Na 26. Juniorskoj balkanskoj matematičkoj olimpijadi održanoj u Sarajevu, šestočlana ekipa Srbije osvojila je jednu zlatnu i pet srebrnih medalja i u generalnom plasmanu zauzela drugo mesto, što je ekipno najbolji uspeh od 2006. godine.

Zlatnu medalju osvojio je Vojislav Andrić, učenik prvog razreda Matematičke gimnazije.

Srebrne medalje osvojili su – Nina Šušić, učenica šestog razreda osnovne škole “Vuk Karadžić” iz Beograda, Stefan Šebez, učenik osmog razreda gimnazije “Jovan Jovanović Zmaj” iz Novog Sada i učenici osmog razreda Matematičke gimnazije iz Beograda Vladimir Lukić, Vladan Milićević i Andrej Pešić.

Lideri ekipe bili su prof. dr Nenad Vulović sa Fakulteta pedagoških nauka Univerziteta u Kragujevcu i Srđan Stefanović sa Matematičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Ovogodišnji ciklus takmičenja iz matematike, kao i pripreme za Juniorsku balkansku matematičku olimpijadu organizovalo je Društvo matematičara Srbije uz podršku Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Za oko hiljadu radnika kragujevačkog “Fijata” dve ponude na stolu. Prva opcija je kontinuirani rad u naredna 24 meseca u jednoj od četiri “Stelantisove” fabrike u Evropi, a druga, koja važi samo za Slovačku, mogućnost da u naredne dve godine tri meseca rade, a mesec dana budu kod kuće, potvrdio je za RTS Saša Đorđević, predsednik Samostalnog sindikata kragujevačkog “Fijata” nakon današnjeg sastanka sa poslodavcem.

Precizirano je i da za obe ponude predviđaju ukupni bonus od 17.000 evra, zagarantovan posao po povratku u Kragujevac, kao i da porodice zaposlenih imaju zdravstveno osiguranje dok oni rade u inostranstvu.

Kako je dogovoreno, prijavljivanje zainteresovanih radnika “Fijata” za inostranstvo počinje u ponedeljak i trajaće do petka.

Podsetimo da je do sada oko 500 radnika proglašeno tehnološkim viškom i njima su isplaćene otpremnine od 790 evra po godini staža u “Fijatu”, a oni koji su radili i u “Zastavi” za taj period su dobili po 500 evra po godini.

Uz to, u kragujevačoj fabrici će tokom tranzicionog perioda, odnosno do početka proizvodnje novog električnog automobila tokom 2024. godine, ostati 500 zaposlenih, među kojima su i oni iz zaštićenih kategorija.

Sindikalci očekuju nastavak pregovora sa državom u ponedeljak.

U rezidenciji američkog ambasadora u Srbiji održana je proslava povodom predstojećeg 246. Dana nezavisnosti SAD, 4. jula. Ambasador Kristofer Hil poručio je da se raduje izgradnji dugotrajnih odnosa Srbije i SAD, zasnovanih na zajedničkim vrednostima i interesima.

„Želimo da budemo prijatelji, želimo da budemo partneri i, u zavisnosti od vaših opredeljenja u budućnosti, želimo da budemo saveznici“, rekao je Hil.

Naveo je da je činjenica da Atlantski okean ne razdvaja nego spaja dve zemlje.

„Dubina i širina naših odnosa može nas voditi da zajedno radimo sjajne stvari, ako dozvolimo sebi da budemo na visini zadatka, da budemo tolerantni prema onome u čemu se razlikujemo, da prosvećeno i otvorenog uma prevazilazimo predubeđenja iz prošlosti i, što je najbitnije, da gledamo napred“, rekao je Hil.

Hil je kazao da su SAD od 4. jula 1776. godine, kada je u Filadelfiji potpisana Deklaracija o nezavisnosti SAD, “pravile greške”, ali da “nema sumnje da su neke stvari uradile i kako valja”.

“Za milione ljudi na ovoj planeti mi smo u stvari postali svetionik slobode i ljudi u nama vide inspiraciju i izvor spokojstva i mudrosti, pa i rešavanja problema. Nije lako ispuniti takva očekivanja, niti smo mi baš izabrali tu ulogu”, naveo je Hil.

Na prijemu u rezidenciji američkog ambasadora u Beogradu bili su i premijerka Srbije Ana Brnabić, predsednik srpskog parlamenta Ivica Dačić, ministri u Vladi Srbije Nebojša Stefanović, Siniša Mali, Zorana Mihajlović, Jadranka Joksimović, Maja Gojković, Nenad Popović, Gordana Čomić i Novica Tončev, patrijarh Srpske pravoslavne crkve Porfirije i brojni političari vlasti i opozicije.

Predsednik Vlade Crne Gore Dritan Abazović izjavio je da je zadovoljan posetom Srbiji koju je ocenio kao reset i korak unapred nakon kontinuiteta “nategnutih odnosa”. Najavio je da će Temeljni ugovor sa Srpskom pravoslavnom crkvom biti potpisan u Crnoj Gori i naglasio da je za njegovu Vladu važno samo da sve verske zajednice imaju identičan tretman. Ističe da je položaj Srba u Crnoj Gori sada mnogo bolji i da je u Vladi dosta ministara koji se izjašnjavaju kao Srbi.

