Stopa nezaposlenosti porasla je na 6,8% u decembru, navodi StatCan

Dara Milovanović

9. januar 2026. | 11:30

Stopa nezaposlenosti u Kanadi skočila je na 6,8 posto u decembru 2025. godine, jer su trgovinski rat i američke tarife nastavili uticati na tržište rada.

Kanadski zavod za statistiku je u petak objavio rezultate ankete o radnoj snazi za decembar, koja je pokazala da je u tom mesecu neto dodato 8.200 radnih mesta.

„Umesto da signaliziraju nazadovanje, skromni rast zaposlenosti i rastuća stopa nezaposlenosti u decembru pojačavaju naš stav da je oporavak kanadskog tržišta rada u toku, ali će verovatno biti neujednačen, a slabljenje će se s vremenom apsorbovati samo postepeno“, rekla je Claire Fan, viša ekonomisa u Royal Bank of Canada, u pisanom izvestaju.

„Većina novih učesnika na tržištu rada nije bila apsorbovana novim zapošljavanjem, te je stoga doprinela rastu stope nezaposlenosti.“

Decembarski izveštaj pokazao je da je stopa nezaposlenosti porasla za 0,3 posto u odnosu na novembarskih 6,5 posto , a usledila je nakon tri meseca rasta broja radnih mesta.

Agencija navodi da je prošlog meseca 1,6 miliona ljudi bilo nezaposleno, što je porast od 73.000 u poređenju sa novembrom 2025. godine. Istovremeno, procenat stanovništva starosti 15 i više godina koji je bio zaposlen u decembru ostao je nepromenjen na 60,9 posto.

„Kanadsko tržište rada završilo je 2025. godinu na blažoj noti, sa stabilnom zaposlenošću i blago rastućom stopom nezaposlenosti“, rekao je Brendon Bernard, viši ekonomista u kompaniji Indeed, u pisanom izvestaju.

„S obzirom na volatilnost ankete o radnoj snazi, sporiji mesec nakon ovog nedavnog snažnog rasta nije se činio neočekivanim. Osnovni trend je verovatno negde između.“

Kliknite za reprodukciju videa: 'Kelowna preuzima vlast s najvećom stopom nezaposlenosti u Kanadi'

U decembru je najviše radnih mesta pridodano u zdravstvu i socijalnoj pomoći, a slede, kako agencija kaže, “ostale usluge”, koje uključuju lične usluge i usluge popravke.

Mladi između 15 i 24 godine izgubili su 27.000 radnih mesta, dok je za one starije od 55 godina stvoreno 33.000 radnih mesta.

Nezaposlenost mladih porasla je za pola procentnog poena na 13,3 posto.

Kanadski zavod za statistiku navodi da je tokom 2025. godine zaposlenost sa skraćenim radnim vremenom rasla bržim tempom – 2,6 posto – nego zaposlenost sa punim radnim vremenom sa 0,7 posto.

Radna mesta su uglavnom izgubljena u profesionalnim, naučnim i tehničkim uslugama, zatim u sektoru smeštaja i prehrane, te na kraju u komunalnim uslugama.

U 2025. godini, stopa nezaposlenosti dostigla je vrhunac od 7,1 posto u augustu i septembru – najvišu od 2016. godine, izvan 2020. i 2021. godine, koje su bile godine pandemije.

Bernard očekuje da će tržište rada u 2026. godini verovatno doživeti slične izazove kao i 2025. godine, ali mnogo će zavisiti od toga kako će se trgovinski rat razvijati.

„Rast ekonomije mogao bi pomoći u postizanju određenog poboljšanja na tržištu rada, ali malo je znakova da će aktivnost biti dovoljno snažna da značajno preokrene pad apetita poslodavaca za zapošljavanje – i rezultirajuće izazove u traženju posla“, rekao je.

„U međuvremenu, nazire se neizvesnost u pogledu izgleda, posebno u vezi sa trgovinskom situacijom u SAD-u.“

Izveštaj kompanije Deloitte Canada , objavljen u sredu, predviđa da će kompanije u 2026. godini smanjiti planove zapošljavanja u prvih šest meseci, jer se očekuje da će carine usporiti potražnju za kanadskom robom i uslugama.

SERBIANNEWS/CANADA

Zašto mladi napuštaju Kanadu zbog Srbije? “30 Srba mi je pružilo ruku i nikada nisam poželeo da se vratim”

Dara Milovanović

9. januar 2026. | 11:07

Danilo je rođen u Kanadi. Prošlo je tri godine otkako se sa porodicom preselio u Srbiju, odakle su i njegovi roditelji. Počeo je da studira na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Za Jutjub kanal “Attic life” podelio je glavni razlog zbog kojeg je izabrao Srbiju umesto Kanade, zašto mu više prijaju Srbi i da li srpski san zaista postoji.

“Bilo mi je prilično lako da se prilagodim srpskoj kulturi, mentalitetu, svemu tome. Rekao bih da je najveća promena koju sam doživeo bio društveni aspekt života ovde. U Kanadi ljudi generalno nisu društveni. Možeš godinama da deliš učionicu sa nekim i da nikada ne progovorite ni reč. To mi je bilo čudno, jer u Srbiji, na primer, prvog dana škole sam se rukovao sa 30 ljudi, sa svima u razredu.

To je bio ogroman šok za mene. Još jedan razlog zbog kojeg sam došao ovde, konkretno ja, ne samo porodica, jesu i cene nekretnina koje su tamo lude. Nije važno u kom si gradu. I nisu samo stanovi skupi, već i hrana i sve ostalo. Takođe se nisam slagao sa mnogim principima koje vlada ima u vezi sa imigracijom, LGBT pitanjima i slično”, rekao je Danilo.

