IT industrija u Srbiji ulazi u 2026. opreznije. Globalno usporavanje investicija već je ostavilo posledice.

Ono što je očigledno je da su najviše pogođene kompanije koje su prethodnih godina brzo rasle bez jasnog i održivog poslovnog modela ili su se snažno oslanjale na jedan tip klijenata i jedno tržište.

U Srbiji se to posebno odnosi na deo autsorsing (outsourcing). Sektor zavisan od zapadnih klijenata, pre svega iz SAD i Evropske unije, gde je smanjenje budžeta za IT dovelo do pada potražnje za uslugama.

Taj pritisak, prema procenama stručnjaka, ostaće prisutan i tokom 2026, uz nastavak optimizacije timova u IT servis kompanijama i fokus na iskusnije kadrove čije znanje može biti konkurentno i tržišno isplativo.

Pitali smo predstavnike IT kompanja – direktore, zaposlene, ali i stručnjake na kakvu 2026. bi IT sektor u Srbiji mogao da računa.

„Biće teža godina od prethodne“

Saša Popović, osnivač i direktor kompanije Vega, kaže da se čini da će 2026. biti još teža i da će na to uticati nekoliko faktora. Neki od njih su kretanje kamata i inflacije, geopolitička situacija, regulativa (u pogledu AI, privatnosti, bezbednosti).

Takođe i sposobnost kompanija da pokažu merljiv ROI (povrat na investicije) i brže isporučuju vrednost. Posebno one koje se bave veštačkom inteligencijom i u koje je puno uloženo u 2025, dodaje.

„Utisak mi je da na zapadnim tržištima možemo da očekujemo rast IT potrošnje od oko 10% u 2026. To može da bude korisno za pojedine firme koje će uz puno truda uspeti da osvoje deo tog posla. Moj generalni utisak u vezi za 2026. je da nas očekuje teška godina, ali da će biti posla za one koji ne odustaju, koji će se ozbiljno potruditi da osvoje deo posla dostupnog na globalnom tržištu“, kaže Popović za Forbes Srbija.

Foto: Vega IT

Veliko ulaganje u AI, da li će balon da pukne?

Kako kaže, trenutno je IT sektor unutar „finansijskog balona“ izazvanog ogromnim ulaganjima u veštačku inteligenciju. U toku 2026. bi moglo da se desi da taj balon pukne i da zbog toga bude još manje ulaganja dok se investitori ponovo ne pregrupišu.

„Nadam se da grešim i da će samo doći do neke vrste konsolidacije ulaganja i generalno tržišta“, pojašnjava.

Gobalna situacija i u 2025. je izgledala, kako kaže, pomalo čudno.

„S jedne strane smo imali veliki broj kompanija koje su i dalje optimizovale troškove, reorganizovale timove odnosno otpuštale, i menjale prioritete projekata. To je za rezultat imalo manje ulaganja u inovacije i digitalizaciju u odnosu na period od pre samo tri godine. Međutim, s druge strane smo mogli da vidimo značajna ulaganja u oblasti AI“, navodi.

To je doprinelo da u IT sektoru i dalje bude posla i novca što je omogućilo dalji rast.

Šta muči IT kompanije

Mnoge kompanije u Srbiji su bile pogođene manjkom posla na globalnom tržištu ili problemima u specifičnim industrijama (kao što je automobilska). To je za rezultat imalo smanjenje prihoda i u nekim slučajevima dovodilo do odluka da kompanije otpuštaju veći broj zaposlenih, dodaje.

Najviše su pogođene one koje još nisu uspele da transformišu poslovanje u smeru pružanja usluga dodate vrednosti, kaže Popović. Ukazuje i na neke promene koje će i dalje diktirati tempo.

„Danas je manja potražnja za programerima koji će napraviti nešto što klijent traži. Tržište i dalje ima potrebu za proizvodima i uslugama IT kompanija, ali očekuje da se dođe sa konkretnim rešenjima, predlozima, inovacijama i idejama za povećanje prihoda ili smanjenje troškova poslovanja“, ističe.

Dodatno, biznisi koji posluju sa manjim maržama su takođe više izloženi riziku zbog toga što je potražnja manja od ponude pa klijenti često agresivnije pregovaraju o spuštanju cena.

