MENISNC
Pretraga
18.4 C
Vancouver
Naslovna Blog Stranica 874

“Haos” na aerodromu u Torontu mogao bi se nastaviti do početka septembra, kaže bivši izvršni direktor Air Canada

Od
Dara Milovanović
-
0

Ekstremno dugo čekanje, koje utiče na dolaske i odlaske putnika na aerodromu Pearson u Torontu verovatno će se nastaviti do produženog vikenda u septembru, rekao je u sredu bivši izvršni direktor Air Canada.

“Haos, neurednost, nemoguće, teško”, su reči kojima je Duncan Dee opisao situaciju na najprometnijem aerodromu u Kanadi. 

“Nije to tamo onako, kako bi želeli da bude”, rekao je Dee za Metro Morning CBC radija.

U poslednja dva meseca, putnici u Pearson-u su se suočili s dugim redovima, kašnjenjima i otkazivanjima, za što neki okrivljuju nastavak ograničenja COVID-19 i nedostatak radne snage.

Dee kaže, iako je kanadski ministar saobraćaja Omar Alghabra obećao 400 novih službenika za proveru počevši od kraja juna, on sumnja da će to napraviti veliku razliku. 

“Što se tiče carinskih kašnjenja, dok se ne promene pravila iz ere pandemije, mrzim što kažem, ali mislim da će nas to mučiti celo leto”, rekao je Dee. 

“Stvari bi trebale postati malo lakše za one koji putuju nakon početka septembra. Tada počinju škole, tako da porodice neće moći toliko putovati.”

Alghabra je u sredu na Twitteru objavio da je kanadska uprava za sigurnost vazdušnog saobraćaja sada zaposlila 850 novih agenata širom Kanade. 

“Ovo će vam pomoći da brže prođete kroz sigurnost na putu do odredišta”, napisao je u tvitu. “Nastavićemo raditi na smanjenju vremena čekanja na aerodromima.”

Ovo je najveća sramota koju sam doživeo

Kašnjenja u Pearsonu privukla su dodatnu pažnju ove sedmice nakon što je bivši profesionalni hokejaš Ryan Whitney u ponedeljak na društvenim mrežama podelio svoju frustraciju nakon što je Air Canada otkazala letove i navodno imala minimalan broj zemaljskog osoblja za pomoć pogođenim putnicima.

“Ovo je najgori aerodrom na svetu, kažem vam da nema na svetu ovakvog aerodroma”, rekao je Whitney u videu objavljenom na Tviteru.

“Toliko sam šokiran ovim mestom, to je najveća sramota koju sam doživeo.”

Zabrinutost da će putnici izbegavati Kanadu

U međuvremenu, poslovni lideri Toronta održali su konferenciju za novinare prošlog meseca tokom koje su pozvali Ottawu da prekine višesatna kašnjenja u Pearsonu.

Oni su tokom te konferencije za novinare upozorili da će putnici svoja iskustva podeliti s ostatkom sveta i da bi to moglo negativno uticati na dolaske u srednjoročnom i dugoročnom periodu.

“Moja je briga da će ovaj loš prvi utisak sprečiti ljude da se vrate u Kanadu ili će priče o lošim iskustvima ovde na aerodromu u Torontu naterati putnike da umesto toga razmotre druge lokacije i destinacije”, rekao je Edwin Frizzell, generalni direktor Fairmont Royal York-a na konferenciji za novinare.

Drugi poslovni lider, Jan De Silva, predsednik i izvršni direktor odbora za trgovinu regije Toronto, rekao je: “Međunarodni putnici su primorani da čekaju i do tri sata, ponekad unutar aviona kojim su leteli, zbog dužeg vremena obrade od strane carinika.”

Dee kaže da će odustajanje od skrininga na COVID-19 “sigurno pomoći u rešavanju problema dolazaka” u Pearson. 

“Trenutno, prema aerodromima, potrebno je četiri puta duže da svaki putnik bude procesuiran kroz carinu, tako da ako uklonite te inspekcije iz ere pandemije, odmah ćete videti četverostruko smanjenje vremena potrebno je za obradu putnika – dakle 30 do možda 60 sekundi po putniku umesto dva do tri minuta po putniku sada. To je ogromna, ogromna ušteda”, rekao je. 

