Film „Orkanski visovi“ sa Margo Robi i Džejkobom Elordijem stiže u bioskope

Od

Viktor

-

9. februar 2026. | 08:39

0

Filmska adaptacija jedne od najpoznatijih ljubavnih priča svetske književnosti „Orkanski visovi“ stiže u bioskope, uoči Dana zaljubljenih.

Duboko složen ljubavni odnos Ketrin i Hitklifa, opterećen klasnim podelama i hipokrizijom jorkširskog okruženja, publika pamti iz više filmskih verzija, posebno one iz 1992. godine, sa Žilijet Binoš i Rejfom Fajnsom.

Pripremila Jelisaveta Bosanac

Novo filmsko ostvarenje privlači veliku pažnju javnosti. Narativnu strukturu kojom Bronte gradi strasti i opsesije, Emerald Fenel postiže svesnim kršenjem viktorijanske konvencije, od kostima do glumačkog izraza i poručuje: cilj je hvatanje emotivnog naboja.

„To je veoma destabilišuće umetničko delo. Komplikovana stvar je to što Emili Bronte traži od svih nas da volimo, i to da volimo čitav niz likova koje je neverovatno teško voleti. To je ono zbog čega je ljudi čitaju već 200 godina“, rekla je rediteljka Emerald Fenel.

Kasting koji čine Margo Robi u ulozi Ketrin i Džejkob Elordi kao Hitklif, odraz je sugestivne autorske vizije iz rediteljkinih tinejdžerskih dana.

„Scenario je za mene bio ono što mi je dalo tu bolnu razarajuću ljubav i razočaranje. Zato što je to gotska romansa. Intenzivna je, romantična, epska i razarajuća“, istakla je glumica Margo Robi.

Radnja romana „Orkanski visovi“ smeštena je u sumorne, izolovane i vetrovite pustare severne Engleske. Pejzaž je ključan za atmosferu, s obzirom na divlju i neobuzdanu prirodu glavnih likova.

„Našli bismo se na nekoj litici i onda bi Margo rekla: ‘Moramo tamo da snimamo, sunce izgleda neverovatno.’ A onda bismo svi trčali, pa trčali ruku pod ruku kroz močvare, ja bih je pogledao, ona mene, i zaista bih shvatio da gledam u Ketrin, a ona u Hitklifa“, rekao je glumac Džejkob Elordi.

„Orkanski visovi“ su deo pop-kulture, prepoznatljivi i kroz čuvenu pesmu Kejt Buš, a novo filmsko ostvarenje stiže u bioskope širom sveta, uključujući premijeru u Srbiji 11. februara.

Da li ultraprerađenu hranu treba regulisati kao cigarete?

Od

Viktor

-

9. februar 2026. | 08:37

0

a person in blue gloves is putting ketchup on a sandwich

Naučnici odavno upozoravaju na opasnosti ultraprerađene hrane po zdravlje, a sada tvrde da je takva hrana dizajnirana po uzoru na cigarete, da stvara zavisnost i zahtevaju jednako strogo zakonsko regulisanje.

Da li ultraprerađenu hranu treba regulisati kao cigarete?

Istraživači sa Harvarda, Univerziteta Mičigen i Univerziteta Djuk zaključuju da su mnogi ultraprerađeni proizvodi – poput gaziranih bezalkoholnih pića, čipsa, keksa i slatkiša – industrijski osmišljeni tako da podstiču kompulzivno konzumiranje.

Prema navodima iz studije, objavljene u časopisu Milbank Quarterly, ovi proizvodi su „visoko inženjerski oblikovani i hedonistički optimizovani“, po principima koji su decenijama razvijani u duvanskoj industriji.

Autori tvrde da je prehrambena industrija preuzela ključne tehnike duvanske industrije: precizno doziranje šećera, masti i soli, kombinovano sa teksturom i aromama koje maksimalno stimulišu centre zadovoljstva u mozgu. Cilj nije sitost, već ponovna i prekomerna potrošnja.

Zbog toga naučnici preporučuju sličan regulatorni pristup kakav se danas primenjuje na duvan – uključujući jasnije označavanje proizvoda, veće poreze, ograničenja dostupnosti u školama i zdravstvenim ustanovama, kao i stroga ograničenja marketinga, posebno onog usmerenog na decu.

Za razliku od duvana, hrana je neophodna za život – što, prema autorima regulisanje zakonom čini hitnijim. „U savremenom sistemu snabdevanja hranom gotovo je nemoguće potpuno izbeći ultraprerađenu hranu“, navodi se u studiji.

Šta je ultraprerađena hrana?

Iako ne postoji jedinstvena globalna definicija, ultraprerađenom hranom se uglavnom smatraju proizvodi koji prolaze kroz više faza industrijske obrade i sadrže brojne dodatke – od emulgatora i konzervansa do veštačkih aroma i boja. U tu kategoriju spadaju gazirana pića, slatkiši, grickalice, gotova jela, mesne prerađevine, namazi, ali i pojedine zamene za meso i industrijski musliji.

Takva ishrana je obično bogata kalorijama, šećerom, solju i zasićenim mastima, a siromašna vlaknima, proteinima, vitaminima i mineralima.