„Ugroženi su i domaći startapi za koje trenutno ima manje novca na tržištu. Posebno ako se nisu fokusirali na oblasti u kojima je izvesnije da će investitori biti voljni da ulažu u 2026. godini“, dodaje Popović.

Manje novih IT projekata

Kako kaže Nebojša Bjelotomić, savetnik predsednika Privredne komore Srbije, svedoci smo krize u segmentu IT usluga. Geopolitičke okolnosti i narušeni globalni ekonomski odnosi samo su dodatno produbili ovu krizu. Poslednji u nizu faktora koji utiču na negativan trend jesu tehnološke promene, pre svega razvoj veštačke inteligencije.

„Površna procena mogla bi da sugeriše da sposobnost AI alata da generišu kod smanjuje potrebu za programerima i njihovim uslugama, međutim nema č̣vrstih dokaza za takav razvoj situacije“, ističe Bjelotomić.

Foto: DSI

AI kao alat ne kao zamena za IT

Kapaciteti alata poput ChatGPT-a ili Claude-a još nisu na nivou koji omogućava isporuku kompletnog IT projekta na osnovu jednog prompta korisnika bez tehničkog znanja.

Oni za sada pomaẓ̌u programerima da brže i sa manje resursa završe projekte, pojašnjava.

„Istovremeno, evidentno je da krajnji korisnici koji do juče nisu mislili da imaju kapacitet da se bave ljudima za IT, da ih zapošljavaju, razvijaju, zadrže i upravljaju kompleksnim projektima, najednom sve češće veruju da to mogu“, kaže Bjelotomić. „Ekonomska kriza koja i dalje traje je sigurno jedan od razloga. Novca na tržištu je značajno manje te korisnici ne mogu sebi da priušte blagodeti autsorsinga koji im omogućava da ne brinu o IT-u već samo o svom osnovnom biznisu“, kaže.

Traži se iskustvo

Ukazuje i da se sada traži više za isto ili čak manje i to kroz veći senioritet tima, ne samo u tehničkom smislu, već u pogledu profesionalnog iskustva i razumevanja različitih industrija.

Otuda se nastavlja trend u kojem je teško bez iskustva „ući“ u kompaniju koja se bavi IT servisima.

„To je problem koji će postojati i tokom 2026. godine. Nastaviće se optimizacija timova u IT servis kompanijama tako da se podiže seniornost koja može da se proda i naplati“.

Oprez i selekcija

Kako kažu predstavnici sajta koji prati stanje na tržištu IT industrije HelloWorld, ovaj sektor je završio 2025. stabilnije nego prethodne dve godine, ali u 2026. ulazi oprezno.

Podaci ovog sajta pokazuju da se obim zapošljavanja nije vratio na nivoe iz perioda pre 2022. Kompanije zapošljavaju selektivnije, sa jasnijim očekivanjima i fokusom na konkretne poslovne potrebe, a ne na rast po svaku cenu.

Globalno gledano, IT industrija je prošla kroz proces „hlađenja“ koji je zapravo bio korekcija nakon perioda prevelikog rasta, objašnjavaju

Godina konsolidacije, a ne krize

Velike tehnološke kompanije su stabilizovale poslovanje, smanjile troškove i reorganizovale timove. Sada se više pažnje posvećuje efikasnosti, profitabilnosti i održivim modelima razvoja. U tom smislu, 2025. je bila godina konsolidacije, a ne krize, objašnjavaju.

Najviše su pogođene kompanije koje su prethodnih godina brzo rasle bez jasnog poslovnog modela ili su bile snažno oslonjene na jedan tip klijenata ili tržišta.

U Srbiji se to pre svega odnosi na deo autsorsing sektora koji zavisi od zapadnih klijenata, naročito iz SAD i EU, gde su investicije bile usporene.

Perspektive u 2026

Perspektive za 2026. zavisiće od nekoliko faktora. Pre svega globalne ekonomske stabilnosti, brzine oporavka investicija i sposobnosti kompanija da se prilagode novim zahtevima tržišta, navodi predstavnici HelloWorld-a.

