedavno je saopštio da je stvorio “univerzalni” bubreg koji, bar u teoriji, može biti prihvaćen kod bilo kog pacijenta. Testirani organ preživeo je i funkcionisao nekoliko dana u telu moždano mrtvog primaoca, čija je porodica dala saglasnost za učešće u istraživanju. “Ovo je prvi put da je ovakav postupak primenjen u ljudskom organizmu. To nam pruža neprocenjiv uvid u to kako da poboljšamo dugoročne ishode”, izjavili su biohemičari.
Trenutno, osobe sa krvnom grupom O kojima je potrebna transplantacija bubrega uglavnom moraju da čekaju da se pojavi donor sa istom krvnom grupom. Iako oni čine više od polovine pacijenata na listama čekanja, bubrezi krvne grupe O su u deficitu, jer mogu da funkcionišu i kod osoba sa drugim krvnim grupama.
Iako je danas moguće izvršiti transplantaciju bubrega između različitih krvnih grupa tako što se organizam primaoca “obuči” da ne odbaci organ, taj proces je daleko od savršenog i nije naročito praktičan.
On zahteva mnogo vremena, skup je i rizičan, a podrazumeva i žive donore, jer je primaocu potrebno vreme za pripremu. U ovom istraživanju naučnici su, zapravo, “pretvorili” bubreg krvne grupe A u bubreg krvne grupe O, koristeći posebne, ranije identifikovane enzime koji uklanjaju određene molekule (antigene) koji služe kao obeležja krvne grupe A.
Istraživači upoređuju ove enzime sa makazama koje deluju na molekularnom nivou: uklanjanjem dela lanaca antigena krvne grupe A, oni se mogu pretvoriti u stanje bez ABO antigena, što je karakteristično za krvnu grupu O.
“To je kao da skinete crvenu boju sa automobila i otkrijete neutralni prajmer ispod. Kada se to uradi, imuni sistem više ne prepoznaje organ kao strano telo”, pojašnjavaju.
Ipak, ostaje još mnogo izazova pre nego što se mogu razmatrati klinička ispitivanja na ljudima.
Bubreg nakon transplatacije je već trećeg dana počeo da pokazuje znake krvne grupe A, što je izazvalo imuni odgovor, ali ta reakcija je bila blaža nego što bi se inače očekivalo, a uočeni su i znaci da organizam pokušava da toleriše bubreg. Naučnici ovom problemu pristupaju iz više pravaca, uključujući upotrebu bubrega svinja i razvoj novih antitela.
Istraživanje je objavljeno u časopisu Nature Biomedical Engineering, a prenosi Science alert.
Borac Mozzart još ima šansu za Top 8, ali ne zavisi od sebe. Preostala tri srpska kluba će kroz plej-aut pokušati da se domognu mesta u četvrtfinalu. Bosna najprijatnije iznenađenje jer je u debitantskom nastupu izborila mesto u narednoj fazi
Ulazi Evroliga u završnicu ligaškog dela, ali isto tako se tome približava i regionalna ABA liga. Ostalo je da se ovog vikenda odigra poslednje kolo prve faze pred koje su poznati skoro svi putnici za Top 8, kao i oni koji će kroz plej-aut pokušati da se domognu plej-ina, a onda i mesta u četvrtfinalu. Zvuči komplikovano, ali zapravo nije, a ono što je činjenica jeste da su od srpskih klubova zasada jedino Partizan Mozzart Bet i Crvena zvezda izborili mesto u Top 8, s tim što bi crno-beli mogli da u drugi krug uđu sa najboljom pozicijom u odnosu na ostatak konkurencije.
Da bi se to desilo, parni valjak mora da u ponedeljak (20.00) u Areni savladala trenutno prvoplasirani Dubai sa više od 12 poena razlike koliko je izgubio u prvom međusobnom okršaju odigranom u Emiratima (82:70). Četa Jurice Golemca je zasada jedini neporaženi tim u jadranskom takmičenju i drži čelo tabele grupe A, dok će upravo derbi sa Partizanom odrediti koji će klub ući u narednu fazu kao lider novoformirane Top 8 faze koja će spojiti četiri prvoplasirana tima iz obe grupe. To su Dubai, Partizan Mozzart Bet, Kluž, Budućnost, Crvena zvezda, Cedevita Olimpija, Bosna i Igokea ili Borac Mozzart.