Kako je istakao, zna da cene u Srbiji rastu, ali su još uvek podnošljivije.

“Mnogo stvari su još uvek jeftinije ovde nego u Kanadi. Na primer, plate u Kanadi mnogo više stagniraju nego ovde u Srbiji. Primetio sam da su u Srbiji više porasle nego tamo, a cene hrane i ostalih stvari u Kanadi su eksplodirale u poređenju sa Srbijom. Naravno, Srbija ima svoje ekonomske izazove, ali mislim da su ljudi još uvek u boljoj poziciji nego Kanađani. Na primer, hrana u Kanadi je stalno izuzetno skupa.

Hladija je zemlja i mora da uvozi mnogo iz Amerike, Meksika itd. Što se tiče stanovanja, na primer, moja porodica je 2007. kupila kuću u kojoj sam živeo za 190.000 dolara. Sviđa mi se, bila je dobra cena tada, ali pre korone, možda 2018-2019, vredela je 400.000. Kada smo je prodali 2022, prodali smo je za 750.000.

Ogroman skok cene u tako kratkom periodu. Da smo prodali kuću šest meseci ranije, možda bismo dobili 800.000. I bila je prosečna kuća, ništa posebno. Lokacija je bila lepa, ali nije bila blizu centra grada. Samo normalna kuća u nizu. Kao mladić, razmišljaš o budućnosti i pitaš se – mogu li to da priuštim? Naravno, teško je, jer vidiš stanove u Torontu, na primer. Najosnovniji stan je između 2.000 i 3.000 dolara mesečno, što je jako teško plaćati”, rekao je Danilo.

“S Kanađanima na distanci na trotoaru, a sa Srbima i do toaleta zajedno”

Kanađani su hladni ljudi, istakao je Danilo.

“Ne vole da razgovaraju uopšte. Osim što je Kanada hladna zemlja, ljudi generalno drže distancu. Ako vidiš nekoga na trotoaru u Srbiji, nije problem da prođe pored tebe ili kaže nešto lepo. A u Kanadi, ako se sretnete na trotoaru, trudite se da napravite što veću distancu jer nisu baš prijateljski nastrojeni.

Naravno, navikao sam se na to u Kanadi, jer sam tako odrastao. Kad sam došao u Srbiju, video sam koliko je drugačije. Ogroman šok za mene. Srbi vole sve da rade zajedno. Prvih nekoliko dana škole, prijatelj me je pitao: ‘Hoćeš li da idemo zajedno do toaleta?’. To mi je bilo čudno jer sam razmišljao zašto me pitaju da idem sa njima u toalet.

Ponekad jezik bude problem, ponekad šale koje ne razumem. U Kanadi sam uglavnom govorio engleski kod kuće. Otac je bio kamiondžija, stalno na putu. Većinu vremena pričali smo srpski kod kuće, ali majka nije bila zainteresovana, pa smo pričali šta hoćemo. Kada sam došao ovde, bilo je teško razumeti sve, posebno fakultetske stvari. Ono što u engleskom mogu da naučim za pet minuta, na srpskom mi treba 15-20 minuta”, otkrio je Danilo.

“U Srbiji volim sve – ćevape, pljeskavicu, punjene paprike”

Danilo je otkrio da obožava srpske specijalitete, ali da mu se državne institucije ne dopadaju.

“Samo ne volim lošu organizaciju, ali obožavam ljude, hranu i blizinu Evrope. Srbija je moj dom. Nije bilo dana da mi je Kanada nedostajala. Sad sam između Srbina i Kanađanina. Kanadski deo mene je radna etika. Ovde ljudi rade da prežive, nema srpskog sna. Ovde se ljudi raduju jednostavnom životu“, rekao je Danilo.

Iskustvo Danila možete da pogledete u videu:

SERBIANNEWS/CANADA

Od Kanade do Kruševca i strastvenog hobija-dokumentarne fotografije

Dara Milovanović

9. januar 2026. | 11:03

Poznanstvo sa letovanja sa bračnim parom iz Kruševca, bilo je presudno da se Miroslav Nikolić, po završenom radnom veku u Kanadi, doseli u grad pod Bagdalom. Veoma brzo upoznao je mnogo Kruševljana zahvaljujući svojoj strasti, dokumentarnoj fotografiji

Fotografiju je zavoleo u detinjstvu, prelistavajući putopise iz egzotičnih zemalja. U Kanadi se, daleko od rodne grude, usavršio kao fotograf ulice i trenutka. Hobi je vremenom prerastao u pasiju koja traje i dan danas.

Miroslav Nikolić, fotograf, kaže: “Fotografija, dokumentarna i ulična fotografija, uvek ima neku skrivenu poruku, koju svako od nas drugačije oseća i vidi.To je svrha fotografije. Da poboljša životne okolnosti, da kad neko vidi sliku deteta ili majke koja pati, svi razumeju. Bilo da je to Bugarska ili Bolivija ili bilo gde.”

Objektiv je uvek bio most između nekada povučenog Miroslava i ljudi. Novo lice sa fotografskim aparatom na ulicama Kruševca pobudilo je radoznalost mnogih. Posebno starosedelaca.

Miroslav Bogdanović, hroničar Kruševca, objašnjava: “Miroslav, on i ja srećemo se u Obilićevoj ulici. Tako da smo malo tu stvorili tu neko poznanstvo, prijateljstvo i radujem se što je došao u naš grad.”

