Oko 100 sićušnih, žutih tačaka koje se pomeraju, grupisano je u trougao na ekranu mobilnog telefona Krega Pigota. Svaka tačka predstavlja kravu na porodičnoj farmi njegove porodice u ruralnom regionu Vaikato na Novom Zelandu. Svaka krava nosi bežičnu pametnu ogrlicu napravljenu od debele crne plastike. Nalik na kaiš sa kopčom na koju je ugrađen solarni panel. Stojeći u blizini, Pigot dodirne i zadrži dugme na ekranu telefona. U trenutku, krave podižu glave i poslušno kreću preko polja do mesta gde ih čeka sveža trava.

Ova idilična scena deo je video demonstracije kompanije Halter iz Oklanda, Pigotove devet godina stare firme. Video pokazuje kako se krave mogu trenirati i kontrolisati pomoću tehnologije virtualne ograde. Oslanjajući se pre svega na vibracije i zvučne signale, Halterove pametne ogrlice omogućavaju farmerima da koristeći aplikaciju usmeravaju krave ka novim delovima pašnjaka i zadrže ih unutar određenih granica. Generalni direktor, koji ima 31 godinu, kaže za Forbes Azija putem video poziva iz San Franciska da njegov proizvod štedi između 20 i 40 sati rada nedeljno. „Naš ključni cilj je da izgradimo kategoriju do tačke u kojoj ne biste mogli ni da zamislite vođenje farme ili ranča bez nekog oblika virtualne ograde“.

Velika tražnja

Pigot, koji se 2021. našao na Forbes listi 30 ispod 30 Azija, ima misiju da pomogne farmerima da maksimalno iskoriste svaki kvadratni kilometar svoje zemlje. Halter je jedan od najbrže rastućih igrača na mladom tržištu virtualne ograde. Njegove ogrlice koristi 1.300 farmi goveda i mleka u Novom Zelandu, Australiji i SAD. One upravljaju sa gotovo 650.000 krava, a do sada je postavljeno 809.300 kilometara virtualnih ograda. Novi Zeland, zemlja u kojoj ima više krava nego ljudi, čini više od tri četvrtine korisničke baze.

Halter se sada fokusira na SAD, jednog od najvećih svetskih proizvođača govedine i mleka. Otkako je prošle godine otvorio kancelariju u Koloradu, više od 200 američkih farmera u 22 države virtualno je postavilo više od 39.400 kilometara ograda koristeći Halterovu tehnologiju. Sledeće destinacije u planu kompanije za naredne tri do pet godina su: Velika Britanija, Irska, Argentina i Brazil. „Poljoprivreda pokriva polovinu kopnene mase pogodnog zemljišta na svetu“, kaže Pigot. „Smatramo da je podizanje produktivnosti te površine jedno od najvažnijih i najuticajnijih pitanja za rešavanje“.

Podrška investitora

Investitori se slažu. U junu je Halter prikupio 100 miliona dolara. Vrednost kompanije procenjena je na milijardu dolara u seriji D finansiranja koju je predvodila kompanija BOND iz San Franciska. Tako je Halter postao jedan od retkih novozelandskih jednoroga.

„Živimo u svetu u kome vam se glava okreće na sve strane od ogromnog broja AI kompanija koje jure svaku moguću softversku priliku“, kaže Daegvon Če, generalni partner u BOND-u. Oni su investirali i su kompanije Canva, OpenAI i Revolut. „Ali poljoprivreda i stočarstvo su zapravo jedno od ogromnih tržišta koje samo čeka inovacije“.

Na globalnom agrotehnološkom tržištu koje bi, prema konsultantskoj kući BCG iz Bostona, do 2030. moglo da vredi 62 milijarde dolara, Če smatra da Halter ima prednost u odnosu na konkurente. „Ako je Halter poput Tesle, neki postojeći sistemi virtualne ograde su kao dizel bagiji iz ’50-ih“, kaže on. Dodaje da njihov softver i aplikacija „deluju prirodno za sledeću generaciju mobilno pismenih rančera“.

Izazovi farmerskog biznisa

Foto: Adam Bove

Pigot, koji je odrastao na mlečnoj farmi svojih roditelja nedaleko od Matamate — živopisnog grada poznatog kao lokacija snimanja Gospodara prstenova — dobro razume rastuće pritiske sa kojima se farmeri suočavaju. Njegovi roditelji bi dan počinjali u četiri ujutru i radili više od 100 sati nedeljno. Pored fizičke iscrpljenosti, farmeri se bore i sa izazovima profitabilnosti. Od stalnog nedostatka radne snage do visokih materijalnih i regulatornih troškova.

