MENISNC
Pretraga
20 C
Vancouver
Naslovna Blog Stranica 965

Stopa inflacije u Kanadi je 5,1%, što je najviše od 1991. godine

Od
Dara Milovanović
-
0

Stopa inflacije u Kanadi je u januaru dostigla 5,1 %, što je najviši nivo od 1991. godine.

Računi za namirnice i dalje rastu, a cena hrane koja se kupuje u trgovinama porasla je za 6,5 ​​% u godini koja je prethodila januaru. To je najbrži tempo od 2009.
Sam Kashani se nalazi u prvom redu onih koji govore, o tome kako je inflacija trenutno najvažnija za potrošače. On je državni menadžer za Too Good To Go, aplikaciju koja je u partnerstvu s lokalnim trgovinama, kako bi upozorila potrošače o lokacijama koje prodaju višak zaliha uz velike popuste, obično oko jedne trećine od redovne cene.
Usluga je pokrenuta u Kanadi prošlog leta, ali već ima 200.000 korisnika, znak je, kaže Kashani, koliko su potrošači svesni povećanja troškova hrane.
“Gotovo sve se rasproda trenutno”, rekao je.
Hrana nije jedina stvar koja poskupljuje.

Troškovi održavanja krova nad glavom takođe nastavljaju rasti, jer su troškovi održavanja porasli za 6,2% u prošloj godini. To je najbrži rast od 1990.

Cene benzina su tokom meseca porasle za 4,8 % i sada su za 31 % više nego u ovo doba prošle godine.

“S obzirom da cene energije nastavljaju rasti, inflacija će se još više ubrzati i malo je verovatno da će se značajno usporiti pre aprila”, rekao je Mendes.

Očekuje se da će do tada kanadska centralna banka malo povisiti referentnu kamatnu stopu, što je prvi od mnogih poteza koji imaju za cilj obuzdavanje inflacije.
Kanada nije jedina zemlja koja se bori sa visokom inflacijom. Neravnoteža u lancu snabdevanja uzrokovana pandemijom, zajedno s rekordnim količinama stimulativne potrošnje, u kombinaciji su podstakla inflaciju gotovo svuda. Stopa inflacije u SAD je u januaru dostigla 7,5 %, što je najviši nivo u poslednjih 40 godina.

Dok su ekonomisti očekivali da će kanadska stopa biti visoka, stopa od 5,1 % bila je viša od cifre od 4,8 % koju je očekivala grupa stručnjaka onih koje je anketirao Bloomberg.

SERBIANNEWS/CANADA

Crvena zvezda – Radnički Niš 0:0 (3:2, penali)

Od
Dara Milovanović
-
0

Fudbaleri Crvene zvezde plasirali su se u četvrtinu finala Kupa Srbije nakon boljeg izvođenja jedanaesteraca protiv Radničkog iz Niša rezultatom 3:2. Iako je naš tim bio potpuno bolja ekipa tokom cele utakmice, regularni deo je završen bez golova, pa je pobednika odlučila penal serija. Redom su pogađali Aleksandar Katai, Mirko Ivanić i Gelor Kanga, a u potpunog heroja izrastao je Milan Borjan sa četiri odbrane.

Stadion: „Rajko Mitić“.

Sudija: Marko Srećković.

Strelci u penal seriji: Katai, Ivanić i Kanga za Crvenu zvezdu, a Arsić i Štulić za Radnički.

Žuti kartoni: Mlađović, Aksentijević, Štulić, Vujadinović, L. Jovanović (Radnički).

Crveni kartoni: L. Jovanović, Štulić (Radnički).

Crvena zvezda: Borjan, Gajić (od 70. Pićini), Pankov, Dragović, Rodić, Sanogo, Srnić (od 70. Falko), Kanga, Ben (od 56. Katai), Ivanić, Ohi (od 57. Pavkov).

Rezerve: Gordić, Pićini, Đurić, Eraković, Krstičić, Stanković, Falko, Radulović, Živković, Katai, Pavkov.

Radnički: Dujmović, Jamkam, Bjeličić (od 49. Bogdanović), Vujadinović, Mitrović, Pavlov (od 62. Štulić), Arsić, Tomić (od 46. L. Jovanović), Ćirković (od 57. Živojinović), Mlađović, Aksentijević.

Rezerve: Ilić, Bogdanović, Mićibući, Štulić, Jovičić, Stanković, Živojinović, Mesarović, L. Jovanović, N. Jovanović, Adamović.

Od starta meča izabranici Dejana Stankovića krenuli su direktno i napadački, pa je tako već u trećem minutu viđena prva prilika. Ivanić je sjajno video Ohija i poslao mu loptu u prostor, a snažni centarfor je sa leve ivice peterca „gađao“ dalji ugao, ali je čuvar mreže gostiju uspeo da spreči promenu rezultata. Samo minut kasnije, nakon „odbijanca“ Ben je pokušao da lobuje Dujmovića, ali je golman protivnika ponovo odbranio. Nastavili su crveno-beli sa pritiskom pa je tako u šestom minutu ponovo moglo da dođe do promene rezultata. Sjajno je Gajić probio po desnom boku, predriblao jednog fudbalera, i poslao oštar pas na ivicu kaznenog prostora. Prvi do lopte je stigao Srnić, koji je iz prve „opalio“ ka golu, ali je golman gostiju ponovo reagovao i odbranio njegov šut.