Studije pokazuju da ultraprerađena hrana sve više zamenjuje prirodnu hranu i sveže pripremljene obroke: u razvijenim zemljama čini čak oko polovine svih unesenih kalorija, ali sve više je tako i u manje razvijenim delovima sveta.

UNICEF: spasiti decu od nezdrave hrane

Posledice sve većeg korišćenja ultraprerađene hrane najvidljivije su kod dece i mladih. U svom najnovijem Izveštaju o ishrani dece, UNICEF upozorava da deca širom sveta odrastaju u okruženju u kojem su stalno izložena jeftinoj i agresivno reklamiranoj ultraprerađenoj hrani i zaslađenim pićima – naročito putem digitalnih kanala – dok je zdrava hrana često nedostupna ili preskupa.

Prema podacima UNICEF-a, u svetu prvi put ima više gojazne nego pothranjene dece i mladih. Oko 20 odsto dece i adolescenata uzrasta od pet do 19 godina ima višak kilograma (391 milion), dok je 9,4 odsto – odnosno oko 188 miliona – gojazno. Istovremeno, pothranjeno je 9,2 odsto dece i mladih.

UNICEF pravi jasnu razliku između viška kilograma i gojaznosti, naglašavajući da gojaznost predstavlja teži i zdravstveno rizičniji oblik.

Organizacija navodi snažne dokaze da je visok unos ultraprerađene hrane kod dece povezan ne samo sa gojaznošću, već i sa lošijim kvalitetom ishrane, nedostatkom mikronutrijenata i problemima sa zubima, mentalnim zdravljem, kao i sa povećanim rizikom od dijabetesa tipa 2, kardiovaskularnih i drugih hroničnih bolesti kasnije u životu.

Zbog toga UNICEF preporučuje zabranu nezdrave hrane u školama – pre svega ultraprerađenih proizvoda – strožu regulaciju marketinga, obavezno označavanje i oporezivanje nezdravih proizvoda, veću dostupnost lokalno proizvedene zdrave hrane, kao političku zaštitu od uticaja prehrambene industrije

Ligamenti, staza, kapija – zašto je pala Lindsi Von

Od

Viktor

-

9. februar 2026. | 08:34

0

a ski slope with a red pole sticking out of the snow

Američki doktor Džesi Mors, koji se bavi sportskim povredama, tvrdi da je uzrok zastrašujućeg pada skijašice Lindsi Von u Kortini direktno povezan sa njenom prethodnom povredom ligamenata kolena.

Ligamenti, staza, kapija – zašto je pala Lindsi Von

Samo nedelju dana pre početka Igara u Milanu i Kortini Lindsi Von je doživela povredu prednjih ukrštenih ligamenata kolena tokom spusta u švajcarskoj Kran-Montani.

Uprkos jednoj od najtežih povreda u svetu sporta, Von je odlučila da nastupi na Zimskim olimpijskim igrama, poslednji put u karijeri.

Pokušaj da se od profesionalnog skijanja, po svaku cenu, oprosti sa svojom četvrtom olimpijskom medaljom oko vrata nije se dobro završio i mogao je skupo da je košta.

Tokom finala spusta u nedelju Amerikanka je u prvoj polovini staze zakačila rukom kapiju, izgubila ravnotežu i pala pri velikoj brzini.

Doživela je prelom leve noge, iste one koja je već bila povređena. Brzo je helikopterom prebačena u bolnicu u gradu Trevizu, gde je u nedelju operisana kako bi se prelom stabilizovao.

Rojters prenosi da je Vonova danas ponovo operisana od strane zajedničkog tima domaćih ortopedskih i plastičnih hirurga, rekao je izvor blizak slučaju, navodeći da su zahvati izvedeni kako bi se sprečile komplikacije povezane sa otokom i cirkulacijom krvi.

Lični lekar Vonove bio je prisutan tokom operacije, ali je imao isključivo pomoćnu ulogu, dok su italijanski hirurzi predvodili zahvate, dodao je isti izvor.

Dok čitav svet čeka nove informacije i priliku da se američka skijašica i sama oglasi, uveliko se debatuje i piše o uzrocima jezivog incidenta u Kortini.

Američki doktor Džesi Mors, koji se bavi sportskim povredama, tvrdi da je uzrok pada direktno povezan sa prethodnom povredom kolena.

“Verovatno nije uspela dovoljno snažno da se odgurne levom nogom pri ulasku u krivinu i kao rezultat toga je previše kompenzovala, zbog čega je udarila u kapiju. To je izazvalo pad i prelom leve noge”, napisao je doktor Mors na Iksu.

Prema njegovim rečima, pokidani ukršteni ligamenti levog kolena primorali su skijašicu da menja prirodnu biomehaniku pokreta, što je značajno uticalo na stabilnost pri velikoj brzini.

“Kada razumete biomehaniku i fiziku tela i naknadne povrede koje ih menjaju, onda možete sa sigurnošću reći, bez sumnje, da je kidanje ligamenata Lindzi Von igralo ulogu u padu”, istakao je doktor Mors.

