MENISNC
Pretraga
16.2 C
Vancouver
Naslovna Blog Stranica 871

“Orlovi” poklonili pobedu Belgiji, ozbiljna opomena pred nastavak kvalifikacija za Mundobasket

Od
miki
-
0

Košarkaši Srbije drugu fazu kvalifikacija za Mundobasket 2023. godine završili su šokantnim porazom od Belgije u Nišu 74:73. “Orlovi” ispustili 11 poena prednosti u poslednjoj deonici i dozvolili rivalu da dođe do velikog preokreta. Ekipa Svetislava Pešića u treću fazu kvalifikacija preneće samo jednu pobedu.

Dvodnevna košarkaška utakmica između Srbije i Belgije završila se pobedom gostiju, koji su u završnici meča nadoknadili dvocifreni minus i stigli do trijumfa u niškom “Čairu”.

“Orlovi” će poslednju rundu kvalifikacija otvoriti protiv Grčke na domaćem parketu 25. avgusta, a tri dana kasnije gostovaće u Turskoj (28. avgust).

Zatim sledi gostovanje u Velikoj Britaniji (10. novembar), pa duel sa Turskom na domaćem terenu (13. novembar).

Košarkaši Srbije 24. februara 2023. gostovaće u Grčkoj, dok će poslednji duel kvalifikacija za SP odigrati na domaćem terenu protiv Velike Britanije 27. februara.
Ekipa Svetislava Pešića teškom mukom stekla je dvocifrenu prednost sredinom poslednje deonice, a onda neobjašnjivo dozvolila rivalu da se u potpunosti vrati u život, na kraju dođe i do pobede.

Posle izjednačenog prvog poluvremena (38:38), u kojem su Belgijanci srpskoj odbrani pravili šutem za tri poena, “orlovi” su pojačali odbranu u nastavku što je donelo rezultat.

Srbija je u poslednju četvrtinu ušla sa sedam poena prednosti, a posle trojke Dejana Davidovca imala i najveću prednost na meču – 68:57.

Ipak, u poslednjih gotovo sedam minuta “orlovi” su postigli samo pet poena, dok je protivnik bio izuzetno raspoložen u šutu za tri poena.

Prednost Srbije se topila iz minuta u minut, da bi Lekomt zabio poslednji ekser u kovčeg na 39 sekundi pre kraja.

Nisu srpski košarkaši uspeli da izvedu iole smisleniji napad, a posle promašaja za tri poena nisu čak ni napravili faul koji bi zaustavio vreme, pa je Belgija došla do velikog trijumfa.

Najefikasniji u srpskom timu bio je Vanja Marinković sa 14 poena, Nemanja Bjelica dodao je 12, a Aleksa Avramović 11 poena.

U timu Belgije najbolji je bio Ismail Bako sa 17, dok su po 16 ubacili Obasohan i Lekomt.

Srbija je prošla u narednu fazu kvalifikacija, ali sa trećeg mesta u grupi i preneće u novu grupu samo jednu pobedu.

Letonija je osvojila prvo mesto u grupi (3-1), Belgija ide kao druga (2-2, uz bolji međusobni skor sa Srbijom, dok će im se pridružiti Grčka (3-1), Turska (2-2) i Velika Britanija (1-3).

Treća faza kvalifikacija za Svetsko prvenstvo 2023. godine počinje prozorom u avgustu.

Đoković sa Sinerom u duelu za polufinale Vimbldona (5.30a.m, RTS)

Od
miki
-
0

Najbolji srpski teniser Novak Đoković igra protiv Italijana Janika Sinera u četvrtfinalu Vimbldona. Meč se igra na Centralnom terenu od 5.30a.m časova, uz direktan prenos na RTS-u.

Novak Đoković nastavlja odbranu titule na Vimbldonu duelom za polufinale sa Janikom Sinerom, trenutno 13. igračem na ATP listi i desetim nosiocem u Londonu.

Đoković je za plasman u četvrtfinale pobedio Holanđanina Tima van Rajthovena sa 6:2, 4:6, 6:1, 6:2, dok je Siner bio bolji od Španca Karlosa Alkaraza sa 6:1, 6:4, 6:7, 6:3.