U 18. minutu, ponovo su naši fudbaleri imali priliku da stignu do vođstva. Ben je izveo slobodan udarac sa ivice šesnaesterca, a nakon gužve do lopte je stigao Srnić, koji je iz prve „pucao“ u bliži ugao, ali je golman gostiju uz krajnje napore uspeo da odbrani njegov šut. Već u narednom minutu, i Dragović je bio u prilici da se upiše u strelce. Rodić je sjajno centrirao iz kornera, a upravo austrijski reprezentativac najbolje se snašao pred golom, ali je Dujmović ponovo odbranio i sprečio promenu rezultata. Nastavile su da se ređaju prilike naših fudbalera, pa je tako novo uzbuđenje viđeno u 23. minutu. Nakon lepe akcije i duplog pasa sa Benom, Srnić je izbio pred golmana gostiju i šutirao, ali je Dujmović još jednom uspeo da odbrani i održi Radnički u „životu“.

Crveno-beli su imali potpunu kontrolu nad dešavanjima na terenu, pa je tako nova prilika za gol viđena u 32. minutu. Nakon sjajne lopte preko odbrane Ivanića, Ben je oboren u kaznenom prostoru, a glavni arbitar je bez razmišljanja pokazao na belu tačku. Kanga je preuzeo odgovornost i šutirao u donji levi ugao, ali je čuvar mreže gostiju ponovo bio na visini zadatka i sprečio vođstvo naše ekipe. Pet minuta kasnije, i Ohi se našao u prilici. Kanga je „uposlio“ norveškog internacionalca, koji je sa sa leve strane peterca šutirao, ali je golman gostujućeg tima ponovo reagovao i odbranio. Pred sam kraj prvog dela igre, ponovo je malo nedostajalo izabranicima Dejana Stankovića da stignu do prednosti. Nakon što je Ivanić zaustavljen na polovini protivnika, Ben je izveo slobodan udarac i uputio kvalitetan centaršut duboko u kazneni prostor, gde je najviši u skoku bio Pankov, ali je glavom šutirao malo preko gola.

U istom ritmu počeo je i drugi deo igre, a naši fudbaleri pokušavali su kroz pas igru da pronađu „rupu“ u defanzivnoj liniji protivnika, pa je tako već u 49. minutu viđeno novo uzbuđenje. Rodić je sjajno prošao po levom boku i centrirao u šesnaesterac, lopta je nakon „odbijanca“ stigla do Kange, koji je sa ivice kaznenog prostora „ispalio projektil“ u donji levi ugao, ali je golman gostiju uspeo da odbrani njegov šut. Ipak, lopta se odbila do Ivanića, koji je iz prve „pucao“, ali je odbrana izblokirala njegov šut. I u nastavku je viđena potpuna opsada gola gostiju, pa je u 61. minutu Kataiju, samo što je ušao u igru, malo nedostajalo da dovede crveno-bele u vođstvo. Kanga je sjajno centrirao u kazneni prostor nakon kornera, a tamo je najviši u skoku bio upravo iskusni krilni napadač našeg tima i sjajno šutirao glavom u desnu stranu, ali je loptu sa gol linije izbio jedan defanzivac gostiju.

U 70. minutu ponovo su pretili naši fudbaleri. Ušao je sa klupe Falko, i u istom minutu se našao u prilici, ali je njegov šut sa dvadesetak metara završio u rukama Dujmovića. Već tri minuta kasnije, ponovo je malo nedostajalo da Zvezda stigne do prednosti. Aksentijević je igrao rukom pred kaznenim prostorom, a glavni arbitar je dosudio slobodan udarac. Katai je preuzeo odgovornost i fantastično gađao u desnu stranu, ali je Dujmović uz pomoć stative ponovo „spasao“ goste i sprečio promenu rezultata. Ista situacija viđena je i u 76. minutu, ali je tada Zvezdina „desetka“ šutirala preko gola iz slobodnjaka. U 79. minutu i Falko se ponovo našao u prilici. Sjajno je italijanski internacionalac izborio poziciju za šut sa ivice šesnaesterca i gađao dalji ugao, ali je lopta „prozujala“ pored leve stative.

U nadoknadi vremena, ponovo je Falko zapretio. Nakon sjajne akcije Kataija i Ivanića, lopta je stigla na ivicu kaznenog prostora, a Italijan je iz prve gađao dalji ugao, međutim Dujmović je ponovo uspeo da spreči promenu rezultata. Igrao se četvrti minut sudijske nadoknade, kada se i Sanogo našao u šansi da se upiše u listu strelaca. Nakon gužve u šesnaestercu, lopta je stigla do stamenog veziste koji je iz prve šutirao, ali je golman gostiju ponovo odbranio i sprečio promenu rezultata, te je tako pobednika morala da odluči penal serija.

U penal seriji su redom pogađali Aleksandar Katai i Mirko Ivanić, a odlučujući i ujedno pobedonosni pogodak postigao je Gelor Kanga, dok su za goste bili precizni Arsić i Štulić. Potpuni heroj našeg tima bio je Milan Borjan sa čak četiri odbrane!

Prosečna cena kuće je u januaru dostigla rekordnih 748.450 dolara, što je povećanje od 21% u prošloj godini

Od
Dara Milovanović
-
0

Hladno vreme malo je ohladilo usijano kanadsko tržište nekretnina u januaru, a novi podaci od utorka pokazuju da su prosečne cene kuća porasle za 21 % u protekloj godini na 748.450 dolara, što je najviše u istoriji.