U svakom slučaju, pred Lindsi Von je dug oporavak, a nova teška povreda gotovo izvesno je stavila tačku na jednu od najuspešnijih karijera u istoriji alpskog skijanja. Mada, ne bi joj bio prvi put da velikim “kambekom” iznenadi svet.

Derbiji u poslednjem kolu prve faze ABA lige – Partizan dočekuje Dubai, Zvezda u “Morači”

Od

Viktor

-

9. februar 2026. | 08:30

0

Poslednji dan 18. kola grupne faze ABA lige rezervisan je za najtraktivnije susrete. Crvena zvezda od 18.00 časova gostuje kod Budućnosti u “Morači” u susretu grupe B, a Partizan dočekuje Dubai od 20.00 u okršaju grupe A.

Prvoj sezoni po novom grupnom sistemu se približio kraj. Finiš sezone na najbolji mogući način.

Zavesa na grupnu fazu biće spuštena posle susreta Budućnosti i Crvene zvezde, te Partizana i Dubaija.

Košarkaši Crvene zvezde

Okršaji Budućnosti i Crvene zvezde uvek nose posebnu težinu i pritisak. “Varvari” su tad naročito inspirisani u “Morači”. Gledano s takmičarske strane, crveno-beli su na 11 pobeda i četiri poraza u grupi B, jednim manje od drugoplasirane Cedevite Olimpije. Zvezda je imala koliko-toliko vremena posle duplog kola okončanim tesnim porazom od Makabija u “Beogradskoj areni”. Saša Obradović ne gleda na to kao na alibi.

“Očekuje nas jako teška utakmica, biće to peti meč u samo 10 dana, to je jako težak ritam za svakoga. Međutim, to nije izgovor da ne odigramo jaku, čvrstu i odgovornu utakmicu u ponedeljak”, izjavio je Obradović.

“Ono što je takođe važno je da ovaj meč protiv dobrog kvalitetnog tima odigramo hladne glave na prvom mestu u vrućoj atmosferi kakva je uvek u Podgorici kada igra Crvena zvezda”, dodao je trener Zvezde.

Prethodna četiri međusobna susreta su pripali domaćinima. Zvezda je poslednji put slavila kao gost 21. oktobra 2024. sa 75:73. U prvom ovosezonskom duelu dva kluba u regionalnom takmičenju, Crvena zvezda je u Beogradu pobedila Budućnost rezultatom 95:79 u 6. kolu.

Evroligaška utakmica regionalnog značaja

Tesna borba za prvo mesto u grupi A. Jedini poraz Partizana u dosadašnjem toku ABA lige je naneo Dubai u “Koka Kola areni” 82:70 još u petom kolu. Tim sa Bliskog istoka je na perfektnih 15-0, sprečivši bilo kakav kiks. Crno-beli su ih pratili u stopu, čekajući priliku za revanš.

Nijednom gost nije slavio u međusobnim duelima Dubaija i Partizana u ABA i Evroligi. Doduše, odigrali su tek sedam utakmica.

Penjaroja uz Pejna i Lakića

“Oni su dobra ekipa i u dobrom su momentu. Imaju kvalitetne i talentovane igrače, popunjeni na svim pozicijama. Igraju dobro u odbrani i napadu, tako da ćemo morati da igramo čvrsto i da budemo još bolji nego u prethodnim mečevima. Mislim da će ovo biti zanimljiva utakmica za naše navijače da dođu i da nas podrže”, rekao je trener Partizana Žoan Penjaroja.

Obe ekipe su u dobrom momentumu posle duplog kola Evrolige. Dubai je na svom terenu slavio protiv Olimpijakosa i Real Madrida. Partizan se posle tesnog poraza od Makabija u Tel Avivu 95:93 u poslednjoj sekundi oporavio fantastičnom pobedom nad Panatinaikosom 78:62.

ABA liga, 18. kolo:

Petak:
Beč – Zadar 77:86

Subota:
Borac – Kluž 87:93
Bosna – Ilirija 78:93

Nedelja:
Mega – Spartak 89:94
Krka – Igokea 85:86
SC Derbi – FMP 72:73

Ponedeljak:
Budućnost – Crvena zvezda 18.00
Partizan – Dubai 20.00

Kanada osvojila prvu medalju na Zimskim olimpijskim igrama 2026.

Od

Dara Milovanović

-

8. februar 2026. | 11:23

0

Samo nekoliko sati nakon početka prvog dana Zimskih olimpijskih igara 2026. godine, Kanada je vec na pobedničkom postolju.

Valérie Maltais iz Saguenaya u Quebecu ući će u istoriju kao prva Kanađanka koja se popela na postolje na Olimpijskim igrama u Milanu u Cortini.

Tridesetpetogodišnjakinja je imala neverovatnu trku. Njeno poslednje vreme od 3:56,93 zapravo je izjednačilo prethodni olimpijski rekord u brzom klizanju na 3.000 metara za žene.

Nažalost po Maltais, suočila se s kasnijom osvajačicom zlatne medalje, Francescom Lollobrigida. Italijanska klizačica u brzom klizanju zaostajala je za Maltais tokom prve polovine utrke, ali neverojatan završni sprint doveo ju je do osvajanja zlata na domaćem terenu.

