Košarkaši Denver nagetsa pobijedili su Јutu džez rezultatom 135:112 u utakmici NBA lige, uz novi tripl-dabl učinak srpskog reprezentativca Nikole Јokića.
Nikola Јokić (Foto: EPA/ERIK S. LESSER SHUTTERSTOCK OUT)
Šest velikih banaka je podeljeno oko kretanja kamatnih stopa za 2026. godinu. Evo šta misle
Najveće kanadske banke ulaze u 2026. godinu sa znatno drugačijim očekivanjima u pogledu kretanja kamatnih stopa.
Centralna banka ulazi u godinu u kojoj veliku ulogu igraju rizici od inflacije, trgovinska neizvesnost, slaba produktivnost i usporavanje rasta stanovništva, rekli su ekonomisti koji predstavljaju “Veliku šestorku” za BNN Bloomberg.
Centralna banka je zadržala kamatnu stopu stabilnom na 2,25 posto tokom poslednje objave kamatnih stopa 10. decembra, nakon što je stopu smanjila četiri puta u poslednjih godinu dana.
Među šest intervjuisanih glavnih ekonomista, dva očekuju povećanje kamatnih stopa, jedan očekuje smanjenje, a ostali kažu da će guverner Tiff Macklem ostati priseban tokom cele godine.
Ko očekuje rez?
BMO: Produktivnost u Kanadi znatno zaostaje za SAD-om
BMO očekuje smanjenje kamatne stope ispod neutralne stope, na dva posto ili niže, na 1,75 posto, rekao je za BNN Bloomberg Earl Davis, šef odeljenja za fiksni prihod i tržišta novca u BMO Global Asset Managementu.
Kaže da je najveći rizik za njegovu prognozu neizvesnost oko sporazuma između Kanade, Sjedinjenih Američkih Država i Meksika (CUSMA) ili rast cena nafte.
„Ne mislim da bi ih išta nateralo da povećaju kamatne stope, ako ću biti sasvim iskren, samo zato što je produktivnost u Kanadi toliko iza SAD-a“, rekao je Davis.
„Takođe, morate imati na umu da ako podignu kamatne stope, to najverovatnije jača kanadski dolar, a mislim da bi više voleli da kanadski dolar ostane oko ovih nivoa ili čak oslabi, jer je to prirodni balanser.“
Davis je rekao da će verovatno više globalnih kompanija otvoriti posao, poput proizvodnih pogona, zbog slabe kanadske ekonomije i slabog kanadskog dolara.
Suprotno je ako Kanada poveća kamatne stope. To će ojačati kanadski dolar i odvratiti međunarodne investitore.
„Mislim da će Banka Kanade dodati dodatni podsticaj kanadskoj ekonomiji uvođenjem kamatne stope preko noći koja je u zoni popuštanja, van neutralne“, rekao je Davis.
Ko očekuje povećanje?
Scotiabank: I dalje zabrinuta zbog dinamike inflacije
Scotiabank očekuje da će Banka Kanade povećati svoju ključnu kamatnu stopu za 50 baznih poena u drugoj polovini 2026. godine.
Ovo će vratiti referentnu kamatnu stopu na 2,75 posto, što je središnja vrednost neutralnog raspona, rekao je za BNN Bloomberg Jean-François Perrault, glavni ekonomista Scotiabanke.
„Još uvek smo donekle zabrinuti zbog dinamike inflacije“, rekao je Perrault.
On ukazuje na rast plata, slabu produktivnost i nedavnu depresijaciju kanadskog dolara kao znak inflatornog pritiska.
Perrault kaže da bi jedini scenario koji sprečava povećanje kamatnih stopa bila značajno slabija inflacija ili značajno slabiji rast.
S druge strane, on kaže da postoji mogućnost da rast iznenadi u 2026. godini, ako transformacija koju premijer i premijeri pokušavaju da sprovedu bude uspešna brže nego što se očekuje, ako se privatne investicije preokrenu, ako potrošači budu zdraviji, a tržišta automobila i nekretnina nastave da se oporavljaju.
„Nije potpuno nemoguće da ne dođe do povećanja kamatnih stopa“, rekao je Perrault.
Nacionalna banka Kanade: Promena prognoze nakon objave snažnih ekonomskih podataka
Nacionalna banka Kanade takođe očekuje da će ključna kamatna stopa porasti za 50 baznih poena krajem sledeće godine.
Banka je prvobitno predvidela povećanje kamatnih stopa 2027. godine.
„Ali nedavna otpornost ekonomskih podataka značila je da smo u našoj nedavnoj službenoj prognozi pogurali to pooštravanje“, rekao je za BNN Bloomberg Ethan Currie, strateg Nacionalne banke Kanade.
Currie očekuje rast prinosa kanadskih obveznica u iščekivanju budućeg pooštravanja monetarne politike, a za sada će Banka Kanade verovatno čekati i održavati niske kamatne stope, verovatno do sredine sledeće godine.
„Međutim, ako se nastavi pozitivan ekonomski zamah, to bi trebalo dovesti do porasta kratkoročnih kamatnih stopa, s umerenim izravnavanjem krivulje u našem osnovnom scenariju u tom okruženju“, rekao je Currie.
Kaže da bi najveći rizici za prognozu banke bili šokovi na tržištu rada ili CUSMA.
„To su zapravo dve velike džoker karte, i navodno prilično međusobno povezane džoker karte“, rekao je Currie.
Ko očekuje zadržavanje?