Ono što je važno napomenuti jeste da se bodovi prenose u drugi krug u kojem će se timovi suočiti sa svakim timom iz različite grupe dva puta po sistemu kod kuće i u gostima, što donosi dodatnih osam kola. Što znači da Partizan Mozzart Bet očekuju dueli sa Budućnosti, Cedevitom Olimpijom, Bosnom i Crvenom zvezdom koja će pored večitog rivala imati okršaje sa Dubaijom, Igokeom/Borcem Mozzart i Klužom. Nema sumnje da će biti zanimljivo. I više nego zanimljivo.
Šest najbolje plasiranih iz te jedinstvene Top 8 faze će obezbediti direktno mesto u četvrtfinalu, dok će sedmi i osmi tim otići u plej-in gde će se sastati sa prvoplasiranim i drugoplasiranim timom iz plej-auta. Pobednik plej-in susreta između sedmoplasiranog i osmoplasiranog tima iz Top 8 će se direktno kvalifikovati u četvrtfinale, dok će se gubitnik suočiti sa pobednikom susreta između prvoplasiranog i drugoplasiranog tima iz plej-auta za poslednje preostalo mesto u četvrtfinalu.
Praktično identičan format kao u Evroligi.
Kada je reč o Crvenoj zvezdi, ona je neplanirano kiksala u prvoj fazi upisavši poraze od Zadra, Cedevite Olimpije, Mege i Spartaka. U meču poslednjeg kola grupe B će u ponedeljak od 18.00 gostovati Budućnosti. Ukoliko izgubi u Podgorici, izjednačiće se u skoru sa Cedevitom Olimpijom.
Ipak, bilo kako bilo, samo čudo mora da se desi pa da oba večita beogradska rivala ne budu među šest u drugoj fazi i tako propuste direktan plasman u četvrtfinale. Parovi četvrtfinala se određuju prema ustaljenom modelu. Prvi sa osmoplasiranim, drugi sa sedmim, treći sa šestim i četvrti sa petim. S obzirom da crveno-beli ulaze u Top 8 fazu na deobi četvrtog mesta, jasno je da nema više prostor da prosipa bodove.
Međutim, vrlo lako bi moglo da se dogodi da budu jedini srpski klubovi tamo pošto će i FMP i Mega, a i Spartak igrati u plej-autu, dok postoji šansa da se tamo nađe i Borac Mozzart. Sve zavisi do Igokee koja bi pobedom nad Krkom u nedelju obezbedila mesto u Top 8 bez obzira na ishod duela Čačana i Kluža koji se igra danas od 18.00.
To što tamo nisu je najveći poraz za Subotičane koji su u sezonu ušli sa velikim ambicijama, igrali i FIBA Ligu šampiona, a sada će kroz konkurenciju Beča, Ilirije, Zadra, SC Derbija, Splita, Krke i već pomenute ostale srpske timove, pokušati da se domogne dva prva mesta i tako obezbedi plej-in. U plej-autu će svaki tim odigrati po deset kola.
Najprijatnije iznenađenje prve faze je definitivno ekipa Bosne koja je u svom debitantskom nastupu u elitnoj ABA diviziji obezbedila mesto u Top 8. To predstavlja gigantski uspeh za tim koji je u jednom trenutku bio pod upitnikom da li će uopšte da se takmiči usled nedostatka finansijskih sredstava. Ne samo da se takmičio, već je pokazao da pripada eliti, ali nešto još više nije realno ostvarivo.
Drugi krug startuje već 12. februara i traje sve do 27. aprila. Potom će se odigrati plej-in za popunu mesta u četvrtfinalu. Zatim kreću dobro poznate četvrtfinalne i polufinalne serije koje se igraju na dve pobede pa za kraj i veliko finale koje se igra na tri trijumfa.
