Napad na lokaciju Coastal GasLink u BC-u ostavio radnike potrešene i višemilionsku štetu
Nasilje koje je izbilo na gradilištu gasovoda Coastal GasLink u severnom delu BC-a, ostavlilo je radnike potrešenim i višemilionsku štetu kompaniji.
“U jednom od najzabrinjavajućih dela, pokušano je paljenje vozila, dok su radnici bili unutra”, navodi se u saopštenju kompanije. “Napadači su takođe nosili sekire, udarajući sa njima po vozilima i prozorima. Na radnike je i pucano iz raketnih topova.”
Fotografije koje je dostavio RCMP pokazuju razmere štete na opremi i imovini kompanije i izvođača. Najmanje dva teška bagera su prevrnuta na bokove, kamioni su teško oštećeni, a prenosiva kancelarija pokazala je veliku štetu na spoljašnjosti, sa srušenim delovima fasade.
RCMP je rekao da su službenici koji su reagovali, naišli na blokadu puta od oborenog drveća, katranom prekrivenih panjeva, dasaka sa šiljcima i požara dužinom šumskog puta. Dok je policija prolazila pored ruševina, napadači su na njih bacali dimne bombe i baklje. Jedan policajac je povređen.
Projekat gasovoda bio je meta protesta i protivljenja širom Kanade.
Coastal GasLink je saopštio, da je projekat gasovoda završen gotovo 60 %.
Kanađani ostavili šampione bez medalje
Muška karling reprezentacija Kanade osvojila je bronzanu medalju na Olimpijskim igrama u Pekingu, pošto je u meču za treće mesto savladala SAD sa 8:5.
Predvođeni Bredom Gashjuom, ekipa Kanade je do trijumfa došla posle sjajne igre u osmom i devetom endu, kada je sa četiri poena potpuno okrenula situaciju u svoju korist. Amerikanci, olimpijski pobednici iz Pjongčanga, vodili su sa 5:4, ali je u završnici zadrhtala ruka „Šusteru i drugovima“.
Kanađani su ovom pobedom stigli do šeste medalje na Olimpijskim igrama u muškoj konkurenciji i zanimljivo, prve bronzane. Gashju i Mark Nikols su osvojili drugo odličje na ZOI, pošto su pre 16 godina u Torinu bili zlatni!
U ovom timu, uz njih dvojicu bili su još Bret Galant, Džeof Voker i Mark Kenedi.
U finalu muškog takmičenja, u subotu se sastaju selekcije Velike Britanije i Švedske.
Uhapšene vođe protesta, počelo zamrzavanje bankovnih računa demonstranata
Tamara Lič i Kris Barber su privedeni u četvrtak uveče i očekuje se da protiv njih budu podnete krivične prijave, javila je televizija CBC News.
Kanadske vlasti su prethodno raščistile granične prelaze sa Amerikom koji su bili blokirani.
Pre nekoliko dana, premijer Džastin Trudo je prvi put primenio Zakon o vanrednim situacijama.
Ipak, zvaničnici još nisu krenuli da silom teraju demonstrante iz Otave, iako je Stiv Bel, vršilac dužnosti šefa policije, upozorio da nadležni „imaju plan“ ako se okupljeni ne raziđu mirno.
Zakon o vanrednim situacijama koji je u ponedeljak potpisao Trudo predviđa i zabrane javnih okupljanja.
Vlasti su upozorile okupljene demonstrante u Otavi, koji su parkirani u oko 400 vozila na ulicama, da im preti zamrzavanje privatnih računa u bankama i suspenzija osiguranja.
Policija je saopštila i da sarađuje sa centrima za socijalni rad kako bi sa demonstracija, pre moguće intervencije policije, sklonila decu koju su okupljeni doveli.
Lič je ranije za novinsku agenciju Kanadijan pres rekla da je njen bankovni račun već zamrznut.
Kristija Frilend, zamenica kanadskog premijera, potvrdila je da je vlada počela da zamrzava bankovne račune kamiondžija.