Kanadska asocijacija za nekretnine (CREA), koja predstavlja više od 100.000 posrednika u prometu nekretninama širom zemlje, saopštila je u utorak da je obim prodatih kuća za sada poravnat, uglavnom zbog nedostatka inventara. Ali cene nastavljaju svoj rekordni uspon.

Nakon kratkog zatišja na početku pandemije, kanadsko tržište nekretnina je u plamenu već veći deo zadnje dve godine, jer su kupci iskoristili rekordno niske kamatne stope za kupovinu većih i skupljih domova.

Januar je tipično spor mesec za tržište nekretnina, jer kupci i prodavci obično ostaju da čekaju do proleća. Ali COVID-19 je uklonio te sezonske trendove: januar 2021. je bio najprometniji januar za prodaju kuća do sada, kaže CREA, a 2022. je bio drugi najprometniji ikada.
CREA napominje da prosečna prodajna cena može biti pogrešna, jer može biti iskrivljena prodajom na velikim, skupim tržištima kao što su Toronto i Vancouver. Dakle, Realtor grupa ističe drugu cifru, poznatu kao Indeks cena kuća za više oglasa (HPI), kao bolji pokazatelj tržišta, jer se prilagođava na osnovu vrste stambenog prostora koji se prodaje na svakom tržištu.

Ali HPI, također, nikada nije bio veći. Porastao je za 2,9% samo u januaru, što je još jedan rekord. A na godišnjoj osnovi, porastao je za 28%,  ujedno i najviši do sada.
Iako cene kuća naglo rastu skoro svuda, ne rastu istim tempom u celoj zemlji. Ontario i Britanska Kolumbija najveći su faktori povećanja, a neka tržišta u obe provincije su ostvarila rast od 30 % u prošloj godini.

To je u suprotnosti s Prerijama, gde su cene porasle za oko 10 % u Alberti, Saskatchewanu i Manitobi od prošlog januara.

Neki kupci pokušavaju da iskoriste tu neravnotežu prelazeći sa skupih tržišta na relativno jeftina. Realtor u Calgary-ju Ezra Malo kaže da trenutno beleži priliv kupaca van Alberte.
„Imamo… nalet kupaca koji izgleda da dolaze van provincije, kao i mnogo kupaca koji prvi put pokušavaju da kupe“, rekao je on.

Mike Moffatt, viši direktor Smart Prosperity Institute, kaže da se stambeno tržište čini čvrsto usred onoga što on naziva “krizom pristupačnosti”.

“Čak i postojeći vlasnici kuća gledaju na trenutnu situaciju i govore ‘Ovo jednostavno nema nikakvog smisla, ovo ne može biti zdravo'”, rekao je on u intervjuu za CBC News.
Iako su mnogi krivili rekordno niske kamatne stope za naduvavanje balona, ​​CREA kaže da je najveći problem to što trenutno jednostavno nema dovoljno kuća za prodaju da bi se pratila potražnja.

Ukupan inventar kuća za prodaju u CREA-ovoj online bazi podataka, Multiple Listings Service, iznosio je samo 1,6 meseci u januaru, što znači da je toliko vremena trebalo da se prodaju kuće koje su trenutno navedene. To je najniži nivo u istoriji.
“Idealna situacija između sada i leta bila bi da se javi veliki broj prodavača koji žele prodati”, rekao je glavni ekonomista CREA-e Shaun Cathcart.
„Ako bi se to dogodilo, slično kao 2021., verovatno bismo videli ogroman broj rasprodaja koje bi mnoge frustrirane kupce dovelo do vlasništva, a verovatno bismo videli i hlađenje na strani rasta cena. “

Usijani tempo
Na nacionalnom nivou, januarski porast je bio najbrži tempo viđen od 1989. godine, primetio je ekonomista TD Banke Riši Sondi — zbog čega taj tempo verovatno ne može potrajati.
„Priuštivost se očigledno brzo pogoršava, što će prvim kupcima kuća otežati ulazak na tržište“, rekao je on. „U budućnosti, očekujemo da će veće kamatne stope i teška pozadina pristupačnosti uzrokovati značajno usporavanje rasta cena kuća, posebno u drugoj polovini 2022.

SERBIANNEWS/CANADA

Lekcije od njegovog oca — potrebno nam je nešto više od Trudoove reči za aktiviranje zakona o vanrednim situacijama

Od
Dara Milovanović
-
0

Bivši lider Progresivne konzervativne stranke Robert Stanfield, imao je svojih nekoliko sumnji na kraju dugog političkog života, zbog čega mnogi misle da je on najbolji premijer kojeg Kanada nije imala.
Međutim, rekao je da mu je jedino žao kao lideru opozicije, što je dao Pierreu Trudou saglasnost kada se pozivao na zakon o ratnim merama. Stenfild je kasnije priznao da je bolje bilo da se nije složio, jer je podržao politiku za koju je rekao da podstiče „konfrontaciju, eskalaciju i razočaranje“.

“Mislim da su se stvari mogle smiriti manje drastičnim merama”, rekao je za Maclean’s.

Stanfieldova razmišljanja su relevantna za debatu o pozivanju na Zakon o vanrednim situacijama od strane drugog premijera po imenu Trudo.

Je li savezna vlada imala opravdanje da koristi nuklearnu opciju proglašavanja vanrednog stanja javnog reda u borbi protiv „konvoja slobode“?

