Iako je nova biometrijska kontrola ulaska i izlaska iz EU već počela da se uvodi, građani trećih zemalja koji putuju u Šengen zonu ovog leta mogli bi i dalje da prolaze kroz klasičnu kontrolu pasoša.

Evropska komisija potvrdila je da su državama članicama dozvoljene određene fleksibilnosti kako bi se tokom letnje sezone izbegle gužve i ozbiljna zagušenja na granicama.

Reč je o novom Entry/Exit System (EES) sistemu, koji podrazumeva biometrijsku registraciju putnika iz zemalja van EU, poput Velike Britanije i SAD, putem otisaka prstiju i fotografije lica. Iako je sistem zvanično počeo da se uvodi u oktobru 2025. godine, njegovo potpuno stupanje na snagu planirano je za 10. april 2026.

Međutim, dosadašnja primena već je pokazala ozbiljne probleme.

Duga čekanja, propušteni letovi i višesatne gužve

Na aerodromima i lukama gde je EES već aktivan, putnici koji nemaju vizu obavezni su da se registruju na posebnim kioscima. Kako se obim primene sistema povećavao, sa početnih 10 odsto putnika na 35 odsto od januara ove godine, problemi su postajali sve izraženiji.

Prema izveštaju organizacije Airport Council International (ACI) Europe, vreme obrade putnika na graničnim kontrolama povećano je i do 70 odsto, dok su čekanja u špicu dostizala i do tri sata. U pojedinim slučajevima, putnici su zbog kašnjenja čak propuštali letove.

Foto: Unspalsh/philm1

Najdrastičniji primer zabeležen je u Lisabonu, gde je aerodrom u decembru bio prinuđen da suspenduje EES na tri meseca zbog, kako je navedeno, „ozbiljnih nedostataka“ u radu granične kontrole. Čekanja su, prema navodima, dostizala i do sedam sati.

Letnja sezona kao test izdržljivosti sistema

Iako su države članice obavezne da od 10. aprila 2026. imaju EES implementiran na svim graničnim prelazima, Evropska komisija je ostavila prostor za privremeno ublažavanje pravila. Nakon tog datuma, zemlje će moći delimično da suspenduju primenu sistema tokom dodatnog perioda od 90 dana, uz mogućnost produženja od još 60 dana, upravo kako bi se pokrila letnja turistička sezona.

Foto: Unspalsh/timester12

„Uvođenje sistema ovakvih razmera je izuzetno složen proces. Produžavanjem fleksibilnosti tokom leta, državama članicama dajemo alate da upravljaju potencijalnim problemima i, što je najvažnije, da izbegnu letnji putnički haos“, izjavio je portparol Evropske komisije Markus Lamert.

Za putnike to praktično znači da će se i tokom narednih meseci na pojedinim granicama i dalje koristiti klasično ručno pečatiranje pasoša.

Avio-industrija upozorava na bezbednosne rizike

Odluka Evropske komisije usledila je nakon oštrih kritika iz avio-industrije. ACI Europe upozorio je da trenutni način uvođenja sistema izaziva „značajnu nelagodnost za putnike“, dok je generalni direktor ove organizacije, Olivije Žankovec, ocenio da bi dalje širenje EES-a bez adekvatnih mera moglo dovesti do ozbiljnih poremećaja u radu aerodroma i aviokompanija, pa čak i bezbednosnih rizika.

Sličan stav zauzela je i britanska turistička asocijacija ABTA, koja je u januaru pozvala granične vlasti da aktivnije koriste mehanizme za vanredne situacije.

„Granične službe imaju mogućnost da privremeno obustave sistem ili ograniče kontrole, i važno je da se te opcije koriste kako bi se omogućio nesmetan protok putnika“, izjavio je Mark Tancer, izvršni direktor ABTA.

Iz studija Warner Bros. Pictures, u režiji dobitnice Oskara Emerald Fenel, stiže film „ORKANSKI VISOVI“ (WUTHERING HEIGHTS) – smela i originalna reinterpretacija jedne od najvećih ljubavnih priča svih vremena.

U glavnim ulogama su Margot Robi kao Keti i Džejkob Elordi kao Hitklif, čija se zabranjena i sveprožimajuća strast razvija od romantične do razarajuće, u epskoj priči o ljubavi, požudi i ludilu.

Emerald Fenel, scenaristkinja, rediteljka i producentkinja filma, ističe da je roman Emili Bronte na nju oduvek delovao snažno i da je upravo taj intenzitet želela da prenese na filmsko platno:

„Oduvek sam imala snažnu, gotovo fizičku reakciju na Orkanske visove. To je delo koje ne pokušava da objasni ili opravda svoje likove, već ih prikazuje u njihovoj sirovoj, često uznemirujućoj složenosti. Želela sam da napravim film koji nije ilustracija romana, već približavanje osećaju koji sam imala kada sam ga prvi put pročitala – nečemu strastvenom, subverzivnom i emotivno opasnom. To je priča koja i posle dva veka izaziva reakcije i upravo u tome leži njena snaga.“

Govoreći o izboru Margot Robi za ulogu Keti, Emerald Fenel naglašava da je ključ bio u razumevanju opasne harizme tog lika:

„Keti je lik koji istovremeno privlači i razara. Ona je harizmatična, surova, emocionalno ekstremna i svesna sopstvene moći. Margot Robi savršeno razume tu njenu lepotu, okrutnost, inteligenciju i ranjivost. U trenutku kada je pročitala Ketine replike, bilo je jasno zašto joj se sve oprašta i zašto ostavlja pustoš za sobom. Margot u sebi nosi tu vrstu energije: ona je osećajna i nepredvidiva, i upravo zbog toga je idealna Keti za savremenu publiku.“