CIBC: Banka „bi trebala dodatno sniziti kamatne stope“
Stav CIBC-a je da Banka Kanade neće promeniti kamatne stope ni u jednom smeru, ali da „trebali bi dodatno sniziti kamatne stope“, rekao je za BNN Bloomberg glavni ekonomista banke Avery Shenfeld.
Shenfeld je rekao da vidi priliku u kojoj bi centralna banka mogla agresivnije smanjivati zarade bez stvaranja velike inflacije.
„Ekonomija je i dalje prilično slaba, što stvara određeni pritisak na smanjenje inflacije“, rekao je Shenfeld.
„Cene uvoza sa prekomorskih tržišta verovatno će takođe biti prilično niske, a sve to ostavlja zaštitni jastuk protiv inflacije i prostor za generisanje rasta uz još niže kamatne stope.“
Kaže da banka deluje prilično oprezno i da fiskalnim stimulansima prepušta da na kraju pokrenu ekonomiju boljim tempom.
„Banka je malo pviše nervozna zbog inflacije, a premalo zbog rasta“, rekao je Shenfeld.
Rekao je da će, ako dođe do nekog poteza, to biti smanjenje kamatne stope, verovatno zato što se rast pokaže razočaravajućim ili zato što “inflacijske vode izgledaju dovoljno mirne” da Banka Kanade promeni mišljenje.
Rekao je da će trebati neko vreme da se vide koristi mera fiskalne politike koje se odnose na velike kapitalne projekte.
RBC: Očigledno postoje rizici u oba smera
Jason Daw, šef odellenja za deviznu strategiju za Severnu Ameriku u RBC Capital Markets, takođe smatra da je zadržavanje osnovni scenarijo, ali vidi veći rizik od povećanja nego smanjenja.
„Ono što smo saznali od banke na poslednjem sastanku jeste da imaju jasnu formulaciju o uslovnoj pauzi, koja, znate, sugeriše da će referentna kamatna stopa verovatno biti zadržana na donjoj granici neutralnog raspona u doglednoj budućnosti“, rekao je. „Dakle, naš osnovni scenarij je da ce kamate biti na čekanju tokom 2026. godine, jer sada očigledno postoje rizici u oba smera.“
Ljudi prolaze pored Royal Bank Towera u Montrealu u četvrtak, 19. juna 2025. THE CANADIAN PRESS/Christopher Katsarov
Rekao je da sporiji rast stanovništva i niža imigracija znače da je stopa rasta u Kanadi slabija nego što je bila, tako da će čak i rast BDP-a od jedan do jedan i po posto “zapravo biti dobar pokazatelj rasta za Kanadu u budućnosti”.
„Ali postoji veći rizik da će povećati stope umesto da ih smanje“, rekao je Daw.
Da bi se postigla smanjenja, rekao je da bi rast verovatno morao pasti blizu nule u narednih nekoliko kvartala, ili bi Kanada morala biti uvučena u usporavanje ili recesiju, što on i dalje smatra rizikom “male verovatnoće”.
TD Bank: Kanada je u periodu sporog rasta
TD Bank očekuje da će Banka Kanade ostaviti kamatne stope nepromenjene tokom cele 2026. godine.
“Banka je već dovoljno smanjila kamatne stope u poslednje dve godine da bi obuzdala inflaciju”, rekla je za BNN Bloomberg Leslie Preston, viša ekonomistkinja TD banke.
Preston je rekla da se Kanada nalazi u periodu sporog rasta dok se ekonomija prilagođava novoj trgovinskoj realnosti sa SAD-om. Rekla je da će sporiji rast uticati na inflaciju, dok i dalje postoje određeni pritisci na troškove koji podižu inflaciju zbog promena u trgovini i poremećaja u lancu snabdevanja.
Dakle, mislimo da će se te dve sile uravnotežiti tokom sledeće godine i održati inflaciju prilično blizu ciljane vrednosti Banke Kanade od dva posto, tako da mogu jednostavno ostaviti kamatne stope tamo gdje jesu”, rekla je Preston.
Preston je rekla da bi recesija ili jači nego očekivani udar trgovinskog rata na ekonomiju verovatno naterali Banku da smanji kamatne stope, dok bi snažniji nego očekivani rast i bolje vesti o američkoj trgovini, koje dovode do rastućeg inflatornog pritiska, na kraju mogle prisiliti Banku na povećanje.
„Mislim da je jedan od najvećih rizika za prognozu taj… da kada dođe vreme za reviziju CUSMA-e, predsednik USA pocepa CUSMA-u ili odluči da više ne želi trgovinski sporazum s Kanadom“, rekla je Preston.
SERBIANNEWS/CANADA
Izložba “Đuro Daničić: odanost jeziku” od sutra u Galeriji SANU
Štampana izdanja koja broje 51 rad, 24 originalna rukopisa, 19 umetničkih dela, fotografije Anastasa Jovanovića, samo su deo postavke “Đuro Daničić: odanost jeziku” koja se otvara sutra u Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) povodom dvesta godina od rođenja ovog velikana, najavljeno je danas na konferenciji za medije.
Izložba se realizuje u okviru obeležavanja Godine akademika Đure Daničića (1825–1882), ključne ličnosti u razvoju savremenog srpskog jezika i najbliskijeg saradnika Vuka Stefanovića Karadžića.
Autorka izložbe, akademik Zlata Bojović, istakla je da je Daničić čitavu svoju biografiju i životni vek posvetio isključivo radu na jeziku, te da je već sa 22 godine izrekao nemerljive istine o srpskom jeziku koje su i danas neosporne.