Sve je veći broj mišljenja koje veruje da je mlađi Trudo preterao.
Sujit Choudhry, ustavni pravnik, rekao je da nije siguran da su zakonski zahtevi za zakon o vanrednim situacijama ispunjeni, što je ključno ako bi postojala bilo kakva pretnja vlade Kanade da očuva suverenitet, sigurnost i teritorijalni integritet zemlje.
Kao što smo videli u Couttsu, AB, i Windsor, ON, policija je uspela ukloniti proteste bez pribegavanja bilo kakvim odredbama zakona o vanrednim situacijama – što je ministar za vanredne situacije Bill Blair i potvrdio prošlog vikenda, kada je rekao da policija ima sve potrebne alate .
Kanadsko udruženje za građanske slobode takođe je sugerisalo da savezna vlada nije ispunila prag neophodan za proglašenje vanrednog stanja, a da joj to dozvoljava da zaobiđe sudove.

“Suočeni smo s baukom hiljada ljudi koji su direktno pogođeni hitnim nalozima koji ne podležu sudskim nalogima ili sudskom nadzoru”, rekla je Abby Deshman, direktorka odeljenja za krivično pravo CCLA. “Ne pretvaram se da znam sve što zna federalna vlada, ali ono što znam je da moramo živeti u zemlji koja prihvata i  proteste, čak i one koji ometaju druge.… To znači živeti u demokratiji.”

Ministarka finansija Chrystia Freeland bila je izričita, da će nove odredbe omogućiti bankama da zamrznu ili obustave račune svih koji su uključeni u blokade bez sudskog naloga. “Ovde se radi o praćenju novca”, rekla je ona, dodajući da će korporativni računi vlasnika kamiona biti zamrznuti i njihovo osiguranje suspendovano.
Takve ekstremne mere već su narušile demokratske akreditive Kanade u inostranstvu. Nayib Bukele, desničarski populistički predsednik El Salvadora, napisao je na Tviteru da je kredibilitet Kanade kao demokratije “sada nula”.

Federalni ministri dali su mračne naznake da je problem teži nego što oni mogu reći. Blair je rekao za CBC Radio da među demonstrantima ima “ekstremistički, naoružani element koji je dobro koordinisan”. Kada su ga upitali da li postoje dokazi o skladištu oružja u Otavi sličnom onom pronađenom u Couttsu, on je rekao da ne može govoriti o bilo kakvim obaveštajnim podacima koje policija može imati, ali da se iza blokada krije “zločinačka namera”.

Tu poruku ponovio je Marco Mendicino, ministar javne sigurnosti, koji je rekao da proteste koordinira “vrlo mala, organizovana grupa, vođena ideologijom da zbaci vladu “.
Vlada je u utorak objavila naredbu Veća koja se poziva na Zakon o vanrednim situacijama, u kojoj se navodi da pretnja nacionalnoj sigurnosti koja opravdava takve drastične mere zaista predstavlja strah od terorizma. U njemu se kaže da se blokade „provode u vezi s aktivnostima koje su usmerene ka ili kao podrška pretnji ili korištenju dela ozbiljnog nasilja protiv osoba ili imovine, uključujući kritičnu infrastrukturu, u svrhu postizanja političkog ili ideološkog cilja unutar Kanade. .”

Možda postoje dobri razlozi da se proglasi vanredno stanje, ali vlada ih još nije predstavila Kanađanima. Umesto toga, od nas se traži da joj verujemo.

Leah West, profesorka na Univerzitetu Carleton koja je specijalizovana za pravo nacionalne sigurnosti, rekla je da je ovo čin bez presedana u kanadskoj pravnoj istoriji. “Očekivati ​​da bilo ko od nas slepo veruje da su zakonski pragovi ispunjeni, nije odgovorna vlada”, rekla je ona na Twitteru.
Perrin Beatty, predsednik kanadske privredne komore (i ministar odbrane, kada je Zakon o vanrednim situacijama uveden 1988.), rekao je da nam je potrebno više informacija od vlade na brojnim frontovima. „Koja je tačno ta moć za koju je vlada smatrala da nije dostupna prema postojećem zakonodavstvu?“ on je rekao. “Čin je osmišljen kao krajnja mera. … Ne kažem da vlada to nije trebala koristiti, ali bi trebala objasniti zašto je smatrala da je to neophodno.”

Kako je Beatty istakao, zakonodavstvo je dizajnirano da bude višeslojno kako bi zaštitilo prava, zahtevajući od vlade dan da se sve objasni u Parlamentu i odredi prekid nakon 30 dana.
Raspoloženje javnosti snažno ide u prilog vladinoj akciji, ako je verovati ovonedeljnoj anketi Instituta Angus Reid, sa sedam od 10 Kanađana koji pozivaju na upotrebu sile, a ne na pregovore, za rešavanje blokada.
Te brojke trebale bi biti šamar za demonstrante koji misle da vraćaju “slobodu” u ime kanadskog naroda. Većina razumnih građana želi da odu kući.

Ali to ne opravdava davanje otvorenu kartu saveznoj vladi da se ogluši o građanske slobode.

Trudo je u utorak u Parlanentu rekao, da će vladine akcije biti “u potpunosti u skladu s Poveljom o pravima i slobodama”.

To ćemo tek videti.

Oktobarska kriza 1970. godine bila je traumatičan događaj za sve koji su je proživeli. Stanfield je priznao da je pogrešio što je verovao Trudoovoj vladi kada je proglasila stanje “uhapšene pobune”. U tom slučaju, građanske slobode su suspendovane, stotine ljudi su uhapšeni u gluvo doba noći, ali je samo nekolicina ikada osuđena. Lider NDP-a Tommy Douglas, koji se protivio Zakonu o ratnim merama, uporedio je to kao da “ koristimo čekić za razbijanje kikirikija”.