Fotografija je, kaže, magnet i za mlađe generacije. Najviše radi njih ovde želi da otvori školu, mada već ima prvog učenika.

Marijana Bjelić, iz Kruševca, dodaje: “Ja sam oduvek imala želju da se bavim fotografijom. Kada sam upoznala Miru, popričala sam malo sa njim i shvatila sam da nemam šta više da čekam. Jednostavno, želim time da se bavim. Kupila sam aparat, izašla sam na ulicu.”

Miroslav Nikolić navodi: “I ja verujem da će to ne samo da da neki novi pravac u umetnosti, nego isto da da samopouzdanje mladima, da rade sa fotografijom, da slikaju, da se takmičimo, da idemo po selima i da snimamo te naše običaje koji su tako divni. Srbija je toliko lepa i treba, to mora da zabeležimo.”

Iako je od skoro u Kruševcu, stigao je i da izlaže u Ćićevcu, kruševačkom pozorištu i u galeriji Milića od Mačve. Da Čarapanima prenese iskustvo urbanog života Kanade, ali i detalje iz njihovog okruženja kojima počinje novo poglavlje u fotografskoj karijeri.

Slikarska tajna Predraga Peđe Miloševića u Galeriji RTS-a do kraja januara

Viktor

9. januar 2026. | 09:51

woman in black coat standing in front of paintings

Do kraja januara u Galeriji RTS-a traje izložba slikara Predraga Peđe Miloševića. Retrospektiva obuhvata dela nastala u proteklih dvadesetak godina, a naslovljena je „Tragom Alefa“.

Izložba je inspirisana Borhesovom pričom, delima evropske slikarske tradicije i potrebom umetnika da se bavi pitanjima večnosti. „Trag Alefa“ je zbir plemenitih i uzvišenih dostignuća civilizacije.

Pripremio Marko Rajković

Predrag Peđa Milošević je na umetničkoj sceni četiri decenije i izgradio je prepoznatljiv stil, promišljeni likovni svet metafora i snova.

„Znate, umetnici ceo život vode brigu koliko su oni originalni. A, u stvari, cela originalnost je priznati u jednom trenutku da ste obični, kao i svaki drugi čovek, ali imate neku povećanu senzibilnost i treba samo nju da prikazujete, svoju emociju i tu senzibilnost i u krajnoj liniji, to publiku i zanima. Taj vaš osećaj i vaša reakcija na okruženje“, smatra Predrag Peđa Milošević.

Purpurni i tirkizni ciklusi, žudnja za harmonijom i lepotom, smirenost i prolaznost odlikuju njegovu originalnu poetiku. Između intuicije, vanvremenskog dara, intimnog tumačenja mitova i duboko proživljenih prizora renesansnih gradova.

„Ta njegova poigravanja sa stvarnošću i sa prošlošću koje potencira i kroz odabir arhitektonskih elemenata. Recimo, tu vidimo često elemente kao što je luk, kao što su kameni portali koji simbolzuju upravo taj prolaz iz jednog u drugi svet. U tome je, rekao bih, Peđa specifičan i u tome je suština njegove poetike“, naglašava istoričar umetnosti Dejan Vukelić.

Peđa Milošević se dugo bavio istraživanjem tehnika starih majstora i o tome je napisao knjigu Slikareva tajna. Tajna njegovog stvaralaštva može se videti do 30. januara u Galeriji RTS-a.

Gde smo najviše putovali u 2025. godini – šta kažu istraživanja

Viktor

9. januar 2026. | 09:48

Na kraju svake kalendarske godine, kompanija za istraživanje tržišta “Euromonitor International” objavljuje listu najposećenijih gradova sveta tokom prethodne godine (2025). Lista je sastavljena na osnovu parametara kao što su broj turističkih poseta, održivost i ekonomski aspekti poseta gradovima širom sveta.

Gde smo najviše putovali u 2025. godini – šta kažu istraživanja

Kompanija Euromonitor International vodeća je na svetskom tržištu u oblasti strateških istraživanja, na osnovu kojih objavljuje globalne podatke. Osnovana je u Londonu 1972. godine i, oslanjajući se na svoje statistike i detaljne izveštaje, prati trendove, prognoze i globalna turistička dešavanja u više od 210 zemalja sveta. Podaci ove kompanije zasnivaju se na kombinaciji naučnih i terenskih istraživanja.

Njena istraživanja zasnovana su na 55 različitih metrika, koje su podeljene u šest ključnih oblasti i primenjuju se na 100 gradova širom sveta. Ti parametri su: ekonomija i poslovnost, turizam, turistička infrastruktura, turistička politika i atraktivnost gradova, bezbednost i zdravlje, kao i održivost.

Bangkok, prestonica svih rekorda

Sa 30,3 miliona turista, Bangkok je najposećeniji grad na svetu u 2025. godini. Poznata po burnom noćnom životu i izuzetnoj uličnoj hrani, tajlandska prestonica privlači putnike koji traže nezaboravna iskustva daleko od svog kontinenta.

Turisti su mogli da se dive Velikoj palati, simboličnom mestu na kojem Hram Smaragdnog Bude sija na suncu, da prošetaju oko Vat Aruna – poznatog kao Hram zore – ili da se izgube istražujući gigantsku pijacu Čatučak.

Bangkok je korišćen kao pozadina za hit-seriju Beli lotos, što je dodatno povećalo njegovu popularnost u inostranstvu.

Hongkong

Sa drugim mestom na listi i 23,2 miliona posetilaca, Hongkong ostaje fascinantna metropola u kojoj se ekstremna modernost susreće sa vekovnim kantonskim tradicijama. Njegova impresivna silueta privlači brojne putnike koji žele da uživaju u smelim arhitektonskim monolitima ovog grada.

