Kanada je prva zemlja od NATO članica koja je pokrenula dalje proces za pristup Švedske i Finske.
Kanada je prva zemlja članica NATO koja je ratifikovala pristupne protokole za Finsku i Švedsku, rekao je premijer Džastin Trudo .
Žena iz Okanagana, koja je bila zaglavljena na aerodromu u Torontu 5 dana, izgubila je 10 hiljada dolara
Carla Leinweber naziva ovaj događaj kao „najponižavajući i najkošmarniji tretman koji je doživela na aerodromu i od avio kompanije“ u svom životu.
U utorak, 14. juna, Leinweber se ukrcala na svoj let Air Canada iz Kelowne , BC, za Montreal. Prvobitno je trebala ići iz Montreala do Deer Lakea, NL. Međutim, aviokompanija joj je preporučila da leti na međunarodni aerodrom Toronto Pearson jer je imala veće šanse da stigne na svoj presedajući let za Deer Lake.
Njen let za Deer Lake je otkazan u noći 14. juna a takođe i sledeća dva dana. Ona je sledećih nekoliko dana provela zarobljena s drugim putnicima na aerodromu Pearson,dok je pokušavala da se izvuče iz situacije.
“U osnovi sam bila u izolaciji, na poziciji taoca u Air Canada. Vi zapravo živite na aerodromu,” rekla je Leinweber.
“Nakon treće noći, jedna žena je rekla da možda trebamo nazvati RCMP i reći da smo zaglavljeni.”
Leinweber je provela četiri dana tražeći svoj prtljag, pokušavajući rezervisati svoj sledeći let, spavajući na podu aerodroma. U petak ujutro odlučila je rezervisati let kući preko WestJeta umesto da čeka let za Newfoundland za svoj odmor. Tada su dugi, frustrirajući dani provedeni na aerodromu došli na naplatu.
“Dok sam čekala na check-in na šalteru WestJeta na aerodromu u Torontu, zapravo sam se srušila. Imala sam kolica i prtljag, ranac, štap i torbicu,“ rekla je Leinweber.
Rekla je da su je drugi putnici i osoblje WestJeta pomogli da je podignu i stave u invalidska kolica. Narednih dana njena noga je bila u modricama.
Kako bi smanjila količinu odloženih i otkazanih letova, Air Canada je prilagodila svoj raspored. Smanjili su u proseku 154 leta dnevno u julu i avgustu. Većina pogođenih letova odnosi se na i sa aerodroma u Torontu i Montrealu, uključujući direktan let od Kelowne do Montreala.
U saopštenju, Air Canada kaže da su na njene operacije uticali problemi sa resursima.
„Okruženje rada na globalnom nivou se promenilo u odnosu na pre pandemije, posebno dobro dokumentovana pitanja kao što su sigurnosne i carinske linije, zadržavanje aviona na kapijama koje ne mogu iskrcati putnike na aerodromima, problemi sa sistemima za prtljag na aerodromu i ograničenja u pogledu broja letova, od strane kontrole avio saobraćaja u Kanadi i SAD-u koje primoravaju aviokompanije da otkazivanje u poslednjem trenutku”, navodi se u saopštenju.
Avio-kompanija kaže da rade s putnicima na ponudi povraćaja novca.
“Korisnici se automatski obaveštavaju kada se letovi otkazuju. Gde je to moguće, odmah se ponovo rezervišu, dok će za druge Air Canada nastaviti tražiti alternative i savetovati ako opcije postanu dostupne. Klijenti takođe mogu zatražiti povraćaj novca na originalni način plaćanja u bilo koje vreme, tamo gde je kompenzacija obavezna, Air Canada će se pridržavati svojih APPR obaveza.”
Ne samo da je putovanje bilo emocionalno i fizički iscrpljujuće, već je Leinweber rekla da je izgubila i preko 10.000 dolara na povratnim letovima, smeštaju i otkazivanju odmora. Kaže da je imala sreće što je put bio samo godišnji odmor.
“Jedna osoba sa aerodroma je išla kući jer je bila sahrana njenog brata. Majka nije viđala svoje starije roditelje (od) pre COVID-19 i jedan od njih je imao zdravstvenih problema. Na kraju nisu posetili svoje porodice”, rekla je Leinweber.
Čak i kao strastveni putnik, Leinweber ne preporučuje nikome da leti u bliskoj budućnosti.