Pobednik ovog duela sastaće se u polufinalu sa boljim iz meča između Belgijanca Davida Gofana i Britanca Kamerona Norija. Gofan i Nori igraće u drugom četvrtfinalnom meču oko 16 sati na Terenu broj jedan.

Siner je u karijeri igrao samo jednom protiv Đokovića i to prošle godine na Mastersu u Monte Karlu i srpski teniser je tada slavio sa 6:4, 6:2.

Ipak u izjavama pre meča Đoković je govorio u superlativima o mladom italijanskom teniseru istakavši da se već pokazao kao vrhunski igrač.

Rođendan italijanske legende koja ne želi u penziju

Od
miki
-
0
closeup photo of red car

Godine 1957. zvanično je pokrenuta proizvodnja „fijata 500“, kod nas poznatijeg kao „fića“, koji je za Italijane legenda koja danas slavi 65. rođendan. Godišnjica se proslavlja u čitavoj Italiji, a otvara se i izložba „65 godina legende – fijat 500: ikona Made in Italy” u Muzeju italijanskih automobila MAUTO u Torinu.

Model „fijat 500“ sa dva sedišta napred i klupom pozadi, koja je mogla da preveze samo dve osobe i 70 kilograma prtljaga, predstavljen je 1957. godine. Dve godine kasnije, dizajn Dantea Đakoze doneo je „Fijatu“ nagradu za industrijski dizajn „Zlatni kompas“.

Ovaj automobil je bio simbol posleratnog prosperiteta zemlje i ekonomskog rasta, jer su Italijani počeli da kupuju automobile koji su pre Drugog svetskog rata bili rezervisani samo za plemiće i bogataše.

Masovna motorizacija je postajala fenomen prvo zahvaljujući skuterima „lambreta“ i „vespa“, a zatim i sa dva modela prvih automobila. Prvi model, „fijat 600“ na tržište je stigao 1955. godine, dok se drugi, „novi fijat 500“ (naziv novi dodat je da bi se razlikovao od „fijata 500“ koji je proizveden 1936. godine i koga su nazivali „mišić“), pojavio 1957. godine, ali prve dve godine nije bio toliko popularan.

Novi „fijat 500“ trebalo je da bude mali, praktični automobil koji će malo koštati ne bi li na taj način ljudi koji su do tada vozili samo skutere mogli da priušte i auto. Cena „novog fijata 500“ bila je 490.000 lira, kao kada bi se sabralo 13 plata jednog radnika.

To nije bila neka velika razlika u ceni u odnosu na „fijat 600“, koji je koštao 640.000 lira, a prva serija je bila ogledalo konstruktivne racionalnosti i ekonomije i nedostajalo mu je mnogo toga: prozori se nisu otvarali, nije bilo ručice za migavac, nije bilo brisača niti pepeljare. Tako je automobilska kuća požurila da reši stvar te je proizvela novu seriju koju je nazvala „normalnom“ sa potrebnim dodacima i cenom koja je bila snižena na 465.000 lira.

„Fijat“ je 1958. godine proizveo i verziju „sport“ od 21 KS, a 1960. i 600D sa motorom od 599 kubika i 17,5 KS, koja je imala i zadnja sedišta, pokretni krov, kao i još neke detalje koji su nedostajali prethodnim verzijama, a osnovna cena je spuštena na 395.000 lira, što je za 20 odsto niže od prve cene.

Uspeh je stigao tek 1965. godine sa „fijatom 500F“, na kome se vrata više nisu otvarala kontra uz motor od 18 KS. Na ovaj model je dodato i slovo L, kao oznaka za luksuznu verziju, a pojavio se i u crnoj, ali i u žutoj boji. Poslednja verzija „fijat 500R“ nastala je 1972. godine sa motorom od 594 kubika. Poslednji primerak je proizveden 1. avgusta 1975. godine na Siciliji. Bio je to primerak broj 5.231.518.

Međutim, 2007. godine „fijat 500″ je iznikao iz pepela pojavivši se na tržištu kao mali, moderan auto sa vintidž stilom. Uspeh koji je tada doživeo traje i danas, a stigao je i do Amerike, ali i Japana gde se pre toga nikada nije pojavljivao na tržištu.