Isabelle Weidemann bila je još jedna kandidatkinja za medalju za Kanadu. Završila je na petom mestu u konačnom plasmanu.

Za Maltu, nastavila je svoj sjajni niz u brzom klizanju za žene na 3000 metara nakon što je u januaru osvojila bronzanu medalju u trci Svetskog kupa. U toj trci, popela se na postolje s vremenom tri sekunde sporijim od svog olimpijskog rezultata (3:59.2).

Ovo je bila njena treća medalja na Olimpijskim igrama. Osvojila je srebro u ženskoj štafeti na 3.000 metara 2014. godine. Ona je takođe pomogla Kanadi da osvoji zlato u ekipnoj štafeti u poteri na Olimpijskim igrama 2022. u Pekingu.

Pridružila se elitnom društvu 2022. godine kao jedna od retkih klizačica u brzom klizanju koje su osvojile medalju i u disciplinama na dugim i u kratkim stazama.

Sada ima svoju prvu individualnu olimpijsku medalju.

SERBIANNEWS/CANADA

Magični realizam Ljube Milunovića u Galeriji RTS-a

Od

Viktor

-

8. februar 2026. | 07:29

0

a group of people standing around in a room

Umetnik Ljubisav Ljuba Milunović već pet decenija stvara kroz svoje slike jedinstven izraz koji može da se okarakteriše kao magični realizam. Samo mali deo njegovog umetničkog opusa izložen je u Galeriji RTS-a pod nazivom „Dnevnik izvođača slikarskih radova”.

Od crteža, preko pastela i ranih uljanih slika, pozorišnih plakata i velikih formata, ovom retrospektivom umetnik otvara svet gde je u prvom planu najčešće figura ili simbolika.

U radovima, Milunović kombinuje svoju viziju sa citatima majstora istorije umetnosti, poput Vermera.

„To su neka moja razmišljanja i poređenja iz onog vremena šta se slikalo i hajde da kažem moderno slikarstvo i tu sam probao da nađem nekakav spoj”, izjavio je slikar Ljuba Milunović.

„On je stalno na nekoj ivici između renesansnog i angažovanog, duhovitog, satiričnog i bolnog, između neke realnosti i irealnog”, izjavila je Maja Živanović, autorka izložbe.

Kuće i povratak arhetipskom, figure, ikonografija koja je naglašena u prvom planu pripadaju različitim ciklusima slika umetnika. Milunović definiše svoj stil.

„Može se reći da je poetski realizam, mada ima malo i neke metafizike, što kažu malo miriše na metafiziku”, objašnjava Milunović.

„On se kroz svoj opus ciklično vraćao određenim temama, te nije važno da li je neka slika iz 70-tih ili iz 2020. Sve ih vezuje ta čista likovnost, jedan metavremenski pristup slikarstvu”, dodaje Živanovićeva.

Milunović je radni vek proveo kao slikar dekorater u Atelje-u 212, ali nije zapostavljao svoju umetnost. Stoga je i naziv izložbe Dnevnik izvođača slikarskih radova.

Veštačka inteligencija dovela u pitanje autentičnost dve Van Ajkove slike

Od

Viktor

-

8. februar 2026. | 07:26

0

Analiza veštačke inteligencije (VI) dovela je u pitanje autentičnost dve slike flamanskog umetnika iz 15. veka Jana van Ajka, koje se nalaze u italijanskim i američkim muzejima.

Veštačka inteligencija dovela u pitanje autentičnost dve Van Ajkove slike

Tokom ispitivanja obe verzije njegove slike Sveti Franja Asiški prima stigme, nisu otkriveni potezi četkicom koji su zaštitni znak čuvenog majstora.

Jedna od tih slika nalazi se u Muzeju umetnosti u Filadelfiji, u Pensilvaniji, a druga u Kraljevskom muzeju u Torinu. Oba dela su skoro identičn,a i nepotpisana.

Testove je sprovela švajcarska kompanija Art Recognition u saradnji sa Univerzitetom Tilburg u Holandiji, i oni su uključili alate vesstačke inteligencije.

Rezultati su takvi da na dvema slikama nije otkriven nijedan od Van Ajkovih poteza četkicom.

Jedan od vodećih stručnjaka za slikarstvo Van Ajka i direktor muzeja Surmond-Ludvig u Ahenu, Til-Holger Borhert, rekao je da se najnovije analize slažu sa stavom grupe naučnika koji su i ranije sugerisali da su obe verzije nastale u umetnikovoj radionici, ali da nije sigurno da ih je on lično i naslikao.

Van Ajk se smatra jednim od pionira u slikanju uljem, a sačuvano je manje od 20 njegovih dela.

Inače, u prethodnim analizama, sistem Art Recognition otkrio je čak 40 lažnih slika, koje su se prodavale na Ibeju tokom 2024. godine.

Meduza velika kao školski autobus otkrivena u dubinama Atlantika

Od

Viktor

-

8. februar 2026. | 07:22

0

Naučnici su u dubokim vodama argentinskog dela obale u Atlantskom okeanu snimili retku meduzu džinovskih razmera, koja je poznata kao (Stygiomedusa gigantea).

