Senzacija u Dubaiju: Đoković ispao od 123. na svetu!
Novak Đoković nije uspeo da se plasira u polufinale turnira u Dubaiju, a izgubiće i prvo mesto na ATP listi.
Desilo se iznenađenje, poražen je od 123. tenisera sveta, levorukog Čeha Jiržija Veselog, 6:4, 7:6 (4) posle 118 minuta igre.
Bio je to njihov drugi meč i druga pobeda češkog tenisera, koji je slavio i pre šest godina u Monte Karlu.
Servisima i snažnim udarcima prosto je bombardovao Novaka i tako stigao do plasmana među četiri najbolja na ovom turniru.
Meč je počeo brejkom češkog tenisera, koji je pre ovog duela dobio jedini njihov duel do tada, 2016. u Monte Karlu.
Poveo je potom sa 2:0, ali čim se Novak propisno zagrejao, lako je ušao u meč.
U trećem gemu je uspeo da vrati brejk, potom i dobije naredna dva i povede sa 3:2.
I taman kada se činilo da će sve krenuti kako želi Novak, opet je ubrzao Čeh – izjednačio je na 3:3, a onda mu je Novak duplom servis greškom u sedmom gemu poklonio novi brejk, 3:4.
Bombardovao je Veseli iz servisa, servirao u proseku 210 na sat u tom delu meča i tako je stigao i do potvrde brejka i 3:5.
Uspeo je Novak da dobije naredni gem, ali je Čeh potom posle 47 minuta igre, lagano priveo set kraju sigurnim servisima, 4:6.
Nije Veseli posustao ni na startu drugog seta. Nastavio je odlično da servira i Novak je morao da traži način kako da ga ugrozi i vrati meč na svoju stranu.
Prvo, Novak je počeo bolje da servira, za razliku od prvog seta nije poklanjao suviše lakih poena protivniku.
Ipak, Veseli nije popuštao na servisu, uz povremene izlaske napred i snažnim i ravnim udarcima, stvarao je dosta problema Đokoviću.
U sedmom gemu drugog seta, Novak je opet popustio i Veseli je stigao na prag snova, brejkom je poveo sa 4:3.
Imao je Đoković odmah priliku da vrati brejk, ali nije je iskoristio i Čeh je stigao do 5:3 i velike šanse za pobedi.
Lagano je dobio Novak naredni gem, a onda je Veselom zadrhtala ruka kada je servirao da pobedi.
Uspeo je da iskoristi treću brejk šansu u gemu i izjednači na 5:5.
U narednom gemu, Đoković je morao opet da spašava brejk loptu, uspeo je i potom poveo sa 6:5.
Ipak, Veseli je odoleo u narednom gemu i izborio taj-brejk. Čeh je odmah stekao prednost od 3:0 i to mu je pomoglo da na kraju slavi u tom delu igre sa 7:4 i tako dobije meč.
PARLAMENTARNI IZBORI U REPUBLICI SRBIJI 2022. GODINE
Poštovani građani Republike Srbije u Kanadi, obaveštavamo da je predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić 15. februara 2022. godine, doneo odluku o raspisivanju izbora za poslanike u Narodnoj skupštini Republike Srbije za 3. april 2022. godine.
Ukoliko ste punoletni državljanin/državljanka Republike Srbije, imate prebivalište u Republici Srbiji, a nalazite se na području koje radno pokriva Generalni konzulat R. Srbije u Torontu (Ontario, Manitoba ili Seskečuan) i želite da iskoristite svoje zakonsko pravo – da glasate na predstojećim parlamentarnim izborima u Republici Srbiji, potrebno je da pratite sledeće korake za vašu registraciju za glasanje u Kanadi:
1. Proverite da li ste upisani u Jedinstveni birački spisak (JBS), na osnovu jedinstvenog matičnog broja građana (JMBG), koji je upisan u vašoj važećoj ličnoj karti Republike Srbije ili važećem pasošu Republike Srbije, na sajtu Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu (MDULS), preko sledećeg linka:
https://upit.birackispisak.gov.rs/
2. Ukoliko proverom na navedeni način iz tačke 1, utvrdite da niste upisani u Jedinstveni birački spisak – JBS, moći ćete da podnesete čitko popunjen
zahtev za upis u jedinstveni birački spisak
Generalnom konzulatu R. Srbije u Torontu, zajedno sa skeniranim kopijama važeće lične karte (obe strane i pasoša (strana sa fotografijom i podacima), elektronskim putem na mejl:
Kada nadležni organ Republike Srbije donese rešenje o vašem upisu u JBS (o čemu ćete biti obavešteni mejlom), možete podneti
zahtev za glasanje u inostranstvu.