Izložba “Đuro Daničić: odanost jeziku” od sutra u Galeriji SANU
“Opredelili smo se da ova izložba prati njegov rad i vreme od početka do kraja. Daničić je bio kruna srpske filologije. On je sa Karadžićem u vrlo mladim godinama prepoznao suštinu borbe za narodni jezik i na oštar način se suočavao sa drugačijim mišljenjima tog doba”, rekla je Bojović. Ona je podsetila na Daničićev put od Novog Sada, preko Pešte do Beča, gde na poziv Vuka Karadžića započinje “rat za srpski jezik i pravopis”.
“Njegov čuveni rad ‘Rat za srpski jezik i pravopis’ nije mogao biti objavljen u Beču zbog cenzure, već u Pešti. Prvi primerak tog dela izložen je upravo ovde u SANU i vredi ga pogledati”, naglasila je Bojović, dodajući da je Daničić bio ključna figura i u Beogradu, gde je kao profesor Velike škole odvojio filologiju od istorije, kao i u Zagrebu, gde je započeo rad na velikom Rječniku.
Kustoskinja izložbe Milena Jokanović pojasnila je da je vizuelni identitet postavke inspirisan jednim posebnim artefaktom – Spomenarom Mine Karadžić koji se čuva u Arhivu SANU.
“Dominantna zelena boja sa spomen-kutijice postala je osnovna boja čitave postavke, uz zlatne ornamente koji se prožimaju kroz Daničićeve rukopise. Pokušali smo da oživimo duh 19. veka i atmosferu u kojoj je Daničić boravio, od Mininog i Vukovog doma u Beču, do Beograda i Zagreba”, navela je Jokanović. Ona je dodala da su na izložbi predstavljena dela najistaknutijih umetnika poput Paje Jovanovića, Uroša Predića, Jovana Popovića i Stevana Todorovića, kao i digitalne kopije pesama, pozorišni plakati i radio-drama “Maska” Miloša Crnjanskog. Poseban segment posvećen je Daničićevim rečnicima i prevodu Svetog pisma, koji se i danas smatra neprevaziđenim.
Izložba je realizovana uz saradnju sa Muzejom grada Beograda, Galerijom Matice srpske, Narodnom bibliotekom Srbije, Narodnim muzejom Srbije i drugim brojnim institucijama kulture. Postavka “Đuro Daničić: odanost jeziku” biće otvorena za posetioce do 15. marta 2026.godine u Galeriji SANU.
Putovanje bez tegoba: kako zaštititi varenje i creva
Gastroenterolog dr Vil Bulsevič, stručnjak za mikrobiologiju sa Nacionalnog instituta za zdravlje, predložio je pet korisnih saveta za sve koji se spremaju da putuju. Ističe da je ravnoteža mikrobioma najvažniji preduslov za svako putovanje.
Putovanje bez tegoba: kako zaštititi varenje i creva
Da bi se zdravlje naših creva očuvalo tokom putovanja i zadržao uobičajeni ritam, dr Vil Bulsevič ističe da je neophodno održati ravnotežu mikrobioma: „Mikrobiom mora biti uravnotežen na putovanju, jer podržava probavu, stabilan nivo energije i otporan imunološki sistem.“
Šta sve treba znati kako bismo sačuvali zdravlje creva na putovanjima?
Najvažnije je da se sačuva hidriranost tela
Tokom putovanja gubi se dosta tečnosti, pa je preporuka da sa sobom ponesete flašicu s vodom. Crevima je neophodna stalna hidratacija kako bi se sprečio poremećaj u njihovom funkcionisanju.
Bez vode nigde ne krećite, hidriranje je za organizam jako važno
Grickalice za put mogu da budu korisne
Možda grickalice ne zvuče najprivlačnije, ali „zdravi“ vlaknasti zalogaji na koje pomislimo često su već neke od naših omiljenih namirnica za put. Voće, orasi i semenke preporučuju gastroenterolozi, a uz to se lako pakuju za svako putovanje. Voće je posebno dobar izbor jer je istovremeno hidratantno i bogato vlaknima – dobitna kombinacija za zdravlje creva.
Hrana bogata vlaknima
Znamo da crevni mikrobiom „voli“ probiotik i hranljive materije poput vlakana, pa zašto ne bismo dali prednost namirnicama bogatim tim korisnim pomagačima, naročito onda kada je našem telu to najpotrebnije. Čija seme, zeleno lisnato povrće, pasulj, bobičasto voće, banane i kruške glavni su primeri namirnica koje predstavljaju pravo „gorivo“ za zdravlje creva.
Putovanje je ujedno vreme kada suplementi mogu biti poželjni, a Bulsevič objašnjava da bi prebiotski suplement mogao biti dobar izbor, posebno kada se kombinuje sa ishranom bogatom hranljivim materijama.
Na putovanjima često dobro dođu suplementi
„Pored hrane bogate vlaknima, putovanje je idealno vreme za suplementaciju kao pouzdan i pogodan izvor prebiotika za hranjenje i podsticanje crevnih mikroba, kako bi ostali u funkciji i održavali ritam rada creva“, kaže on.
Na svim putovanjima važno je kretanje
Bez obzira na to da li putujete automobilom ili ste na dugom letu, predugo sedenje može izazvati probleme sa varenjem, poput zatvora.
„Kada se krećete – vaša creva se pokreću. Kada sedite satima, vaša creva se uspavaju“, objašnjava Bulsevič. „Usredsredite se na aktivnost i kretanje kad god je to moguće. Vaša creva napreduju zahvaljujući akciji!“
Bilo da se radi o penjanju uz stepenice kad god je to izvodljivo, šetnji tokom pauze ili kratkom istezanju, vaša creva će vam biti zahvalna na pokretu.