Meduza je otkrivena na dubini od 250 metara, ima pipke koji mogu da dostignu dužinu i do 10 metara. Tim naučnika snimio je ovu neobičnu vrstu meduze u Atlantskom okeanu kod obala Argentine.

Istraživači su džinovsku meduzu otkrili slučajno, tokom ekspedicije na putu od Buenos Ajresa do Ognjene zemlje. Otkriveno je i nekoliko koralnih grebena i 28 novih vrsta, uključujući crve, puževe i morske anemone.

„Tokom ovog putovanja prikupljen je veliki broj fizičkih i bioloških uzoraka koji će pomoći da razumemo dinamiku voda. Uzorci su jedinstveni i pružaju nam priliku da razumemo koliko su ekstremni ekosistemi neobični i koliko mogu da budu ranjivi“, istakla je Melisa Fernandez Severini, iz Argentinski institut za okeanografiju.

MUP upozorava na novi vid internet prevare – zloupotrebu aplikacije “votsap”

Od

Viktor

-

8. februar 2026. | 07:19

0

Prevara se najčešće vrši tako što građani dobijaju poruke koje deluju kao da su poslate od poznate osobe, sa sadržajem poput “našao sam link sa tvojom slikom“, “glasaj klikom na link“ ili “pogledaj ovo, ti si na fotografiji“, uz prilog ili internet link.

Ministarstvo unutrašnjih poslova, Služba za borbu protiv visokotehnološkog kriminala Uprave za tehniku, upozorava građane na pojavu novog vida internet prevare kojom se zloupotrebljava aplikacija “votsap”.

Prevara se najčešće vrši tako što građani dobijaju poruke koje deluju kao da su poslate od poznate osobe, sa sadržajem poput “našao sam link sa tvojom slikom“, “glasaj klikom na link“ ili “pogledaj ovo, ti si na fotografiji“, uz prilog ili internet link, navodi se u saopštenju MUP-a.

Klikom na takav link, građani budu navedeni da prate dalja uputstva, čime nesvesno omogućavaju neovlašćenim licima pristup svom “votsap” nalogu, a nakon toga, napadači mogu da čitaju poruke, šalju poruke u ime žrtve i nastave širenje prevare drugim kontaktima, objašnjavaju iz MUP-a.

“Apelujemo na građane da ne otvaraju sumnjive linkove, čak i ako stižu od poznatih kontakata, ne unose kodove niti prate uputstva sa nepouzdanih internet stranica, da redovno proveravaju da li na svom “votsap” nalogu postoje nepoznati ‘povezani uređaji’, kao i da odmah uklone svaki uređaj koji ne prepoznaju”, ukazuje se u saopštenju.

IZ MUP-a ističu da Služba za borbu protiv visokotehnološkog kriminala nastavlja da prati ovaj vid zloupotreba i poziva građane da svaki pokušaj prevare prijave nadležnim organima. Bezbednost u digitalnom okruženju zavisi i od opreza svakog pojedinca, naglašava se u saopštenju.

Policija oslobodila kidnapovanog pevača posle potere od Beton hale do Rume

Od

Viktor

-

8. februar 2026. | 07:17

0

a close up of a police car with its lights on

Dve nepoznate osobe, uz pretnju nožem i vatrenim oružjem, otele su muškarca D. K. u ranim jutarnjim časovima u Beogradu, u Karađorđevoj ulici, i iznuđivale mu novac. Policija je nakon potere zaustavila vozilo na teritoriji opštine Ruma.

Kako se navodi u saopštenju MUP-a, u vozilu je zatečen 43-godišnji D. K. vezanih ruku, dok su izvršioci uspeli da napuste vozilo i udalje se u nepoznatom pravcu.

Полицијска потера од Бетон хале до Руме – сустигнуто возило и ослобођен отети мушкарац

Policijska potera od Beton hale do Rume – sustignuto vozilo i oslobođen oteti muškarac

Oštećeni je zbrinut, na mestu događaja izvršen je uviđaj, a policijski službenici su nastavili potragu za izvršiocima, dodaje se u saopštenju.

Više javno tužilaštvo u Beogradu izvršilo je kvalifikaciju krivičnog dela otmice, a intenzivan rad na daljem rasvetljavanju krivičnog dela je u toku.

Koordinisanu akciju izveli su policijski službenici Ministarstva unutrašnjih poslova, Uprave kriminalističke policije, Službe za suzbijanje kriminala i Službe za borbu protiv terorizma, Žandarmerije, SAJ-a, Uprave saobraćajne policije, Uprave granične policije, PU za Grad Beograd – UKP, Odeljenja za suzbijanje imovinskih delikata i Policijske brigade.

NewsWeekPRO

Filmska adaptacija jedne od najpoznatijih ljubavnih priča svetske književnosti „Orkanski visovi“ stiže u bioskope, uoči Dana zaljubljenih.

Duboko složen ljubavni odnos Ketrin i Hitklifa, opterećen klasnim podelama i hipokrizijom jorkširskog okruženja, publika pamti iz više filmskih verzija, posebno one iz 1992. godine, sa Žilijet Binoš i Rejfom Fajnsom.