Okrug Mong Kok, hram Man Mo i sela na ostrvu Lantau pružaju dobrodošao kontrast u srcu Kine. Viktorijin vrh ostaje najimpresivnija panorama grada, dominirajući pravom šumom nebodera.

London, evropska zvezda

Na trećem mestu, London je dočekao čak 22,7 miliona turista, što ga je učinilo najposećenijim gradom u Evropi do 2025. godine. Nije iznenađujuće što su posetioci hrlili ka Bakingemskoj palati, Londonskoj kuli i blagodati Britanskog muzeja.

Međutim, engleska prestonica nudi mnogo više od klasičnih znamenitosti. Kamden sa svojim prodavnicama polovne robe, Šordič poznat po uličnoj umetnosti, kao i mirni vrtovi Hajd parka, čine London gradom izuzetne raznolikosti i trajne privlačnosti.

Makao, Las Vegas Azije

Na četvrtom mestu nalazi se Makao sa 20,4 miliona posetilaca. Poznat po grandioznim kazinima i ogromnim tržnim centrima, ovaj region se istovremeno ponosi i statusom svetske baštine Uneska, zahvaljujući bogatom portugalskom nasleđu.

Između Senatskog trga, ruševina Crkve Svetog Pavla, drevnih hramova i ekstravagantnih hotelskih kompleksa, turistima koji su posetili Makao tokom boravka nikada nije bilo dosadno.

Istanbul, na raskrsnici Evrope i Azije

Istanbul, peti na listi sa 19,7 miliona posetilaca, može se pohvaliti jedinstvenim položajem na dva kontinenta.

Pored nekada vojno-strateškog, a sada turistički povoljnog položaja, grad obiluje kultnim spomenicima kao što su Plava džamija, Bazilika Svete Sofije i palata Topkapi. Poseban doživljaj predstavlja i plovidba Bosforom, koja je neizostavna za potpuni utisak o lepoti grada.

Dubai, futuristička oaza

Dubai se nalazi odmah iza Istanbula, sa 19,5 miliona turista. Grad Ujedinjenih Arapskih Emirata impresionira monumentalnim razmerama i pažljivo osmišljenom arhitekturom. Burdž Kalifa, veštačka ostrva, gigantski tržni centri i futuristički hoteli dizajnirani su da zadive posetioce.

Istovremeno, turisti mogu da pronađu mir u Arabijskoj pustinji, udaljenoj svega nekoliko minuta vožnje, ili da istraže tradicionalni kvart El Fahidi.

Meka, duhovna destinacija

Sa 18,7 miliona posetilaca, Meka je jedno od najznačajnijih duhovnih mesta na svetu. Tokom 2025. godine, milioni vernika posetili su zapad Saudijske Arabije radi hodočašća.

U središtu grada nalazi se Velika džamija, dom Kamena Kabe – jedinstvenog i najsvetijeg islamskog svetilišta.

Antalija, turski primorski dragulj

Antalija je 2025. godine privukla 18,6 miliona turista zahvaljujući mediteranskim plažama i luksuznim odmaralištima. Posetioci su imali priliku da istraže i stari grad Kaleiči, poznat po kaldrmisanim ulicama i osmanskoj arhitekturi.

U blizini se nalaze drevni lokalitet Perge i vodopadi Duden, koji upotpunjuju ovaj živopisni ambijent.

Pariz, francuska prestonica prestižnih spomenika

Pariz je zauzeo deveto mesto sa 18,3 miliona posetilaca i nastavlja da važi za jednu od najomiljenijih kulturnih prestonica sveta.

Ajfelov toranj, Jelisejska polja, muzej Luvr, katedrala Notr Dam i Monmartr i dalje očaravaju turiste svojom neprolaznom lepotom.

Kuala Lumpur, živahan glavni grad pun nebodera i kulture

Kuala Lumpur zatvara listu prvih deset gradova sa 17,3 miliona posetilaca. Glavni grad Malezije poznat je po kulama Petronas, živahnom okrugu Bukit Bintang, svetim pećinama Batu i brojnim uličnim pijacama koje nude bogatstvo lokalnih ukusa.

U 2025. godini, putovanja u Evropu bila su najčešća, naročito su bile popularne posete Zapadnoj Evropi, Sredozemnoj, Istočnoj i Centralnoj Evropi, a najveći rast dolazaka imala je Južna Amerika.

Kriterijumi za izbor i odluku kada birate da posetite neki od gradova sveta

Na prvom mestu je bezbednost svetskih metropola, arhitektura, opuštenost (San Dijego) – kultura, sreća stanovništva (Kopenhagen). Recimo, Džuno na Aljasci je najmirniji grad u svetu. U 2025. godini na turističkim listama našli su se evropski gradovi, ali se izdvojila i Azija, kao neevropska država koja je sve popularnija destinacija.

Na globalnu percepciju država utiče čitav niz faktora – od poverenja u vladu, kvaliteta života i bezbednosti, do ekološke odgovornosti i kulturne privlačnosti. Te pokazatelje svake godine analizira Institut za reputaciju, koji na osnovu njih utvrđuje koje zemlje uživaju najveći međunarodni ugled.

Institut za reputaciju objavio je listu najpoželjnijih zemalja u 2025. godini, uzimajući u obzir upravo navedene kriterijume.

Na vrhu liste našla se Kanada, što ne predstavlja iznenađenje u kontekstu globalnog turizma. Slede Norveška, Švedska, Švajcarska, Australija, Finska, Novi Zeland, Danska, Holandija i Belgija.