3. Državljani Republike Srbije koji su upisani u jedinstveni birački spisak, a koji borave u provincijama Ontario, Manitoba i Seskečuan, potrebno je da dostave čitko popunjen zahtev za glasanje u inostranstvu (gore naveden link), Generalnom konzulatu Republike Srbije u Torontu, kao i skeniranu kopiju važećeg pasoša Republike Srbije (strana sa fotografijom i podacima), ili važeće lične karte Republike Srbije (obe strane lične karte), najkasnije do 12. marta 2022. godine u ponoć, po srpskom vremenu, na sledeću mejl adresu:
Svet sve manje simpatiše “neliberalnu i distopijsku” Kanadu
Kanada nije jedina zemlja koja se suočila s ogromnim, ometajućim protestima protiv obaveznog vakcinisanja poput Freedom Convoy. Pre samo mesec dana, Francuska je videla više od 100.000 ljudi koji su izašli na ulice u znak protesta protiv COVID mera koje je uveo francuski predsednik Emmanuel Macron. Nasilni neredi su pogodili Brisel i Roterdam u novembru. Desetine demonstranata su logorovali na travnjacima novozelandskog parlamenta skoro paralelno dok je Konvoj slobode bio u Otavi.
Ali samo je kanadska vlada smatrala prikladnim da odgovori na nemire, dajući sebi ovlašćenja za hitne slučajeve. Zbog toga je pozivanje premijera Justina Trudeaua na Zakon o vanrednim situacijama tako brzo privuklo pažnju sveta – i to uglavnom, negativno. U nastavku, kratak pogled na to kako je odluka odjeknula u inostranstvu.
Ove sedmice, The Wall Street Journal je proglasio “liberalnom tiranijom” to što Trudo uvodi vanredna ovlašćenja, čak i nakon što je blokada kamiona uklonjena. “Moderni liberali mogu preći od ekstravagantne tolerancije do potiskivanja, a da ne trepnu okom”, napisao je taj list. “Kanadski premijer Justin Trudeau dramatizuje ovu tendenciju.”
Američki kapitalista David Sacks osnivač je PayPal-a. U tekstu za Common Sense, bilten koji je obradio bivši kolumnista New York Times-a Bari Weiss, Sacks je upozorio da bi kanadska “distopijska” upotreba Zakona o vanrednim situacijama za zamrzavanje bankovnih računa bez nadzora mogla biti pregled nadolazećih akcija u Sjedinjenim Državama . “To je zapadna verzija kineskog sistema socijalnih kredita koja ne zabranjuje u potpunosti političko neslaganje, ali ga čini toliko skupim da postaje nepraktičano za običnog građanina”, napisao je.
Matt Taibbi, politički kolumnista Rolling Stone-a, napisao je na svom Substack-u da je Kanada na brzom putu ka “birokratskoj distopiji”. Naslovivši kolumnu “Kada dosadni ljudi postanu opasni”, posebno je ciljao kanadsku ministrku finansija Chrystiu Freeland koja je, kao i Taibbi, bila novinarka u Rusiji 1990-ih. Osuđujući “naučno-fantastični” distopizam svojih naredbi Zakona o vanrednim situacijama protiv finansijskog sistema, Taibbi je ponovila antislobodni naslov, koji je skovao jedan od njenih bivših stranih dopisnika savremenika: “Medicinska sestra Ratched iz Novog svetskog poretka.”
