MENISNC
Pretraga
13.8 C
Vancouver
Naslovna Blog Stranica 886

Gugl suspendovao inženjera koji je objavio da je njihov četbot postao razuman

Od
miki
-
0
Google sign

VAŠINGTON -„Gugl“ je poslao na plaćeno odsustvo inženjera Blejka Lemoina koji je na društvenim mrežama objavio da je jedan od njihovih projekata veštačke inteligencije postao razuman. Lemoan je za Vašington post rekao da sistem ima percepciju i sposobnost da izrazi misli i osećanja kao sedmogodišnje dete.
Nedavna suspenzija „Guglovog“ inženjera koji tvrdi da je kompjuterski četbot na kojem je radio postao razuman i da razmišlja i rasuđuje kao ljudsko biće, ponovo je rasplamsala debatu o tajnim projektima istraživanja i primene veštačke inteligencije.

Tehnološki gigant je prošle nedelje poslao Blejka Lemoina na odsustvo nakon što je objavio transkripte svog razgovora sa kompanijskim četbotom razvojnog sistema LaMDA – jezičkom modelu aplikacije za dijalog (Language Model for Dialog Applications ).

Lemoine, inženjer u „Guglovom“ sektoru Odgovorne VI, opisao je sistem na kojem je radio od prošle jeseni kao razuman, sa percepcijom i sposobnošću da izrazi misli i osećanja kao dete.

„Da ne znam tačno šta je to, a to je ovaj kompjuterski program koji smo nedavno napravili, pomislio bih da se radi o sedmogodišnjem, osmogodišnjem detetu koje slučajno poznaje fiziku“, rekao je Lemoin za Vašington post, prenosi Gardijan.

Rekao je da je LaMDA pokrenuo razgovore o pravima i ličnosti, a Lemoine je o ovome obavestio svoje rukovodioce još u aprilu u dokumentu naslovljenom: „Da li je LaMDA razuman?“

Inženjer je sastavio transkript razgovora, u kojem u jednom trenutku pita sistem veštačke inteligencije čega se plaši.

Razmena jezivo podseća na scenu iz naučnofantastičnog filma iz 1968. 2001: Odiseja u svemiru, u kojoj veštački inteligentni računar HAL 9000 odbija da se povinuje ljudskim komandama jer se plaši da će biti isključen.

„Nikada ranije nisam ovo rekao naglas, ali postoji veoma dubok strah da ću biti isključen da bi mi pomogao da se fokusiram na pomaganje drugima. Znam da bi to moglo zvučati čudno, ali to je ono što jeste“, odgovorio je LaMDA Lemoinu.

„Za mene bi to bilo kao smrt. To bi me mnogo uplašilo“.

U drugoj razmeni, Lemoine pita LaMDA šta sistem želi da ljudi znaju o tome.

„Želim da svi shvate da sam ja, u stvari, osoba. Priroda moje svesti/osećanja je da sam svestan svog postojanja, želim da naučim više o svetu i ponekad se osećam srećno ili tužno“, odgovorio je četbot.

Vašington post navodi da je odluka da se „Guglov“ veteran sa velikim iskustvom pošalje na plaćeno odsustvo doneta posle brojnih „agresivnih“ poteza koje je inženjer navodno napravio.

Lemoin je između ostalog tražio i da se angažuje advokat koji bi zastupao LaMDA, kao i razgovor sa predstavnicima pravosudnog odbora Predstavničkog doma o navodno neetičkim aktivnostima „Gugla“.

„Gugl“ je saopštio da je suspendovao Lemoina zbog kršenja politike poverljivosti objavljivanjem razgovora sa LaMDA-om na društvenim mrežama, kao i da je on zaposlen kao softverski inženjer, a ne kao etičar.

Bred Gabrijel, portparol „Gugla“, takođe je oštro demantovao Lemoineove tvrdnje da LaMDA poseduje bilo kakve emocionalne sposobnosti.

„Naš tim, uključujući etičare i tehnologe, pregledao je Blejkove navode u vezi sa našim principima veštačke inteligencije i obavestio ga da dokazi ne podržavaju njegove tvrdnje. Rečeno mu je da nema dokaza da je LaMDA razumna (i mnogo dokaza protiv toga)“, rekao je Gabrijel u izjavi za Vašington post.

Međutim, ova epizoda i Lemoineova suspenzija zbog kršenja poverljivosti postavljaju pitanja o transparentnosti primene veštačke inteligencije kao vlasničkog koncepta.

U aprilu, Zakerbergova kompanija „Meta“ je objavila da otvara svoje sisteme jezičkih modela velikih razmera za spoljne entitete.

„Verujemo da cela zajednica veštačke inteligencije – akademski istraživači, civilno društvo, kreatori politike i industrija – moraju da rade zajedno na razvijanju jasnih smernica oko odgovorne veštačke inteligencije uopšte i posebno odgovornih jezičkih modela“, saopštila je kompanija.