Kanada

Kanada je država koja ima globalni imidž, kao otvoreno i inkluzivno društvo. Konstantno dobija visoke ocene za političku stabilnost, bezbednost, javno zdravlje, obrazovanje i društvenu koheziju.

Kanada, Alberta

Smeštena na severu Severne Amerike, prostire se od Atlantskog do Tihog okeana i na severu do Severnog ledenog okeana, pokrivajući oko 9,98 miliona kvadratnih kilometara. Po ukupnoj površini, Kanada je druga po veličini zemlja na svetu, a sa Sjedinjenim Američkim Državama deli najdužu međudržavnu granicu na svetu.

Norveška

Norveška ima snažan ugled izgrađen na transparentnoj vladi, ekonomskoj sigurnosti i visokom životnom standardu.

Norveška

Cenjena je zbog odgovornog upravljanja prirodnim resursima, posvećenosti zaštiti životne sredine i sveobuhvatnog sistema socijalne zaštite. Njeni dramatični pejzaži privlače putnike iz celog sveta, dok visoki indikatori ljudskog razvoja dodatno jačaju njenu globalnu privlačnost.

Švedska

Švedska je poznata po svojim progresivnim socijalnim politikama, inovativnoj ekonomiji i snažnom fokusu na održivost.

Švedska

Smatra se globalnim liderom u oblasti ekološke odgovornosti, rodne ravnopravnosti i ravnoteže između posla i privatnog života. Njen ugled dodatno osnažuju jake javne institucije i kultura koja daje prioritet društvenoj dobrobiti.

Švajcarska

Švajcarska je stekla reputaciju neutralnosti, političke stabilnosti i ekonomske otpornosti. Poznata je po preciznosti, efikasnosti i razvijenoj infrastrukturi, a visoke ocene dobija i u oblasti upravljanja i bezbednosti.

Švarcarska

Dok njeni alpski pejzaži privlače turiste, njen finansijski kredibilitet i jake javne usluge čine je atraktivnom za duže boravke, doprinoseći njenom imidžu kao jedne od najpouzdanijih zemalja na svetu.

Australija

Visok kvalitet života, snažan obrazovni sistem i opušten način života ključni su razlozi popularnosti Australije. Cenjena je zbog kulturne raznolikosti, otvorenosti i prirodnih atrakcija svetske klase.

Australija

Stabilna ekonomija i imidž poželjne destinacije za život i putovanja dodatno jačaju njenu poziciju na globalnim listama.

Finska

Kao najsrećnija zemlja na svetu, Finska se redovno visoko pozicionira na listama najomiljenijih zemalja. Poznata je po izuzetnom obrazovnom sistemu, niskom nivou korupcije i snažnom društvenom poverenju.

Finska

Poznata je po niskom nivou korupcije, jakim javnim institucijama i fokusu na dobrobit svojih građana.

Novi Zeland

Novi Zeland osvaja svojim izuzetnim prirodnim pejzažima, ekološkom svešću i pristupačnim načinom upravljanja. Njegov naglasak na održivosti i društvenoj koheziji doprinosi pozitivnom globalnom imidžu.

Novi Zeland

Smatra se bezbednom, mirnom i dobro organizovanom državom, što mu obezbeđuje visoko poštovanje na međunarodnoj sceni.

Danska

Poznata je po socijalnoj jednakosti, visokom nivou sreće i kvalitetu gradskog života. Cenjena je zbog razvijenog sistema socijalne zaštite, liderstva u zelenoj energiji i urbanog planiranja usmerenog na ljude.

Kopenhagen, Danska

Njen ugled je povezan sa niskim nivoom nejednakosti i izuzetnim kvalitetom svakodnevnog života, što je čini privlačnom i za stanovnike i za posetioce.

Holandija

Poznata po otvorenom društvu, inovacijama i efikasnom upravljanju, Holandija je oduvek bila jedna od najpoželjnijih turističkih destinacija.

Amsterdam, Holandija

Njen ugled proističe iz progresivnih društvenih vrednosti, jake infrastrukture i stimulativnog poslovnog okruženja. Njena važna uloga u globalnoj trgovini, diplomatiji i održivom razvoju dodatno doprinosi njenom međunarodnom ugledu.

Belgija

Listu najpoželjnijih zemalja zaokružuje Belgija, čije se prednosti ogledaju u kvalitetnoj zdravstvenoj zaštiti, efikasnom upravljanju i bogatom kulturnom nasleđu.

Belgija

Kao važno sedište institucija Evropske unije, Belgija ima značajnu ulogu u međunarodnoj diplomatiji, što dodatno doprinosi njenom globalnom ugledu.

Dan Republike Srpske – svečani defile u Banjaluci, liturgiju služio patrijarh Porfirije

Viktor

9. januar 2026. | 09:45

U Banjaluci je održan svečani defile povodom Dana Republike Srpske. Patrijarh srpski Porfirije služio je svetu arhijerejsku liturgiju u Hramu Hrista Spasitelja. Uz zvaničnike Republike Srpske, proslavi prisustvuju i premijer Srbije Đuro Macut i ministri vlade Srbije.

Dan Republike Srpske – svečani defile u Banjaluci, liturgiju služio patrijarh Porfirije

Na Trgu Krajina svečani defile povodom Dana Republike

U Banjaluci je tačno u podne počeo tradicionalni svečani defile povodom Dana Republike i Dana borca odbrambeno-otadžbinskog rata.

Početak svečanog defilea odobrio je premijer Republike Srpske Savo Minić.