„Farma je, kad pogledam unazad, bila odlična priprema za vođenje startapa“, kaže Pigot. „Radiš duge smene, sedam dana nedeljno, i ne kontrolišeš uvek situaciju. Ako je loše vreme ili ako imaš bolesnu kravu… Mislim da te to nauči izvesnom nivou otpornosti i izdržljivosti“.

Nedugo nakon što je 2016. diplomirao mašinstvo na Univerzitetu u Ouklendu, dobio je posao u fabrici kompanije Roket Lab tom gradu. U to vreme, ovaj svemirski gigant sa Novog Zelanda tek se podizao na noge nakon širenja na Kaliforniju. Bio je više od godinu dana udaljen od prve uspešne orbitalne misije. Mladi Pigot bio je jedan od „boraca“ u Roket Labu, sa izraženim smislom za rešavanje problema, prema rečima osnivača i direktora kompanije, milijardera Pitera Bcka.

„Bilo je prilično očigledno da će Kreg biti uspešan čim nešto zacrta“, kaže Bek. Manje od godinu dana nakon dolaska u Roket Lab, Pigot je otišao da pokrene Halter zajedno s prijateljem s fakulteta (koji je kasnije napustio kompaniju). Ubrzo je pridobio Beka kao anđela investitora i mentora. Stiven Tindal, osnivač novozelandskog maloprodajnog lanca The Warehouse Group, i lokalni VC fond Icehouse Ventures takođe su uložili. „Nisam stručnjak za stočarstvo. Znam kraj koji se jede i kraj koji se ne jede, i to je otprilike to. Ali Kreg je vrlo jasno umeo da artikuliše ogromnu priliku“, kaže Bek.

Nastanak pametne ogrlice, dva do tri dana da krava nauči

Pigot je blisko sarađivao sa nekolicinom farmera kako bi unapredio svoju početnu ideju GPS ogrlica. Prvi veliki izazov bio je napraviti solarni panel koji može da stane na traku. Sledeći je bio kako osigurati da se ne slomi. Shvativši da ogrlice moraju izdržati značajnu svakodnevnu upotrebu i habanje, Pigot i njegov tim odlučili su da koriste vrstu neprobojnog stakla. Prvu zimu proveli su radeći na redizajnu baterije kako bi ostala napunjena i tokom dana sa manje sunca.

Halterova ogrlica prvobitno je bila namenjena mlečnim kravama, pre svega za njihovo vođenje do prostora za mužu. Nekoliko godina kasnije stigao je i softver za goveda uzgajana za meso. Omogućavao je kontrolu ispaše na većim površinama. Krave dobijaju smernice putem zvuka i vibracija koje se pojačavaju po frekvenciji. Za one koje ignorišu ponovljene signale, obuka se pojačava niskoenergetskim električnim impulsom. On je samo delić jačine električne ograde, saopštava kompanija. Standarde dobrobiti životinja objavljuje na svom sajtu. U proseku je potrebno između dva i tri dana da se krava u potpunosti obuči.

Pored praćenja kretanja stada, Halter ogrlice neprestano prikupljaju zdravstvene podatke. Poput telesne temperature i obrasca žvakanja. Njih zatim obrađuju interni algoritmi mašinskog učenja — nazvani „kaugoritms“ (cowgorithms) — kako bi predvideli bolesti i optimalne periode za parenje.

Foto: Halter

Poslovni model i troškovi

Halter nudi četiri vrste pretplatničkih paketa za mlečne i tovne farme. Oni pokrivaju daljinsko upravljanje stadom, upravljanje pašnjacima i zdravstveni nadzor životinja. Mesečne cene, koje zavise od veličine farme, njene lokacije i broja grla, počinju od 9,90 novozelandskih dolara (4,90 evra) po ogrlici. Pretplatnici takođe treba da kupe i tornjeve za prenos signala visoke šest metara, po ceni od oko 7.800 NZD (3.860 evra) svaki. Jedan toranj pokriva prečnik od oko osam kilometara, nekada i više, u zavisnosti od terena.

Din Mekhardi, generalni menadžer i uzgajivač na Tangihau Station — prostranom imanju od 6.650 hektara u rejonu Gisborna na istočnoj obali Severnog ostrva, na kojem živi 1.550 grla — opisuje proizvod kao „apsolutnu promenu pravila igre“.