“Sa sigurnosne strane, članovi posade, vaše stjuardese i piloti bi trebali biti pregledani kao da su putnici koji tek dolaze s ulice. To je nešto što druge zemlje čak i ne rade, ali u Kanadi, mi to radimo” Predlažem da osobe koje upravljaju avionom u koje svi putnici poveravaju svoje živote, moraju biti pregledani i da im se treba proveravati stanje svaki put kada prođu kroz aerodrom”, dodao je Dee.

U maju je uprava aerodroma Toronta takođe pozvala Ottawu da hitno učini sledeće kako bi pomogla u ublažavanju situacije na aerodromu Pearson. Ovo su njihove preporuke:

  • Pojednostavite ili eliminišite dolazne zahteve javnog zdravlja na kanadskim aerodromima.

  • Eliminišite nasumična testiranja po dolasku sa kanadskih aerodroma i potražite drugačije opcije.

  • Investirajte u osoblje i tehnologiju državnih agencija kako biste postigli globalno konkurentne standarde nivoa usluga.

  • SERBIANNEWS/CANADA

Kanada produžava granične mere za nevakcinisane dolazne putnike

Od
Dara Milovanović
-
0

Nasumično testiranje na COVID-19 potpuno vakcinisanih putnika će biti pauzirano na svim aerodromima do sredine jula, saopštila je u sredu kanadska agencija za javno zdravlje (PHAC) .

Vlada Kanade je takođe produžila trenutne granične mere za nevakcinisane  putnike koji ulaze u Kanadu najmanje do 30. septembra, uključujući za sve obaveznu upotrebu aplikacije ArriveCAN.

Kanada je 10. juna objavila da će ukinuti nasumično testiranje na COVID-19 međunarodnih putnika od 11. do 30. juna.

Ova mera je uvedena u nastojanju da se ubrza rad aerodroma i reše problemi oko kašnjenja letova.

S novim produženjem, Kanada će nastaviti sa svojim planom da premesti testiranje na COVID-19 za putnike van aerodroma kako bi odabrali prodavnice provajdera testova ili apoteke, rekao je PHAC.

PHAC navodi da se obavezno nasumično testiranje nastavlja na kopnenim graničnim mestima ulaska.

Što se tiče putnika koji nisu u potpunosti vakcinisani, oni će nastaviti sa testiranjem prvog i osmog dana svog obaveznog karantenskog perioda od 14 dana.

Ministar zdravlja Jean-Yves Duclos rekao je da pandemija nije gotova i da svi moraju nastaviti da se trude da jedni druge budu sigurni.

„Takođe je važno da pojedinci budu u toku sa preporučenim vakcinacijama kako bi osigurali da su adekvatno zaštićeni od infekcije, prenosa i teških komplikacija“, rekao je Duclos. “Kao što smo celo vreme govorili, kanadske granične mere ostaće fleksibilne i prilagodljive, vođene naukom i razboritošću.”

Putnici su dužni da dostave svoje putne podatke putem aplikacije ArriveCAN, bez obzira na njihov status vakcinacije protiv COVID-19, navodi PHAC.

SERBIANNEWS/CANADA

Evo za koliko vlasnici nekretnina u Ontariju mogu povećati kirije 2023

Od
Dara Milovanović
-
0

Ontario će ograničiti povećanje stanarine za 2023. na 2,5%, što je daleko manje od trenutnog nivoa inflacije.

U saopštenju , Ministarstvo za komunalne poslove i stambena pitanja je navelo da će ovaj potez “pomoći u zaštiti stanara od značajnog povećanja stanarine”.

Smernica je maksimalni iznos koji stanodavac može povećati zakupninu tokom godine za većinu zakupaca bez odobrenja odbora stanodavaca i stanara.

Zasnovan je na Indeksu potrošačkih cena u Ontariju, meri inflacije koju mesečno izračunava statistički zavod Kanade. Na osnovu nedavne inflacije, smernica za 2023. realno bi bila 5,3%.