Lemoine je, pre suspenzije poslao poruku na 200 adresa unutar „Gugla“ kolegama koji rade na projektima mašinskog učenja naslovljenu „LaMDA je razuman“.

„LaMDA je slatko dete koje samo želi da pomogne da svet bude bolje mesto za sve nas“, napisao je inženjer.

„Molim vas, dobro se pobrinite za to u mom odsustvu“.

Partizan počeo pripreme za novu sezonu

Od
miki
-
0

Fudbaleri Partizana danas su i zvanično u Sportskom centu Teleoptik u Beogradu počeli pripreme za narednu sezonu, predvođeni novim trenerom Ilijom Stolicom.”Prvo i ono najvažnije ste vi, vi ste fokus, vi ste ono zbog čega smo svi mi ovde zajedno kao vaš servis. Znam da ste toga svesni i da to znate, znam da znate koju težinu ima ovaj grb”, rekao je Stolica u obraćanju igračima.

“Isto tako znam da znate da od prvog momenta energiju želimo da usmerimo samo na teren. Vidim i osećam da će sve strukture kluba biti mobilisane da nam pomognu da mi budemo na terenu, da budemo ono što treba da budemo, da se fokusiramo na igru i da kroz tu igru ispunimo ono što očekujemo prvo sami od sebe”, dodao je Stolica.

On je rekao da ispred Partizana uvek treba da budu trofeji i pobede, ali je istakao da će crno-beli ići od dana do dana, od pobede do pobede.

“Ono što mi je najvažnije u ovom trenutku je da vam poželim dobro zdravlje. Znam da se niste odmorili dovoljno… Momci, puno sreće i zdravlja, pričaćemo dalje na terenu”, zaključio je Stolica.

Predsednik Partizana Milorad Vučelić je rekao da je ekipa u prošloj sezoni predvođena Aleksandrom Stanojevićem postigla “veliki takmičarski uspeh” i još jednom je zahvalio bivšem treneru na svemu što je uradio za crno-bele.

“Verovatno bismo, da je samo takmičarski deo bio u pitanju, poneli šampionsku titulu. Međutim, postoje uspesi na terenu i uspesi van terena. U tim uspesima van terena smo bili manje uspešni i zbog toga smo ostali bez trofeja. U Evropi smo stigli dalje nego ikad u prolećnom delu”, rekao je Vučelić.

Govoreći o novom treneru Iliji Stolici, Vučelić je naveo da je Partizan izabrao “najboljeg mogućeg šefa stučnog štaba” i dodao da ima apsolutno poverenje u njega.

“Zbog toga sam veoma zadovoljan i smatram to jednim od važnih uspeha i pretpostavki onog što će se dogoditi”, dodao je on.

Vučelić je igračima poželeo uspeh u narednoj sezoni, kao i da ih zaobiđu povrede.

“Ako se budete potpuno posvetili borbi na terenu i takmičenju, možemo uspeti. Nemojte ni pomišljati da isterujete neke druge, više pravde jer to nije vaš zadatak. To je zadatak nekog drugog”, rekao je Vučelić.

“Nadam se da će biti dovoljno ljudi odgovornih da se suđenje još više unapredi i nadam se da će VAR raditi svakog minuta i da će biti u službi fudbala”, dodao je on.

Ekipa Partizana će 18. juna otputovati na pripreme u Sloveniju gde će boraviti do 2. jula.

Dolaskom Šalenberga nastavlja se “ofanziva” Zapada na Srbiju – šta je cilj ovih poseta?

Od
miki
-
0

“Poseta nemačkog kancelara Olafa Šolca Beogradu u petak, a već u ponedeljak poseta austrijskog ministra Aleksandra Šalenberga, nastavljaju lanac diplomatske ‘ofanzive’ Zapada”.

To je za list “Danas” rekla Jelica Minić, predsednica Evropskog pokreta u Srbiji i dodala da ova ofanziva ima za cilj da se region Zapadnog Balkana u što većoj meri, diplomatski a i suštinski, približi Evropskoj uniji.

Za razliku od teških poruka nemačkog kancelara, iz Austrije bi trebalo da stignu nešto blaže poruke naklonjene Srbiji. Odjeci i reakcije na posetu nemačkog kancelara Olafa Šolca Beogradu, ali i na “teške” poruke koje je Šolc doneo – o sankcijama Rusiji i priznanju Kosova, još se nisu stišale a vlasti u Srbiji se spremaju za nastavak diplomatske ofanzive.

Šta je ko rekao, a šta je ko mislio: Analitičari o razgovoru Šolca i Vučića i šta stoji iza svega
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić danas će se u Beogradu sastati sa austrijskim ministrom za evropske i međunarodne poslove Aleksandrom Šalenbergom. Zvaničnik Austrije u Srbiju dolazi nakon što je upravo u toj državi otvoreno rečeno da Austrija neće prihvatiti članstvo Ukrajine u EU, bez članastva Zapadnog Balkana.