Mogućnost da se stado pomeri i planovi ispaše prilagode trenutno, bez potrebe da se ljudi šalju na teren, bila je ključna za upravljanje ishranom, kaže on. Dodaje da ispravno pokošeni pašnjaci ponovo izrastaju u hranu višeg kvaliteta za sledeći ciklus.

Mekhardi je izabrao Halterov paket „Beef Class“ za svojih 350 grla Angus rasplodnog stada. On košta osam novozelandskih dolara po ogrlici mesečno. Do sada je instalirao pet tornjeva, a planira još četiri: „Halter nam omogućava da ravnomerno koristimo velike, strme parcele bez potrebe za postavljanjem novih ograda koje možda neće izdržati narednu zimu ili ciklon“.

Fokus na SAD

Pigot je sada fokusiran na širenje u SAD, najvećeg svetskog proizvođača govedine. Ta zemlja, prema podacima američkog Ministarstva poljoprivrede čini 20% globalne proizvodnje. Tokom širenja poslovanja, Halter se intenzivno sastaje sa vlasnicima farmi koji nisu upoznati sa ovom tehnologijom. U „zbijenom“ svetu farmera, „najbolja stvar koju možete da uradite jeste da farmer ili rančer čuje za proizvod ili ga vidi od nekoga kome veruje“, kaže Pigot. Kompanija navodi da je do sada pomogla svojim američkim klijentima da uštede 220 miliona dolara u odnosu na troškove tradicionalnih ograda.

U avgustu je Halter objavio partnerstvo sa američkim Zavodom za upravljanje zemljištem (BLM) i njegovom dobrotvornom fondacijom Foundation for America’s Public Lands. Ono uključuje finansiranje od 2,7 miliona dolara za podršku rančerima koji koriste Halterove ogrlice na zemlji pod upravom agencije. Među prvim korisnicima je Cotoni-Coast Dairies, čija stoka pase na zemljištu u Kaliforniji.

Foto: Adam Bove

Rast u Australiji

Halter takođe traži mogućnosti za rast preko Tasmanovog mora. Virtuelne ograde su dozvoljene u tri od šest australijskih saveznih država. Viktorija i Novi Južni Vels, dve najveće mlekarske države u Australiji, razvijaju regulative za ovu tehnologiju, koja se očekuje do kraja godine. Južna Australija razmatra sličnu odluku. Od lansiranja u Tasmaniji pre dve godine, Halter navodi da se njihove ogrlice sada koriste na trećini mlečnih krava u državi.

Finansije i konkurencija

Pigot odbija da komentariše globalni profit i prihode kompanije. Dodaje da je „glavni fokus povećanje našeg uticaja“. Podaci dostavljeni novozelandskoj kancelariji za registraciju kompanija pokazuju da je prihod od pretplata u zemlji porastao 45% na 35,9 miliona NZD do marta (17,8 miliona evra). Neto dobit iznosila je 53,8 miliona NZD na prihod od 71,8 miliona NZD, što je 20% manje u odnosu na prethodnu godinu. Halter kaže da ovaj pad odražava niži nivo podrške od matične kompanije Halter USA, osnovane 2017. godine. (Njihov prvi američki investitor, Promus Ventures iz Čikaga, učestvovao je u sid rundi te godine i u svakoj sledećoj.).

Novozelandska firma suočava se i sa konkurencijom drugih agriteh kompanija. Rivali u virtualnom ograđivanju uključuje Nofence. To je norveška firma koja je u septembru prikupila 35 miliona dolara u seriji B za širenje u SAD i Evropi. Takođe, eShepherd iz kompanije Galager sa Novog Zelanda. I Vence, koji je 2022. kupila Merkova podružnica za zdravlje životinja. Za nadzor i zdravlje stoke postoje Merkov Alfleks, koji nudi uređaje za označavanje i praćenje. CowManager, sistem nadzora putem ušnih markica iz Holandije. I smaXtec, austrijski dobavljač podataka o zdravlju životinja.

Za sada nijedna ogrlica ne može da ponovi kompletan spektar Halterovih funkcija. Uključujući obim i sofisticiranost analize podataka, kaže Samanta Vong, partnerka u australijskom VC fondu Blackbird Ventures. Ona je nadgledala više investicija u kompaniju. „Njihova tehnološka prednost je sada toliko ispred konkurencije“, kaže Vong, „da je jedino na Halteru da tu prednost ne izgubi“.

Ket Vang, novinarka Forbes