Čini se da strani kritičari ne mogu preći preko činjenice da je jednu od najneliberalnijih akcija u modernoj kanadskoj istoriji pokrenuo lider “liberalne” stranke u zemlji. U Velikoj Britaniji, kolumnistkinja Telegrapha Joanna Williams nedavno je osudila “monstruozno neliberalno” ponašanje kanadske vlade, rekavši da se o Trudou govori kao o “nesigurnom autoritetu”. “Zamislite uzbunu da je još 2020. godine predsednik Trump zamrznuo bankovne račune koji pripadaju ključnim ličnostima u pokretu Black lives matters”, napisala je.
New York Times je bio jedna od iznenađujućih stranih publikacija koja se složila sa pravom kamiondžija na protest. “Ne slažemo se sa razlogom demonstranata, ali oni imaju pravo da budu bučni, pa čak i ometajući”, napisao je urednički odbor Timesa. Kao publikacija čiji su novinari stalno na prvim linijama demonstracija širom sveta, Times je takođe bacio hladnu vodu na ideju, da je nekoliko hiljada kamiondžija na neki način pretnja kanadskoj demokratiji. “Prema standardima masovnih protesta širom sveta, ‘Konvoj slobode’ koji je u centru Otave, ne smatra se smetnjom”, napisali su.
Washington Post je bio jedan od retkih stranih medija koji je podržao Trudoovo pozivanje na Zakon o vanrednim situacijama. U uvodniku objavljenom pre nego što su blokade uklonjene, urednički odbor lista je rekao da Trudo “jasno razume” težinu svojih hitnih naredbi i da je bio u pravu što je upotrebio tešku ruku na demonstrante “uloženim u odlučan pokušaj da opustoše civilizovano društvo.”
U OSTALIM VESTIMA
Bivši premijer Stephen Harper trudi se poslednjih sedam godina, prilično marljivo da zadrži svoja politička mišljenja za sebe. La Presse je u sredu citirao konzervativni izvor koji je rekao da Harper ne bi “sedio skrštenih ruku” ako bi se Charest kandidirao za konzervativnog lidera. Drugi neimenovani pomoćnik Harpera dodao je da “šef smatra da Jean Charest nije pravi konzervativac.”
Govoreći o Jean Charestu, ovde je kolumnistkinja National Posta, Sabrina Maddeaux koja podseća konzervativce da bivši premijer Kvebeka nije veliki pobornik mirnih protesta, što je očigledno upravo postalo omiljeno pitanje Torijevaca. Pre samo 10 godina Charest je odgovorio na tekuće blokade i ulične proteste pokrajinskim zakonom 78, koji nije bio previše daleko od Zakona o vanrednim situacijama u pogledu toga koliko je razbijao mirno okupljanje. Iako su u tom slučaju na meti bili studenti umesto kamiondžija. Jedan od zaključaka sage o konvoju slobode bio je iznenađujući broj Kanađana, koji nemaju pojma kako funkcionišr njihova vlastita vlada. Izdvajaju se dva posebno zapažena primera iz prošle sedmice:
Ministarstvo za nacionalnu odbranu primilo je više od 300 telefonskih poziva tokom vikenda od pristalica Konvoja slobode, tražeći da se kanadske oružane snage mobilizuju kako bi zaštitile demonstrante od policije.
Generalna guvernerka Mary Simon je na sličan način primala pozive da smeni premijera, a Rideau Hall je bio prisiljen da izda službenu izjavu u kojoj napominje da Kruna nema običaj da raspušta vlade, samo zato što to od njih traži dovoljno ljudi.
Pre samo nekoliko dana, RCMP je otvoreno tvrdio da samo direktni učesnici Konvoja slobode rizikuju da im se finansijski život zamrzne, po Zakonu o vanrednim situacijama. Stoga je bilo pomalo iznenađenje kada je službenik Ministarstva finansija u utorak rekao odboru Parlamenta da bi finansijsko čistilište moglo biti sudbina svakoga ko donira makar i simboličan iznos novca za protest nakon 15. februara. vrlo malo verovatno”, ali ipak moguće, rekla je pomoćnica zamenice ministra Isabelle Jacques. Na prvom sastanku gradskog veća Ottawe, zvaničnici su glasali da se Dan zaljubljenih pomeri za 14. mart. jer je očigledno bilo previše neromantično i bio je potreban promeniti datum.