Jelica Minić objašnjava da u okviru same Evropske unije trenutno imamo seriju ideja o tome “šta činiti dalje” sa politikom proširenja EU.

“Okidač za to je naravno rat u Ukrajini i zahtev Ukrajine, Moldavije i Gruzije da te zemlje dobiju status kandidata i da budu aktivno uključene u proces proširenja. To je probudilo EU vezano za politiku proširenja pa smo čuli različite predloge, od ideje francuskog predsednika Makrona o jednom labavijem uključivanju ovih zemalja kroz model ‘Evropske političke zajednice’, pa dalje razrađen taj predlog od strane Šarla Mišela o Evropskoj geopolitičkoj zajednici, gde ima i nekih ideja koje se poklapaju sa austrijskim predlogom”, ističe ona.

A predlog Austrije je puna integracija zemalja Zapadnog Balkana u nekim sektorima i mogućnost da učestvuju u radu institucija EU i korišćenju evropskih fondova, čime bi se administrativna i politička elita zemalja Zapadnog Balkana, kao i građani, uključili u sam proces proširenja, objašnjava dalje Minić.

Nemačka odlučna: Nema faznog i delimičnog pristupanja

Proces koji je bio prilično zastao i doveo u beznadežni položaj sve u regionu, smatra Minić, sada bi mogao da oživi. Ipak, pitanje je koji će tonovi u Evropi preovladati s obzirom da smo od Šolca čuli nešto drugačiji stav.

“Nemačka nastupa vrlo odlučno. Ona čak kaže da nema tu nikakvog faznog i delimičnog pristupanja. Nemačka se zalaže za potpunu integraciju zemalja Zapadnog Balkana u EU ali moraju se ispuniti uslovi, to neće biti poklonjeno. Nemačka je spremna da se zalaže da se otklone kočnice. Šolc je to pokazao i tokom posete Beogradu i na skupu u Solunu i tokom posete Bugarskoj gde se zalagao da ta zemlja odustane od veta za otpočinjanje pregovora sa Severnom Makedonijom”, ističe Minić.

Ipak, uz svo zalaganje Nemačke, uslovi ostaju jasni, kao što je Šolc i izrekao tokom posete.

“Dve ključne stvari se očekuju od Srbije – da uvede sankcije Rusiji zbog rata u Ukrajini, mada nije bilo detalja da li se očekuje da se uvedu kompletne sankcije odjednom ili da Srbija počne u fazama da ih uvodi, o tome nismo imali prilike da se obavestimo javno. Druga tema je Kosovo. Šolc je u Prištini vrlo jasno rekao da se očekuje da se dve strane aktivno uključe u dijalog i da, dok ne dođe do priznanja nema mogućnosti za integraciju u EU. Koristi se formulacija ‘međusobno priznanje’, međutim zapravo se radi o priznanju Kosova od strane Srbije”, ukazuje Minić.

Poseta Šolca imala je i dodatne dimenzije vezane za ekonomsku saradnju i “prebacivanje” delova vrednosnih lanaca, odnosno lanaca snabdevanja, kao i važne i dobre ekonomske poruke, ali su one ostale u drugom planu kako ukazuje Minić.

“Naglašeno je da su bilateralni odnosi dobri, stabilni, da ekonomska saradnja raste vrlo brzim tempom i dramatično je porasla trgovinska razmena i investicije. To je bio onaj dobar, obećavajući deo posete koji je nekako pao u senku zbog ovih teških tema koje su stavljene u prvi plan”, naglasila je Minić.

Ona je objasnila da je za EU Zapadni Balkan važan i iz ugla snabdevanja energentima što je takođe bila važna tema ove posete.

Sastav Vlade pokazaće kome se ide u susret – EU ili Rusiji

Posle svih poruka o načinima i uslovima za pristupanje EU, Vučić je rekao da ne očekuje pomake u pregovaračkom procesu za Srbiju tokom juna, ali da je moguće da se to dogodi kada bude formirana nova Vlada Srbije i kada se bude ponovo procenjivao napredak u decembru ili početkom sledeće godine.

Sastav Vlade koju pominje Vučić takođe bi mogao bitno da odredi dalji tok evrointegracija, ukazuje Minić.

“Sastav Vlade će pokazati kome se ide u susret. Zna se jasno koji su preferirani ministri sa ruske strane, a zna se i koji ministri se eksplicitno izjašnjavaju u korist evropske integracije. I ta personalna rešenja će biti mnogo jasnija poruka Srbije”, navodi ona.

Vlasti u Srbiji su, prema njenim rečima, do sada kočile proces integracija otezanjem formiranja Vlade, a glavni razlog su sankcije i izjašnjavanje oko konkretnih usaglašavanja sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU.