“Nemojte leteti. Samo nemojte da letite. Najstrašnije iskustvo kroz koje sam ikada, ikada imala na nekom aerodromu ili sa nekom avio-kompanijom.”
Leineweber je bila u kontaktu sa advokatom i traži punu novčanu nadoknadu.
SERBIANNEWS/CANADA
Ćuk osvojio zlato u mačevanju, Srbija oborila rekord medalja
Veljko Ćuk, srpski reprezentativac u mačevanju osvojio je zlatnu medalju na Mediteranskim igrama u Oranu.
On je u floretu u finalu savladao Španca Karlosa Ljavadora sa 15:9. Ovo je najveći uspeh srpskog mačevanja u skorije vreme i jedan od najvećih u poslednje dve decenije.
Na putu do zlatne medalje, Ćuk je dva puta pobedio olimpijskog vicešampiona iz Londona, Egipćanina Alaeldina Aboelkasema.
U grupnom delu takmičenja ostvario je pet pobeda iz pet mečeva, a onda je u osmini finala potpuno deklasirao protivnika iz Portugala.
U polufinalu je pobedio Italijana Filipija, osvajača bronzane medalje sa prošlogodišnjeg Svetskog kupa u Kairu, a u finalu je pobedio i osvajača bronze sa Svetskog prvenstva 2018. godine – Ljavadora.
Srbija sada ima 29 medalja, od čega 13 zlatnih, sedam srebrnih i devet bronznanih, što je više nego na prethodnim u Taragoni 2018.
Srpski tim je nadmašio i učinak iz Mersina 2013. godine. U utorak je još jedan srpski predstavnik bio na takmičenju.
Đurđe Matić je u plivanju delfin stilom dogurao samo do petog mesta, trkajući se na stotinu metara.
U sredu rukometašice i rukometaši nastupaju u mečevima za treće mesto, čime se i završava takmičenje na Mediteranskim igrama u Alžiru.
Fon Kramon pozvala Prištinu da vrati imovinu Viskim Dečanima
Izvestilac za Kosovo u Evropskom parlamentu Viola fon Kramon pozvala je danas vladu u Prištini da sprovede presudu Ustavnog suda o vraćanju imovine manastiru Visoki Dečani i da pokaže da nema selektivan pristup kada je u pitanju primena vladavine prava.
Ona je na svom Tviter nalogu navela da je dijalog Beograda i Prištine koji vodi EU suštinski element evropskih integracija Kosova i da “do pristupanja EU neće doći bez pravno obavezujućeg sporazuma o normalizaciji”.
Navela je i da specijalni predstavnik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak ima punu podršku EP.
Dodala je da ovogodišnji Izveštaj za Kosovo, koji treba da bude usvojen sutra u EP pokriva širok spektar pitanja, uključujući vladavinu prava, borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije, javnu upravu i borbu protiv diskriminacije i poručila da vladavina prava znači jednakost za sve.
Podsetila je da su EP i ona lično u više navrata ponavljali potrebu za hitnim odobravanjem vizne liberalizacije koja je, tvrdi, odavno zakasnila “uprkos činjenici da je Kosovo ispunilo sve kriterijume”.
Fon Kramon je navela da ovogodišnji izveštaj o Kosovu dolazi u posebnom trenutku “kada ponovo vidimo strahote rata u Evropi” i zahvalila vladi u Prištini što je “pokazala punu solidarnost sa Ukrajinom”.
Cena voća na beogradskim pijacama teže pada i od vrućine: Kupine za 800 dinara
Uprkos tome što su poskupljenja u marketima postala svakodnevnica, slična situacija se dešava i na pijacama. Ako ste pomislili da su vrućinština i užareni beogradski asfalt najgore što je moglo da vas zadesi – prevarili ste se. Cena voća može da padne teže i od +40 stepeni.
Prvobitna cena maline i kupine ove godine, bila je bombastična, a danas nakon mesec dana još uvek se nije vratila na neku cifru koja bi bila priuštiva građanima.
Na beogradskoj pijaci Zeleni Venac cene su šarenolike, ali jedna tezga nam je privukla pažnju. U prvom momentu nismo mogli da verujemo, ali kada smo se približili ipak smo se uverili da kilogram kupine i maline košta 800 dinara.
Za one koji nemaju novca da sebi priušte kilogam sezonskog voća, postoji i opcija da iste kupite na 200 grama, a taj paket košta 250 dinara, dok za borovnice iznosi 150, jer je kilogram borovnice 500 dinara.