Ljudi iz konvoja slobode nisu poznati po svojoj ljubavi prema štampi (u BC-u neki od njih su čak navodno pljuvali po novinaru). Ali u dirljivom trenutku iz Arnpriora, Ont., učesnik konvoja slobode obučen u šešir “Defund the CBC” zaustavio se da spasi CBC minivan koji je bio zaglavljen u jarku. “Rekao je da nikoga neće ostaviti tako zaglavljenim”, rekla je reporterka CBC-ja Ashley Burke.
SERBIANNEWS/CANADA
SZO odobrila Srbiji proizvodnju RNK vakcine
Svetska zdravstvena organizacija odobrila je Srbiji pristup tehnologiji za proizvodnju RNK vakcina.
Pristup tehnologiji za proizvodnju RNK vakcina dobili su Srbija, Bangladeš, Pakistan, Indonezija i Vijetnam, objavio je direktor SZO Tedros Gebrejesus, objavio je RTS.
U RNK vakcine spadaju Fajzer, Moderna, ali i vakcine protiv drugih bolesti.
Najukusnije dijetalne palačinke koje su savršene za doručak ili popodnevnu kafu
Uvek je pravo vreme za palačinke, zar ne? No, znamo da one klasične koje se prave od belog brašna, jaja i mleka nisu toliko zdrave, te da mnogi ljudi usled intolerancije na gluten ili laktozu ne mogu da uživaju u njima… Ipak, dobra vest je da danas postoje brojne varijacije na temu, te tako i one zdrave koje su jednako ukusne, a u kojima mogu uživati svi, i to bez griže savesti! Ostanite sa nama u nastavku gde vam donosimo jedan upravo takav recept.
Ono što je glavna prednost ovih palačinki jeste jako nizak sadržaj ugljenih hidratakoji potiče od bademovog brašna. Osim toga, ovaj recept se može lako modifikovati, odnosno prilagoditi ličnom ukusu. Dodavanjem još malo brašna možete napraviti varijantu debljih i kompaktnijih američkih palačinki, a ako jogurt zamenite mlekom ili kefirom, dobićete prilično tanke klasične palačinke.
Palačinke sa bademovim brašnom i grčkim jogurtom
Sastojci:
200 g bademovog brašna
150-200 ml grčkog jogurta
2 jajeta
2 kašičice zaslađivača
1 kašičica praška za pecivo
prstohvat vanile
prstohvat soli
biljno ulje za prženje
Priprema:
Pomešajte sve sastojke u jednoj posudi i umutite žicom dok ne postane glatka.
Zagrejte tiganj na srednju temperaturu i pržite palačinke na suncokretovom ulju, po minut sa svake strane.
Poslužite preliveno medom i dekorisano listićima badema, bobičastim voćem ili grčkim jogurtom. Prijatno!
Italijani bi da espreso bude na listi Uneska
Šoljica tamne, baršunaste kafe više je od brze doze kofeina: italijanski espreso cenjen je društveni i kulturološki ritual koji u Italiji smatraju nacionalnom baštinom vrednom Uneskovog statusa.
Italijani popiju otprilike 30 miliona šoljica espresa dnevno. Od Venecije do Sicilije, u porculanskim šoljicama ili u malim čašama, s kapljicom mleka ili bez njega, svaka šoljica predstavlja im gest prijateljstva.
“Espreso je prilika da kažete prijatelju da vam je stalo”, kazao je vlasnik napuljskog kafića Đambrinus – Masimilijano Rosati, koji je pomogao u pripremi pridloga za uvršćenje espresa na UN listu svetske nematerijalne baštine.
“Espreso se pije svakodnevno u svako doba. To je trenutak zajedništva, trenutak čari”, izjavio je za AFP.