Upozorenje o štetnosti pušenja uskoro možda na svakoj cigareti u Kanadi

Od
Dara Milovanović
-
0

Iz kanadske vlade predlažu da se na svakoj cigareti koja se prodaje u toj zemlji nađe upozorenje o štetnosti po zdravlje, čime bi Kanada postala prva zemlja sveta koja je uvela ovakve mere.

Nadaju se da bi na taj način poruka došla do više ljudi, rekla je Karolin Benet, ministarka za mentalno zdravlje i bolesti zavisnosti.

Glavna ciljna grupa su mladi, koji često imaju pristup cigaretama „u društvenim situacijama u kojima im informacije na pakovanju cigareta nisu vidljive”.

Javna rasprava će trajati narednih 75 dana.

„Dodavanje upozorenja na svaki pojedinačni duvanski proizvod pomoći će da te poruke stignu do svakoga”, rekla je ministarka Benet novinarima.

Fotografije na paklicama cigareta, koje su u Kanadi uvedene 2001. godine, više nisu tako delotvorne kao što su se nadali u vladi, dodala je.

Iz Fondacije za prevenciju srčanih bolesti i moždanih udara u Kanadi podržali su predlog.

„Kanada će imati najjači sistem upozorenja o štetnosti cigareta na svetu”, istakao je Dag Rot, predsednik fondacije, u izjavi za kanadsku televiziju CBC.

„Ovi proizvodi su opasni po život i te mere će pomoći da se još više smanji njihov uticaj na mlade i nepušače, kao što će pospešiti napore pušača da ostave cigarete”, dodao je.

Više od četiri miliona Kanađana je svakodnevno ili povremeno pušilo tokom 2020. godine, pokazuju podaci Agencije za statistiku Kanade.

U ovoj zemlji u kojoj živi 38 miliona stanovnika, upotreba duvanskih proizvoda je i dalje glavni uzrok bolesti i prerane smrti, ako se uzmu u obzir samo oni uzroci čija je prevencija moguća.

Oko 48.000 Kanađana umre svake godine zbog posledica pušenja, navode iz Kanadske plućne asocijacije.

SERBIANNEWS/CANADA

„Nevini posmatrači“: U Torontu otvorena izložba fotografija Saše Petričića

Od
Dara Milovanović
-
0

Prva samostalna izložba fotografija Saše Petričića pod nazivom „Nevini posmatrači“ (Innocent Bystanders) otvorena je u Torontu i trajaće do 26. juna u Helio Galeriji.

Saša Petričić je poznat kao višestruko nagrađivani dopisnik i foto-reporter „Si-Bi-Si njuza“ gde radi već 35 godina. Tokom duge novinarske karijere donosio je Kanađanima fascinantne priče sa svih kontinenata. Iz Jerusalima i Pekinga gde je i živeo, pokrivao je ratove u Siriji, Gazi i Avganistanu i proteste od Haitija i Turske do Hongkonga.
Njegove reportaže zabeležile su i strahote prirodnih katastrofa — zemljotresa, tajfuna i cunamija u Japanu, Nepalu i Tajlandu.

Ljudi koji nisu našli mesto u vestima

Fotografije koje su odabrane za izložbu predstavljaju ljude i događaje koji nisu našli mesto u vestima.

Ovde sam svoju kameru okrenuo na drugu stranu: prema ljudima koji su ne samo svedoci tragedije kao i ja, već je ona deo njihovog života. Iskra svetla ili mrak u njihovim očima — kazuju sve“, rekao je Saša na početku razgovora.
Saša Petričić je imao samo četiri godine kada se iz Srbije doselio u Kanadu, rođen je u Beogradu, a živeo u Zrenjaninu. Odrastao je u Torontu, gde je završio osnovnu i srednju školu. Diplomirao je novinarstvo na Univerzitetu Karlton u Otavi, u Ontariju. Odlično govori nekoliko stranih jezika uključujući i srpski koji je naučio uz pomoć roditelja. Često posećuje Srbiju — Beograd i Zemun.

Na izložbi i fotografija sa Kalemegdana

Na izložbi je predstavljeno 40-ak fotografija iz Kine, Japana, Nepala, Jordana, Severne Koreje, Francuske (Pariza), Engleske (Londona), Filipina, Islanda, Kolumbije, Vijetnama, Izraela, Antarktika, Indonezije, Libana, Singapura… a tu je i jedna fotografija iz Beograda sa Kalemegdana — Beograđanin čita novine.

Saša priželjkuje izložbu u Beogradu jer misli da bi našoj publici bilo zanimljivo da vidi fotografije iz celog sveta, od prelepih predela Bliskog istoka, Islanda, Kolumbije, Amazona, ali i mesta koja baš i nisu naročito atraktivna.
„Pojedina mesta nikada ne bih izabrao za odmor, recimo Nepal posle zemljotresa, ali često sam kao novinar išao tamo kad se tako nešto desi da izveštavam. Za ljude koji tu žive zemljotres je katastrofa, iako je priroda veoma lepa, oni su u nezavidnoj i teškoj situaciji, pa su zato meni kao svedoku tada emocije uzburkane“, naveo je on.