„To se dešava, evo, imam ispred sebe podatke“, rekla je ona.
Kanadska policija je prošlog vikenda raščistila put čija blokada je nanosila najveću ekonomsku štetu – most koji povezuje Vindzor u Ontariju i američku saveznu državu Mičigen.
Početkom nedelje, okoncani su protesti na drugim graničnim prelazima u mestu Kouts u Alberti i Emerson u Manitobi.
Policija u Otavi je postavila skoro 100 kontrolnih punktova oko lokacije na kojoj se nalazi najveći broj demonstranata.
Opozicioni političari optužili su Trudoa za raspirivanje ionako napete situacije.
Upotreba tog akta je „ bez presedana“, rekla je liderka konzervativaca Kendis Bergen.
Protesti su počeli tako što je konvoj kamiona krenuo ka Otavi kako bi se suprotstavio obaveznoj vakcinaciji za kamiondžije koji prelaze američko-kanadsku granicu, ali su na kraju prerasli u šire protivljenje kovid ograničenjima i Trudoovoj vladi.
Demonstracije u Otavi inspirisale su blokade na različitim mestima na granici sa Amerikom – koje su u međuvremenu uklonjene – koje su uticale na trgovinu između SAD i Kanade, izazivajući zabrinutost Bele kuće.
Privremene vanredne mere omogućavaju angažovanje federalnih i pokrajinskih organa za sprovođenje zakona da pomognu lokalnoj policiji u protestu u Otavi, koji vlada smatra nezakonitim.
Oni takođe uključuju novčane kazne od 100.000 dolara ili zatvorsku kaznu za učesnike koji dovode decu na proteste ili koji pomažu demonstrantima sa zalihama poput goriva ili hrane.
Bankama i drugim finansijskim institucijama (poput kreditne unije i platforme za kriptovalute) naređeno je da prestanu da posluju sa onima koji su povezani sa protestima.
Nekim kamiondžijama učesnicima demonstracija korporativni računi su zamrznuti, a osiguranje vozila suspendovano.
„Posledice su stvarne i one će ih ugristi“, rekla je u četvrtak potpredsednica vlade Kristija Frilend.
Prethodno je policija rasterala je demonstrante sa mosta između Kanade i Amerike, koji su više od nedelju dana blokirale kamiondžije okupljene u takozvanom Konvoju slobode.
Protest kamiondžija, nazvan Konvoj slobode, počeo je 9. januara, kada je hiljade vozila krstarilo Kanadom, da bi se kolone slile u Otavu.
Duž puta širom Kanade, kamiondžijama je stizala podrška mnogih, a neki su im se pridružili na protestu u Otavi.
Zahtevi protesta u međuvremenu su prošireni i na ukidanje kovid sertifikata – u delovima Kanade traži se potvrda o vakcinaciji za ulazak u zatvorene prostore kao što su restorani, teretane i barovi.
Policija je do sada pokrenula blizu 80 krivičnih istraga zbog raznih dela, a uhapšeno je dvadesetak ljudi.
SERBIANNEWS/CANADA
Ratari zasejali za trećinu više uljane repice
U poslednjoj jesenjoj setvi proizvođači u Srbiji najviše povećali površine pod ovom profitabilnom uljaricom.
U prošlogodišnjoj jesenjoj setvi u Srbiji je zasejano 801.659 hektara površina, što je za 3,5 odsto više nego godinu dana ranije, pokazao je poslednji izveštaj Republičkog zavoda za statistiku.
Više je sejano pšenice i raži ali su ratari najveći preokret napravili s uljanom repicom koje protekle sezone za gotovo trećinu bilo više nego u jesen 2020. godine – 27,9 procenata. Visoka cena žitarica na svetskom i domaćem tržištu tokom pandemije očigledno je podstakla ratare da povećaju zasade nekoliko kultura. Onoliko koliko se moglo s obzirom na to da su žetvene površine u Srbiji ograničene, tako da najčešće dolazi do nekih minimalnih pomeranja.