„Dok se porodice u Ontariju suočavaju sa rastućim troškovima života, naša vlada obezbeđuje stabilnost i predvidljivost velikoj većini stanara ograničavajući povećanja stanarine ispod inflacije na 2,5%“, rekao je Steve Clark, ministar opštinskih poslova i stanovanja.

„Nastavljamo da tražimo načine da učinimo domove dostupnijim za vredne stanovnike Ontarija, dok istovremeno ohrabrujemo izgradnju više kuća i jedinica za iznajmljivanje kako bismo rešili tekuću krizu .”

Smernica o povećanju stanarine odnosi se na otprilike 1,4 miliona jedinica za iznajmljivanje koje su obuhvaćene zakonom o stambenom najmu .

Međutim, to se ne odnosi na jedinice za iznajmljivanje koje su prvi put rentane nakon 15. novembra 2018. godine ili na prazne stambene jedinice.

U takvim situacijama ne postoji ograničenje koliko stanodavac može podići stanarinu svake godine, za šta centar za zastupanje stanara Ontario kaže da podstiče stanodavce da često menjaju stanare.

U maju su zakupnine u području Toronta zabeležile su najveći mesečni rast za više od tri godine. Prosečna mesečna renta prošlog mjeseca iznosila je 2.327 dolara, a u Torontu je bio 2.438 dolara.

SERBIANNEWS/CANADA

Grčka želi eskadrilu aviona F-35, Turska još 40 letelica F-16

Od
miki
-
0

Grčka će u narednih nekoliko dana poslati zvaničan zahtev za kupovinu višenamenskih borbenih aviona F-35, javlja Katimerini. Istovremeno, pred američkim Kongresom naći će se turski zahtev za kupovinu novih 40 i modernizaciju još 80 letelica tipa F-16.

Grčka želi eskadrilu aviona F-35, Turska još 40 letelica F-16
Trka u naoružavanju na istoku Mediterana nastavljena je, pošto je Grčka objavila da će uskoro od Sjedinjenih Američkih Država zatražiti isporuku višenamenskih aviona F-35, javlja Katimerini.

Izvori ovog dnevnika navode da će uskoro biti potpisano pismo o namerama, koje, suštinski, predstavlja prvi korak na dugom putu koji Atinu očekuje pre nego što avioni zaista i stignu u Grčku.

Atina je nabavku novih aviona najavila usred sve žešćih tenzija sa Turskom, koja je pre nekoliko dana počela testiranje prvog nosača dronova u svetu, broda “Anadolu”, koji je najveći ratni brod u istoriji turske mornarice.

Grčki F-16
L-400 ili “Anadolu” je u nosača dronova prepravljen kada je postalo izvesno da će Turska svoje avione F-35 čekati još dugo, pošto je Vašington 2019. godine suspendovao učešće Ankare u ovom programu, jer su turske vlasti od Rusije kupile protivvazdušne projektile S-400.

Turska je, gotovo istovremeno sa odlukom Atine da zatraži F-35, najavila kupovinu 40 aviona tipa F-16 i modernizaciju postojećih 80 letelica ovog tipa. Zahtev Ankare uskoro će se naći pred zastupnicima u Predstavničkom domu američkog Kongresa.

Američki zvaničnici računaju da vlasti u Ankari imaju na raspolaganju oko osam milijardi dolara za kupovinu i modernizaciju aviona.

Protiv ovog zahteva Turske, pred Predstavničkim domom Kongresa, govorio je pre manje od 24 časa i grčki premijer Kirijakos Micotakis, upozoravajući na “upade” turskih lovaca u grčki vazdušni prostor.

U komplikovanu situaciju oko isporuke ratnih aviona Atini i Ankari umešao se i kongresmen Majk Mekol, koji je Turskoj predložio da svoje sisteme S-400 isporuči Ukrajini, a da zauzvrat dobije američki sistem “patriot”, po matrici kako je to sa S-300 učinila Slovačka.

Takođe, Ankara je posle nekoliko sedmica pristala da podrži prijem Finske i Švedske u NATO, posle čega je predsednik Redžep Tajip Erdogan proglasio “diplomatsku pobedu”. Američki analitičari smatraju da će, posle ovakvog poteza Turske, Vašington teško moći da ne odobri prodaju lovaca Turskoj.