Kažu da će pored AI rešenja, fokus biti i na sajber bezbednosti, optimizaciji postojećih sistema, razvoju softvera koji direktno podržava osnovni biznis, rešenjima za industriju i velike poslovne sisteme.

Drugim rečima, tražiće se praktična primena tehnologije, a ne samo inovacija.

Što se tiče otpuštanja u IT sektoru, ona jesu aktuelna i dalje, ali nisu dominantan trend kao pre godinu ili dve. „Kod nas se uglavnom radi o pojedinačnim slučajevima i manjim korekcijama timova. Najčešće u kompanijama koje su imale pad obima posla ili su se povlačile sa određenih tržišta“, dodaju.

Kompanije opreznije

Primetno je da je pritisak na tržištu rada manji nego ranije. Kompanije se danas više trude da preraspodele resurse nego da posežu za masovnim otpuštanjima, objašnjavaju.

Najmanje potražnje na ovo sajtu trenutno beleže za junior pozicijama. Naročito u oblastima gde je ponuda kadra velika, a obuka zahteva značajno ulaganje vremena i resursa. Kompanije su opreznije i češće traže ljude koji mogu brzo da se uključe u projekte.

U domaćem IT sektoru beleži se pad zadovoljstva zaposlenih. A šta je razlog?

Najčešće je posledica kombinacije faktora: neizvesnosti, sporijeg rasta plata, smanjenih benefita i većih očekivanja poslodavaca. Nakon godina u kojima je IT bio simbol brzog napredovanja i sigurnosti, realnost se promenila, navode predstavnici sajta Hello World.

IT sektor se vratio u realnije okvire. Tako recimo, rad od kuće je i dalje veoma prisutan, ali više nije podrazumevan u istoj meri kao ranije. Češće se nude hibridni modeli. Potpuni rad od kuće češće se vezuje za seniorske pozicije ili strane poslodavce.

Zaposleni i dalje očekuju fleksibilnost, ali su svesni da se pravila menjaju. Kompanije traže veći balans između produktivnosti, timske saradnje i kulture, dodaju.

Aktuelne plate u IT sektoru po pozicijama

Podaci sajta Hello World

„IT ne nudi sigurnost kao ranije“

Anastasija Engelhard, inženjer za kvalitet softvera u kompaniji DXC Luxoft, kaže da je IT sektor godinu završio u fazi stabilizacije, ali uz jasnu promenu načina rada. Najveća razlika u odnosu na ranije jeste to što je AI postao standardni deo svakodnevnog posla, a ne eksperiment ili dodatni alat.

Globalni talasi otpuštanja i smanjenje budžeta kod klijenata prelili su se i na domaće tržište, što je pokazalo da IT sektor više ne nudi isti nivo sigurnosti zaposlenja kao ranije, kaže.

„U 2026. može se očekivati stabilizacija. Ipak, ne i povratak na prethodni tempo rasta, uz fokus na održive projekte i dugoročne klijente“, kaže sagovornica.

Navodi i da su zahtevi poslodavaca porasli. Čak i za juniorski nivo sve češće se očekuju praksa, frilens iskustvo ili iskustvo u projektima. To je pre samo nekoliko godina bilo poželjna opcija.

Iz njenog ličnog zapažanja, kroz rad sa IT zajednicom, primetan je pad aktivnosti usmerenih na zajednicu. Naime, sve manje je konferencija, a sličan trend primećuje i kada je reč o budžetima za edukaciju.

„Više kolega mi se javilo sa informacijom da su im budžeti za edukaciju smanjeni ili ukinuti, a benefiti vezani za konferencije izostali“, priča Anastasija. Ovo su lična zapažanja zasnovana na komunikaciji sa kolegama iz industrije, ali se jasno odražavaju na osećaj stagnacije i smanjenog zadovoljstva zaposlenih“.

Foto: Privatna arhiva

Preispitivanje situacije

Milan Petek, osnivač i direktor kompanije Petcom, kaže da se globalno oseća da je iza nas period preteranog optimizma i brzog rasta.

„Kompanije koje imaju jasna rešenja, stabilne korisnike i razumeju lokalno tržište prolaze bolje. One koje su živele od kratkoročnih projekata morale su ozbiljno da se preispitaju“, kaže.