Upravljajte stresom
Upravljanje nivoom stresa može biti ključno za održavanje mirnog stomaka. Pored toga, loše zdravlje creva može povećati rizik od anksioznosti i depresije – „veza između creva i mozga je stvarna“ – a stres zbog putovanja može dodatno pogoršati situaciju.
Ne dozvolite da vam nervoza i stres pokvare raspoloženje
Doktor preporučuje aktivnosti poput dubokog disanja ili vođenja dnevnika kako biste ostali prizemljeni čak i kada ste u nebu. To može napraviti veliku razliku kada osećate da vam misli putuju brže od vas samih.
Preminuo pevač Kris Rija
Vest o smrti poznatog pevača potvrdio je portparol njegove porodice.
„Sa ogromnom tugom objavljujemo smrt našeg voljenog Krisa. Preminuo je mirno u bolnici, posle kratke bolesti, okružen svojom porodicom“, navodi se u saopštenju porodice.
Poznati pevač Kris Rija je sinonim za sezonu praznika, još od objave hita “Driving Home for Christmas”, 1986. godine. Pesma je priča o umornom putniku koji vozi kući, u prazničnom duhu koji nikada nije izgubio svoju magiju.
Pesma se često tokom poslednjih godina vraćala na top liste pred praznike u decembru, a u 2025. godini dostigla je 30. mesto na božićnim listama.
Kris Rija rođen je Midlsbrou,u Engleskoj. Otac mu je bio Italijan, majka Irkinja. Porodica je bila poznata zahvaljujući ocu koji je bio vlasnik kafića i fabrike sladoleda. Rija je radio kod oca, a u 21. godini kupio je svoju prvu gitaru.
Svoj prvi studijski album Kris Rija izdao je 1978. godine Whatever Happened to Benny Santini?. Producent na albumu bio je Gas Daddžon, koji je sarađivao sa Eltonom Džonom.
Najveću popularnost dostigao je albumom The Road to Hell iz 1989. godine koji je dospeo na prvo mesto u Ujedinjenom Kraljevstvu. Album je bio popularan na evropskom kontinentu.
Ostale poznate pesme su: “I Can Hear Your Heartbeat”, „On the Beach”, „Let’s Dance”, „Josephine”, „Driving Home for Christmas”, „Auberge”, „Looking for the Summer” kao i duet „If You Were Me”.
Prvi kontakt sa vanzemaljskom civilizacijom biće potpuno drugačiji od onoga što očekujemo
Decenijama su pisci naučne fantastike pokušavali da nas što bolje pripreme za eventualni kontakt sa vanzemaljcima. Kroz njihove napore dominira nekoliko matrica koje se ponavljaju. Tu je invazija ratoborne vrste, zatim visoko evoluirana vrsta koja pokušava da komunicira sa našom primitivnom vrstom, tu su dobronamerni vanzemaljci koji dolaze da nas spasu od nas samih, a ima nestašnih ispitivača i onih koji vrše medicinske eksperimente nad ljudima.
Prvi kontakt sa vanzemaljskom civilizacijom biće potpuno drugačiji od onoga što očekujemo
Prema podacima iz novih istraživanja, malo je verovatno da će prvi kontakt ličiti na navedene primere. Ne samo zato što je moguće da su potpuno nerealni, već zbog onoga što bi moglo motivisati drugu vrstu da nas kontaktira i kako to menja signal posmatranja koji koriste da objave svoje prisustvo.
Novi istraživački članak pod nazivom Eshatska hipoteza autora Dejvida Kipinga biće objavljen u Monthly Notices Kraljevskog astronomskog društva.
Kiping je dobro poznat u krugovima naučnika koji se bave svemirom jer je direktor Laboratorije za „kul” svetove na Univerzitetu Kolumbija. Takođe je autor sadržaja popularnog Jutjub kanala pod nazivom Kul svetovi. „Kul svetovi“ se fokusiraju na egzoplanete, tehnologije ali i vanzemaljsku inteligenciju (ETI).
U novom radu, Kiping objašnjava da prvo otkrivanje astrofizičkog objekta obično nije reprezentativno za celokupni tip. Umesto toga, kako objašnjava, prvo težimo da detektujemo stvari uz opsežne opservacije, zbog naših metoda detekcije i pristrasnosti. Istorija astronomije je puna takvih primera, navodi Kiping.
Tako istorija otkrivanja egzoplaneta ilustruje ovaj fenomen. Prve egzoplanete su pronađene početkom 1990-ih, kružeći oko pulsara. Ali sada znamo da one nisu bile reprezentativne.
U Nasinoj arhivi egzoplaneta, koja sadrži popis više od 6.000 egzoplaneta, manje od deset je pronađeno oko pulsara. Otkriveni su zato što su pulsari poput izvrsno tempiranih kosmičkih svetionika, a egzoplanete u orbiti značajno su izmenile to izvrsno vreme. To nije imalo nikakve veze sa tim koliko je ovih vrsta planeta mnogo. To važi i za zvezde koje možemo videti golim okom.
Leteći tanjir koji otima ljude zarad eksperimenata nije verovatan scenario
U zavisnosti od okolnosti, na noćnom nebu možemo videti oko 2.500 zvezda. Oko jedne trećine njih su evoluirani džinovi. Ali ni blizu jedne trećine svih zvezda nisu evoluirani džinovi; samo je njihov posmatrački signal toliko jak. Naša pristrasnost detekcije golim okom tera ih da iskaču ka nama, dok je naš najbliži sused nevidljiv jer je crveni patuljak, veoma zastupljena vrsta zvezde.