Kako pijačni prodavci kažu, otkupna cena je je katastrofalna, te su primorani da podižu cene kako bi sve ono što su uložili povratili i bili na pozitivnoj nuli. Kako kažu, neretko se ljudi odlučuju za opciju da bace ili poklone kao što je to radio i Rajko o kojem je Nova.rs i pisala.
Budući kakva je situacija, kilogram sezonskog voća postao je pravi luksuz. “Zlatno” doba nam govori dokle smo stigli, nekada se voće kupovalo na kilograme i pravio domaći džem ili slatko, a danas umesto da kašićicom jedemo domaće proizvode, kupujemo “na kašičicu”.
“Orlovi” poklonili pobedu Belgiji, ozbiljna opomena pred nastavak kvalifikacija za Mundobasket
Košarkaši Srbije drugu fazu kvalifikacija za Mundobasket 2023. godine završili su šokantnim porazom od Belgije u Nišu 74:73. “Orlovi” ispustili 11 poena prednosti u poslednjoj deonici i dozvolili rivalu da dođe do velikog preokreta. Ekipa Svetislava Pešića u treću fazu kvalifikacija preneće samo jednu pobedu.
Dvodnevna košarkaška utakmica između Srbije i Belgije završila se pobedom gostiju, koji su u završnici meča nadoknadili dvocifreni minus i stigli do trijumfa u niškom “Čairu”.
“Orlovi” će poslednju rundu kvalifikacija otvoriti protiv Grčke na domaćem parketu 25. avgusta, a tri dana kasnije gostovaće u Turskoj (28. avgust).
Zatim sledi gostovanje u Velikoj Britaniji (10. novembar), pa duel sa Turskom na domaćem terenu (13. novembar).
Košarkaši Srbije 24. februara 2023. gostovaće u Grčkoj, dok će poslednji duel kvalifikacija za SP odigrati na domaćem terenu protiv Velike Britanije 27. februara.
Ekipa Svetislava Pešića teškom mukom stekla je dvocifrenu prednost sredinom poslednje deonice, a onda neobjašnjivo dozvolila rivalu da se u potpunosti vrati u život, na kraju dođe i do pobede.
Posle izjednačenog prvog poluvremena (38:38), u kojem su Belgijanci srpskoj odbrani pravili šutem za tri poena, “orlovi” su pojačali odbranu u nastavku što je donelo rezultat.
Srbija je u poslednju četvrtinu ušla sa sedam poena prednosti, a posle trojke Dejana Davidovca imala i najveću prednost na meču – 68:57.
Ipak, u poslednjih gotovo sedam minuta “orlovi” su postigli samo pet poena, dok je protivnik bio izuzetno raspoložen u šutu za tri poena.
Prednost Srbije se topila iz minuta u minut, da bi Lekomt zabio poslednji ekser u kovčeg na 39 sekundi pre kraja.
Nisu srpski košarkaši uspeli da izvedu iole smisleniji napad, a posle promašaja za tri poena nisu čak ni napravili faul koji bi zaustavio vreme, pa je Belgija došla do velikog trijumfa.
Najefikasniji u srpskom timu bio je Vanja Marinković sa 14 poena, Nemanja Bjelica dodao je 12, a Aleksa Avramović 11 poena.
U timu Belgije najbolji je bio Ismail Bako sa 17, dok su po 16 ubacili Obasohan i Lekomt.
Srbija je prošla u narednu fazu kvalifikacija, ali sa trećeg mesta u grupi i preneće u novu grupu samo jednu pobedu.
Letonija je osvojila prvo mesto u grupi (3-1), Belgija ide kao druga (2-2, uz bolji međusobni skor sa Srbijom, dok će im se pridružiti Grčka (3-1), Turska (2-2) i Velika Britanija (1-3).
Treća faza kvalifikacija za Svetsko prvenstvo 2023. godine počinje prozorom u avgustu.
Đoković sa Sinerom u duelu za polufinale Vimbldona (5.30a.m, RTS)
Najbolji srpski teniser Novak Đoković igra protiv Italijana Janika Sinera u četvrtfinalu Vimbldona. Meč se igra na Centralnom terenu od 5.30a.m časova, uz direktan prenos na RTS-u.
Novak Đoković nastavlja odbranu titule na Vimbldonu duelom za polufinale sa Janikom Sinerom, trenutno 13. igračem na ATP listi i desetim nosiocem u Londonu.