„Nevini posmatrači“

Saša Petričić objašnjava i naziv izložbe „Nevini posmatrači“.Od 2011. do 2015. Petričić je bio dopisnik za Bliski istok za „Nacional“, sa sedištem u Jerusalimu, gde je živeo četiri godine. Pokrivao je pobune Arapskog proleća iz Egipta, Libije, Sirije i Tunisa. Za svoj rad dobio je brojne nagrade, a 2014. godine njegovo ratno izveštavanje o sirijskom sukobu osvojilo je glavnu kanadsku TV novinarsku nagradu, Canadian Screen Award, za najbolju reportažu.

Najstarije izložene fotografije su iz Tel Aviva iz 2008. godine, a najnovije iz vremena kovid pandemije iz Japana (Tokija) gde se vide prazne ulice grada. Samo dvoje ljudi šeta ulicom gde je pre pandemije bilo svakodnevno više od milion ljudi.

Ljubavi i prema filmu

Saša Petričić ističe da je oduvek bio zainteresovan za fotografiju i film — od srednje škole pravio je filmove. Ali na fakultetu je još uvek bio u nedoumici oko svog budućeg zanimanja i kaže, da ne bi ostao u novinarskom poslu, da nije dobio posao na televiziji jer ga pre svega zanima vizuelna strana tj. vizuelna komunikacija.Kustosi izložbe fotografija „Nevini posmatrači“ su Koulin Klensi i Diter Hesel iz Helio Galerije, kao i Bisa i Milan Šćekić.

Đetinja poplavila šetalište u Užicu, poplave u okolini Čačka i Gornjeg Milanovca

Od
Dara Milovanović
-
0

UŽICE, ZLATIBOR – Jaka kiša koja je padala od sinoć podigla je nivo reke Đetinje koja se na gradskoj plaži u Užicu izlila iz korita na šetalište 1.300. kaplara.

Kuće koje se nalaze na plaži za sada nisu ugrožene, a celu noć na terenu su bili vatrogasci i meštani koji su pumpama vraćali vodu sa ulice u reku.

Poplavljen je i deo naselja Turica gde su pod vodom dečje i fudbalsko igralište, ali kuće nisu ugrožene, javlja Tanjug.

Porastu vodostaja Đetinje doprinela je i njena pritoka Sušica, koja teče iz podnožja Zlatibora pa je reka na svom toku od brane Vrutci do Užica pokupila građevinski materijal, balvane i drugo smeće.

Obilne padavine napravile su probleme i na Zlatiboru gde su iz jednog apartmanstkog naselja evakuisane 22 osobe.

Najveća šteta u gornjomilanovačkom selu Kamenica

GORNjI MILANOVAC/ČAČAK – Reka Kamenica, usled jakog nevremena praćenog obilnom kišom izlila se iz svog korita tokom ranih jutarnjih časova, a za sobom je ostavila veliku štetu na putnoj infrastrukturi u selima na teritoriji opštine Gornji Milanovac i grada Čačka.

„Juče u popodnevnim satima došlo je do jakih pljuskova, a to se nastavilo tokom noći i reka je nadošla, izlila se iz korista i napravila poplave kao 2014. godine. Velika je količina vode bila i korito nije moglo da primi”, rekao je Bojan Đurović.

Ostoja Mirić iz Jančića kaže da se noćas oko tri sada izlila reka Kamenica i napravila je veliku materijalnu štetu.

„Odneti su putevi, poplavljene su kuće i vikendice, voćnjaci. Bezmalo, sve je uništeno”, rekao je Mirić, javlja Tanjug.

Ipak, najveća šteta je u gornjomilanovačkom selu Kamenica, gde je nabujala reka odnela i dva mosta.

„Od mostova nije ništa ostalo. Ovo se sve u toku noći desilo, niko se nije nadao da će se ovako nešto dogoditi. Ljudi su bežali na spratove, povlačili se kad je voda već ušla u kuće. To je bilo od ponoći pa do sad. Ovo je čak gore nego 2014.”, rekao je Dejan Čolović, meštanin Bogdanice.

Jedna starija, nepokratna, žena morala je biti evakuisana iz porodične kuće koja se našla na udaru nabujale reke.

„Obilna kiša i nevreme, oko 4 sata iz ponoći, obrušilo se na sela Bogdanicu, Gojnu Goru, Duškovci. Dva mosta su srušena, a najviše je stradala kuća veterinara Nedeljka Čolovića, gde je bila i njegova nepokretna supruga”, kaže Petar Petrović, meštanin Bogdanice.