Kiping proširuje ovaj fenomen dosadašnjih opservacija čovečanstva – na mogući prvi kontakt sa vanzemaljcima.
„Ako je istorija nekakav vodič, onda će možda i prvi potpisi vanzemaljske inteligencije biti veoma atipični, glasni, bučni primeri njihove klase“, piše on i ukazuje na supernove kao analogiju. One su izuzetno svetle i lako se posmatraju jer su u procesu završetka svoj postojanja.
„Motivisani ovim, predlažemo Eshatsku hipotezu: da će prvo potvrđeno otkrivanje vanzemaljske tehnološke civilizacije najverovatnije biti atipični primer, onaj koji je neobično „glasan“ (tj. proizvodi anomalno jak tehno-potpis) i verovatno u prolaznoj, nestabilnoj ili čak terminalnoj fazi”, navodi Kiping u novom članku.
Jesmo li civilizacija „u opadanju”
Ti glasni signali u Eshatskoj hipotezi mogli bi biti nusproizvod neke civilizacije u opadanju. Neki naučnici su predložili da ljudska civilizacija postaje nestabilna zbog klimatskih promena i da bi zagrevanje klime i njen rastući sadržaj ugljenika, kao i drugi hemijski zagađivači, vanzemaljci mogli posmatrati kao glasan tehno-potpis civilizacije u opadanju. Ti signali u hipotezi mogli bi biti i svrsishodan, nesumnjiv vapaj za pomoć.
Kiping se pita da li je čuveni signal „Vau!“ iz 1977. godine mogao biti veoma glasan vapaj za pomoć civilizacije koja se približava sopstvenom kraju.
Eshatska hipoteza ima posledice na način na koji tražimo i razumemo stvari u kosmosu, posebno tehno-potpise. Najverovatnije je da ćemo detektovati glasne signale koji nisu reprezentativni za vanzemaljsku populaciju, ako tako nešto postoji.
„U praktičnom smislu, Eshatijska hipoteza sugeriše da bi nam istraživanja širokog polja i visoke kadence, optimizovana za generičke tranzijente, mogla ponuditi najbolje šanse za otkrivanje takvih glasnih, kratkotrajnih civilizacija“, piše Kiping.
Kiping kaže da dolazimo do tačke gde je nebo pod stalnim nadzorom u našem vremenskom domenu. Opservatorije poput opservatorije Vera Rubin i Slounovog digitalnog istraživanja neba kontinuirano prate promene na nebu.
Ovo je poželjnije za detekciju atipičnog signala koji će najverovatnije biti naša prva detekcija ETP-a.
„Umesto ciljanja usko definisanih tehno-signatura (potpisa) eshatske strategije pretraživanja bi umesto toga dale prioritet širokim, anomalnim tranzijentima – u fluksu, spektru ili prividnom kretanju – čije je luminoznosti i vremenske skale teško uskladiti sa poznatim astrofizičkim fenomenima“, piše Kiping.
„Dakle, napori za otkrivanje agnostičkih anomalija ponudili bi predloženi put napred“, zaključuje on.
Svemirski brod koji nam dolazi u posetu takođe nije viđen kao prvi kontakt sa drugom civilizacijom
Postoji mnoštvo razloga zašto prvi susret čovečanstva sa drugom civilizacijom neće biti u obliku gigantskih invazionih brodova koji lebde iznad naših gradova, dobroćudnih evoluiranih bića koja dolaze da nas spasu ili čudnih istraživača iz nekog mračnog zabačenog dela kosmosa. To su fantastične naučno-fantastične ideje koje privlače našu pažnju preteranim osećajem drame. Ali su ipak zabavne, zar ne?
Umesto toga, verovatno će to biti veoma glasan (iznenadan, bučan), veoma netipičan signal sa nekog drugog mesta u kosmosu.
„Istorija astronomskih otkrića pokazuje da mnogi od najdetektabilnijih fenomena, posebno prvih otkrića, nisu tipični članovi svoje šire klase, već retki, ekstremni slučajevi sa nesrazmerno velikim posmatračkim potpisima“, piše Kiping.
Dejan Stanković: U mom povratku ima i Siniše Mihajlovića, teren je jedino merilo
Dejan Stanković vratio se na klupu Fudbalskog kluba Crvena zvezda i drugi put preuzeo funkciju šefa stručnog štaba šampiona Srbije. Stanković je u obraćanju na konferenciji za medije istakao da je Vladan Milojević ostavio dobru ekipu.
Dejan Stanković: U mom povratku ima i Siniše Mihajlovića, teren je jedino merilo
Nekadašnji kapiten i trener crveno-belih vodio je klub u periodu od decembra 2019. do avgusta 2022. godine, kada je zabeležio svoj prvi trenerski mandat u Zvezdi, ali i prvi samostalni u trenerskoj karijeri.
Tokom prvog mandata, Stanković je ostvario značajne rezultate na domaćoj i evropskoj sceni. Pod njegovim vođstvom, Crvena zvezda je osvojila tri titule prvaka Srbije, dva trofeja nacionalnog Kupa i izborila učešće u grupnim fazama Lige Evrope.
Stanković je prvi put preuzeo Crvenu zvezdu 21. decembra 2019. godine i već u prvoj sezoni na mestu šefa stručnog štaba, crveno-beli su osvojili titulu prvaka Srbije, a Stanković je došao do prvog trofeja u trenerskoj karijeri, uz ubedljivih 14 bodova prednosti u odnosu na Partizan.