Pripremila Jelisaveta Bosanac

Novo filmsko ostvarenje privlači veliku pažnju javnosti. Narativnu strukturu kojom Bronte gradi strasti i opsesije, Emerald Fenel postiže svesnim kršenjem viktorijanske konvencije, od kostima do glumačkog izraza i poručuje: cilj je hvatanje emotivnog naboja.

„To je veoma destabilišuće umetničko delo. Komplikovana stvar je to što Emili Bronte traži od svih nas da volimo, i to da volimo čitav niz likova koje je neverovatno teško voleti. To je ono zbog čega je ljudi čitaju već 200 godina“, rekla je rediteljka Emerald Fenel.

Kasting koji čine Margo Robi u ulozi Ketrin i Džejkob Elordi kao Hitklif, odraz je sugestivne autorske vizije iz rediteljkinih tinejdžerskih dana.

„Scenario je za mene bio ono što mi je dalo tu bolnu razarajuću ljubav i razočaranje. Zato što je to gotska romansa. Intenzivna je, romantična, epska i razarajuća“, istakla je glumica Margo Robi.

Radnja romana „Orkanski visovi“ smeštena je u sumorne, izolovane i vetrovite pustare severne Engleske. Pejzaž je ključan za atmosferu, s obzirom na divlju i neobuzdanu prirodu glavnih likova.

„Orkanski visovi“ su deo pop-kulture, prepoznatljivi i kroz čuvenu pesmu Kejt Buš, a novo filmsko ostvarenje stiže u bioskope širom sveta, uključujući premijeru u Srbiji 11. februara.

Naučnici odavno upozoravaju na opasnosti ultraprerađene hrane po zdravlje, a sada tvrde da je takva hrana dizajnirana po uzoru na cigarete, da stvara zavisnost i zahtevaju jednako strogo zakonsko regulisanje.

Da li ultraprerađenu hranu treba regulisati kao cigarete?

Istraživači sa Harvarda, Univerziteta Mičigen i Univerziteta Djuk zaključuju da su mnogi ultraprerađeni proizvodi – poput gaziranih bezalkoholnih pića, čipsa, keksa i slatkiša – industrijski osmišljeni tako da podstiču kompulzivno konzumiranje.

Prema navodima iz studije, objavljene u časopisu Milbank Quarterly, ovi proizvodi su „visoko inženjerski oblikovani i hedonistički optimizovani“, po principima koji su decenijama razvijani u duvanskoj industriji.

Autori tvrde da je prehrambena industrija preuzela ključne tehnike duvanske industrije: precizno doziranje šećera, masti i soli, kombinovano sa teksturom i aromama koje maksimalno stimulišu centre zadovoljstva u mozgu. Cilj nije sitost, već ponovna i prekomerna potrošnja.

Zbog toga naučnici preporučuju sličan regulatorni pristup kakav se danas primenjuje na duvan – uključujući jasnije označavanje proizvoda, veće poreze, ograničenja dostupnosti u školama i zdravstvenim ustanovama, kao i stroga ograničenja marketinga, posebno onog usmerenog na decu.

Za razliku od duvana, hrana je neophodna za život – što, prema autorima regulisanje zakonom čini hitnijim. „U savremenom sistemu snabdevanja hranom gotovo je nemoguće potpuno izbeći ultraprerađenu hranu“, navodi se u studiji.

Šta je ultraprerađena hrana?

Takva ishrana je obično bogata kalorijama, šećerom, solju i zasićenim mastima, a siromašna vlaknima, proteinima, vitaminima i mineralima.

Studije pokazuju da ultraprerađena hrana sve više zamenjuje prirodnu hranu i sveže pripremljene obroke: u razvijenim zemljama čini čak oko polovine svih unesenih kalorija, ali sve više je tako i u manje razvijenim delovima sveta.

UNICEF: spasiti decu od nezdrave hrane

Prema podacima UNICEF-a, u svetu prvi put ima više gojazne nego pothranjene dece i mladih. Oko 20 odsto dece i adolescenata uzrasta od pet do 19 godina ima višak kilograma (391 milion), dok je 9,4 odsto – odnosno oko 188 miliona – gojazno. Istovremeno, pothranjeno je 9,2 odsto dece i mladih.

UNICEF pravi jasnu razliku između viška kilograma i gojaznosti, naglašavajući da gojaznost predstavlja teži i zdravstveno rizičniji oblik.

Američki doktor Džesi Mors, koji se bavi sportskim povredama, tvrdi da je uzrok zastrašujućeg pada skijašice Lindsi Von u Kortini direktno povezan sa njenom prethodnom povredom ligamenata kolena.

Ligamenti, staza, kapija – zašto je pala Lindsi Von

Samo nedelju dana pre početka Igara u Milanu i Kortini Lindsi Von je doživela povredu prednjih ukrštenih ligamenata kolena tokom spusta u švajcarskoj Kran-Montani.

Uprkos jednoj od najtežih povreda u svetu sporta, Von je odlučila da nastupi na Zimskim olimpijskim igrama, poslednji put u karijeri.