Od modernog „fijata 500“ nastalo je mnogo varijanti od kojih i 500L i 500X koje su postale same po sebi brend, a nedavno je započeta i avantura sa električnim „fijatom 500“.

Izložba pod nazivom „65 godina legende – fijat 500: ikona Made in Italy“ u Nacionalnom muzeju automobila MAUTO u Torinu biće otvorena do 4. septembra. Posetioci će moći da vide šest primeraka (Novi 500, D, F, L i R), što ih je Muzeju ustupio Italijanski klub „fijata 500“ koji ima 22.000 članova, mnoga umetnička dela vezana za ovaj automobil i katalog koji sadrži fotografije koje predstavljaju istoriju ovog automobila.

Najmanje šest osoba je poginulo, a 24 je ranjeno u pucnjavi tokom proslave Dana nezavisnosti u Čikagu

Od
miki
-
0
Screenshot

Najmanje šest osoba je poginulo, a 24 je ranjeno u pucnjavi tokom proslave Dana nezavisnosti u Hajland Parku u predgrađu Čikaga. Policija traga za napadačem. Šef policije Hajlend parka saopštio je da je osumnjičeni identifikovan. Puška pronađena na krovu zgrade.

Parada povodom 4. jula, Dana nezavisnosti, u Hajland Parku iznenada je zaustavljena kada su se čuli pucnji desetak minuta nakon njenog početka, prenosi Ej-Bi-Si.

Zvaničnici su na konferenciji za novinare saopštili da je ubijeno šest osoba, dok je 24 povređeno u pucnjavi. Iz bolnice je saopšteno da je zbrinuta 31 osoba, među kojima su i ljudi povređeni u haosu koji je nastao tokom napada.

Šef policije Hajlend parka saopštio je da je osumnjičeni identifikovan i da se radi o 22-godišnjem mladiću.

“Ime osobe od interesa je Robert E Krimo III, smatra se naoružanim i opasnim”, saopštio je šef policije, prenosi Rojters.

Vlasti kažu i da je pronađena puška na krovu zgrade.

“Organi reda tragaju za osumnjičenim. Pronađeni su dokazi o vatrenom oružju”, saopštili su zvaničnici.

“Veliki broj policajaca je obezbedio perimetar oko centra Hajland Parka”, navodi se u saopštenju gradskih vlasti.

Nema indicija da je osumnjičeni zabarikadiran ili da ima taoce. Policija je napad opisala kao “nasumični akt nasilja”.

Komandir policijske patrole u Hajland Parku Kris O’Nil rekao je da ubica nije identifikovan, ali da je opisan kao belac, dobi između 18 i 20 godina, sa dugom crnom kosom, poslednji put viđen u beloj ili plavoj košulji.

Očevici su rekli da je napadač možda pucao sa vrha neke od visokih zgrada.

Ulice u Hajlend parku posle pucnjave

Ulice u Hajlend parku posle pucnjave

Trasa parade je bila u blizini Centralne avenije i Druge ulice.

Zvaničnici Hajland Parka zamolili su stanovnike da izbegavaju centar grada.

Bajden: Šokirani smo, ponudio sam podršku federalnih organa

Predsednik Džozef Bajden saopštio je da su on i prva dama Džil Bajden šokirani besmislenim nasiljem koje je još jednom donelo tugu američkoj zajednici.

“Razgovarao sam sa guvernerom Prickerom i gradonačelnikom Roteringom, ponudio sam punu podršku federalne vlade njihovim zajednicama. Takođe, pozvao sam federalne organe reda da pomognu u potrazi za napadačem”, rekao je Bajden.

Sjedinjene Američke Države je u prethodnom periodu potreslo nekoliko pucnjava, u kojima je stradalo na desetine ljudi.

U Bafalu je ubijeno 10 osoba, u napadu u Teksasu 19 dece i dvoje nastavnika. U pucnjavi u bolnici u Oklahomi, stradale su četiri osobe.

Anić osvojio srebro u skoku udalj na Mediteranskim igrama

Od
miki
-
0

Srpski atletičar Lazar Anić osvojio je danas srebrnu medalju u skoku udalj na Mediteranskim igrama u alžirskom Oranu.