U sezoni 2020/2021, Crvena zvezda je dominirala domaćim prvenstvom, prošavši bez poraza. Crveno-beli su ostvarili 35 pobeda u 38 utakmica i postigli rekordnih 114 golova, a sezona je krunisana osvajanjem Kupa Srbije, posle pobede nad Partizanom.
Na evropskoj sceni, Crvena zvezda je u istoj sezoni izborila plasman u nokaut fazu Lige Evrope, prošavši grupu u konkurenciji Hofenhajma, Slovana iz Libereca i Genta. Takmičenje je završila u šesnaestini finala, gde je eliminisana od Milana zbog pravila gola u gostima, nakon što je dvomeč okončan ukupnim rezultatom 3:3.
Stanković, rođeni Beograđanin i jedan od najpoznatijih igrača u istoriji kluba, i kao trener je gradio prepoznatljiv stil igre i rezultatsku stabilnost. Nakon rastanka sa Vladanom Milojevićem, rukovodstvo kluba odlučilo je da ponovo ukaže poverenje treneru koji dobro poznaje sredinu i klupske ambicije.
U novi stručni štab uključeni su i saradnici iz inostranstva sa ciljem unapređenja rada i pripreme ekipe za nastavak sezone. Prvi pomoćnik Dejanu Stankoviću biće Nenad Sakić. Trener golmana biće Pjeruiđi Brivio, kondicioni Federiko Panonćini, a analitičar Vićenco Saso. Stanković će voditi ekipu kroz zimske pripreme i nastavak takmičarskih obaveza u domaćem prvenstvu i Evropi.
Povratak Dejana Stankovića na stadion “Rajko Mitić” izazvao je veliku pažnju navijača, koji ga pamte kao trenera pod čijim vođstvom je Zvezda imala rezultatsku sigurnost.
Terzić: Milojević će se sigurno jednog dana vratiti
Generalni direktor Crvene zvezde Zvezdan Terzić se u uvodnom obraćanju novinarima na konferenciji za medije zahvalio Vladanu Milojeviću, donedavnom treneru.
Konferencija za medije povodom promocije Dejana Stankovića
“Otišao je privremeno, vrata Crvene zvezde njemu uvek ostaju otvorena i sigurno će se jednog dana vratiti”, naveo je Terzić.
Prvi čovek Zvezde konstatovao je da su crveno-beli imali turbulentnu sezonu u kojoj nisu izborili plasman u ligaški deo Lige šampiona.
“Onda smo rekli da možda ni Liga Evrope nije loša za Zvezdu. I tako je i bilo. Sada smo u situaciji da u narednim utakmicama obezbedimo i plasman u top 8, ali smo imali neka kašljucanja u domaćem prvenstvu. Da li smo potcenili domaće prvenstvo ili nešto drugo, na nama je da napravimo analizu. U ovih osam, devet godina kada smo osvajali titulu nije se desilo da Zvezda potroši 15 bodova. Praktično, častili smo. Mi ne treba da se bavimo Partizanom niti bilo kime drugom, mi moramo da se okrenemo sebi i da ne dozvoljavamo više takve stvari”, naglasio je Terzić.
Terzić je naveo da je Milojević u nekoliko navrata nudio ostavku usled nezadovoljstva tokom sezone.
“Zvezda, kao veliki klub, retko kada je menjala trenera u toku sezone. Milojeviće je mnogo toga dao Zvezdi i najmanje što se očekivalo od nas je da odbijemo sve te ostavke. Na njegov zahtev smo se razišli. On je rekao da možda treba nova energija, neka nova faca da uđe u svlačionicu. On je osetio da postoji jedna ravna linija kod igrača. Rastali smo se kako zaslužuje jedan trener kao što je Milojević koji je mnogo dao Crvenoj zvezdi”, dodao je Terzić.
Stanković: Imamo dobru, jaku ekipu
Novi trener Crvene zvezde Dejan Stanković se na početku obraćanja zahvalio Vladanu Milojeviću na svemu što je uradio za klub.
Predstavljanje Dejana Stankovića
“Mnogo toga je lepog doneo, mnogo radosti. Sada sa iskustvom od šest, sedam godina znam kako je. Znam koliko Zvezda troši, melje, ali koliko zna da bude lepo i radosno. To je Crvena zvezda i mi smo tu da odgovorimo na sve zahteve”, rekao je na konferenciji za medije Dejan Stanković.
Stanković je dodao da se za minut dogovorio sa čelnicima Zvezde oko preuzimanja tima.
“Nema tu opredeljivanja za jedan trofej ili takmičenje. Ja sam tu da odgovorim na sve zahteve. Imamo dobru, jaku ekipu. Jesmo malo kašljucali, kao što je rekao direttore, ali ti momci su krenuli u junu i može da se desi da se u novembru, decembru izgubi snage i motivacije, ali to ćemo sve promeniti”, naveo je Stanković.
Zvezdin trener rekao je da se dosta promenio u periodu nakon odlaska iz Zvezde 2022. godine.
“Prošlo je dosta vremena, imao sam razna iskustva – neka teška, neka lepa, neka pod velikim pritiskom… Sigurno da imam više iskustva. Videćemo šta ću doneti, šta će reći teren, kako će momci prihvatiti mene, a ja njih. Sigurno je da će to biti okej. Zna se šta je Zvezda, šta ona nosi i teren je jedino merilo. Krećemo da radimo već od 3. i teren će nam dati sve odgovore, kako meni tako i vama”, rekao je trener Zvezde.