Mlađi Trudo je ove sedmice u Parlamentu rekao da on samo vrši “odgovorno vođstvo”. On traži naše poverenje – bez provere – da je odgovor proporcionalan pretnji.

Ali Stanfieldovo iskustvo je poučno. Naveo je da je stariji Trudo koristio Zakon o ratnim merama barem delimično kako bi učvrstio svoje birače, rekao je za Maclean’s dve godine nakon oktobarske krize.

Ako Džastin Trudo želi izbeći slične optužbe za cinizam, moraće biti transparentniji s Kanađanima nego što je bio, i da objasni zašto ovaj put treba da se maše čekićem.

SERBIANNEWS/CANADA

Slapovi Nijagare u bojama srpske trobojke

Od
Dara Milovanović
-
0

„Osećam ogroman ponos što sam baš ja u prilici da realizujem tako važan događaj za našu zemlju, koji će moći da prati čitav svet”, kaže za „Politiku” Pančevac, inženjer Slobodan Marin, majstor rasvete.

Dan državnosti Republike Srbije svečano će danas biti obeležen i u dalekom Ontariju, a Srbiji u čast, Nijagarini vodopadi na pola sata biće u bojama srpske trobojke. Nemi svedok tome biće i naš Nikola Tesla oličen u bronzi, dok svetlosnim spektaklom komanduje jedan Pančevac. Inženjer Slobodan Marin, vrhunski majstor rasvete, koji više od dve decenije dizajnira i održava reflektore koji obasjavaju ovaj prirodni fenomen. On je čovek poreklom sa ovih priostora, impozantne radne biografije, a na ovaj posao je, kaže, najponosniji u svojoj karijeri. Angažovala ga je ambasada naše zemlje u Kanadi, sa ambasadorom Dejanom Raljevićem na čelu. Naša ambasada se zainteresovala, mogu li boje naše zastave da se projektuju na Nijagari –odgovor je bio potvrdan.

    „Oduševljen sam, osećam ogroman ponos što sam baš ja u prilici da realizujem tako važan događaj za našu zemlju. Trudio sam se da upotrebim svo svoje znanje, umeće i iskustvo, kako bi sve proteklo na najbolji mogući način. Premijera je bila prošle godine, a ove je moj tim otišao i korak dalje, jer smo osmislili efekat da boje naše trobojke promiču u ritmu vodenih slapova Nijagare. To će i ovde obeležiti i uveličati naš praznik naše državnosti. Još pre tri godine započet je projekat renoviranja i prelaska na led rasvetu, vredan četiri miliona dolara. Ovom promenom dobili smo mogućnost da duplo jače osvetlimo vodopade i miksujemo sve moguće boje koristeći Faros sistem za programiranje 1.400 led modulatora sa ukupno 12.600 led čipova. Toliko svetiljki koristimo i za projekat Dana državnosti Republike Srbije”, napominje Marin za „Politiku”.

     Slobodan, naš čovek u Kanadi, sa suprugom Editom, sinom i ćerkom, za koje kaže da su uvek bili tu da isprate njegov uspeh i pruže mu podršku, tri decenije živi i radi u inostranstvu. U priči ne preskače ni rodno Pančevo, gde se u ovdašnjem Domu kulture i začelo interesovanje i ljubav za kreiranje rasvete i zvuka. Po odlasku preko okeana, struku je kalio u televiziji CTV, a danas je vlasnik kompanije koja učestvuje u velikom broju medijskih projekata i programa širom sveta. Njegove svetlosne kreacije, obojile su  Zimske olimpijske igre u Vankuveru i letnje u Londonu, NBA NHL, NFL i FIFA događaje, a kreirao je rasvetu na koncertima zvezda poput Tine Tarner, Enrike Iglesiasa, Dženet Džekson, Britni Spirs, radio za Roling Stounse, Roda Stjuarta, Elvisa Kostela, Adel… i u poslu dosegao sam vrh. Umeće programiranja rasvete došlo je do izražaja i u filmskoj industriji, prolazeći projekte, serije i radeći sa Dizni Netfliksom, MGM, Apple TV, NBC, CBS, sve samim vrhunskim produkcijama.

     „Programiram svetla i efekte na veoma poznatoj mikseti za rasvetu GrandMA2. Od ideja kako rasveta treba da izgleda i šta je potrebno da se neki projekat završi, prelazi se na instalaciju i programiranje, a onda sledi izvršavanje i prezentacija. Rad je ponekad timski, pa sam bio u prilici da rukovodim velikim ekipama ljudi. Interesantan je to posao, ali veoma zahtevan i težak. Bitna je fokusiranost da se sve uradi što bolje, održava”, ističe Slobodan Marin. On je čovek, naše gore list, koji je zaslužan što će prisutni na Nijagarinim vodopadima, ali i drugi u svetu, putem interneta u dva termina na linku Niagara Falls Live moći da vide kako su vodopadi na Nijagari lepi i u bojama Srbije.

Srpska rakija među deset najboljih pića na svetu

Od
Dara Milovanović
-
0

Beograd — Srpske rakije dobile su više zlatnih i jednu srebrnu medalju na takmičenju Concours Mondial de Bruxelles Spirits Selection.