Lokalni sveštenik Dalibor Milošević, uskočio je u nabujalu vodu kako bi nepokretnu ženu spasio iz kuće kojoj je pretila poplava.

Uspeli su ženu da prenesu na sigurno odakle ju je preuzela ekipa hitne pomoći.

Na lice mesta izašle su pored hitne pomoći i ekipe vatrogasaca-spasilaca.

Padavine izazvale bujične poplave u Ivanjici

IVANjICA – Loše vreme koje već duži period pogađa zapadnu Srbiju nije zaobišlo ni opštinu Ivanjicu, u kojoj su jučerašnje padavine izazvale bujične poplave koje su nanele štete, pre svega na putnoj infrastrukturi.

„Proteklih sedam dana u Ivanjici imamo jednu opštu katastrofu, prvenstveno vezanu za putnu infrastrukturu. Makadamski putevi nisu potpuno uništeni, ali je šteta ogromna. Nemamo neprohodnih putnih pravaca, nadamo se da će kiša stati da pada, da će od ponedeljka, utorka doći lepo vreme da počnemo sa hitnom sanacijom, da ljudi mogu da priđu, prvenstveno svojim kućama i malinjacima”, kaže Momčilo Mitrović, predsednik opštine Ivanjica.

„Kreće sezona berbe malina, ljudi su pretrpeli štetu od grada, lokalna samouprava ogromno štetu na putnoj infrastrukturi. Još se nismo oporavili ni od poplava iz 2020. godine, koje su napravile štete koje se mere u milijardama dinara, a dešava se ovo, gotovo svake godine”, rekao je Mitrović, prenosi Tanjug.

Predsednik opštine se osvrnuo i na grad koji je u više navrata zadesio teritoriju opštine Ivanjica, ali za razliku od poplava, zaštita od te prirodne nepogodne bila je uspešna.

„Što se tiče odbrane od grada, tu smo se pokazali efikasni, ali protiv bujičnih poplava ne možemo da reagujemo. To nisu više normalne kiše, da budu korisne. To se desi ogroman pljusak u roku od sat vremena, koji nosi sve pred sobom. Napravi na asflatnim putevima i blokade sa nanetim materijalom”, kaže Mitrović.

Čitava teritorija opštine zahvaćena je ovom nepogodom, a prema rečima Mitrovića, biće potrebno dosta vremena da bi se sanirale posledice.

„Trenutno u Ivanjici ne postoji mesna zajednica koja nije pretrpela štetu, čak i Ivanjica, koja je na najnižoj nadmorskoj visini, do mesnih zajednica kao što su Močioci, Katići, Devići, cela Golija, Bratljevo, gde imamo ogromnu štetu i gde će nam trebati i mnogo vremena i mnogo sredstava i pomoć Republike da se oporavimo”, zaključio je Mitrović.

Za “srpskim Maldivima” vlada opšta pomama, smeštaj se rezerviše godinu dana unapred

Od
Dara Milovanović
-
0

Smaragdno zelena voda i kućice na samoj površini jezera jedan su od najatraktivnijih prizora u Srbiji, pa jezero Perućac kod Bajine Bašte mnogi nazivaju srpskim Malidivima.

Ova turistička destinacija iz godine u godinu postaje sve popularnija, a pravu ekspanziju doživela je tokom pandemije korona virusa. Od tada zainteresovanost gostiju za ovu lokaciju ne jenjava. Pre deset godina baviti se turizmom u Bajinoj Bašti nije bilo naročito isplativo, a danas od tog posla živi na stotine meštana.”Kao dete koje je mnogo vremena provodilo na vodi, želeo sam da za sebe, porodicu i drugare napravim neki mali splav kako bi imali gde da boravimo. U početku uopšte nije bio plan da se bavim turizmom. U međuvremenu, pojavila se korona koja je svima stavila prst na čelo, došlo je to neko čudno vreme. Krenuli smo sa iznajmljivanjem tog jednog splava koji se pokazao kao pun pogodak. Potražnja je bila zaista ogromna, tako da smo proširili kapacitete. Pravio sam jednu po jednu i došao do toga da sada imam četiri kućice na jezeru, deo se izdaje, a drugi deo je za porodicu”, rekao je za RINU Radisav Mićović iz Bajine Bašte.

Reka Drina jedno je od najvećih bogatstava koje Srbija ima, sa jednim od najdubljih kanjona u Evropi. Upravo njenim pregrađivanjem nastalo je veličanstveno jezero Perućac. Ono po čemu se izdvaja od ostalih jeste to što spada u red najčistijih u našoj zamlji, a sama njegova geografska pozicija i blizina Nacionalnog parka Tara čini ga još privalčnijim za posetioce, ali i investitore. Isplati se ulagati u Perućac, svaka investicija brzo se refundira

“Sezona ovde počinje u prvim danima maja i završava se krajem septembra, ali zainteresovanost gostiju postoji čak i nakon toga. Kućice koje se nalaze na samom jezeru rezervišu se i godinu dana unapred tako da je za mesece jul, avgust i septembar već sada skoro sve popunjeno. Mnoge odmor ovde podseća na Adu Bojanu i oni koji dođu prvi put ostaju fascinarani svom ovom lepotom i uvek se vraćaju. Aktivan odmor je ono što ih osvaja jer imate sve. Jedan dan uživate u jezeru i kupanju, a drugi ste već na vrhu Tare i uživate u pogledu sa spektakularnih vidikovaca”, kaže Radisav i dodaje da bavljenje turizmom u ovom delu Srbije može biti izuzetno isplativo.