Stanković je rekao da od igrača neće tražiti ništa što nije normalno.
“Velike su plate, to su profesionalci, svi moraju da rade ono za šta su plaćeni. Ako to ne rade, same će sebe otpisati. Teren će na kraju sve pokazati”, istakao je Stanković i dodao da će računati na sve igrače u trenutnom sastavu.
Stanković se posebno osvrnuo na uticaj Marka Arnautovića sa kojim je delio svlačionicu tokom igračkih dana.
“Više se radovao nego što je igrao – mi smo tada osvajali i osvajali, a on je bio prvi u redu za slikanja… Ali ga razumem. Uzeo je pelcer, napravio je vrhunsku karijeru. Čuo sam se sa njim, to što je došao je bio izvanredan potez Zvezde. Žao mi je što nije došao potpuno spreman, ali njegov talenat, karakter i harizma su potrebni Crvenoj zvezdi. Čuo sam se sa njim, kao i sa nekoliko igrača”, rekao je Stanković.
Stanković je sa klupe Crvene zvezde, u prvom mandatu, otišao 26. avgusta 2022. godine, nakon eliminacije od Makabija iz Haife u plej-ofu kvalifikacija za Ligu šampiona u sezoni 2022/2023.
“To je jedna kost u grlu koja mi je ostala… U tim momentima mislio sam da je to bila ta šansa i nisam znao da li ću se ikada vratiti u Zvezdu. Ali ti praviš planove da ti se Bog smeje. I preko noći okrene se sve i vratim se u Crvenu zvezdu. Nadam se da ću imati šansu da izbrišem taj zarez. To mi je san, to mi je cilj, verovatno najveći. A neće biti lako da se ispuni taj cilj, to znam. Treba da se prođe dosta toga, da se poklope još neke situacije da bi došao do prilike da izbrišem taj zarez”, istakao je novi trener crveno-belih.
Stanković se na konferenciji osvrnuo i na Sinišu Mihajlovića, nekadašnjeg fudbalera Crvene zvezde.
“Miha je rekao: ‘Neka Deki ostane 10 godina, nek mi čuva mesto pa ću se ja vratiti’. U mom povratku ima i Siniše Mihajlovića. Tako da ću se potruditi da opravdam sve ono što je ‘Ćale’ mislio o meni”, rekao je Stanković.
“Kuća je kuća, Zvezda je Zvezda”
Stanković je potom govorio o pritisku i uticaju Crvene zvezde, istakavši da se odgovornosti ne mogu meriti.
“Veliki je klub Spartak, ali ne mogu da ih merim. Kuća je kuća, Zvezda je Zvezda. Jeste Spartak ozbiljan klub, najveći u Rusiji, ozbiljna istorija i armija navijača, ali totalno drugačije je kod kuće. Ta emocija, ljubav i odgovornost ne mogu da se mere”, dodao je Stanković na predstavljanju.
Zvezda se na kraju jesenjeg dela Superlige nalazi na drugom mestu sa 45 bodova, jednim manje od prvoplasiranog Partizana, dok je u Ligi Evrope trenutno 17. sa 10 bodova iz šest utakmica. Naredni rival, ujedno i prvi u sledećoj godini biće Malme u sedmom kolu Lige Evrope, 22. januara.
“Lepu situaciju je ostavio Vlada. Treba neke sitnice da bi bili u 16, dve pobede za osminu… Jedna lepa situacija, lep izazov – jedva čekam. Lopta je okrugla, to sam naučio, jedan prekid, faul ili aut mogu da promene sve. Ali, u dobroj smo situaciji i jedva čekam da krene utakmica”, istakao je Milojević povodom takmičenja u Ligi Evrope.
Zvezdin strateg je govorio i o formaciji u kojoj je nastupao sa timom u prvom mandatu.
“U Evropi sam dosta koristio tri pozadi, malo da zgusnemo odbranu i budemo stabilniji. Imali smo kreativce, momke koji su mogli jednim potezom da rešavaju utakmice. Videćemo. Ovaj tim je napravljen da igra sa četiri, ne bih za sada tu dirao ništa. Menjati formaciju iziskuje kupovinu, menjanje profila igrača… U ovom trenutku Zvezda je dobro nameštena i organizovana, ima kvalitetne igrače i ja neću tu ništa dirati. Krećemo sa četiri pozadi”, navodi Stanković.
Stanković je komentarisao trenutno stanje na tabeli Superlige, pohvalivši rezultate Partizana.
“Sigurno da su bile kod njih ogromne promene. Bazirali su se na deci, ta deca su pokazala kvalitet i organizovanost. Imaju bod više, prošli put je bilo plus 11 za nas, ali u svačionici je bilo kao da imamo 0. Nisam želeo da trošim to što mi je dato. Sada je isto, krećemo od nule, ima mnogo utakmica, dovoljno za sve i bitno je da od prvog momenta krenemo jako”, podvukao je Stanković.
Posle novogodišnjih praznika igrački kadar Crvene zvezde će se okupiti, a početak priprema zakazan je za 3. januar. Čelnici crveno-beli su dogovorili test sa Salcburgom koji će 15. januara, sedam dana pre duela sa Malmeom, proveriti formu ekipe Dejana Stankovića na pripremama u Turskoj.
Pešić se vratio u Minhen, predvodiće Bajern do kraja sezone
Proslavljeni košarkaški stručnjak Svetislav Pešić novi je trener Bajerna, saopštio je nemački tim.