Na takmičenju je učestvovalo 1.400 žestokih pića iz 84 zemlje sveta, koja su se u Briselu borila za srebrnu, zlatnu i veliku zlatnu medalju, piše magazin Vino & Fino.

Rakija od kruške Nirvana koju proizvodi srpska destilerija Zarić na takmičenju je proglašena za jedno od deset najboljih žestokih pića na svetu.

Zlatne medalje osvojile su i druge srpske rakije: kajsijevača destilerije Hubert 1924 i rakija od malina Opsesija destilerije Zarić. Dunjevača destilerije Stara Pesma osvojila je srebrnu medalju.

Najviše uzoraka ove godine poslato je iz Kine, čak 23 procenta. Za Kinom slede Francuska, Meksiko, Brazil i Italija. U poslatim pićima prednjači kineska rakija baiđiu, za kojom slede rum i kašasa, brendi i džin. Uzorke je ocenjivao panel od 60 sudija koji su ove godine, usled jako otežanih interkontinentalnih putovanja, uglavnom iz Evrope.

U izboru žirija ovog takmičenja u Belgiji u deset najboljih žestokih pića na planeti spadaju:

– Francuski viski Bellevoye Noir – Les Bienheureux;

– Italijanska grapa La Gold – Roner Spa Distillery;

– Kalvados iz Pays d’Auge Château du Breuil VSOP – Château du Breuil;

– Rum sa Martinika JM XO – Héritiers Crassous de Médeuil SAS;

– Meksički Mezcal Toro Muerto – Personas de Personas de Acción Totalmente Organizadas S.A. de C.V.;

– Srpska rakija od kruške Nirvana Zaric – Destilerija Zarić;

– Armanjak Janneau VSOP China Year of the Cow 2021 – Armagnac Janneau;

– Kašasa Cafundo da Serra Prata – Coop Familiar Agroindustrial Sul Catarinense – Cafundó Da Serra;

– Rum iz Gvadalupe Karukera Black Edition Alligator 45° – Marquisat de Sainte Marie SAS;

– Kineski baiđiu (sauce aroma) Guohejiu Ren He – Guo He Shares.

Gde ima zabranu, a gde će moći da igra Đoković?

Od
Dara Milovanović
-
0

Prvi teniser sveta Novak Đoković je prelomio.

Čak i po cenu trofeja neće se vakcinisati, što bi moglo u mnogome da se odrazi na njegovu karijeri i (ne)učešće na raznim turnirima.

Zato je jedno od glavnih pitanja gde će sve srpski as moći da igra?Poznato je da, nakon što je propustio Australijan open, sezonu kreće iz Dubaija sledeće nedelje, na turniru iz serije 500.

Ujedinjeni Arapski Emirati ne traže kompletnu dokumentaciju u vezi sa vakcinacijom, a na sve to Đoković ima dobar odnos sa organizatorima turnira, gde je pet puta bio pobednik.

Međutim, posle toga bi Đoković mogao da upadne u probleme.

Prema pravilima u SAD, Đokovićć ne ispunjava uslove za nastup na Indijan Velsu, na kome je i prijavljen, kao i Majamiju, gde je neophodna vakcinacija.

Sve je to podložno promenama, pa će Novak igrati na kartu da je u decembru preležao koronavirus, ali su velike šanse da preskoči američku turneju.

Još veća neizvesnost vlada za sezonu na šljaci.

Sledi Monte Karlo, gde je Novaku rezidencija, i u Francuskoj su se pravila promenila i Novak će imati rok do 16. aprila da uđe u tu zemlju, zbog preležanog virusa i perioda od četiri meseca, koliko je predviđen.

Monte Karlo je na programu od 9. do 17. aprila i postoji velika verovatnoća da Novak zaigra ako ostanu ovakvi uslovi.

Izvesno je da će Đoković učestvovati na Srbija openu, čiji je i sam organizator, kao i u Madridu i Rimu jer Španija i Italija ne zahtevaju vakcinaciju pri ulazu u te zemlje, već da je preležan kovid u poslednjih šest meseci ili negativan PCR test u poslednja 72 sata.

Što se tiče Grend slemova, prvi je na programu Rolan Garos i tu su francuski parlamentarci oborili odluku da stranci ulaze nevakcinisani i ostaje pravilo četiri meseca od preležanog kovida, što znači da bi Đoković ostao van domašaja jer se igra u maju.

Postoje najave da bi taj period mogao da se produži na šest meseci, što bi išlo u korist svetskom broju jedan.

Na Vimbldonu neće biti problema, jer Britanci zahtevaju samo negativan test 72 sata pre ulaska u zemlju, uz obavezan desetodnevni karantin, ali je problem US Open.

Amerikanci zatvaraju vrata nevakcinisanima…

Sve posle toga je neizvesno jer jesen dolazi i da se vidi kako će pandemija na svet da utiče.

Ipak, i sve ovo je pitanje jer su pravila trenutno na snazi i ne zna se kakvih će promena biti, što znači da Novak Đoković mora da živi u neprekidnoj neizvesnosti i “od turnira do turnira”.

Ko je najbolji u Evropi i gde su Zvezda, Partizan, Hajduk i Dinamo?

Od
Dara Milovanović
-
0

Kako nam se bliži početak nokaut faze Lige šampiona, tako konstantno “isplivavaju” sve zanimljiviji podaci.

Jedni od onih je ko su najuspešniji timovi u eliti, računajući i nekadašnji Kup evropskih šampiona.

Bez premca je Real Madrid sa 13 titula i ubedljivo najviše mečeva – čak 455, uz impozantan skor 271-79-105 i velikih 892 poena, prema podacima “World football”.