Svetlucavi aparat iza mermernog pulta šišti i zvecka, dok barmen u portafilter stavlja mljevenu kafu, škljocne ga na mesto i pritisne taster, nakon čega iz aparata preko mlevene kafe počinje da teče gotovo ključala voda.
Po savetima Italijanskog instituta za espreso, on mora da ima “zaokružen, bogat i baršunast” ukus i “lešnnik-smeđu do tamno-smeđu penicu, s karakterističnim žućkastim odsjajem”.
Mora da ima dugotrajnu aromu koja ima “note cveća, voća, prepečenca i čokolade”; kažu iz instituta osnovanog za očuvanje espresa.
Italija je na listu nematerijalne baštine već uvrstila brojne tradicije i običaje među kojima su traženje tartufa, umeće izrade napuljske pice, mediteranska ishrana i tradicionalna izrada violina iz Kremone, rodnog mesta Antonija Stradivarija.
Ispijanje espresa je “gotovo pa sveti ritual “, kazala je sedamdesetogodišnja učiteljica u penziji Anamarija Konte.
Neki vole uz espreso da pojedu princes krofne, male pice ili uštipke, uz čavrljanje između zalogaja.
“Kad sam u inostranstvu vidim da ljudi na svoju kafu čekaju u redovima jedni iza, neki s ajfonom u ruci, a neki u ćošku, čitajući knjigu. Ovde to nije tako” kazao je vlasnik Rosati.
“U nekim delovima Napulja i danas je uobičajeno da se prilikom poseta nekome ne nose kolači i cveće, nego kafa i šećer.”
Uspomene
Anđelo Moriondo iz Torina 1884. patentirao je prvi parni aparat za espreso, ali za dalji razvoj i masovnu proizvodnju zaslužan je Deziderio Pavoni iz Milana koji je za to imao novca.
Ubrzo su aparati postali rasprostranjeni diljem Italije, a svaki od 20 regiona imao je malo drukčiju varijantu espresa – kraći, produženi, manje ili više intenzivan, ponekad i s mineralnom vodom sa strane.
“Imam puno uspomena na dolaske u ovaj kafić i ispijanje ove jako dobre kafe”, kazala je dvadesetosmogodišnja turistkinja Jael Lesin-Dejvis, dok je preuzimala svoj “Moretto” espresso s penicom od mleka i kakao prahom.
Raimondo Riči, vlasnik kafića Sveti Eustahio u starom centru Rima, kaže da espreso pomaže u smanjenju usamljenosti, čak i kada se pije u samoći, daleko od kafića.
“Ponekad kad kod kuće pravimo kafu društvo nam čini aparat koji ispuni prostoriju, ispuni kuću”, rekao je. Aroma i dodao da to vraća “uspomene na srećna vremena”.
Stanojević upozorava: Biće drugačija utakmica od one u Pragu
Trener Partiazan Aleksandar Stanojević rekao je da će tim jako i maksimalno ući u sustrašnji revanš meč šesnaestine finale Ligi konferencije protiv Sparte
Crno-beli danas od 18,45 će dočekati češki tim u Humskoj, a u prvom meču ekipa Aleksandra Stanojevića slavila je 1:0.
„Šta reći osim da sam ponosan na svoje igrače, ovo je 14. utakmica u sezonu Evropi. Imali smo razna očekivanja i verovanja na početku, ali su igrači izneli ceo period i svaka im čast na tome. Sutra bi trebalo da uživaju sa navijačima. Bihe drugačija utakmica nego u Pragu. Eliminaciona je utakmica biće, dosta rizika psoebno sa njihove strane. Sami smo sebi nametnuli pristisak prolaska dalje utakmicom u Pragu. Ulazimo jako i maksimalno, želimo da obradujemo naše navijače. Potrebna nam je njihova pomoć. Nadam se najboljem”, rekao je Stanojević na koneferenciji za medije u Humskoj.
Jedno od pitanje za trenera Stanojevića je bilo koliko je 1:0 opasan rezultat pred revanš.
„Svaki pozitivan rezultat je odličan. Dajte mi 2:0 i odmah ću ga uzeti, 1:0 je dobar rezultat. Sve je otvoreno. Oni su osveženi, više će rizikovati, biće teška i neizvesna utakmica”, rekao je Stanojević.