Kanadski zavod za statistiku saopštio je u petak da je situacija sa zaposlenošću u januaru bila mešovita, pri čemu je ekonomija izgubila 25.000 radnih mesta, ali je stopa nezaposlenosti pala na 6,5 posto.
Stopa nezaposlenosti – najniža od septembra 2024. – rezultat je manjeg broja ljudi koji aktivno traže posao, prema podacima agencije.
Stopa učešća radne snage pala je na 65 posto. Međutim, u januaru je zabeležen i međugodišnji porast broja ljudi, koji nisu bili ni zaposleni, ni traže posao.
Proizvodnja je uzrokovala najveći gubitak radnih mesta, što je još jedan udarac sektoru koji je u poslednjih 10 meseci pogođen američkim tarifama. Obrazovne usluge i javna uprava takođe su zabeležile pad zaposlenosti.
„Jesu li ovo loše vesti (pad zaposlenosti, sa značajnom slabošću u proizvodnji) ili dobre vesti (veći pad stope nezaposlenosti i rast broja radnih sati)? Jasno je da je odgovor ‘obojen’, iako je na neki način loš“, napisao je Douglas Porter, glavni ekonomista u BMO-u, u poruci klijentima.
Izveštaj odražava ekonomiju koja se istovremeno prilagođava trima velikim promenama, objasnio je Porter: američkim tarifama, koje su oslabile kanadski proizvodni sektor; “naglom usporavanju” rasta stanovništva; i porastu broja stanovnika starijih od 65 godina.
„S obzirom na ove dve poslednje sile, ravnotežna, ili prirodna, stopa nezaposlenosti verovatno se snižava, tako da bi osnovno smanjenje broja radnih mesta i radnih sati normalno sugerisalo da bi Banka trebala biti pristrasna u ublažavanju politike“, napisao je.
Ali guverner Banke Kanade, Tiff Macklem, jasno je stavio do znanja da će biti potrebno mnogo da se centralna banka odvrati od zadržavanja ključne kamatne stope, “i da ovaj mešoviti i vremenskim prilikama pogođen izveštaj neće uticati”, rekao je Porter.
Gubitak radnih mesta zabeležen u januaru uglavnom je uzrokovan padom broja zaposlenih sa skraćenim radnim vremenom, koji je pao za 1,8 posto. To je delimično uravnoteženo blagim rastom broja zaposlenih sa punim radnim vremenom.
Broj zaposlenih u privatnom sektoru opao je za 52.000, što je delimično kompenzovao rast zabeležen tokom poslednja tri meseca 2025. godine. Broj zaposlenih u javnom sektoru se malo promenio.
Radna mesta su otvorena u oblastima informisanja, kulture i rekreacije; poslovanja, građevinarstva i drugih pratećih usluga; poljoprivrede i komunalnih usluga.
Zaposlenost u Ontariju je pala za 67.000, a gubitak radnih mesta u proizvodnji je uglavnom koncentrisan u ovoj provinciji. U međuvremenu, Alberta je dobila 20.000 radnih mesta, Saskatchewan 6.100 radnih mesta, a Newfoundland i Labrador 3.800 radnih mesta.
Prosečna satnica porasla je za 3,3 posto (ili 1,18 dolara, što ukupno iznosi 37,17 dolara po satu) u poređenju s istim periodom prošle godine.
„Sveukupno, današnji izveštaj o zaposlenosti bio je vrlo mešoviti, s očiglednim padom i zaposlenosti i nezaposlenosti u istom mesecu“, napisao je Andrew Grantham, viši ekonomista u CIBC Capital Markets, u poruci klijentima.
„Kao rezultat toga, sumnjamo da će ovo imati veliki uticaj na Banku Kanade i to ne menja naše mišljenje da će kamatne stope ostati nepromenjene do kraja ove godine“, rekao je.
Španiju je tokom 2025. godine posetilo rekornih 96,8 miliona ljudi, prema podacima koje je danas objavio Nacionalni institut za statistiku. Broj turista iz inostranstva porastao je za 3,2 odsto u poređenju sa 2024. godinom, kada ih je bilo 94 miliona.
Španija je jedna od najposećenijih destinacija na svetu, gde turizam čini 12,6 odsto bruto domaćeg proizvoda.