Kada je reč o pšenici, logika proizvođača je jasna. Statistički gledano, njena cena je 2021. porasla za 40,9 odsto, pokazuju podaci Produktne berze. Za skoro trećinu veći zasadi uljane repice u poslednjoj jesenjoj setvi svakako su iznenađenje, mada stručnjaci napominju da ova uljarica već dugo ima odličnu perspektivu.
Još 2017. objavljeno je da ova biljka, karakteristična po jarko žutim cvetovima, postaje hit među vojvođanskim ratarima. Posebno je aktuelna s aspekta proizvodnje bioobnovljivih izvora energije, biogoriva, biodizela… Ali u prehrambenoj, kozmetičkoj i drugim industrijama gde su tražena ulja.
Stručnjaci napominju da je dobro da se površine u Srbiji povećavaju. Ovo je vrlo profitabilna kultura, ali traži dobru mehanizaciju i pripremu zemljišta. Ima teško zrno puno ulja. Jedina je ratarska kultura koja ne trpi bilo kakve improvizacije od same setve do transporta u skladišta. Koristi se takođe i u uljnoj i farmaceutskoj industriji i stočarstvu, a najveći potrošači su zapadne države, jer je između ostalog koriste i kao alternativu u ishrani stoke. Od nje se dobijaju visokokvalitetna ulja. Sve što se proizvede može se prodati i izvesti, a ratari su intenzivnije krenuli u proizvodnju jer ih je privukla dobra cena. Ta uljarica ima najveći potencijal da se prilagodi promenjenim klimatskim uslovima.
Pomoćnik direktora za naučnoistraživačke poslove u novosadskom Institut za ratarstvo i povrtarstvo, dr Ana Marjanović Jeromela rekla je za „Politiku” da je primetan rast površina uljane repice u Srbiji. Napomenula je da je ova industrijska biljka jedna od najznačajnijih u svetu. Druga po značaju od ratarskih biljaka kao izvor ulja, posle soje, i treća kao izvor proteina koji su vrlo cenjeni i ostaju nakon ceđenja i izdvajanja ulja.
Moguće je gajiti u gotovo svim agroekološkim područjima, a u Srbiji se najčešće seje ozima uljana repica s obzirom na to da ima veći prinos od jare, a može da se gaji u ravničarskim i brdsko-planinskim područjima do 650 metara nadmorske visine.
Objasnila je da se većina agrotehničkih operacija uljane repice ne poklapa sa drugim značajnim ratarskim biljnim vrstama, što omogućava da se resursi gazdinstva pravilno iskoriste. Najznačajnije je seme koje ima visok procenat ulja čijim ceđenjem se dobija ulje koje je pogodno i za ljudsku ishranu ali i za industrijsku preradu.
– Ono što proizvođače svakako najviše opredeljuje je stabilna cena koju uljana repica ima. Ono što je važno jeste i da se ova sirovina izuzetno traži na domaćem i na svetskom tržištu, tako da proizvođači mogu odmah da je prodaju – kazala je Marjanović Jeromela.
Napomenula je da je to biljna vrsta dobrih mehanizatora i profesionalnih proizvođača i kod nje nema amaterizma, tako da se treba držati protokola dobre poljoprivredne prakse kako bi se izbegli negativni uticaji promene klime.
Prema proceni Poslovne zajednice za industrijsko bilje, uljana repica se u Srbiji gaji na oko 25.000 hektara, a postoji mogućnost da zauzme i oko 60.000 hektara. Najčešće se izvozi kao seme a ne kao finalni proizvod.
Naša sagovornica je navela da je, kao i kod svih drugih uljanih biljnih vrsta, i kod semena i ulja uljane repice došlo do naglog skoka cena tokom pandemije i da se ta cena i dalje održava jer je reč o sirovini koja je izuzetno tražena na tržištu.