Iza je minhenski Bajern, pet puta najbolji na “Starom kontinentu”, i sa ukupnih 717 poena, a potom slede Barselona (639), Mančester junajted (523), Juventus (517), Milan (422) iako ima sedam trofeja, a Liverpul je sedmi sa pet (404).

Top10 zaokružuju Porto (390), Benfika (379) i Ajaks (343)…

Gledajući klubove sa ovih prostora, najuspešnija je Crvena zvezda i nalazi se na 27. mestu, ispred Rome, Panatinaikosa i Marseja, a odmah iza Rendžersa, Galatasaraja i Olimpijakosa.

Zvezda je ukupno odigrala 98 utakmica, dobila ih 48, uz 14 remija i 36 poraza, za ukupnih 158 poena.

Partizan je 75. na toj listi sa 45 mečeva i skorom 13-7-25 i ukupnih 46 poena, koliko imaju Spartak Trnava, Lajpcig i atinski AEK, a iza su nekada istaknuti klubovi Rems i Vašaš.

Ispred crno-belih su varšavska Legija i, zanimljovo, splitski Hajduk koji je odigrao 32 utakmice, ali dobio 14, uz pet remija i sedam poraza.

Zagrebački Dinamo je tek 97. u Evropi, ispred Salcburga i Trabrzona, a odmah iza Kelna i Atalante.

Na ovoj listi je Vojvodina 136. sa skorom 5-1-2.

Kanada 1. marta odustaje od PCR testa pre dolaska za potpuno vakcinisane kanadske putnike

Od
Dara Milovanović
-
0
kanada test na koronu
Novel coronavirus 2019 nCoV pcr diagnostics kit. This is RT-PCR kit to detect presence of 2019-nCoV or covid19 virus in clinical specimens. In vitro diagnostic test based on real-time PCR technology (Novel coronavirus 2019 nCoV pcr diagnostics kit. Th

Od 1. marta potpuno vakcinisani Kanađani koji putuju u inostranstvo više neće morati da rade molekularni test, kao što je PCR test, da bi se vratili kući, objavio je ministar zdravlja Kanade Jean-Yves Duclos.

Putnici će i dalje morati da urade test pre dolaska, ali umesto toga mogu se odlučiti za brzi antigenski test, koji je puno jeftiniji od molekularnog testa i može dati rezultate za nekoliko minuta. Testovi moraju biti laboratorijski i, moraju se uraditi najviše 24 sata pre planiranog leta ili dolaska na kopnenu granicu

Takođe, od 1. marta, nevakcinisana deca mlađa od 12 godina, koja se vraćaju u Kanadu više neće morati da se izoluju 14 dana iz škola, vrtića ili drugih mesta, rekli su izvori.

Ove promene su podstaknute poboljšanjem opštih uslova, jer trenutni talas Omikron varijante jenjava, i nema veze sa trenutnim protestima.
Trenutno, putnici koji ulaze u Kanadu moraju pokazati dokaz o negativnom molekularnom testu urađenom u roku od 72 sata od odlaska ili planiranog dolaska na kopnenu granicu.
Potpuno vakcinisani putnici mogu takođe biti nasumično odabrani za PCR testiranje po dolasku. Program nasumičnih testiranja savezne vlade će ostati na snazi, ali putnici neće morati u karantin dok čekaju rezultate.
Ottawa trenutno nasumično testira na hiljade vakcinisanih putnika dnevno po dolasku. Oni koji se vraćaju s putovanja van SAD-a moraju u karantin dok čekaju rezultate.

Neki putnici su izjavili da čekaju i do šest dana da dobiju rezultate testa, ili duže ako su radili test kod kuće, koji se mora poslati nazad u laboratoriju.

Pravila oko putovanja su naišla na kritike
U proteklih nekoliko meseci, članovi turističke industrije i neki lekari lobirali su kod vlade da ukine sve svoje zahteve za testiranje za potpuno vakcinisane putnike.

Ljudi moraju platiti svoj molekularni test pre dolaska, koji može koštati više od 100 dolara. U međuvremenu, vlada troši milione dolara da nasumično testira hiljade vakcinisanih putnika dnevno po dolasku.
Kritičari tvrde da su i testovi pre i nakon dolaska gubitak novca, jer se Omicron već proširio Kanadom.
“Od čega pokušavamo da se zaštitimo? Omicron je tu”, rekao je specijalista za zarazne bolesti dr. Zain Chagla u prošlonedeljnom intervjuu.
“Dugoročno, život s ovim virusom znači da se ljudi pravilno imuniziraju i, da ljudi razumu rizik, da ljudi imaju pristup lokalnoj nezi. Ne mislim da će putovanja to nužno sprečiti.”

SERBIANNEWS/CANADA

Obeležen Dan državnosti u Orašcu; Brnabić: Slavimo utemeljenje države kao slobodne i ustavne

Od
Dara Milovanović
-
0

Centralna svečanost obeležavanja Dana državnosti održana je u Marićevića jaruzi u Orašcu. U tom mestu je doneta odluka o podizanju ustanka protiv Turaka, a za vožda je izabran Karađorđe. Premijerka Ana Brnabić poručila je da nas istorijske ličnosti i ovog dana pozivaju da pođemo njihovim putem – putem državotvornosti i napretka. Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik istakao je da u Republici Srpskoj ovaj dan obeležavaju kao svoj.