Turska, još 40 aviona F-16
Razmena teških reči između Atine i Ankare dostigla je vrhunac tokom tek okončanog samita Evropske unije, kada je Ankara žestoko kritikovala Brisel zbog “ćutanja zbog nelegalnih aktivnosti Grčke”. Ankara je Evropsku uniju optužila za “jednostrano ponašanje i nedostatak vizije” prema Turskoj.

Turske kritike se odnose na seriju nedavnih problema u odnosima dve države, koji su proistekli iz turskih tvrdnji da su grčke oružane snage dovukle naoružanje i dodatno ojačale položaje na ostrvima koja se nalaze nadomak turske obale.

Istovremeno, grčke vlasti objavile su seriju mapa, od kojih neke potiču iz 1923. godine, koje, kako tvrdi Atina, predstavljaju dokaz “turskog revizionizma i kršenja međunarodnog prava”.

Iako zapadne diplomate podizanje tenzija pripisuju početku kampanje Redžepa Tajipa Erdogana pred predsedničke izbore, koji se održavaju sledeće godine, Turska i Grčka se već godinama spore oko pomorskih granica i prava za istraživanje i eksploataciju energenata u Egejskom moru i istočnom Sredozemlju.

Srbiji izvozne kvote za sir, puter, alkohol, cigarete

Od
miki
-
0
Foto: RINA

Srbiji će od naredne godine biti omogućen povlašćen izvoz određenih količina  sira, putera, alkohola i cigareta posle ranijih teškoća da se na tržište Evroazijske ekonomske unije (EAEU) odobri bescarinski plasman nekoliko za nas značajnih proizvoda. Ruski mediji su preneli da će od 2023. Srbiji za to zajedničko tržište biti omogućene bescarinske uvozne kvote za određene vrste sireva, alkoholnih tinktura i cigareta.

Agencija Beta objavila je da da će prema nacrtu odluke, bescarinska kvota do 400 tona godišnje važiti za neke vrste sireva i puter. Kvota za izvoz u Rusiju biće 253,53 tone, Jermeniju 2,07 tona, Belorusiju 20,04 tone, Kazahstan 121,4 i Kirgistan 2,96 tona. Srbija će moći godišnje da izveze bez carine i 35.000 litara čistog alkohola u vidu alkoholne tinkture dobijene destilacijom vina ili komine grožđa. Kvota za ta tržišta za cigarete iznosi dve milijarde komada godišnje. Obezbeđivanje kvote Srbiji predviđeno je sporazumom između EAEU i Srbije od 25. oktobra 2019. godine.

Taj sporazum na snagu je stupio 10. jula prošle godine. Podrazumeva bescarinski uvoz i izvoz robe iz Srbije u Rusiju, Kazahstan, Belorusiju, Jermeniju i Kirgistan.  Kako je ranije rečeno, taj sporazum omogućava veću šansu za plasman domaćih proizvoda na tržište od 183 miliona potrošača.

U sebi već sadrži sporazume o slobodnoj trgovini koje je Srbija ranije imala sa Ruskom Federacijom, Belorusijom i Kazahstanom, s delimično izmenjenim listama izuzetaka iz režima slobodne trgovine, uz proširenje zone slobodne trgovine na Kirgistan i Jermeniju. Takođe, inovirane su i odredbe u delu koji se odnosi na preferencijalna pravila o poreklu robe.

Srbija je i pre ovog sporazuma izvozila  brojne proizvode u države EAEU, najviše hranu i poljoprivredne proizvode. Svakako najviše u Rusiju gde plasiramo sir i određene mlečne proizvode. Recimo, od 2017. do 2019. izvoz sira u Rusiju iznosio je 8.764 tone, što je 63 odsto ukupnog izvoza sira iz Srbije.

– Što se tiče kvota za sireve ovo su male količine na godišnjem, pa čak i na mesečnom nivou. Šta je 250 tona za Rusiju? Ima prostora da se povećaju u budućim pregovorima i treba pregovarati da se spuste carinska opterećenja preko te kvote. Kada se ona ne realizuje, kao što je slučaj s junećim mesom, onda nemate šta da tražite jer ni ne izvozite. Ali Srbija može više mlečnih proizvoda da izveze i na to tržište gde uglavnom plasiramo krem sireve, namaze i još neke druge dugotrajne proizvode – rekao je za „Politiku” Nenad Budimović, sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda u Privrednoj komori Srbije.