Površine pod pšenicom znatno uvećane
Prema najnovijem izveštaju Republičkog zavoda za statistiku u odnosu na 2020. na njivama je u protekloj jesenjoj setvi za 5,8 procenata više pšenice, a raži za 12,9. Istovremeno, ratari su se opredelili da poseju manje ovsa i ječma (za 18,2, odnosno 5,7 procenata). Statistički podaci pokazuju da su, u poređenju s desetogodišnjim prosekom jesenjih setvi (2011. do 2020), površine pod pšenicom povećane za 9,4 odsto.
Menig matirao Spartu – Partizan pokorio Prag!
Fudbaleri Partizana savladali su Spartu u Pragu 1:0 (0:0), u prvom meču šesnaestine finala Lige konferencija.
Partizan je pokorio Prag i ostvario najbolji mogući rezultat pred revanš meč, zahvaljujući odličnoj dugoj lopti Zdjelara i golu Kvinsija Meniga.
Revanš susret igra se 24. februara na stadionu Partizana.Partizan je bio konkretniji na početku susreta, tačnije u prvih deset minuta meča u Pragu.
Prvi put kada su ozbiljnije prešli na polovinu Sparte, Marković je dobio loptu iskosa na desnu stranu, na 18 metara od gola, gađao je jako u gornji desni ugao, ali je Holec to sjajno odbranio i Partizan je dobio korner.
U sledećoj akciji, u sedmom minutu, Menig je dobro prošao svog čuvara, namestio se na šut i gađao jako punom, međutim opet se istakao golman Sparte i uhvatio udarac krilnog napadača crno-belih.
Kada se Sparta oslobodila pritiska, imala je dve odlične šanse da povede.
Prvo je sa desne strane ubačena lopta na drugu stativu, a tamo su ispali Marković i Miljković i ostavili usamljenog levog beka Sparte Hancka, koji sa sedam metara gađa glavom u dalji ugao, ali to sjajno brani Popović i spašava Partizan.
Tri minuta kasnije, u 13. minutu, Sparta je ponovo probila po levoj strani, gađao je napadač domaće ekipe sa desetak metara, odbranio je Popović, a zatim Urošević skinuo loptu koja je išla ka golu u nastavku akcije.
Karabec je dva minuta kasnije sa preko 25 metara iz slobodnog udarca iskosa sa desne strane iznenadio Popovića, kada je umesto centaršuta gađao direktno na gol i lopta je otišla malo pored leve stative.
Partizan se zatim oslobodio pritiska i do kraja prvog poluvremena je imao više loptu u nogama, ali nije mogao da uradi ništa konkretno, sem nekoliko udaraca sa distance – jedan udarac Markovića otišao je pored gola, jedan šut Uroševića je izblokiran.
Kapiten Lazar Marković dobio je žuti karton zbog oštrog starta, a Sparta je odradila dobar posao u defanzivi, pošto je puštala Partizan da više pokušava po desnoj strani i konstantno su udvajali Natha i nisu mu davali priliku da kreira, kao i Rikardu da primi loptu i pokuša nešto da uradi.
Na poluvremenu posle ravnopravne borbe nije bilo golova.
Natho je ostao u svlačionici na poluvremenu, umesto njega je ušao Jevtović, a u 58. minutu je iz igre morao da izađe i Aleksandar Miljković pošto se povredio, pa ga je zamenio Živković.
Partizan je čekao svoju šansu posle kontri, dok je Sparta imala više loptu u nogama, ali nije uspevala da stvori pravu priliku i igrala je bez prave ideje.
Stanojević je u 63. minutu izveo kapitena Markovića i najboljeg strelca Rikarda i pokušao da osveži ofanzivnu liniju ubacivanjem Jovića i Milovanovića.
U drugom poluvremenu u Pragu nismo gledali kvalitetan fudbal – Sparta nije imala pravo rešenje u napadu, Partizan je dosta grešio u završnoj trećini, pa pravih prilika uopšte nije ni bilo, sve do 78. minuta.