Đoković je za plasman u četvrtfinale pobedio Holanđanina Tima van Rajthovena sa 6:2, 4:6, 6:1, 6:2, dok je Siner bio bolji od Španca Karlosa Alkaraza sa 6:1, 6:4, 6:7, 6:3.
Pobednik ovog duela sastaće se u polufinalu sa boljim iz meča između Belgijanca Davida Gofana i Britanca Kamerona Norija. Gofan i Nori igraće u drugom četvrtfinalnom meču oko 16 sati na Terenu broj jedan.
Siner je u karijeri igrao samo jednom protiv Đokovića i to prošle godine na Mastersu u Monte Karlu i srpski teniser je tada slavio sa 6:4, 6:2.
Ipak u izjavama pre meča Đoković je govorio u superlativima o mladom italijanskom teniseru istakavši da se već pokazao kao vrhunski igrač.
Rođendan italijanske legende koja ne želi u penziju
Godine 1957. zvanično je pokrenuta proizvodnja „fijata 500“, kod nas poznatijeg kao „fića“, koji je za Italijane legenda koja danas slavi 65. rođendan. Godišnjica se proslavlja u čitavoj Italiji, a otvara se i izložba „65 godina legende – fijat 500: ikona Made in Italy” u Muzeju italijanskih automobila MAUTO u Torinu.
Model „fijat 500“ sa dva sedišta napred i klupom pozadi, koja je mogla da preveze samo dve osobe i 70 kilograma prtljaga, predstavljen je 1957. godine. Dve godine kasnije, dizajn Dantea Đakoze doneo je „Fijatu“ nagradu za industrijski dizajn „Zlatni kompas“.
Ovaj automobil je bio simbol posleratnog prosperiteta zemlje i ekonomskog rasta, jer su Italijani počeli da kupuju automobile koji su pre Drugog svetskog rata bili rezervisani samo za plemiće i bogataše.
Masovna motorizacija je postajala fenomen prvo zahvaljujući skuterima „lambreta“ i „vespa“, a zatim i sa dva modela prvih automobila. Prvi model, „fijat 600“ na tržište je stigao 1955. godine, dok se drugi, „novi fijat 500“ (naziv novi dodat je da bi se razlikovao od „fijata 500“ koji je proizveden 1936. godine i koga su nazivali „mišić“), pojavio 1957. godine, ali prve dve godine nije bio toliko popularan.
Novi „fijat 500“ trebalo je da bude mali, praktični automobil koji će malo koštati ne bi li na taj način ljudi koji su do tada vozili samo skutere mogli da priušte i auto. Cena „novog fijata 500“ bila je 490.000 lira, kao kada bi se sabralo 13 plata jednog radnika.
To nije bila neka velika razlika u ceni u odnosu na „fijat 600“, koji je koštao 640.000 lira, a prva serija je bila ogledalo konstruktivne racionalnosti i ekonomije i nedostajalo mu je mnogo toga: prozori se nisu otvarali, nije bilo ručice za migavac, nije bilo brisača niti pepeljare. Tako je automobilska kuća požurila da reši stvar te je proizvela novu seriju koju je nazvala „normalnom“ sa potrebnim dodacima i cenom koja je bila snižena na 465.000 lira.
„Fijat“ je 1958. godine proizveo i verziju „sport“ od 21 KS, a 1960. i 600D sa motorom od 599 kubika i 17,5 KS, koja je imala i zadnja sedišta, pokretni krov, kao i još neke detalje koji su nedostajali prethodnim verzijama, a osnovna cena je spuštena na 395.000 lira, što je za 20 odsto niže od prve cene.
Uspeh je stigao tek 1965. godine sa „fijatom 500F“, na kome se vrata više nisu otvarala kontra uz motor od 18 KS. Na ovaj model je dodato i slovo L, kao oznaka za luksuznu verziju, a pojavio se i u crnoj, ali i u žutoj boji. Poslednja verzija „fijat 500R“ nastala je 1972. godine sa motorom od 594 kubika. Poslednji primerak je proizveden 1. avgusta 1975. godine na Siciliji. Bio je to primerak broj 5.231.518.
Međutim, 2007. godine „fijat 500″ je iznikao iz pepela pojavivši se na tržištu kao mali, moderan auto sa vintidž stilom. Uspeh koji je tada doživeo traje i danas, a stigao je i do Amerike, ali i Japana gde se pre toga nikada nije pojavljivao na tržištu.
Od modernog „fijata 500“ nastalo je mnogo varijanti od kojih i 500L i 500X koje su postale same po sebi brend, a nedavno je započeta i avantura sa električnim „fijatom 500“.