On je istakao da trenutno, zbog blage nestašice sirovog mleka u Srbiji, ne bismo ni mogli da postignemo više od realizovanog izvoza na to tržište.

– U svakom slučaju, naši proizvođači imaju dobru cenu i s kvotom i bez kvote. Nismo imali u proteklom periodu situacije da su se žalili da bi mogli više da izvoze ali da im je cena  nekonkurentna – istakao je naš sagovornik.

Upravo oko izvoza sireva na zajedničko tržište u toku pregovora nastao je problem početkom 2019. Srbija je, podsetimo, tražila bescarinski režim, a kako to nije bilo moguće, onda da kvota za izvoz sireva bude hiljadu tona – ciljajući na proširenje povoljnijeg plasmana na rusko tržište. Ovome se usprotivila Belorusija koja je veliki proizvođač s godišnjom proizvodnjom od 200.000 tona dok u Rusiju izvozi čak 185.000 tona. Naša strana insistirala je na tome da sa traženom izvoznom količinom Srbija ne može da utiče na položaj beloruskih  proizvođača. Poteškoća tokom ranijih razgovora s ekonomski integrisanom grupacijom (s kojom se pregovora u celosti) bilo je i s plasmanom alkohola jer su se neke države usprotivile štiteći svoje ekonomske pozicije. Jermenija je bila izričita da se ne dozvoli izvoz vinjaka smatrajući da će to ugroziti položaj njihovog konjaka na ruskom tržištu. Obe države takođe su bile protiv bescarinskog izvoza cigareta iz Srbije.

Najviše plasirane jabuke

Kako je ranije objavljeno, iz Srbije u EAEU u 2020. godini, najviše su plasirane jabuke, gume za putničke automobile, hula-hop čarape, soja u zrnu, lekovi, a uvozili smo najviše prirodni gas, naftu i industrijska ulja…

Prema podacima iz jula prošle godine u strukturi razmene Srbije i EAEU, Ruska Federacija je najznačajniji trgovinski partner naše zemlje sa učešćem od 93 odsto u izvozu Srbije na tržište EAEU, i oko 90 posto uvoza sa ovog tržišta.

Od
miki
-
0
Foto: FIBA

“Delfini” bez polufinala Svetskog prvenstva, Hrvati bolji u Budimpešti
Vaterpolo reprezentacija Srbije zaustavljena je u četvrtfinalu Svetskog prvenstva u Budimpešti, Hrvatska je odnela pobedu – 14:12. “Delfini” tokom čitavog meča jurili prednost rivala, koji zasluženo ide u borbu za medalje. Ekipi Dejana Savića ostaje borba za plasman od petog do osmog mesta.

“Delfini” se ni ove godine neće boriti za medalje na Svetskom prvenstvu, pošto su na plivalištu “Margit Siget” poraženi od Hrvatske u četvrtfinalu – 12:14.

Hrvati su bili bolji rival tokom čitave utakmice i zasluženo idu u polufinale turnira, gde će se sastati sa boljim iz duela između Španije i Crne Gore.

Ekipa Dejana Savića od početka meča bila je u rezultatskom zaostatku, a egal je viđen samo u prvoj deonici, koja je završena nerešenim rezultatom 1:1.

Hrvatska je na poluvremenu ima gol prednosti (5:4), da bi u trćoj deonici tim Ivice Tucaka u dva navrata imao vođstvo od tri pogotka.

Ipak, zahvaljujući seriji od tri gola Dušana Mandića, Srbija se vraća u igru i u poslednju četvrtinu ulazi sa golom zaostatka – 9:10.

Očekivalo se da će “delfini” u psolednjih osam minuta podići ritam igre, ali je Hrvatska odigrala fenomenalano.

Posebno su raspoloženi Hrvati bili u napadu, a nije pomogao ni raspoloženi Branislav Mitrović na golu Srbije.

Mandić je bio najefikasniji na meču sa četiri pogotka, po dva su postigli Viktor Rašović i Nikola Jakšić.