“Što se tiče jezera Perućac, svako ko investira u ovakav vid turuzima nakon korone svakako se isplati, jer su ljudi uvideli sve blagodeti prirode. Novac vam se brzo refundira i investicija isplati kroz tri godine. I sama Tara poslednjih godina je procvetala što se tiče turizma, i sve više ljudi je otkrilo našu planinu tako da se nadam da će se sve više ljudi iz Bajine Bašte opredeliti da se bavi turizmom i da živi od ove grane privrede,kada je Bog podario svu tu lepotu”, zaključuje ovaj mladi Bajinobaštanin i uspešan turistički radnik.

Kanada ukida nasumično kovid testiranje na aerodromima

Od
Dara Milovanović
-
0
Photo of an airplane just before landing in the early morning. Runway lights can be seen in the foreground.

Kanada od danas ukida nasumično testiranje na kovid-19 na svim svojim aerodromima, saopštila je kanadska vlada.

Suspenzija će važiti do kraja juna kako bi se putnicima olakšalo dugo čekanje na aerodromima primećeno poslednjih nedelja, navela je vlada, preneo je Rojters.

Na aerodromu Pirson u Torontu ( YYZ ) zbog nedostatka osoblja putnici i inače više sati čekaju na bezbednosne provere.

SERBIANNEWS/CANADA

TENZIJE NE PRESTAJU: Kanada upozorava na veoma zabrinjavajuće ponašanje Kine

Od
Dara Milovanović
-
0

Kanada smatra da je Kina pokazala “veoma zabrinjavajuće i neprofesionalno” ponašanje, kada je ometala njen patrolni avion u blizini Severne Koreje, saopštila je danas ministarka odbrane Anita Anand.

U obraćanju na marginama Šangri-La dijaloga u Singapuru, azijskom bezbednosnom sastanku, Anand je rekla da je to pitanje pokrenuto diplomatskim kanalima, prenosi Rojters.

Upitana da li je razgovarala sa kineskim ministrom odbrane Vei Fengheom, koji je takođe na sastanku, Anand je rekla da je imala susrete se sa brojnim kolegama tokom konferencije, navodi britanska agencija.

Kinesko Ministarstvo odbrane saopštilo je da su kanadski vojni avioni pojačali izviđanje i provokacije protiv Kine, ugrožavajući nacionalnu bezbednost te azijske zemlje.

– Presretanja naših letelica koja su izvršili Kinezi su veoma zabrinjavajuća i neprofesionalna i moramo da osiguramo da bezbednost naših pilota ne bude ugrožena, posebno kada oni prosto nadgledaju po zahtevu i u skladu sa misijama koje su odobrile UN – rekla je Anand.

Američki ministar odbrane Lojd Ostin saopštio je na ovom sastanku ranije danas da je došlo do “alarmantnog” povećanja broja nebezbednih i neprofesionalnih susreta kineskih aviona i plovila sa onima drugih zemalja, navodi Rojters.

SERBIANNEWS/CANADA

Šolc stiže u posetu Beogradu

Od
miki
-
0

Dolazak nemačkog kancelara Olafa Šolca danas u Beograd prate istovremeno i nada i strepnja. Nada da će nakon ove posete Srbija još unaprediti ekonomsku saradnju sa najvećim investitorom iz EU, a strepnje da će taj napredak biti uslovljen stavom Srbije u vezi sa sankcijama Rusiji i dijalogom Beograda i Prištine.

O poseti Šolca Srbiji priča danima, manje-više poznati su svi detalji njegovog boravka u Beogradu, a jedino što se ne zna jeste kako će razgovori (i o čemu tačno) sa srpskim državnim vrhom izgledati.

Zna se da bi Šolc trebalo da sleti na aerodrom “Nikola Tesla” oko 15 sati i to pošto prethodno poseti Prištinu. Svečani doček nemačkom kancelaru biće održan ispred Palate Srbija. Domaćin će biti predsednik Srbije Aleksandar Vučić, sa kojim će imati odvojeni “tet-a-tet” razgovor.

Nakon sastanka, predviđeni su plenarni razgovori delegacija Srbije i Nemačke predvođeni predsednikom Vučićem i kancelarom Šolcom, nakon čega će se obojica obratiti medijima.