Izložba pod nazivom „65 godina legende – fijat 500: ikona Made in Italy“ u Nacionalnom muzeju automobila MAUTO u Torinu biće otvorena do 4. septembra. Posetioci će moći da vide šest primeraka (Novi 500, D, F, L i R), što ih je Muzeju ustupio Italijanski klub „fijata 500“ koji ima 22.000 članova, mnoga umetnička dela vezana za ovaj automobil i katalog koji sadrži fotografije koje predstavljaju istoriju ovog automobila.
Najmanje šest osoba je poginulo, a 24 je ranjeno u pucnjavi tokom proslave Dana nezavisnosti u Čikagu
Najmanje šest osoba je poginulo, a 24 je ranjeno u pucnjavi tokom proslave Dana nezavisnosti u Hajland Parku u predgrađu Čikaga. Policija traga za napadačem. Šef policije Hajlend parka saopštio je da je osumnjičeni identifikovan. Puška pronađena na krovu zgrade.
Parada povodom 4. jula, Dana nezavisnosti, u Hajland Parku iznenada je zaustavljena kada su se čuli pucnji desetak minuta nakon njenog početka, prenosi Ej-Bi-Si.
Zvaničnici su na konferenciji za novinare saopštili da je ubijeno šest osoba, dok je 24 povređeno u pucnjavi. Iz bolnice je saopšteno da je zbrinuta 31 osoba, među kojima su i ljudi povređeni u haosu koji je nastao tokom napada.
Šef policije Hajlend parka saopštio je da je osumnjičeni identifikovan i da se radi o 22-godišnjem mladiću.
“Ime osobe od interesa je Robert E Krimo III, smatra se naoružanim i opasnim”, saopštio je šef policije, prenosi Rojters.
Vlasti kažu i da je pronađena puška na krovu zgrade.
“Organi reda tragaju za osumnjičenim. Pronađeni su dokazi o vatrenom oružju”, saopštili su zvaničnici.
“Veliki broj policajaca je obezbedio perimetar oko centra Hajland Parka”, navodi se u saopštenju gradskih vlasti.
Nema indicija da je osumnjičeni zabarikadiran ili da ima taoce. Policija je napad opisala kao “nasumični akt nasilja”.
Komandir policijske patrole u Hajland Parku Kris O’Nil rekao je da ubica nije identifikovan, ali da je opisan kao belac, dobi između 18 i 20 godina, sa dugom crnom kosom, poslednji put viđen u beloj ili plavoj košulji.
Očevici su rekli da je napadač možda pucao sa vrha neke od visokih zgrada.
Ulice u Hajlend parku posle pucnjave
Trasa parade je bila u blizini Centralne avenije i Druge ulice.
Zvaničnici Hajland Parka zamolili su stanovnike da izbegavaju centar grada.
Bajden: Šokirani smo, ponudio sam podršku federalnih organa
Predsednik Džozef Bajden saopštio je da su on i prva dama Džil Bajden šokirani besmislenim nasiljem koje je još jednom donelo tugu američkoj zajednici.
“Razgovarao sam sa guvernerom Prickerom i gradonačelnikom Roteringom, ponudio sam punu podršku federalne vlade njihovim zajednicama. Takođe, pozvao sam federalne organe reda da pomognu u potrazi za napadačem”, rekao je Bajden.
Sjedinjene Američke Države je u prethodnom periodu potreslo nekoliko pucnjava, u kojima je stradalo na desetine ljudi.
U Bafalu je ubijeno 10 osoba, u napadu u Teksasu 19 dece i dvoje nastavnika. U pucnjavi u bolnici u Oklahomi, stradale su četiri osobe.
Anić osvojio srebro u skoku udalj na Mediteranskim igrama
Srpski atletičar Lazar Anić osvojio je danas srebrnu medalju u skoku udalj na Mediteranskim igrama u alžirskom Oranu.
Anić je osvojio srebro skokom od sedam metara i 83 centimetara.
On je rekao da je očekivao da će u Oranu skakati preko osam metara, ali da je zadovoljan srebrom.
„Očekivao sam rezultate preko osam metara, jer sam znao da će za zlato biti dovoljno skočiti preko osam metara i to sam i ciljao. Malo mi je žao što nisam ‘pogodio’ takav skok, ali sam zadovoljan osvojenom srebrnom medaljom“, rekao je Anić, preneo je Olimpijski komitet Srbije.