Saša Zdjelar poslao je dugu loptu sa svoje polovine u prostor ka Kvinsiju Menigu, Holanđanin je sjajno istrčao i lobovao golmana Sparte za vođstvo Partizana u 78. minutu.Crno-beli su održali prednost i došli do važne pobede, a pobeda je mogla da bude i ubedljivija, da je Jojić iskoristio zicer sa sedam metara, kada ga je uposlio Milovanović, a on gađao direktno u golmana.
Osim penzijskog, s Kvebekom uređeno i zdravstveno osiguranje
Od 1. februara ove godine na snazi je Ugovor o socijalnom osiguranju dve vlade – Srbije i Kvebeka. Ovim ugovorom je na sveobuhvatan način uređeno ostvarivanje prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja, uključujući i pravo po osnovu povreda na radu, profesionalne bolesti i zdravstvenog osiguranja, potvrđuju u Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje Srbije.
Sporazumom je predviđena i mogućnost zdravstvene zaštite studenata tokom boravka u Kvebeku, što sporazum s Kanadom, koji naša zemlja ima od 2014. godine, ne predviđa.
Istovremeno, kad počne da se primenjuje uredba s Kvebekom, gde inače ima najviše srpskih radnika, svima njima priznaće se godine staža i imaće deo inostrane penzije, ali i pravo na zdravstveno osiguranje, ističu u Fondu PIO.
To znači da zaposleni i članovi njihovih porodica imaju pravo da se leče o trošku tamošnjeg zdravstvenog osiguranja, a imaju pravo na davanja i kad je reč o povredama na radu i profesionalnim oboljenjima.
Kako bi svima koji imaju uslov za deo penzije ostvarene u ovoj pokrajini olakšali da ostvare svoje prava, a da više tamo ne moraju da putuju, pripremljeni su i dvojezični formulari na srpskom i francuskom jeziku, koje oni koji tamo imaju radni staž mogu da dobiju u Zavodu za socijalno osiguranje i Fondu PIO.
Svi oni imaju obavezu da podnesu zahtev za ostvarivanje ovih prava i prilože dokaz, odnosno dokumenta o tome da su nekada tamo radili ili rade.
Primera radi, ukoliko neko ima 10 godina staža u Kvebeku i toliko u Srbiji, sabiranjem ta dva staža može ostvariti pravo na penziju i ona će stizati i iz Srbije i iz ove pokrajine. To pre stupanja ovog sporazuma na snagu nije bilo moguće.
Kako ističu u Fondu PIO, inostrane penzije iz Srbije odlaze u 35 zemalja širom sveta, pritom sa 32 imamo konvenciju kakva je potpisana s Kvebekom.
Inače, srpski penzijski fond isplaćuje u inostranstvo skoro 63.000 penzija, od kojih je 49.000 s prostora bivše SFRJ, dok više od 230.000 penzionera prima devizni ček ili deo penzije iz inostranstva.
Budući da se razgovori predstavnika Zavoda za socijalno osiguranje i Azerbejdžana, Tunisa i Australije, gde takođe ima dosta srpskih radnika, privode kraju, i oni koji su radili u ovim zemljama mogu očekivati da će im penzija u dogledno vreme stizati i iz ovih država, čim budu potpisane konvencije koje će to regulisati.
Policija u Otavi poručila demonstrantima da odu ili će biti uhapšeni
Policija u glavnom gradu Kanade pojačala je prisustvo usred upozorenja da planiraju da uklone blokadu demonstranata u centru grada.
Demonstrantima, od kojih su mnogi u Otavi od kraja januara protiveći se kovid ograničenjima, rečeno je da odu ili rizikuju da budu hapšeni.
Upozorenje je usledilo nekoliko dana pošto se savezna vlada pozvala na nikada ranije korišćeni Zakon o vanrednim situacijama.
Zakonom se, između ostalih mera, zabranjuje javno okupljanje u nekim oblastima.