Obeležavanje Dana državnosti počelo je pomenom Karađorđu i ustanicima koji je sa sveštenstvom služio vladika šumadijski Jovan.

Centralna svečanost je počela u 11 časova, a vence na spomenik vođi Prvog srpskog ustanka položili su premijerka Ana Brnabić i srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik, a orkestar Garde Vojske Srbije izveo je himnu “Bože pravde”.

Premijerka Brnabić izjavila je da Srbija danas slavi godišnjicu obnove i utemeljenja države kao slobodne i ustavne.

“Istorijske ličnosti nas i ovog dana pozivaju da pođemo njihovim putem – putem državotvornosti i napretka, nudeći udeo u njihovoj slavi i svetle primere kako časno i dostojanstveno prevazilaziti prepreke koje se pred Srbijom nalaze”, poručila je premijerka Brnabić.

“Cilj ovog puta bio je i ostao isti – Srbija suverena i nezavisna, evropska i moderna, ustavna i demokratska, prosperitetna i poštovana širom sveta”, naglasila je Brnabićeva.

U Orašcu je podsetila da su na tom mestu 1804. godine predstavnici srpskog naroda doneli odluku o početku bune protiv dahija i izabrali Karađorđa za srpskog vožda.

Jedna mala država velikog naroda vratila se na mapu Evrope sopstvenom voljom, snagom i požrtvovanošću, rekla je predsednica Vlade. “Državotvorni duh više se nikada nije mogao ugasiti”, poručila je premijerka.

Podsetila je da je na današnji dan 1835. godine u Kragujevcu usvojen prvi srpski Ustav u istoriji moderne Srbije.

“Uzdigla se iz apsolutističkih u red državnih sistema u kojoj prava i obaveze građana nisu podložni hirovima pojedinaca, već pisanim pravilima. U to tamno doba dok je u ruskom turskom i austrijskom carstvu bilo zabranjeno pominjati reč Ustav, među odredbama tog pravog akta moglo se pročitati da svaki Srbin ima pravo da bira način življenja po svojoj volji”, rekla je Brnabićeva.

Milorad Dodik je rekao da u Republici Srpskoj ovaj dan obeležavaju kao svoj.

“Svoj, jer zagledani smo u Srbiju kao našu zemlju, našu maticu i gde god živeli Srbi naravno Srbiju doživljavaju na taj način. Srbija nam s pravom daje garancije i daje utočište, Srbija je tu da nas uteši i da nam pomogne, da nas ohrabri, da nam da podstrek i da nam pokaže da samo borba za interese naroda, srpskog naroda gde god se on nalazi, uvek ima opravdanje”, istakao je Dodik.

Ukazao je na to da se danas obeležava važan istorijski događaj kada je Karađorđe krenuo u oslobađanje našeg naroda 1804. godine, kao i donošenje Sretenjskog ustava.

“To su datumi slobode i izgradnje države koja je počela donošenjem Ustava”, rekao je Dodik i dodao da su naši preci udarili temelje savremene civilizacije i liberalne Evrope.

“Mi danas stojimo zajedno obeležavajući te vrednosti. Samo se neznalice pitaju zašto je to praznik svakog Srbina”, rekao je Dodik.

Istakao je da Srbi danas imaju dve države – Republiku Srpsku i Srbiju koja je, kaže, garant mira i bezbednosti za svakog Srbina gde god on bio.

“Garant za nas u RS da ispunimo naš zavet, da zajednički možemo da upražnjavamo sve naše vrednosti, da očuvamo naš identitet i naše pravo na državu i slobodu”, rekao je Dodik.

Proslavi Dana državnosti prisustvovali su i ministri u Vladi Srbije – Siniša Mali, Jadranka Joksimović, Marija Obradović, Nikola Selaković, Branko Ružić, Zorana Mihajlović, Darija Kisić Tepavčević, Gordana Čomić, Nenad Popović…

Svečano je bilo i u Kragujevcu gde je na današnji dan 1835. donet prvi srpski Ustav, poznat kao Sretenjski ustav. Ono što je započeo Karađorđe podizanjem ustanka dovršio je Knez Miloš donošenjem najvišeg pravnog akta države. U staroj skupštini Kragujevca održana je svečana akademija.

Nekada se za ovu državu ratovalo, a sada se za budućnost borimo drugim sredstvima – novim poslovima, novim putevima, čistijim rekama i jezerima, boljim životom i svetom neopterećenim granicama za nova pokolenja, istakao je ministar građevinarstva, saobraćaja, i infrastrukture Tomislav Momirović na svečanosti povodom donošenja Sretenjskog ustava 1835. u Kragujevcu.

Ukazao je da bi Srbija danas imala sa čim da stane ispred Karađorđa i kneza Miloša i da baš sada ima pravo da kaže “da smo uradili mnogo toga dobroga i da nemamo čega da se sramimo kada bismo izašli pred njihov sud”.

“Pokazali smo da nemamo čega da se stidimo. Znamo veoma dobro šta se događalo u našoj istoriji i nećemo da na nama i budućim pokolenjima stoji bilo kakav teret. Okrenuli smo se budućnosti i svim onim vrednostima koje su utemeljene i Prvim srpskim ustankom i Prvim srpskim ustavom – slobodi, nacionalnoj emancipaciji i izgradnji demokratskih institucija i nećemo odustati”, poručio je Momirović.

1...964965966...1.533Stranica 965 od ukupno 1.533

Designed by Miodrag Zivkovic

© 2022 Serbian News Canada by Miodrag Živković