Premijer Crne Gore Dritan Abazović rekao je za RTS da je najbolja vest posle dvodnevne posete Srbiji, tokom koje je razgovarao sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, premijerkom Anom Brnabić i patrijarhom Porfirijem, to što su konstatovali da Crna Gora i Srbija ulaze u novu eru odnosa koji treba da budu mnogo bolji nego što su bili ranije.

„Neopravdano su bili opterećeni u prethodnom periodu. Došli smo do dva-tri konkretna rešenja vezano za platni promet. Krećemo sa platnim prometom, odnosno procedurom za rešavanje platnog prometa između dve države“, naveo je Abazović za RTS.

Ističe da su obezbedili i nesmetan izvoz hrane iz Srbije prema Crnoj Gori, čime će biti umanjena potencijalna kriza.

“U ekonomskom smislu imamo napredak vezano za razgovor oko nekih konkretnih projekata. Isto tako, jako je važno je da poslanici Skupštine Crne Gore neće više biti zadržavani na granici i taj režim će početi da dejstvuje od sutra”, kaže Abazović.

Ističe da je to mnogo lepih i pozitivnih vesti, ali da su ostala i neka pitanja koja ovom posetom nisu mogla biti rešena, ali koja su, kako kaže, na stolu i koja će, ako bude ovakve energije, sigurno biti rešena u narednom periodu.

Naglašava da je jako zadovoljan posetom, da je bila iznad očekivanja javnosti i da ni sam nije očekivao bolje rezultate.

“Ako hoćemo da budemo krajnje korektni, uvek može i bolje. Možda smo mogli još nešto da tretiramo, ali u 48 sati mislim da je zaista bilo dovoljno”, kaže Abazović.
Navodi da su otvorena još neke teme i da tek treba da se vidi da li će se kapitalizovati na pravi način.

“Mi bismo voleli da preko noći možemo sve da rešimo, ali ako imamo kontinuitet dosta nategnutih odnosa, po meni neopravdano, onda mislim da je ovo značajan korak unapred, više koraka unapred”, ističe Abazović.

“Ko će da ide u koju crkvu državu ne treba da interesuje”
Što se tiče Temeljnog ugovora koji Crna Gora treba da potpiše sa Srpskom pravoslavnom crkvom, a čiji je radni tekst objavljen neposredno pred posetu Srbiji, Abazović podseća da se na njemu u Crnoj Gori radi od 2012. godine.

“Bez obzira što i tamo postoje ljudi koji imaju kolektivnu amneziju, koja je produkt političkih interesa, a ne baš zaborava, radi se u kontinuitetu, radilo se 10 godina. Meni je žao što se to nije završilo u nekom prethodnom periodu, verovatno onda ne bismo danas razgovarali o ovome, ali 43. Vlada je odlučna da sva pitanja, a naročito ona koja značajnije opterećuju javnost, tretira odmah”, kaže Abazović.

Smatra da su tome pristupili na “jedan krajnje OK način”, sa vrlo dobrom komunikacijom sa Mitropolijom crnogorsko-primorskom i sa predstavnicima Srpske pravoslavne crkve.

“Imali smo radne grupe koje su na ekspertskom nivou dogovarale i usaglašavale tekst. Ono što je važno za Vladu Crne Gore jeste da ne ostanu nikakve dileme. Za nas je važno samo jedno – da sve bude u skladu sa Ustavom i zakonom i da sve verske zajednice imaju identičan tretman. Ko će da ide u koju crkvu, da li je religiozan ili je agnostik ili je ateista, to državu ne treba da interesuje. To je privatno pravo svakog pojedinca. Nas interesuje samo da svi ljudi i sve zajednice mogu da uživaju u svojim pravima. Naravno, to podrazumeva i određene obaveze”, ističe Abazović.
Kaže da su došli do teksta, da su radne grupe završile svoj deo posla, ali da tekst mora da ode na Komisiju za politički sistem, a nakon toga i na Vladu, kao i da prođe organe Srpske pravoslavne crkve.

“Mislim da nema više potreba za intervencijama, ali ako neko ponudi način da on bude još bolji u odnosu na ono kakav je sad, ne vidim ništa sporno”, ističe Abazović.

Na pitanje ima li za radni tekst ugovora podršku u Vladi i parlamentu i može li Vlada da padne zbog Temeljnog ugovora, Abazović kaže da politiku ne vodi na način na koji su neki navikli i da se bavi isključivo državnim interesom.

“Ako zbog državnog interesa treba da padne Vlada, neka padne. Ja lično mislim da neće pasti, ali ako neko misli da će premijer Crne Gore ili Vlada Crne Gore biti u službi određenih političkih struktura, nezavisno da li podržavaju Vladu ili su opozicija, na uštrb javnog interesa, to se neće desiti”, naglašava Abazović.
Kaže da ga ne uznemiravaju različiti glasovi u Crnoj Gori jer, kako tvrdi, u 99 odsto slučajeva nemaju problem sa tekstom, već žele da ostane otvoreno pitanje.

“To su ljudi koji žive u prošlosti. Oni ne žele da dozvole ni u Crnoj Gori ljudima napredak, ni u Srbiji ljudima napredak, ni u regionu napredak. Oni su kao zamrznuti u vremenu i mislim da je dobro da se iskoristi ovo sunce, koje je konačno obasjalo, da malo izađu i da se rastope u političkom smislu i da puste svima da idemo napred”, kaže Abazović.