U svečanom defileu na Trgu Krajine u Banjaluci učestvovuje 800 policijskih službenika u 14 ešalona jedinica i 11 motorizovanih ešalona.

Na obeležavanju Dana Republike ukupno je angažovano 1.300 policijskih službenika.

Centrom Banjaluke će proći, uz pripadnike Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srpske, i 1.931 učesnik iz civilnog sektora, iz 38 organizacija razvrstanih u 44 ešalona.

Defile koji iz godine u godinu okuplja institucije i građane, predstavlja simbol jedinstva, uređenosti i snage Republike Srpske i centralni je događaj svečanosti povodom njenog najznačajnijeg praznika.

Na polaznoj liniji za Svečani defile postrojeni su ešaloni civilnog sektora i ešaloni Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srpske.

U čast predsednika Vlade Republike Srpske Save Minića, postrojen je Zastavni vod kojeg čine pripadnici Počasne jedinice Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srpske.

Zastavni vod Počasne jedinice predvodi komandir Vitomir Petričević.

Dačić čestitao Dan Republike Srpske: Jedan od najvažnijih datuma za Srbe

Potpredsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić čestitao je danas 9. januar – Dan Republike Srpske i istakao da je to jedan od najvažnijih datuma za srpski narod i snažan simbol jedinstva i istrajnosti u očuvanju identiteta, tradicije i nacionalnog dostojanstva.

“Građanima Republike Srpske upućujem iskrene čestitke povodom Dana Republike Srpske, uz poruku da samo složni, jedinstveni i okrenuti miru možemo sačuvati ono što je stvarano sa velikom žrtvom i odgovornošću”, naveo je Dačić na Instagramu.

Istakao je da je Republika Srpska trajna i neupitna činjenica, utemeljena u Dejtonskom mirovnom sporazumu, a da jedinstvo srpskog naroda sa obe strane Drine mora da bude iznad svih podela, jer je ono najveća snaga u vremenima izazova.

“Srbija ostaje čvrsto uz Republiku Srpsku, ne samo politički, već i bratski, kao oslonac i podrška u očuvanju mira, stabilnosti i nacionalnog identiteta. Saradnja Srbije i Republike Srpske, posebno u oblasti bezbednosti i unutrašnjih poslova, predstavlja jedan od ključnih stubova stabilnosti i biće dodatno unapređivana u interesu zaštite svih građana. Živele Srbija i Srpska”, naveo je Dačić u čestitki.

Institucionalna saradnja ministarstava pravde Srpske i Srbije na visokom nivou

Ministri pravde Republike Srpske i Srbije Goran Selak i Nenad Vujić ocijenili su u Banjaluci da je institucionalna saradnja dva ministarstva odlična i odvija se na visokom nivou.

Selak i Vujić razgovarali su o unapređenju redovne komunikacije i razmene dobre prakse između dva ministarstva, saopšteno je iz Ministarstva pravde Republike Srpske.

Ministri su razmenili iskustva o funkcionisanju pravosudnih sistema, izazovima u oblasti kaznene politike i mogućnostima za unapređenje saradnje, a kojom bi se doprinelo efikasnijem i pristupačnijem pravosuđu.

Razgovarano je i o usaglašavanju zakonodavnog okvira, obavljanju obuke za stručne saradnike i zaposlene u izvršenju krivičnih i prekršajnih sankcija iz Srpske u Srbiji, te o ispunjavanju zaključaka sa Svesrpskog sabora.

Patrijarh: Ako je Bog sa nama, niko ne može protiv nas

Patrijarh srpski Porfirije istakao je u Banjaluci da ga raduje saznanje da u srpskom narodu ima vere, o čemu govori podizanje novih i obnova starih hramova, te pre svega sabiranje naroda u njima.

Služeći Svetu arhijerejsku liturgiju povodom praznika Svetog prvomučenika i arhiđakona Stefana, patrijarh srpski je naveo da svi treba da budemo bolji jedni drugima, jer ćemo tek tada biti na ponos Svetom Savi.

“Neka Sveti Stefan bude molitveni zastupnik svim vernima Republike Srpske, koji njegovo ime slave i vide ga kao zaštitnika i neka on bude primjer za ugled, jer svetitelji jesu živo Jevanđelje Hristovo”, poručio je patrijarh Porfirije.

Prema njegovim rečima, slaveći rođenje Hristovo slavimo činjenicu da je Bog sa nama, a “ako je on sa nama niko ne može protiv nas”.

“Gospod svojim rođenjem potvrđuje da je na našoj strani. Svako u svom srcu zna svoju dušu i život. Potrebno je samo da zatražimo Božju pomoć, jer tako izražavamo svest da nam je potreban i to je izraz naše vere”, rekao je patrijarh Porfirije.

Svako od nas, dodao je patrijarh Porfirije, stoji pred Gospodom, jer je On naša vera.

“Sveti Stefan se poistovetio sa Hristom i to je potreba čoveka od najmlađih dana, jer često se deca poistovjećuju sa svojim roditeljima. Molimo se za sve, pa čak i one koji su protiv nas. Pružimo ruke jedni drugima, pokažimo da smo jedan narod, jedna vera i jedna crkva”, poručio je patrijarh Porfirije, prenosi Srna.

Nakon liturgije, obnavljen je čin lomljenja slavskog kolača.

Svetoj arhijerejskoj liturgiji prisustvovali su predsednik Narodne skupštine Republike Srpske Nenad Stevandić, vršilac dužnosti predsednika Republike Ana Trišić Babić, predsednik Vlade Savo Minić, lider SNSD-a Milorad Dodik.