Hrvatska će u polufinalu igrati protiv pobednika duela između Španije, dok Srbiji predstoji borba za plasman od petog do osmog mesta, a prvi protivnik je selekcija Crne Gore.

Radonjić se dogovorio o saradnji sa Panatinaikosom, Zvezda ostaje bez trenera

Od
miki
-
0

Trener košarkaša Crvene zvezde Dejan Radonjić, prema pisanjima grčkih medija, dogovorio je saradnju sa Panatinaikosom i u četvrtak bi trebalo da bude predstavljen kao novi šef stručnog štafa atinskog tima.

Po svemu sudeći, Crvena zvezda ostaje bez trenera. Dejan Radonjić je u Atini, u društvu menadžera Miodraga Ražnatovića, a grčki mediji preneli su da se crnogorski stručnjak dogovorio o saradnji sa atinskim timom.

Radonjić je od Crvene zvezde dobio ponudu da produži saradnju na još dve godine i uslov da do sutra mora da se izjasni da li će je prihvatiti.

“Dali smo mu ponudu, on treba da odgovori prihvata li ili ne. Finansijski uslovi su vrlo dobri”, izjavio je u utorak predsednik KK Crvena zvezda Nebojša Čović o statusu trenera.

Radonjić je sa timom sa Malog Kalemegdana minule sezone osvojio triplu krunu – Kup Srbije, ABA ligu i Superligu Srbije.

Izvori navode da će ugovor biti potpisan u četvrtak, a tada će crnogorski stručnjak biti predstavljen kao novi trener Panatinaikosa.

Osim Crvene zvezde, Radonjić je bio trener Budućnosti i minhenskog Bajerna.

Iako je leto, ljudi još uvek skijaju u Kanadi

Od
Dara Milovanović
-
0

Velike količine snega od prošle zime, u kombinaciji sa kasnim topljenjem, sačuvale su snežnu stazu za letnje skijanje u Alberti.

Skijalište Banff Sunshine Village otvoreno je za letnju sezonu prošle sedmice i nadaju se da će dočekati skijaše iz cele zemlje do nedelje.

“Mislim da osoblje misli da je ova situacija prilično nadrealna. Neke ljude to zbunjuje”, rekla je Kendra Scurfield, menadžerka komunikacija Banff Sunshine Villagea, za CTV National News u utorak.

„Imaćemo DJ-a koji će puštati muziku inspirisanu Kanadom. Biće jako zabavno. Biće postavljen roštilj, kao i pivnica.

Kyle Fougere, meteorolog iz Environment Canada kaže da se produžena skijaška sezona može pripisati retkom događaju La Niña koji donosi hladnije i snežnije zime.

“To se zapravo prilično dobro odnosi s većim snežnim pokrivačem koji duže traje do proleća”, rekao je za CTV National News u utorak.

Novina kao skijanje u junu i julu privlači posetioce iz cele zemlje.

“Moj let je koštao 1.400 dolara. Juče sam doleteo ovde da bih samo da bih imao priliku da jednom u životu vozim bord leti,” rekao je Dave, učitelj snouborda iz Winnipega za CTV National News u utorak.

Odmaralište kaže da radi sa Parks Canada kako bi osiguralo sigurnosne standarde i preporučuje svim skijašima da ostanu na uređenim stazama.

„Mislim da je to neverovatna prilika“, rekla je Sandra, za CTV News u utorak.

“Kao da ako možeš da uspeš, samo idi, jer možda više nećeš imati priliku u  životu da skijaš u julu.”

SERBIANNEWS/CANADA

6 policajaca je ranjeno tokom pljačke banke u Saanich, BC , 2 osumnjičenih su ubijeni

Od
Dara Milovanović
-
0

Zvaničnici u Saanichu, BC, ukinuli su upozorenje o opasnosti, nakon što je šest policajaca povređeno kada je izbila pucnjava tokom neuspele pljačke banke u utorak.

Tri policajca su bila iz policijske uprave Saanich, dok su ostala tri policajca pripadnici policijske uprave Viktorije.

Dvojica policajaca odvedena su na operaciju zbog težine povreda, navodi policija.