Anić je osvojio srebro skokom od sedam metara i 83 centimetara.
On je rekao da je očekivao da će u Oranu skakati preko osam metara, ali da je zadovoljan srebrom.

„Očekivao sam rezultate preko osam metara, jer sam znao da će za zlato biti dovoljno skočiti preko osam metara i to sam i ciljao. Malo mi je žao što nisam ‘pogodio’ takav skok, ali sam zadovoljan osvojenom srebrnom medaljom“, rekao je Anić, preneo je Olimpijski komitet Srbije.

Plivačica Nina Stanisavljević osvojila zlatnu medalju na Mediteranskim igrama

Od
miki
-
0
Foto: OKS

Nina Stanisavljević, mlada plivačica iz Leskovca, osvojila je zlatnu medalju na XIX Mediteranskim igrama u Oranu, saopštio je Olimpijski komitet Srbije.

Nina ima samo osamnaest godina, a već je proglašena za najbolju plivačicu Srbije, s obzirom da je na poslednje održanom Prvenstvu Srbije osvojila ukupno šest zlatnih medalja.

Nina je još pre tri godina pokazala svoj raskošan talenat kada je na Evropskom olimpijskom festivalu mladih u Bakuu 2019. godine osvojila srebrnu medalju u disciplini 50m slobodnim stilom.

Na Mediteranskim igrama, Nina Stanisavljević osvojila je zlatnu medalju u disciplini 50m leđnim stilom.

Ona je do ove medalje došla u vremenu od 28,59 sekundi.

Danas pre podne, u kvalifikacijama, Nina je zauzela prvo mesto sa rezultatom 28,60, što je nagovestilo da je Nina spremna za najviši plasman.

U finalu je otplivala gotovo identičan rezultat, odnosno jednu stotinku brže i to joj je donelo zasluženu medalju.

Nakon trke, Nina nije krila zadovoljstvo zbog osvojene zlatne medalje sa do sada najvećeg takmičenja.

„Ovo su moje prve Mediteranske igre i uopšte, prva seniorska sezona. Moj trener i ja smo presrećni nastupom. Moja seniorska karijera je počela zlatnom medaljom i zaista nije moglo biti bolje. Nadam se da će tako i da se nastavi. Drago mi je što sam imala prilike da predstavljam svoju zemlju i što sam to uradila na najbolji mogući način“, rekla je ona.

Nina Stanisavljević je mlada i veoma talentovana takmičarka koja se sjajno snalazi u svim stilovima plivanja i na ovim Mediteranskim igrama nastupala je, pored ove discipline u kojoj je osvojila zlatnu medalju, u disciplinama 50m slobodno, 50m delfin i 100m slobodno.

I u ostalim disciplinama u kojima je nastupala u Alžiru, Nina je ostvarila značajne rezultate.

U disciplini 50m slobodnim stilom, Nina je zauzela 7. mesto sa rezultatom 25,77 sekundi.

U istoj deonici, ali delfin stilom, zaustavila se u kvalifikacijama, dok je na 100m slobodno zauzela 8. mesto sa rezultatom 56,39, ali mora se imati u vidu da je ovo finale plivala samo nekoliko minuta nakon osvojene zlatne medalje na 50m leđno.

Nemačka vapi za radnicima sa Balkana – poziv da dođe svako ko može da radi

Od
miki
-
0

Uskoro bi doseljavanje u Nemačku i zapošljavanje u toj zemlji moglo da bude još jednostavnije. Potrebni su joj milioni radnika koji bi mogli da se pronađu u Srbiji i komšiluku. To diktira demografiju i Nemačke i Balkana.

Da dođe svako ko može da radi! Tako se ukratko može opisati apel Kristijana Dira, šefa poslaničke grupe liberala u nemačkom parlamentu.

“Nakon faze gastarbajtera šezdesetih i sedamdesetih, tržište rada se zatvaralo”, rekao je Dir listu Velt. “Mora da bude obratno. Danas deviza mora da glasi: svako ko može da živi od svojih ruku, mora odmah imati dozvolu za rad.”

Bio bi to uobičajeni istup jednog ekonomskog liberala, da nije dve stvari – liberali su sada na vlasti, zajedno sa socijaldemokratama i zelenima. Još važnije – izjavi Kristijana Dira prethodili su dramatični apeli iz niza branši koje naprosto ne mogu da nađu dovoljno radne snage u Nemačkoj.