Margot Robi ističe da su ovo Orkanski visovi u verziji Emerald Fenel, te da publiku očekuje izuzetno jak film:

“Film nije fokusiran samo na radnju, već pre svega na unutrašnji svet likova i na osećanja koja se prenose direktno na publiku. Emerald ima jedinstvenu sposobnost da izazove neverovatnu reakciju kod publike, a u ovom filmu to radi kroz romantičnu i epsku priču, ispričanu u velikom vizuelnom i emotivnom obimu. Mislim da se Orkanskim visovima iznova vraćamo jer su likovi kompleksni i zahtevni. Njihovi odnosi su istovremeno ogoljeni i duboko komplikovani, i upravo ta tenzija nas tera da im se stalno vraćamo. Emerald je uspela da prenese taj osećaj opsesivne privlačnosti i emotivne neizvesnosti kroz ceo film, tako da vas priča uvuče i ne pušta do samog kraja.“

Džejkob Elordi naglašava da je upravo autorski pristup Emerald Fenel bio presudan za njegovo učešće u filmu:
„Glavni razlog zbog kog sam želeo da radim na ovom filmu bila je Emerald Fenel. Verujem u nju kao umetnicu i kao rediteljku i želeo sam da budem deo njenog filmskog sveta. Njeno tumačenje Hitklifa nije tradicionalno, ono je ukorenjeno u dubokom razumevanju romana i donosi lik kakvog ne poznajemo iz dosadašnjih adaptacija.“

BLITZ film

Govoreći o tematskoj snazi filma, Elordi ističe univerzalnost priče o ljubavi:
„Orkanski visovi su priča o ljubavi u svim njenim oblicima – roditeljskoj, prijateljskoj i onoj između Keti i Hitklifa, koja je mučna, trajna i neuništiva. Film ne sudi svojim likovima, već ih prikazuje onakve kakvi jesu, u radosti i u tami. Nadam se da će ova priča publiku podsetiti koliko duboko osećamo i koliko nam je ljubav, u svim oblicima, neophodna.“

Pored Robi i Elordija, u filmu igraju i Hong Čau, Šazad Latif, Alison Oliver, Martin Kluns i Evan Mičel. Emerald Fenel potpisuje režiju i scenario, a film producira zajedno sa Džozi Meknamarom i Margot Robi, dok su izvršni producenti Tom Akerli i Sara Dezmond.

Film „ORKANSKI VISOVI“ stiže u bioskope širom Srbije 11. februara u distribuciji BLITZ filma.  Premijerni događaji biće održani 11. februara u dva beogradska bioskopa — CineStar – Concept Cinema Ada Mall i Cineplexx Galerija. U oba prostora dolazak gostiju planiran je od 19 časova, dok projekcija filma počinje u 20 časova. Posetioce očekuju piće dobrodošlice i DJ program, kao i pokloni.

U okviru vikend aktivacija povodom Dana zaljubljenih, 14. februara biće organizovan CINEPLEXX – Date Night na četiri lokacije: Niš, Kragujevac, Beograd (Galerija) i Novi Sad (Promenada), dok će se u Novom Sadu održati i ARENA CINEPLEX – Dan zaljubljenih u Areni, uz piće dobrodošlice i poklone za najsrećnije posetioce.

Pored toga, planirane su i specijalne projekcije: u svim ostalim CineStar bioskopima u Srbiji održaće se CINELADY program 11. februara, uz piće dobrodošlice od 19 časova, poklone za najsrećnije posetioce i projekcije od 20 časova, dok će se istog dana projekcije održati i u bioskopima Cinegrand Rakovica, Cinegrand Niš, Cinegrand Šabac, Cinegrand Čačak i Vilin Grad Niš. U Cinegrand Epic Tivat biće organizovan i Early Access.

Jedna od najpoznatijih kuća u istoriji televizije ponovo traži novog vlasnika. Kultna kuća iz serije Breaking Bad, dom Voltera Vajta i njegove porodice, ponovo je završila na tržištu nekretnina, i to po znatno „realnijoj“ ceni nego ranije.

Reč je o kući u Albukerkiju, na adresi 3828 Piermont Dr NE, koja je jedno vreme bila oglašena za skoro neverovatnih 4 miliona dolara. Međutim, kako interesovanje nije pratilo ambicije vlasnika, oglas je povučen, a sada je kuća vraćena u ponudu sa cenom od oko 400.000 dolara, što je daleko bliže proseku tog kraja.

Turistička atrakcija ili miran dom?

Za ljubitelje serija, ova kuća nije obična nekretnina. Upravo ovde je živeo Volter Vajt, profesor hemije koji se pretvorio u jednog od najupečatljivijih likova u istoriji televizije. Breaking Bad je godinama posle emitovanja ostao globalni fenomen, a Albukerki je zahvaljujući seriji postao gotovo obavezna turistička destinacija za fanove.

Vlasnici kuće su godinama imali „besplatne goste“, fanove koji su dolazili da se fotografišu, snimaju video-klipove i, naravno, rekreiraju legendarne scene. Neki su se ponašali kulturno, neki malo manje, ali jedno je sigurno, malo je kuća na svetu koje su doživele toliku pažnju javnosti, a da pritom nemaju ni pogled na more.

„Ovde je živeo Heisenberg…“

Iako kuća sama po sebi izgleda sasvim obično, njen status pop-kulturne ikone daje joj posebnu težinu. Za budućeg vlasnika to može biti običan porodični dom, ali i zanimljiva investicija, ili bar savršena priča za svako porodično okupljanje: „E, vidiš, ovde je živeo Heisenberg.“

Da li će se sada, po znatno nižoj ceni, konačno pojaviti kupac spreman da živi u jednoj od najslavnijih kuća u istoriji serija, ostaje da se vidi.