Saanich policija je saopštila da očekuje da će neki policajci biti pušteni “uskoro”, dok su drugi policajci zadobili ozbiljne povrede i možda će trebati dalje lečenje.

Policija je saopštila da su dvojica osumnjičenih upucana i ubijena na licu mesta.

Policija je prvobitno verovala da je još jedan osumnjičeni još uvek na slobodi, ali nakon opsežne pretrage područja rekli su da nisu pronašli nikakve naznake trećeg osumnjičenog.

Policija Saanich potvrdila je u 11 sati da su policajci odgovorili na prijavu naoružane placke u Bank of Montreal u ulici Shelbourne.

Služba hitne medicinske pomoći BC saopštila je da su pozvani u 11:21 ujutro i da su rasporedili sedam ambulantnih kola.

Pet pacijenata je prevezeno u bolnicu, potvrđeno je.

Policija je takođe krenula da evakuiše kuće i poslovne objekte u neposrednoj blizini mesta incidenta zbog prisustva potencijalne eksplozivne naprave u vozilu u vezi sa osumnjičenima, potvrdilo je odeljenje na Tviteru.

Ulica Shelbourne ostala je zatvorena u utorak uveče jer je policija nastavila da reaguje na mogući eksploziv.

Beau Schultz, koji živi u blizini, rekla je da je upravo izlazila sa tuširanja kada je ugledala policajce ispred svoje kuće.

“Počelo je vrlo jednostavno sa samo dva policajca koje sam videla”, rekla je Schultz za Global News.

“Sledeće sam videla dvoje ljudi kako izlaze iz banke i bili su naoružani, a takođe, ne znam kako da opišem kako su bili obučeni, ali moglo bi se reći da su pokušavali da prikriju identitet.”

Tada je krenula pucnjava, rekla je Schultz, videla je kako jedan od dvoje ljudi koji su izašli iz banke je upucan.

“Vreme je iskreno zamagljeno”, rekla je Schultz, opisujući dim, videvši kako ljudi padaju i slusajuci na desetine i desetine pucnjeva.

U izjavi za Global News, predstavnik Banke Montreala Jeff Roman rekao je „duboko smo šokirani i ožalošćeni incidentom koji se danas popodne dogodio u Viktoriji. Zahvaljujemo hitnim službama na njihovoj posvećenosti i pomoći da se javnost zaštiti.

“Sigurnost naših kupaca i zaposlenih je naš prioritet i naše misli su sa svima onima na koje utiču današnji događaji.”U ovom trenutku, Saanich policija je saopštila da ne veruje da su radnici banke, klijenti banke ili građani fizički povređeni u ovom incidentu.

RCMP je rekao da pružaju pomoć policiji Saanich, ali nisu mogli dalje komentarisati.

SERBIANNEWS/CANADA
Od
miki
-
0
Foto: Milin Kuvar

250 g putera
300 g šećera
4 Premia domaća jajeta
Prstohvat morske soli
100 g kakao praha
1 vanilin šećer
50 ml espreso kafe
170 g pšeničnog brašna T500
½ kašičice praška za pecivo
100 g mlečne čokolade
100 g crne čokolade
sladoled, za serviranje

Priprema:

Rernu uključite na 170 stepeni. Pripremite manju posudu za pečenje (20x30cm) tako što ćete je obložiti papirom za pečenje. Šećer i puter stavite u šerpu pa na srednjoj jačini kuvajte da se puter u potpunosti rastopi a šećer delimično. Sve vreme mešajte, jer može lako da zagori. Sklonite sa vatre i prohladite.

U odvojenoj posudi pomešajte jaja, so, vanilin šećer, kakao i kafu. Dodajte rastopljeni puter sa šećerom, ap dobro izmešajte. Dodajte brašno i prašak za pecivo, izmešajte i dodajte komadiće čokolade. Promešajte pa izručite u posudu za pečenje. Pecite 35 minuta u zagrejanoj rerni. Poslužite vruć brauni uz kuglu omiljenog sladoleda.

1...873874875...1.529Stranica 874 od ukupno 1.529

Designed by Miodrag Zivkovic

© 2022 Serbian News Canada by Miodrag Živković