Slike haosa i gužvi na nemačkim aerodromima, i na hiljade otkazanih letova na početku sezone letovanja, naterale su Vladu da interveniše i obeća ekspresno izdavanje radnih dozvola. Jer, tokom pandemije su aerodromi i avio-kompanije otpuštali ljude, a danas im nedostaje preko sedam hiljada zaposlenih.

Oči se upiru u Tursku i Zapadni Balkan, odakle bi trebalo da se regrutuje ispomoć na period od najviše tri meseca. “Pobrinućemo se za to da ne bude dampinga plata i da zaposleni budu dobro smešteni”, rekla je ministarka unutrašnjih poslova Nensi Fezer.

Još nije utihnuo vapaj iz avio-saobraćaja, a javili su se ugostitelji, eksplicitno pozivajući vlasti da im olakša dovođenje ljudi sa Zapadnog Balkana.

Relativno novi nemački zakon o doseljavanju omogućava rad svima koji nađu poslodavca – pod uslovom da su za nešto stručni. Mogu da budu računovođe ili šoferi, važno je da imaju neki papir.

Izuzetak je takozvano “zapadnobalkansko pravilo”, doneto u jeku izbegličke krize kada su se migrantima iz Sirije i daljeg istoka masovno pridruživali potražioci azila iz Srbije, Makedonije ili sa KiM.

Tada je utanačeno da godišnje 25.000 ljudi iz zemalja Zapadnog Balkana može dobiti radne dozvole u Nemačkoj, čak i kad su u pitanju nekvalifikovani radnici.

Ali, sada udruženje ugostitelja “Dehoga” traži više. “U zemljama Zapadnog Balkana ima dosta radne snage koja bi radila u hotelima i restoranima u Nemačkoj”, tvrdi šef udruženja Gido Celik.

Slično kao i aerodromi, ni ugostitelji u jednom periodu pandemije i lokdauna gotovo da nisu imali posla. A sada nemaju ljudstva. Celik kaže da oko 60 odsto hotela i restorana traži konobare, kuvare, sobarice.

Zato traži da Vlada još produži “zapadnobalkansko pravilo” koje ističe krajem 2023. godine, te da ubrza izdavanje viza i radnih dozvola. Celik kaže da plate u gastronomiji rastu dvocifrenim procentom – doduše ni inflacija poslednjih meseci nije daleko od toga.

Isušivanje Balkana
Notorna je već žeđ nemačkog tržišta rada za majstorima svih vrsta, vozačima, ili medicinskim osobljem koje masovno dolazi iz Srbije i komšiluka. Za ove potonje, prema ranijem istraživanju Dojče velea, klinike i starački domovi plaćaju posrednicima i po 15.000 evra kako bi im doveli samo jednog negovatelja.

Kako piše nedeljnik Cajt, manjak radne snage je takav da se ne može popuniti brzinskim akcijama poput dovođenja gastarbajtera na aerodrome kako bi spasili Nemcima letovanja.

“U prvom kvartalu bilo je upražnjeno 1,74 miliona radnih mesta, a stopa nezaposlenosti je već ispod pet odsto. Iluzorno je dakle da se rupa može popuniti samo povećanjem plata i poboljšanjem uslova rada, iako su ti koraci ispravni”, piše Cajt.

“Manjak će biti još mnogo veći, i neće se ograničiti na pojedine branše. U uslužnim delatnostima je samo najvidljiviji, jer je ovde korona ostavila najveće posledice”, dodaje se u tekstu.

Prema procenama stručnjaka, manjak radnika bi mogao da prebaci tri miliona do 2030. godine. Jer, takozvana generacija bejbi-bumera odlazi u penziju između 2025. i 2035. godine. Ne samo da neće raditi, nego će mnoge neko morati i da neguje – što samo znači još veći manjak.

Nedavno je ministar rada Hubertus Hajl najavio “moderni zakon o useljavanju” za jesen. Sva je prilika da će dolazak u Nemačku biti dodatno olakšan.

Sa druge strane, pitanje je koliko je ljudi uopšte ostalo u Srbiji i regionu, takvih da su spremni da idu u Nemačku. Sve češće se čuje da je tržište rada isušeno, te da regionu preti demografska kataklizma .