Pokušaj da se od profesionalnog skijanja, po svaku cenu, oprosti sa svojom četvrtom olimpijskom medaljom oko vrata nije se dobro završio i mogao je skupo da je košta.

Tokom finala spusta u nedelju Amerikanka je u prvoj polovini staze zakačila rukom kapiju, izgubila ravnotežu i pala pri velikoj brzini.

Doživela je prelom leve noge, iste one koja je već bila povređena. Brzo je helikopterom prebačena u bolnicu u gradu Trevizu, gde je u nedelju operisana kako bi se prelom stabilizovao.

Rojters prenosi da je Vonova danas ponovo operisana od strane zajedničkog tima domaćih ortopedskih i plastičnih hirurga, rekao je izvor blizak slučaju, navodeći da su zahvati izvedeni kako bi se sprečile komplikacije povezane sa otokom i cirkulacijom krvi.

Lični lekar Vonove bio je prisutan tokom operacije, ali je imao isključivo pomoćnu ulogu, dok su italijanski hirurzi predvodili zahvate, dodao je isti izvor.

Dok čitav svet čeka nove informacije i priliku da se američka skijašica i sama oglasi, uveliko se debatuje i piše o uzrocima jezivog incidenta u Kortini.

Američki doktor Džesi Mors, koji se bavi sportskim povredama, tvrdi da je uzrok pada direktno povezan sa prethodnom povredom kolena.

“Verovatno nije uspela dovoljno snažno da se odgurne levom nogom pri ulasku u krivinu i kao rezultat toga je previše kompenzovala, zbog čega je udarila u kapiju. To je izazvalo pad i prelom leve noge”, napisao je doktor Mors na Iksu.

Prema njegovim rečima, pokidani ukršteni ligamenti levog kolena primorali su skijašicu da menja prirodnu biomehaniku pokreta, što je značajno uticalo na stabilnost pri velikoj brzini.

“Kada razumete biomehaniku i fiziku tela i naknadne povrede koje ih menjaju, onda možete sa sigurnošću reći, bez sumnje, da je kidanje ligamenata Lindzi Von igralo ulogu u padu”, istakao je doktor Mors.

U svakom slučaju, pred Lindsi Von je dug oporavak, a nova teška povreda gotovo izvesno je stavila tačku na jednu od najuspešnijih karijera u istoriji alpskog skijanja. Mada, ne bi joj bio prvi put da velikim “kambekom” iznenadi svet.

Poslednji dan 18. kola grupne faze ABA lige rezervisan je za najtraktivnije susrete. Crvena zvezda od 18.00 časova gostuje kod Budućnosti u “Morači” u susretu grupe B, a Partizan dočekuje Dubai od 20.00 u okršaju grupe A.

Prvoj sezoni po novom grupnom sistemu se približio kraj. Finiš sezone na najbolji mogući način.

Zavesa na grupnu fazu biće spuštena posle susreta Budućnosti i Crvene zvezde, te Partizana i Dubaija.

Košarkaši Crvene zvezde

“Očekuje nas jako teška utakmica, biće to peti meč u samo 10 dana, to je jako težak ritam za svakoga. Međutim, to nije izgovor da ne odigramo jaku, čvrstu i odgovornu utakmicu u ponedeljak”, izjavio je Obradović.

“Ono što je takođe važno je da ovaj meč protiv dobrog kvalitetnog tima odigramo hladne glave na prvom mestu u vrućoj atmosferi kakva je uvek u Podgorici kada igra Crvena zvezda”, dodao je trener Zvezde.

Prethodna četiri međusobna susreta su pripali domaćinima. Zvezda je poslednji put slavila kao gost 21. oktobra 2024. sa 75:73. U prvom ovosezonskom duelu dva kluba u regionalnom takmičenju, Crvena zvezda je u Beogradu pobedila Budućnost rezultatom 95:79 u 6. kolu.

Evroligaška utakmica regionalnog značaja

Tesna borba za prvo mesto u grupi A. Jedini poraz Partizana u dosadašnjem toku ABA lige je naneo Dubai u “Koka Kola areni” 82:70 još u petom kolu. Tim sa Bliskog istoka je na perfektnih 15-0, sprečivši bilo kakav kiks. Crno-beli su ih pratili u stopu, čekajući priliku za revanš.

Nijednom gost nije slavio u međusobnim duelima Dubaija i Partizana u ABA i Evroligi. Doduše, odigrali su tek sedam utakmica.

Penjaroja uz Pejna i Lakića

Obe ekipe su u dobrom momentumu posle duplog kola Evrolige. Dubai je na svom terenu slavio protiv Olimpijakosa i Real Madrida. Partizan se posle tesnog poraza od Makabija u Tel Avivu 95:93 u poslednjoj sekundi oporavio fantastičnom pobedom nad Panatinaikosom 78:62.

ABA liga, 18. kolo:

Petak: Beč – Zadar 77:86

Subota: Borac – Kluž 87:93 Bosna – Ilirija 78:93

Nedelja: Mega – Spartak 89:94 Krka – Igokea 85:86 SC Derbi – FMP 72:73

Ponedeljak: Budućnost – Crvena zvezda 18.00 Partizan – Dubai 20.00

Samo nekoliko sati nakon početka prvog dana Zimskih olimpijskih igara 2026. godine, Kanada je vec na pobedničkom postolju.