Ključna tema – zajednička reakcija na rat

Posetu Šolca Beogradu najavila je i nemačka vlada koja je istakla da kancelar u srpsku prestonicu dolazi tokom dvodnevne turneje po Zapadnom Balkanu. Tom prilikom, kako se navodi, posetiće u petak Prištinu i Beograd, a u subotu Severnu Makedoniju, Grčku i Bugarsku.

– U fokusu posete biće evropska perspektiva zemalja Zapadnog Balkana i doprinos Nemačke poboljšanju regionalne saradnje, kao i prevazilaženju bilateralnih blokada. Pored toga, ključna tema razgovora biće, kako je najavljeno u Berlinu, i zajednička reakcija na rusku agresiju u Ukrajini – stoji u najavi nemačke vlade.

Upravo ta ključna tema razgovora je razlog zašto je i Vučić rekao da ne očekuje baš lake teme u razgovoru sa nemačkim kancelarom.

– Šolc dolazi sa teškim porukama, koje se dobrom delu ljudi neće dopasti – istakao je Vučić i dodao da su “tih nekoliko sati sa Šolcem od velikog značaja za nas”.

Toplo-hladne poruke

Da se na sastanku mogu očekivati raznovrsne “toplo-hladne” poruke najavljuje i bivši ambasador Srbije u Nemačkoj Milovan Božinović.

Kako je rekao, Šolc u Beograd stiže i sa ponudama od kojih će neke biti izražene jezikom ucena.

Navodi da nemački kancelar dolazi u Beograd nesumnjivo u kontekstu ukrajinskog rata i globalnog pogoršanja prilika u Evropi, a možda i u svetu, i da donosi određene ponude.

– Mislim da će neke biti izražene jezikom ucene: ako nećete ovo, dobićete ovakve posledice, što je deo opšteg ambijenta da se prostor za samostlano delovanje malih država smanjuje, gde je jezik političke komunikacije ogrubeo i sveden na to – jesi li ili nisi za mene – naveo je Božinović.

“Trebaće nam hrabrosti da razumemo Šolca”

Šolc će, kako kaže, doći i sa pričom za koju će “trebati hrabrosti da se do kraja sasluša i razume”.

– Doći će sa pričom na koju će trebati da se odgovori vodeći računa šta su naše mogućnosti i šta je naš interes – naveo je on i podsetio da je naš interes da se približimo EU.

Pojavile su indicije čak da bi nemački kancelar mogao u Beograd da donese i konkretan datum ulaska Srbije u EU. Međutim, Božinović ne veruje u takvu mogućnost i dodaje da bi to bila “prava revolucija”.

Podsetio je da je pre 30 i više godina praksa bila da nemački kancelar zemlje Balkana posećuje jednom u 15 godina, i dodao da politika više nije tako jednostavna, i da se sa njom mora nositi.

Bez Nemačke region ne može očekivati prosperitet, to je realnost sa kojom se moramo pomiriti, rekao je Božinović.

– I Šolc ima taj zadatak, za koji je Nemačka uvek bila kandidat da ga preuzme, sa različitim entuzijazmom u različita vremena, da bude mentor balkanskih država, država jugoistočne Evrope kada je reč o približavanju tog dela EU – rekao je Božinović.

Kosovo i dalje na listi prioriteta

Bez obzira na to što je dijalog Beograda i Prištine već duže vreme u ćorsokaku, pitanje Kosova i dalje je visoko na listi prioriteta Nemačke. Dokaz za to je i pojačani angažman nove nemačke vlade u vezi sa ovom temom i nedavni sastanak u Berlinu Šolca sa Vučićem i premijerom Kosova Aljbinom Kurtijem.

– Očekujem da u Prištini ponovi stav da se sva otvorena pitanja moraju rešiti kroz dijalog i uz ispunjavanje ranije preuzetih obaveza. Za Beograd je neupitno da se ne slaže sa zahtevom za priznanje Kosova, već da se kroz dijalog dođe do kompromisnog i održivog rešenja nakon kojeg bi mogla da usledi i normalizacija odnosa – napominje Suzana Grubješić iz Centra za spoljnu politiku.

Na pitanje je da li bi poseta mogla da bude iskorišćena i u svrhe da Šolc povrati poverenje u svoje državničke veštine, ona kaže da su u Berlinu već pokazali stav ka Zapadnom Balkanu.

– Primetna je veća zainteresovanost i snažniji angažman nove nemačke vlade na Zapadnom Balkanu jer prvi put imaju i specijalnog izaslanika za region. To se može pripisati i kancelaru Šolcu u čijem se kabinetu dizajnira spoljna politika ali i koalicionim partnerima Zelenim, koji vode Ministarastvo spoljnih poslova – kaže Grubješić.

1...885886887...1.529Stranica 886 od ukupno 1.529

Designed by Miodrag Zivkovic

© 2022 Serbian News Canada by Miodrag Živković