Uz mnogobrojni verni narod, prisustni su bili i ministri u Vladi Republike Srpske i Vladi Srbije, kao i jedan od najbližih saradnika američkog predsednika i bivši guverner Ilinoisa Rod Blagojević.

Патријарх: Ако је Бог са нама, нико не може против нас

FOTO TANJUG/ FOTO SRNA/ DANIJELA DANOJLIĆ

Vučić čestitao Dan Republike Srpske

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić svim građanima Republike Srpske čestitao je 34 godine postojanja i borbe za očuvanje srpskog imena, vere, tradicije, običaja i identiteta.

“U vatri rođena, u teškim vremenima građena, osporavana i negirana, ali uvek ponosna, nesalomiva i dostojanstvena, Srpska je stvorena za mir i zato ostaje jedan od čvrstih bedema očuvanja stabilnosti u regionu. Ovo je i dan kada slavimo zajedništvo koje nas povezuje kroz istoriju, kulturu i vrednosti koje delimo. Naše veze su neraskidive, snažne i večne, baš kao i biće srpskog naroda, gde god živeo“, naveo je Vučić.

Istakao je da danas još jednom šaljemo poruku mira i iskrene posvećenosti saradnji, razvoju i poštovanju različitosti, poruku da je zajedništvo ona nit koja nas jača kako bismo ostvarili viziju budućnosti u kojoj ima mesta za sve.

“Republika Srbija će uvek biti tu za Republiku Srpsku i njen narod, jer nam je svima, više nego ikada, potrebna doslednost u zalaganju za mir, mudrost koja nas vodi pravim putem, odgovornost u donošenju odluka i ozbiljnost pred izazovima. Upravo to je zavet budućim generacijama koje će nastaviti da grade Srpsku i Srbiju,“ poručio je predsednik Vučić.

Delegacije Republike Srpske i Srbije položile vence na novi spomenik palim borcima

Delegacije Republike Srpske i Srbije položile su danas vence na novoizgrađeni spomenik borcima Odbrambeno-otadžbinskog rata Vojske Republike Srpske u Banjaluci.

Venac su povodom Dana Republike i Dana boraca Odbrambeno-otadžbinskog rata, a u ime Vlade Republike Srpske položili ministar pravde Goran Selak i ministar prosvete i kulture Borivoje Golubović.

U ime Republike Srbije venac su položili ministar pravde Nenad Vujić i ministar kulture Nikola Selaković, ambasador Republike Srbije u BiH Ivan Todorov i generalni konzul Republike Srbije u Banjaluci Miloš Vujić.

Venac je položila i delegacija Grada Banjaluka, predvođena gradonačelnikom Draškom Stanivukovićem.

U Banjaluci je juče, povodom 9. januara, Dana Republike Srpske, otkriveno i osveštano Centralno spomen-obeležje za ukupno 25.830 poginulih boraca u Odbrambeno-otadžbinskom ratu Republike Srpske.

Deveti januar se slavi kao Dan Republike Srpske jer je tog datuma 1992. godine nastala pod prvobitnim nazivom Republika srpskog naroda u BiH.

Делегације Републике Српске и Србије положиле венце на нови споменик палим борцима

FOTO TANJUG/ FOTO SRNA/ BORIS NOGO

Minić: Proslava Dana RS nije usmerena ni protiv koga

Pod sloganom “Živeće ognjište“, u Republici Srpskoj je počelo dvodnevno obeležavanje Dana Republike.

Svečana akademija održana je sinoć u sportskoj dvorani “Borik“, nakon čega je upriličen i prijem u Vladi Republike Srpske, uz prisustvo najviših zvaničnika Srpske i Srbije. Čule su se poruke važnosti sloge i jedinstva, očuvanja identiteta i opstanka srpskog naroda.

Predsednik Vlade Republike Srpske Savo Minić je rekao za RTS da se Dan RS obeležava pod pritiskom, ali to ne sprečava obeležavanje i proslavu.

“Mi nismo ni protiv koga, mi slavimo nešto što se desilo pre rata. Želimo da slavimo rođendan, nema institucije koja nam to može zabraniti”, kaže Minić.

Objasnio je da je obeležavanje trajalo nekoliko dana, uključujući i danas gde imamao niz manifestacija. Videćete da nijedna poruka nije usmerena ni protiv koga, istakao je Minić.

U Banjaluci se danas nizom manifestacija proslavlja Dan Republike Srpske, koji se ove godine obeležava pod sloganom “Republika Srpska majka junaka”.

Predsednik Skupštine Organizacije starešina Vojske Republike Srpske Blagoje Kovačević izjavio je da je Dan Republike – 9. januar jedan od najznačajnijih praznika u srpskom narodu koji će i dalje biti proslavljan onako kako tradicija nalaže.

Razgovor sa Milošem Šolajom

“Nažalost, kao i u nizu poslednjih godina, Republika Srpska trpi velike pritiske, kako iz Federacije BiH, tako i od pojedinih članica zapadno-evropske alijanse da se taj praznik ukine i više ne obeležava. Međutim, što nas oni više napadaju – to ćemo mi biti odlučniji da ovaj praznik proslavljamo, baš onako kako tradicija i običaji srpskog naroda zahtevaju”, rekao je Kovačević koji je počasni general VRS.

Kovačević je naglasio da će i ove godine Organizacija starešina VRS učestvovati na centralnoj proslavi Dana Republike u Banjaluci, gde je juče svečano otkriveno Spomen-obeležje borcima Odbrambeno-otadžbinskog rata.