Valérie Maltais iz Saguenaya u Quebecu ući će u istoriju kao prva Kanađanka koja se popela na postolje na Olimpijskim igrama u Milanu u Cortini.

Tridesetpetogodišnjakinja je imala neverovatnu trku. Njeno poslednje vreme od 3:56,93 zapravo je izjednačilo prethodni olimpijski rekord u brzom klizanju na 3.000 metara za žene.

Nažalost po Maltais, suočila se s kasnijom osvajačicom zlatne medalje, Francescom Lollobrigida. Italijanska klizačica u brzom klizanju zaostajala je za Maltais tokom prve polovine utrke, ali neverojatan završni sprint doveo ju je do osvajanja zlata na domaćem terenu.

Isabelle Weidemann bila je još jedna kandidatkinja za medalju za Kanadu. Završila je na petom mestu u konačnom plasmanu.

Za Maltu, nastavila je svoj sjajni niz u brzom klizanju za žene na 3000 metara nakon što je u januaru osvojila bronzanu medalju u trci Svetskog kupa. U toj trci, popela se na postolje s vremenom tri sekunde sporijim od svog olimpijskog rezultata (3:59.2).

Ovo je bila njena treća medalja na Olimpijskim igrama. Osvojila je srebro u ženskoj štafeti na 3.000 metara 2014. godine. Ona je takođe pomogla Kanadi da osvoji zlato u ekipnoj štafeti u poteri na Olimpijskim igrama 2022. u Pekingu.

Pridružila se elitnom društvu 2022. godine kao jedna od retkih klizačica u brzom klizanju koje su osvojile medalju i u disciplinama na dugim i u kratkim stazama.

Sada ima svoju prvu individualnu olimpijsku medalju.

Umetnik Ljubisav Ljuba Milunović već pet decenija stvara kroz svoje slike jedinstven izraz koji može da se okarakteriše kao magični realizam. Samo mali deo njegovog umetničkog opusa izložen je u Galeriji RTS-a pod nazivom „Dnevnik izvođača slikarskih radova”.

Od crteža, preko pastela i ranih uljanih slika, pozorišnih plakata i velikih formata, ovom retrospektivom umetnik otvara svet gde je u prvom planu najčešće figura ili simbolika.

U radovima, Milunović kombinuje svoju viziju sa citatima majstora istorije umetnosti, poput Vermera.

„To su neka moja razmišljanja i poređenja iz onog vremena šta se slikalo i hajde da kažem moderno slikarstvo i tu sam probao da nađem nekakav spoj”, izjavio je slikar Ljuba Milunović.

„On je stalno na nekoj ivici između renesansnog i angažovanog, duhovitog, satiričnog i bolnog, između neke realnosti i irealnog”, izjavila je Maja Živanović, autorka izložbe.

Kuće i povratak arhetipskom, figure, ikonografija koja je naglašena u prvom planu pripadaju različitim ciklusima slika umetnika. Milunović definiše svoj stil.

„Može se reći da je poetski realizam, mada ima malo i neke metafizike, što kažu malo miriše na metafiziku”, objašnjava Milunović.

„On se kroz svoj opus ciklično vraćao određenim temama, te nije važno da li je neka slika iz 70-tih ili iz 2020. Sve ih vezuje ta čista likovnost, jedan metavremenski pristup slikarstvu”, dodaje Živanovićeva.

Milunović je radni vek proveo kao slikar dekorater u Atelje-u 212, ali nije zapostavljao svoju umetnost. Stoga je i naziv izložbe Dnevnik izvođača slikarskih radova.

Analiza veštačke inteligencije (VI) dovela je u pitanje autentičnost dve slike flamanskog umetnika iz 15. veka Jana van Ajka, koje se nalaze u italijanskim i američkim muzejima.

Veštačka inteligencija dovela u pitanje autentičnost dve Van Ajkove slike

Tokom ispitivanja obe verzije njegove slike Sveti Franja Asiški prima stigme, nisu otkriveni potezi četkicom koji su zaštitni znak čuvenog majstora.

Jedna od tih slika nalazi se u Muzeju umetnosti u Filadelfiji, u Pensilvaniji, a druga u Kraljevskom muzeju u Torinu. Oba dela su skoro identičn,a i nepotpisana.

Testove je sprovela švajcarska kompanija Art Recognition u saradnji sa Univerzitetom Tilburg u Holandiji, i oni su uključili alate vesstačke inteligencije.

Rezultati su takvi da na dvema slikama nije otkriven nijedan od Van Ajkovih poteza četkicom.

Van Ajk se smatra jednim od pionira u slikanju uljem, a sačuvano je manje od 20 njegovih dela.

Petak:
Beč – Zadar 77:86

Subota:
Borac – Kluž 87:93
Bosna – Ilirija 78:93

Nedelja:
Mega – Spartak 89:94
Krka – Igokea 85:86
SC Derbi – FMP 72:73

Ponedeljak:
Budućnost – Crvena zvezda 18.00
Partizan – Dubai 20.00