Policija Otave saopštila je da planira da raščišćava ulice u „narednim danima“ i da je podigla nove barijere u blizini mesta protesta.
Demonstranti, od kojih su mnogi parkirani u oko 400 teških kamiona i drugih vozila na gradskim ulicama oko parlamenta, danima drže Otavu paralisanu, prkoseći naređenjima da odu.
Kanadski premijer Džastin Trudo u četvrtak je u Donjem domu branio upotrebu Zakona o vanrednim situacijama, rekavši da je pozivanje na taj akt „poslednje sredstvo“ neophodno za okončanje protesta za koje je rekao da ugrožavaju nacionalnu privredu, javnu bezbednost i odnose SAD.
Opozicioni političari optužili su Trudoa za raspirivanje ionako napete situacije.
Upotreba tog akta je „malj bez presedana“, rekla je liderka konzervativaca Kendis Bergen.
Protesti su počeli tako što je konvoj kamiona krenuo ka Otavi kako bi se suprotstavio obaveznoj vakcinaciji za kamiondžije koji prelaze američko-kanadsku granicu, ali su na kraju prerasli u šire protivljenje kovid ograničenjima i Trudoovoj vladi.
Demonstracije u Otavi inspirisale su blokade na različitim mestima na granici sa Amerikom – koje su u međuvremenu uklonjene – koje su uticale na trgovinu između SAD i Kanade, izazivajući zabrinutost Bele kuće.
Privremene vanredne mere omogućavaju angažovanje federalnih i pokrajinskih organa za sprovođenje zakona da pomognu lokalnoj policiji u protestu u Otavi, koji vlada smatra nezakonitim.
Oni takođe uključuju novčane kazne od 100.000 dolara ili zatvorsku kaznu za učesnike koji dovode decu na proteste ili koji pomažu demonstrantima sa zalihama poput goriva ili hrane.
Bankama i drugim finansijskim institucijama (poput kreditne unije i platforme za kriptovalute) naređeno je da prestanu da posluju sa onima koji su povezani sa protestima.
Nekim kamiondžijama učesnicima demonstracija korporativni računi su zamrznuti, a osiguranje vozila suspendovano.
„Posledice su stvarne i one će ugristi“, rekla je u četvrtak potpredsednica vlade Kristija Frilend.
Prethodno je policija rasterala je demonstrante sa mosta između Kanade i Amerike, koji su više od nedelju dana blokirale kamiondžije okupljene u takozvanom Konvoju slobode.
Protest kamiondžija, nazvan Konvoj slobode, počeo je 9. januara, kada je hiljade vozila krstarilo Kanadom, da bi se kolone slile u Otavu.
Duž puta širom Kanade, kamiondžijama je stizala podrška mnogih, a neki su im se pridružili na protestu u Otavi.
Zahtevi protesta u međuvremenu su prošireni i na ukidanje kovid sertifikata – u delovima Kanade traži se potvrda o vakcinaciji za ulazak u zatvorene prostore kao što su restorani, teretane i barovi.
Policija je do sada pokrenula blizu 80 krivičnih istraga zbog raznih dela, a uhapšeno je dvadesetak ljudi.
Pojedini stanovnici Otave žalili su se na buku zbog sirena, pa je lokalni sudija zabranio kamiondžijama da trube i stvaraju buku.
Neke kamiondžije kažu da im je policija pisala kazne zbog trubljenja kao vida protesta.
Premijer Trudo ranije je proteste kamiondžija ocenio kao „neprihvatljive“ i dodao da „negativno utiču na kompanije i proizvođače“, rekao je Trudo u sredu.
Ranije, u obraćanju poslanicima Donjeg doma, bio je još oštriji:
„Želim da budem vrlo jasan – ne plaše nas oni koji vređaju i zlostavljaju radnike i kradu hranu od beskućnika.
„Nećemo pokleknuti pred onima koji vijore rasističke zastave, nećemo pokleknuti pred onima koji se bave vandalizmom ili sramote sećanje na naše veterane“, rekao je kanadski premijer.