Posle Sparte, u nedelju crno-bele očekuje 166. večiti derbi protiv Crvene zvezde.
„Nemamo luksuz da razmišljamo o derbiju, moramo da razmišljamo samo sutrašnjoj utakmici. Ne možemo da kalkulišemo. Momci su podigli standarde, ne mogu da im kaže nemojte da uđete 100 posto. Ne razmislljamo od derbiju”, rekao je Stanojević i dodao da su sviigrači spremni za sutrašnji duel osim LJubomira Fejse.
Cene nekretnina u Torontu su porasle 453% od sredine 90-tih
Kupovina parčeta zemlje, koju biste nazvali svojom u Torontu ili okolini, postala je nečuveno, ako ne i preterano skupa.
Cene su odletele u nebo u nedavnim godinama tokom stambenog buma, koje su obeležile transformaciju Toronta, ali to je zapravo samo trend koji traje od pre početka novog milenijuma.
Gledajući unazad sve do sredine 1990-ih, prodaja i cene kuća u GTA, su u uzlaznoj putanji, prema nekim prilično bočnim brojkama objavljenim u novom RE/MAX kanadskom Market Reportu.
Izveštaj se osvrće na tržište u poslednjih 25 godina, počevši od Happy Gilmore ere 1996. godine kada su kuće u Torontu i okolini bile relativno jeftine.
Iste godine Tupac Shakur je izbacio prvi rep dupli album, All Eyes on Me, a prosečna cena kuće u GTA bila je samo 198,150 dolara. Čak i ako bismo prilagodili cene sa inflacijom, bila bi (327.172,67 dolara u 2022.) a cene si bile mnogo razumnije ’96. od sedmocifrenih proseka koje su danas.
Četvrt veka kasnije, cene u GTA-u su se popele na prosek od 1.095.475 dolara u 2021. godini, uz godišnju stopu rasta od 7,08 posto.
To je povećanje od 453 % u odnosu na cene iz 1996. godine.
Tokom tog vremenskog okvira od 1996. do 2021. godine, izveštaj je otkrio da je u Torontu i predgrađima prodato više od dva miliona kuća, čija je ukupna vrednost veća od 1,1 bilion dolara.
To je otprilike u korelaciji sa porastom stanovništva gradskog područja Toronta sa 4.263.759 na 6.202.225, što je skok od 45 %.
Christopher Alexander, predsednik RE/MAX Kanade, napominje da performanse tržišta u poslednjih 25 godina “bile ništa manje nego izvanredne”, dodajući da je tržište raslo uprkos “vremenskom koje je obelezeno tehnološkim krahom 2000., zatim dogadjajima od 11. septembra , SARS-om, velikom recesijom 2008., i pandemijom koja je u toku.”
I samo će biti skuplje. RE/MAX predviđa rast prosečne cene kuće za 2022. godinu, za koju se predviđa da će porasti za preko 100 hiljada dolara samo ove godine na 1.160.491 dolar.
SERBIANNEWS/CANADA
ZVEZDA BEZ CIRBESA U ATINI
Trener košarakša Crvene zvezde Dejan Radonjić rekao je da njegov tim čeka teško gostovanje protiv Panatinaikosa u Atini, ali da će uraditi sve da odigraju dobar meč.
Crveno-beli sutra od 20 sati igraju protiv Panatinaikosa u 27. kolu Evrolige.
Crvena zvezda je na svom parketu u novembru ubedljivo savladala grčku ekipu 81:48, a Radonjić je istakao da očekuje drugačiji meč.
“Očekujemo sigurno drugačiji meč. Oni su u odnosu na taj duel napravili određene promene, nekoliko igrača je došlo, nekoliko otišlo. Panatinaikos ima kvalitet, ima fizički kapacitet i sada igramo u Atini. Istorija Panatinaikosa je za ogroman respekt. Potrudićemo se da što bolje odigramo meč”, rekao je Radonjić i dodao da Majk Cirbes nece putovati u Atinu sa ekipom.