Prema listi Svetskog barometra turizma Ujedinjenih nacija, Španija zauzima treće mesto među zemljama koje najviše zarađuju od turizma, nakon Ujedinjenog Kraljevstva i Francuske.
Prihod od stranih posetilaca porastao je za 6,8 odsto, na 134,7 milijardi evra prošle godine, u poređenju sa 126 milijardi evra u 2024. godini, saopštilo je Ministarstvo turizma.
„Povećanje broja turista i njihove potrošnje ispunjava cilj transformacije turističkog modela u održiviji i zasnovan na davanju prioriteta kvalitetu u odnosu na kvantitet“, navodi se u saopštenju ministarstva.
U pokrajinu Katalonija došlo je oko 20,1 miliona turista, što je 0,6 odsto više nego 2024. godine. Slede Sredozemna i Kanarska ostrva.Većina turista dolazi iz Ujedinjenog Kraljevstva (19 miliona), Francuske (12,7 miliona) i Nemačke (12 miliona).
Ovo je treća rekordna godina za Španiju od 2019. godine, godine pre pandemije kovida-19 koja je paralizovala međunarodna putovanja i turizam.
Kako je turizam ponovo oživeo, to je izazvalo pritisak na smeštaj u Španiji, posebno u centrima gradova, gde su kratkoročni najmovi postali vrlo popularni. Zbog toga se često ;lokalno stanovništvo bunilo jer smatraju da su diskriminisani na ;tržištu stanovanja, jer su cene stanova porasle, a mnogi ljudi ne mogu da priušte dugoročne najmove.
Savezna vlada pokreće novi popust za kupce električnih vozila i menja spornu obavezu prodaje električnih vozila, kao deo nove strategije za kanadski automobilski sektor.
U nastojanju da Kanađanima olakša kupovinu vozila s nižom emisijom, vlada pokreće novi petogodišnji program pristupačnosti električnih vozila vredan 2,3 milijarde dolara, koji će biti dostupan potrošačima od 16. februara.
Program će pojedincima i preduzećima ponuditi podsticaje za kupovinu ili zakup vozila na baterije, električna i vozila na gorivo, do 5.000 dolara, te do 2.500 dolara za plug-in hibridne modele (PHEV).
„Budućnost automobilske industrije je sve više električna i povezana“, rekao je premijer Mark Carney, predstavljajući vladin plan transformacije u pogonu za proizvodnju delova u Woodbridgeu, Ontario.
„Da bismo ostali konkurentni i ostvarili svoj potencijal, moramo razviti celi lanac vrednosti za vozila sledeće generacije.“
Ovi potrošački popusti primenjivaće se samo na vozila koja koštaju manje od 50.000 dolara i uvezena su iz zemlje koja ima postojeći sporazum o slobodnoj trgovini s Kanadom, što znači da predstojeća dozvola za mali broj kineskih električnih vozila, koja je izazvala sukob između Carneyja i premijera Ontarija Douga Forda, neće ispunjavati uslove za ovu pogodnost. Vlada procenjuje da bi popusti mogli rezultirati s dodatnih 840.000 novih električnih vozila na putevima.
Motivacija iza serije mera najavljenih u četvrtak je da se kanadska automobilska industrija učini manje zavisnim o vozilima na benzin, ali i manje zavisnim o Sjedinjenim Državama.
Obaveza za električna vozila je ublažena
U skladu s ovim motivacijama, liberali su poslušali pozive automobilske industrije i političkih kritičara da ukinu obavezu o prodaji električnih vozila iz Trudoove ere, koji je imao za cilj da električna vozila čine 100 posto kanadske prodaje do 2035. godine.
Carney-jeva vlada ukida standard dostupnosti električnih vozila – koji je na pauzi od septembra – i umesto njega uvodi novi standard. Cilj je da do 2035. godine 75 posto prodaje vozila budu električna vozila, a 90 posto do 2040. godine.
Ova promena ima za cilj „racionalizaciju politika smanjenja emisija kako bi se fokusirale na rezultate koji su važni za Kanađane“, prema rečima zvaničnika iz saveznih odeljenja za transport, okolinu i ekonomski razvoj koji su u četvrtak ujutro informisali novinare.