Policija u glavnom gradu Kanade pojačala je prisustvo usred upozorenja da planiraju da uklone blokadu demonstranata u centru grada.
Demonstrantima, od kojih su mnogi u Otavi od kraja januara protiveći se kovid ograničenjima, rečeno je da odu ili rizikuju da budu hapšeni.
Upozorenje je usledilo nekoliko dana pošto se savezna vlada pozvala na nikada ranije korišćeni Zakon o vanrednim situacijama.
Zakonom se, između ostalih mera, zabranjuje javno okupljanje u nekim oblastima.
Policija Otave saopštila je da planira da raščišćava ulice u „narednim danima“ i da je podigla nove barijere u blizini mesta protesta.
Demonstranti, od kojih su mnogi parkirani u oko 400 teških kamiona i drugih vozila na gradskim ulicama oko parlamenta, danima drže Otavu paralisanu, prkoseći naređenjima da odu.
Kanadski premijer Džastin Trudo u četvrtak je u Donjem domu branio upotrebu Zakona o vanrednim situacijama, rekavši da je pozivanje na taj akt „poslednje sredstvo“ neophodno za okončanje protesta za koje je rekao da ugrožavaju nacionalnu privredu, javnu bezbednost i odnose SAD.
Opozicioni političari optužili su Trudoa za raspirivanje ionako napete situacije.
Upotreba tog akta je „malj bez presedana“, rekla je liderka konzervativaca Kendis Bergen.
Protesti su počeli tako što je konvoj kamiona krenuo ka Otavi kako bi se suprotstavio obaveznoj vakcinaciji za kamiondžije koji prelaze američko-kanadsku granicu, ali su na kraju prerasli u šire protivljenje kovid ograničenjima i Trudoovoj vladi.
Demonstracije u Otavi inspirisale su blokade na različitim mestima na granici sa Amerikom – koje su u međuvremenu uklonjene – koje su uticale na trgovinu između SAD i Kanade, izazivajući zabrinutost Bele kuće.
Privremene vanredne mere omogućavaju angažovanje federalnih i pokrajinskih organa za sprovođenje zakona da pomognu lokalnoj policiji u protestu u Otavi, koji vlada smatra nezakonitim.
Oni takođe uključuju novčane kazne od 100.000 dolara ili zatvorsku kaznu za učesnike koji dovode decu na proteste ili koji pomažu demonstrantima sa zalihama poput goriva ili hrane.
Bankama i drugim finansijskim institucijama (poput kreditne unije i platforme za kriptovalute) naređeno je da prestanu da posluju sa onima koji su povezani sa protestima.
Nekim kamiondžijama učesnicima demonstracija korporativni računi su zamrznuti, a osiguranje vozila suspendovano.
„Posledice su stvarne i one će ugristi“, rekla je u četvrtak potpredsednica vlade Kristija Frilend.
Prethodno je policija rasterala je demonstrante sa mosta između Kanade i Amerike, koji su više od nedelju dana blokirale kamiondžije okupljene u takozvanom Konvoju slobode.
Protest kamiondžija, nazvan Konvoj slobode, počeo je 9. januara, kada je hiljade vozila krstarilo Kanadom, da bi se kolone slile u Otavu.
Duž puta širom Kanade, kamiondžijama je stizala podrška mnogih, a neki su im se pridružili na protestu u Otavi.
Zahtevi protesta u međuvremenu su prošireni i na ukidanje kovid sertifikata – u delovima Kanade traži se potvrda o vakcinaciji za ulazak u zatvorene prostore kao što su restorani, teretane i barovi.
Policija je do sada pokrenula blizu 80 krivičnih istraga zbog raznih dela, a uhapšeno je dvadesetak ljudi.
Pojedini stanovnici Otave žalili su se na buku zbog sirena, pa je lokalni sudija zabranio kamiondžijama da trube i stvaraju buku.