U 2026- očekuje stabilnost. „To je možda i najveća vrednost. Ova godina će biti godina u kojoj će se jasno videti ko ima plan, a ko je samo reagovao na okolnosti“, objašnjava.

Konkretno u opisu posla ove kompanije su softverska rešenja za fiskalizaciju, POS sistemi i poslovni softver za čim potrebe neće nestati. „Naprotiv, popisi se menjaju, sistemi se povezuju, a privreda traži jednostavna i pouzdana rešenja“, objašnjava.

Imajući to u vidu, u ovoj kompaniji morali su da budu precizniji i da se zapitaju šta korisniku zaista treba, a ne šta je trenutno moderno.

Foto: Privatna arhiva

„Nije važan samo proizvod, već da on rešava stvaran problem“

„Danas više nije dovoljno da neko samo “zna alat”. Traže se ljudi koji razumeju kako sistem funkcioniše u praksi“, ističe Petek.

Najbolje prolaze oni koji razumeju procese, korisnike i odgovornost koju softver nosi. „Takvi profili su danas nezamenjivi, posebno u složenim sistemima kao što su fiskalna i poslovna rešenja“, objašnjava.

Kaže da će najviše vredeiti stručnjaci koji znaju da razmišljaju, da se prilagode i da „razumeju širu sliku“. Tehnologije će se menjati, ali sposobnost da se problem sagleda i reši u realnom okruženju ostaje ključna. Znanja koja su svedena na rutinu polako gube na značaju, primećuje Petek.

Drugim rečima, nije važno samo imati proizvod, već imati proizvod koji rešava stvaran problem.

„Tehnologija se menja, ali ljudi ostaju. Mislim da će firme koje to razumeju imati najviše razloga za optimizam u godinama koje dolaze“, zaključuje Milan Petek.

Britanski premijer Kir Starmer izjavio je da samo Grenland i Danska imaju pravo da odlučuju o budućnosti Grenlanda, odgovarajući na ponovljene komentare američkog predsednika Donalda Trampa o mogućoj aneksiji poluautonomne danske teritorije.

Takve ideje su snažno odbacili i grenlandski i danski zvaničnici, javlja Bi-Bi-Si, preneo je Index.hr.

Američki interes i oštre reakcije

Predsednik Tramp je ponovio da „nam je Grenland apsolutno potreban sa stanovišta nacionalne bezbednosti“, nastavljajući niz izjava u kojima su on i članovi njegove administracije pomenuli mogućnost da Grenland postane deo Sjedinjenih Američkih Država.

Ove ideje su izazvale oštru reakciju. Premijer Grenlanda Jens Frederik Nilsen rekao je Trampu da je „sad dosta“, opisujući ideju o američkoj kontroli nad ostrvom kao „fantaziju“. Danska premijerka Mete Frederiksen bila je podjednako jasna, izjavljujući da „SAD nemaju pravo da anektiraju nijednu od tri nacije u Kraljevini Danskoj“.

Nedvosmislena poruka iz Londona

Na pitanje da li bi rekao i on poručio predsedniku Trampu da „drži ruke dalje od Grenlanda“, odgovor Kira Starmera bio je neobično direktan i jasan, za razliku od njegovih često diplomatskih odgovora.

„Da“, kratko je odgovorio, a zatim pojasnio: „Grenland i Kraljevina Danska moraju da odluče o budućnosti Grenlanda i samo Grenland i Kraljevina Danska. A Danska je bliski saveznik u Evropi, NATO je saveznik i veoma je važno da budućnost Grenlanda pripada Kraljevini Danskoj i samom Grenlandu, i samo Grenlandu i Kraljevini Danskoj.“

 Drugačiji ton o Venecueli

Međutim, ton premijera bio je znatno manje nedvosmislen kada je reč o nedavnom potezu SAD protiv venecuelanskog predsednika i njegove supruge. Starmer je više puta izbegavao da da direktan odgovor na pitanje da li su SAD postupile u skladu sa međunarodnim pravom.

„SAD će morati da opravdaju preduzete mere“, rekao je Starmer, dodajući da će Velika Britanija „uvek braniti međunarodnu vladavinu prava“.