Najuspešniji trener nemačke košarke Svetislav Pešić ponovo je preuzeo Bajern. Iskusni košarkaški stručnjak je do letos bio selektor reprezentacije Srbije, a minhenski tim vodiće do kraja sezone.
“Svetislav poznaje Minhen, poznaje Bajern i obe lige. Neki od nas ga takođe veoma dobro poznaju – tako da će mu period prilagođavanja biti kratak. To nam, pored njegovog ogromnog iskustva, daje dobar osećaj u vezi sa ovom odlukom”, rekao je sportski direktor Bajerna Dragan Tarlać.
Pešić je preuzeo ekipu Bajerna od Gordona Herberta, sa kojim je nemački šampion raskinuo saradnju posle osam uzastopnih poraza u Evroligi.
Pešić je prvi put postao trener Bajerna 2012. godine i vodio je klub iz Bavarske do 2016, a osvojio je titulu prvaka Nemačke 2014. godine. U bogatoj karijeri osvojio je titulu svetskog šampiona 2002. sa Jugoslavijom, zlato na Evropskom prvenstvu 1993. sa Nemačkom. Duplu krunu u Španiji i Evroligu sa Barselonom 2003. godine. Četiri šampionata Nemačke i dva kupa je osvojio sa Albom iz Berlina, kao i Kup Radivoja Koraća.
Sa reprezentacijom Srbije osvojio je bronzanu medalju na Olimpijskim igrama 2024. i srebrnu na Svetskom prvenstvu 2023. godine.
Iz Bajerna podsećaju da je plejmejker Stefan Jović bio deo reprezentacije pod Pešićem, a Tarlać je takođe sarađivao sa trofejnim stručnjakom u Košarkaškom savezu Srbije. Kapiten Bajerna Vladimir Lučić je igrao za reprezentaciju u Pešićevom mandatu na klupi Srbije, a u tom periodu bio je i kapiten nacionalnog tima.
Svetislav Pešić je imao predstavljanje na konferenciji za medije sa predsednikom Herbertom Hajnerom i Tarlaćem.
Bajern će narednu utakmicu u Evroligi igrati protiv Hapoela iz Tel Aviva u utorak od 19.30. Uoči utakmice 18. kola Bajern se nalazi na pretposlednjem mestu sa pet pobeda i 12 poraza.
U napušteni aerodrom u Torontu ulaže se preko 26 milijardi dolara i pretvara se u gradsko jezgro za 50.000 ljudi
Napušteni aerodrom u Torontu, biće pretvoren u potpuno novi grad vredan vise od 26 milijardi dolara, u projektu koji se već opisuje kao jedan od najvećih urbanističkih poduhvata ove vrste u Evropi i Severnoj Americi.
Zatvoreni aerodrom postaje novi deo Toronta
Aerodrom Downsview u Toronto, glavnom gradu kanadske provincije Ontario, zatvoren je 2024. godine, a sada ga očekuje potpuna transformacija. Prostor od oko 370 hektara trebalo bi da postane dom za oko 50.000 stanovnika.
Investicija je procenjena na oko 30 milijardi dolara, odnosno približno 26 milijardi evra, a realizacija projekta planirana je u narednih 30 godina.
Sedam novih kvartova i 75 hektara zelenih površina
Projekat nosi naziv YZD, po nekadašnjoj oznaci aerodroma Downsview Airport. Planirana je izgradnja sedam potpuno novih gradskih četvrti sa stanovima, prodavnicama, školama, parkovima i pratećom infrastrukturom.
Poseban akcenat stavljen je na održivost i kvalitet života. Čak 75 hektara biće namenjeno otvorenim i zelenim površinama, što je jedan od ključnih elemenata budućeg grada.
Nekadašnja pista postaje kičma novog gradskog jezgra
Bivša pista, duga skoro dva kilometra, biće pretvorena u veliki linearni park koji će povezivati sve kvartove i predstavljati centralnu osu novog urbanog prostora. Time će, kako navode investitori, biti sačuvano sećanje na bogatu vazduhoplovnu istoriju lokacije.
Stari hangari ostaju i dobijaju novu namenu
Iza projekta stoji kompanija Northcrest Developments, čiji je direktor Derek Goring za CNN izjavio da su ovakvi megaprojekti često suočeni sa rizikom bezličnosti.
Kako je naveo, cilj je da se maksimalno iskoristi ono što već postoji, jer to prostoru daje karakter i autentičnost. Veliki hangari iz vremena kada je aerodrom imao ključnu ulogu tokom Drugog svetskog rata biće sačuvani i prenamenjeni za komercijalne svrhe, uključujući proizvodnju, filmsku industriju i razvoj čistih tehnologija. Njihovi krovovi biće prekriveni zelenilom.
Zadržavanje postojećih objekata ima i snažan ekološki efekat, jer se time smanjuje emisija ugljen dioksida koja bi nastala rušenjem i izgradnjom novih zgrada.
Renomirana arhitektonska kuća potpisuje park
Dizajn velikog parka na nekadašnjoj pisti poveren je poznatoj pejzažnoj arhitektonskoj kući Michael van Valkenburgh Associates, koja je pobedila na međunarodnom konkursu.
SERBIANNEWS/CANADA
Kineska nacionalna opera prvi put u Srbiji: Sa predstavom “Turandot” nastupiće u Sava centru
Beogradsko izvođenje opere “Turandot” predstavlja deo svetskog obeležavanja 100 godina od premijere ovog remek-dela Đakoma Pučinija