Pucnjava u tržnom centru u Kopenhagenu, nekoliko mrtvih

Od
miki
-
0

Nekoliko osoba ubijeno je u pucnjavi u tržnom centru u Kopenhagenu, rekao je šef policije. Napadač je uhapšen, a reč je o 22-godišnjem Dancu.

Danska policija je saopštila da je nekoliko ljudi pogođeno iz vatrenog oružja i da je jedna osoba uhapšena u Kopenhagenu, dok je gradonačelnica danske prestonice situaciju ocenila kao “veoma ozbiljnu”.

U policiji kažu da je uhapšen 22-godišnji Danac i da trenutno nema indicija da je privedeni delovao u saradnji s drugim licem.

U glavnu bolnicu primljeno je nekoliko osoba, rekao je portparol te zdravstvene ustanove navodeći da su pozvali dodatne hirurge i medicinske sestre kako bi pomogli u zbrinjavanju.

Lokalni mediji objavili su snimke sa mesta napada na kojima se vidi teško naoružana policija, kao i ljudi koji beže iz tržnog centra.

Britanski pevač Hari Stajls je zbog pucnjave otkazao koncert koji je trebalo da održi u dvorani u blizini tržnog centra, a policija je zatvorila dve metro linije za sve osim onih koji se vraćaju kući sa otkazanog koncerta.

Kraljevska kuća je izdala saopštenje povodom napada u tržnom centru, pozivajući na jedinstvo i izražavajući saosećanje sa porodicama žrtava.

Za Đokovića, novo vimbldonsko četvrtfinale

Od
miki
-
0

ajbolji srpski teniser Novak Đoković nastavio je pohod ka tituli na Vimbldonu i plasirao se u četvrtfinale pobedom nad Timom van Rajthovenom iz Holandije. Đoković je potvrdio da u ovom trenutku ne postoji veći specijalista za travu od njega i trijumfovao je rezultatom 6:2, 4:6, 6:1, 6:2.

Šestostruki šampion i branilac titule na trećem grend slemu sezone drugi put je izgubio set, ali je u ostalim delovima igre prikazao izuzetnu igru.

Đoković pobedio Van Rajthovena za četvrtfinale Vimbldona

I pre početka susreta bilo je jasno da će ovo biti najteži ispit za Novaka od početka Vimbldona, s obzirom na to da je Van Rajthoven nanizao osam pobeda i da mu je omiljena podloga upravo trava.

Poseduje izuzetan servis i agresivan pristup tenisu, ali mu je važnost meča odmogla na početku. Mnogo iskusniji Đoković mu je odmah oduzeo servis iako nije igrao najbolje što ume, postavivši stvari na svoje mesto.

Najbolji srpski igrač će se u četvrtfinalu sastati sa mladim Italijanom Janikom Sinerom, koji je takođe u četiri seta eliminisao Karlosa Alkaraza

Recept za kompot od breskve

Od
miki
-
0
orange and red peaches

Breskve su prepravile pijace i markete, najbolje je da ih jedete sveže, ali ledeni kompot od breskvi u vrelim danima ništa ne može da zameni. Imamo jedan proveren recept.

Potrebno je:

3 kg breskvi,
36 kašika šećera,
voda
Priprema:

Breskve operite, oljuštite, presecite napola i izvadite koštice. Ako su krupne isecite ih na četvrtine. Složite breskve u čiste tegle i dodajte šećer, po 6 kašika za svaku teglu od 750 grama. Sipajte hladnu vodu tako da prekrije voće i zatvorite. Na dno većeg i dubljeg lonca stavite platnenu krpu, poređajte tegle pazeći da se ne dodiruju. Sipajte vodu tako da ih prekriva bar za jedan centimetar. Kad proključa kuvajte oko pet minuta, a zatim pažljivo izvadite i ostavite da se ohlade. Šećer koji ostane na dnu postepeno će se rastopiti. Od ove količine može se napuniti šest tegli od 750 grama.

1...870871872...1.529Stranica 871 od ukupno 1.529

Designed by Miodrag Zivkovic

© 2022 Serbian News Canada by Miodrag Živković