Međutim, kada su više puta pitani, isti ti zvaničnici nisu mogli tačno reći kakav će uticaj ove mere imati na ukupnu emisiju u Kanadi.
Podrška za nove radnike u automobilskoj industriji
Vlada takođe uvodi nove mere podrške za radnike u automobilskoj industriji tokom prelaznog perioda u industriji, s ciljem zaštite radnih mesta dok domaći sektor pokušava rasti i diverzifikovati se na nova tržišta.
To uključuje novi „grant za podelu rada“ kako bi se sprečila otpuštanja, uspostavljanje „saveza radne snage“ između industrije, sindikata i partnera za obuku. Takođe će pružiti pomoć u zapošljavanju i finansiranje prekvalifikacije za radnike u automobilskoj industriji.
Ovaj sektor trenutno zapošljava više od 500.000 radnika i godišnje doprinosi 16 milijardi dolara kanadskom BDP-u. Međutim, tekući trgovinski rat između Kanade i SAD-a preti jednoj od najvećih izvoznih industrija ove zemlje i radnim mestima povezanim s njom.
Trenutno se više od 90 posto vozila proizvedenih u Kanadi i 60 posto delova proizvedenih u Kanadi izvozi u SAD, a američke tarife prete ka 125.000 direktnih radnih mesta.
I tako, iako je primetio da automobili mogu biti najbolji simbol koliko su kanadsko-američke ekonomije blisko povezane, Carney je rekao da će zadržati 25-postotne kontra-carine na uvoz automobila iz Sjedinjenih Država kako bi “osigurao jednake uslove za sve”.
Nagrada za stvari proizvedene u Kanadi
Iza strategije stoji obaveza da se izdvoji 3 milijarde dolara iz „Fonda za strateški odgovor“ i 100 miliona dolara iz „Regionalne inicijative za odgovor na tarife“ kako bi se ubrzala ulaganja u kanadski automobilski sektor.
Ovim finansiranjem, vlada namerava identifikovati kanadske dobavljače i robu proizvedenu u Kanadi, poput čelika i aluminijuma, koji se mogu iskoristiti u naporima za preoblikovanje sektora.
Federalni plan takođe uključuje jačanje nacionalnog okvira za olakšice za automobilsku industriju kako bi se bolje nagradile kompanije koje proizvode automobile u Kanadi, dok se od drugih zahteva da plate za pristup kanadskom tržištu.
Ovom promenom bi kompanije dobile kredite za ulaganje u kanadsku proizvodnju delova ili nove tehnologije, na primer, dok bi spoljni proizvođači automobila koji žele prodavati na kanadskom tržištu morali kupiti kredite.
Strategija takođe uključuje nekoliko poreskih olakšica i podsticaja dostupnih sektoru, uključujući novi „Super-odbitak produktivnosti“, za koji je Carney rekao da će „smanjiti kanadsku graničnu efektivnu poresku stopu na investicije na 13 posto. To je više od četiri procentna poena niže nego u Sjedinjenim Državama.“
1,5 milijardi dolara za mrežu za punjenje električnih vozila
Uzimajući u obzir da, pored pristupačnosti, nesigurnost dometa i nedostatak punjača na putevima, to ostaju glavne prepreke za potrošače koji prelaze na električna vozila, Carney-jeva strategija takođe obećava 1,5 milijardi dolara za poboljšanje mreže za punjenje električnih vozila u zemlji.
Novac, koji će teći preko kanadske banke za infrastrukturu, biće usmeren na “projekte od nacionalnog značaja”, koji bi brže izgradile infrastruktura za punjenje širom zemlje.
Premijer je rekao da je motivacija za ulaganje većeg novca u punjače to što će priključivanje vozila biti jednostavno kao zaustavljanje radi punjenja rezervoara.
Ovo finansiranje dolazi uz obavezu da se objavi nova strategija za električnu energiju „u narednim sedmicama“.
Denver prekinuo niz poraza, tripl-dabl Jokića protiv Čikaga
.jpg.webp)