Neke kamiondžije kažu da im je policija pisala kazne zbog trubljenja kao vida protesta.
Premijer Trudo ranije je proteste kamiondžija ocenio kao „neprihvatljive“ i dodao da „negativno utiču na kompanije i proizvođače“, rekao je Trudo u sredu.
Ranije, u obraćanju poslanicima Donjeg doma, bio je još oštriji:
„Želim da budem vrlo jasan – ne plaše nas oni koji vređaju i zlostavljaju radnike i kradu hranu od beskućnika.
„Nećemo pokleknuti pred onima koji vijore rasističke zastave, nećemo pokleknuti pred onima koji se bave vandalizmom ili sramote sećanje na naše veterane“, rekao je kanadski premijer.
Prkosne kamiondžije
„Kanada nikada nije bila jača. Vidimo ujedinjen narod koji se okupio“, rekao je Rand Friman, 33-godišnji veteran kanadske vojske za BBC.
„Istorija govori da te prvo ignorišu, pa ti se rugaju i omalovažavaju, pa te napadaju i onda pobeđuješ. Ulazimo u fazu napada“.
Kamiondžija Lojd Brubačer okrivio je Trudoa i kanadsku vladu.
„Kada bi on odustao od svih ograničenja i obavezne vakcinacije, sve kamiondžije bi otišle kućama jednako brzo kao što smo mi došli“, rekao je on.
„Otava bi bila otvoren grad.
„Sve što želim je pravo da biram između da li želim da primim vakcinu“, rekao je on. Trudo je ranije demonstrante nazivao „marginalnom manjinom“.
Ali je rekao i da vlada ne razmišlja da pošalje vojsku da razbije protest.
Tu ideju prvi je izneo šef gradske policije Piter Sloli, rekavši da upotreba vojske postoji kao opcija.
Trudo je potom odbacio takvu ideju.
„Mora se biti veoma, veoma oprezan pre nego što se uputi vojska u situacijama u kojima su angažovani Kanađani. To nije nešto o čemu trenutno razmišljamo. Nema govora o slanju vojske“, rekao je Trudo ranije novinarima, prenosi Rojters.
Vlada je 15. januara donela meru koja zahteva od nevakcinisanih kanadskih kamiondžija koji prelaze granicu dve nacije odlazak u karantin po povratku kući.
Sjedinjene Američke Države su takođe nedavno rekle da strani vozači kamiona moraju pokazati dokaz o vakcinaciji da bi ušli u zemlju.
Prema zvaničnim podacima, u Kanadi je do sada vakcinisano oko 80 odsto stanovništva.
Kimberli Vol, demonstrantkinja koji je satima vozila da bi se pridružila protestu u Otavi, rekla je agenciji AFP da je protest organizovan „zbog naše slobode“.
„Nekoliko ljudi koje poznajemo, prijatelja, izgubilo je posao zbog obavezne vakcinacije“, rekla je ona.
Štafeti Kanade zlato u brzom klizanju na 5000 metara
Muška štafeta Kanade u brzom klizanju osvojila je zlatnu medalju u trci na 5.000 metara na Zimskim olimpijskim igrama.
Štafeta Kanade koju čine Čarls Hamilen, Stiven Duboa, Džordan Pjer Gils i Paskal Dion do zlata su stigli u vremenu 6:41.257 minuta.
Srebrna medalja pripala je štafeti Republike Koreje koja je kroz cilj prošla u vremenu 6:41.679 minuta.Koreja je klizala u sastavu Juneseo Li, Deheon Hvang, Jungi Kvak i Janghjuk Park.
Italija je za devet hiljaditinki bila brža od Rusije i do bronzane medalje stigla u vremenu 6:43, 431 minuta.
Italija je nastupila u sastavu Pjetro Sigel, Juri Konfortola, Tomaso Doti i Andrea Kasineli.
Hokejašice Kanade pobedile SAD i osvojile olimpijsko zlato