Prema njegovim rečima, Organizacija starešina VRS učestvovaće u svečanom defileu danas u Banjaluci, u kojem će tradicionalno marširati pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srpske i oko 2.000 ljudi iz civilnog sektora.

“Predstavnici Organizacije starešina svakako će prisustvovati i svečanoj akademiji povodom Dana Republike”, kazao je Kovačević za Srnu.

Danas u devet časova biće služena liturgija u Hramu Hrista Spasitelja, a u 12 časova svečani defile na Trgu Krajine.

Deveti januar se slavi kao Dan Republike Srpske jer je tog datuma 1992. godine nastala pod prvobitnim nazivom Republika srpskog naroda u BiH.

Srpsku su osnovali srpski poslanici u tadašnjoj Skupštini BiH nakon što su preglasani u ključnim pitanjima o opstanku Jugoslavije, a pripadnici druga dva naroda krenuli u secesiju mimo volje Srba, koji su imali status konstitutivnog naroda.

Naziv Republika srpskog naroda u BiH bio je u upotrebi do 28. februara 1992. godine i proglašenja prvog Ustava, kada je zamenjen sa Srpska Republika BiH koji je korišten do 12. avgusta 1992. godine, kada je uveden Srpska Republika.

Taj naziv septembra 1992. godine zamenjen je sadašnjim – Republika Srpska.

Ledeni dani u Srbiji, najteže u Loznici, vanredna situacija u devet opština; problemi sa strujom, vodom i grejanjem

Viktor

9. januar 2026. | 09:39

Najniža temperatura danas izmerena je u Sjenici i Smederevskoj Palanci – minus 17 stepeni Celzijusa. U Srbiji je na snazi četvrti stepen pripravnosti, a prognoza najavljuje ledenu kišu. Snežne padavine u pojedinim mestima napravile ozbiljne poteškoće u saobraćaju i snabdevanju strujom. Vanredna situacija proglašena je u: Valjevu, Majdanpeku, Osečini, Loznici, Krupnju, Malom Zvorniku, Sjenici, Vladimircima i delu Prijepolja. Bez struje u 15 opština, prema podacima Sektora za vanredne situacije – delovi Valjeva, Osečine, Šapca, Loznice, Malog Zvornika, Ljubovije, Krupnja, Bora, Kladova, Negotina, Užica, Kosjerića, Požege i Čajetine i cela opština Majdanpek.

Partizan u Barseloni produžava ili prekida dva negativna niza

Viktor

9. januar 2026. | 09:37

Košarkaši Partizana gostuju kod Barselone od 20.30 u meču 21. kola Evrolige. Tok utakmice možete da pratite iz časa u čas na našem portalu.

Partizan u Barseloni produžava ili prekida dva negativna niza

Trenutno se ne vidi izlaz iz krize u redovima Partizana. Crno-beli su postali rival kog drugi timovi sažaljevaju i istovremeno dobijaju osećaj olakšanja po pogledu u raspored.

Odavno je poznata činjenica da Partizan nije slavio nad Barselonom od kultnog duela u sezoni 2009/10. godine, kad je potonji prvak Evrolige poražen 67:66 u triler završnici. Za produžetak niza nepobedivosti se ove sezone pobrinuo Vil Klajburn trojkom sa skoro pola terena usred “Beogradske arene”, upućene bez većeg obzira i proslavljene osmehom neverice.

I Barselona je doživela značajne trenerske promene kao i Partizan, mada ne toliko glomazne. Kod Katalonaca je bio važniji onaj koji dolazi, a ne ko odlazi. Konkretno, vratio se Ćavi Paskval, šef struke i u trofejnoj 2010. godini.

Trenerski rival Paskvalu biće prošlogodišnji šef struke Barselone Žoan Penjaroja. Možda će toplina atmosfere “Blaugrane” konačno otopiti Džabarija Parkera i pokrenuti Amerikanca da bar na jednom meču pokaže svoje umeće. Kad će ako ne na mestu koje mu je vratilo veru i ljubav prema igri, kako je i sam govorio.

“Očekuje nas još jedna teška utakmica, nakon meča sa Monakom. Barselona je takođe veliki tim i imaju odličnu atmosferu. U poslednja dva meseca su dobili veliki broj utakmica. Sve u svemu, biće to zahtevan meč, ali mi ostajemo dosledni našem planu i moramo da verujemo u sebe”, rekao je Žoan Penjaroja za sajt kluba.

Prethodni gost u “Blaugrani” u utorak bio je Makabi, ispraćen sa minus 10 – 93:83. Time se Barsa vratila na pobednički kolosek posle tesnog poraza u Istanbulu od Fenerbahčea 72:71 i ubedljivog pred svojim navijačima 90:74 od Monaka. Katalonci su na svom terenu na skoru 7-3, Partizan kao gost ima 1-9.

Čovek odluke iz prethodnog duela Vil Klajburn propustiće susret zbog povrede zadnje lože. U sastavu domaćina neće biti ni mladog i talentovanog Huana Nunjeza, odsutnog na duži vremenski period.

Dobra vest za Partizan je povratak Dvejna Vašingtona posle bolesti. Neizvesno je i učešće Arijana Lakića i Mitra Bošnjakovića.

“Izgubili smo poslednju utakmicu od njih Klajburnovim šutem sa pola terena i znamo koliko je ta utakmica značila. Znamo i da je naš trener ranije vodio njihov tim, što čini ovaj meč još posebnijim za nas. Ipak, uzbuđeni smo zbog prilike koja je pred nama, tako da ćemo izaći na teren i dati sve od sebe”, naglasio je Vašington.

“Zelena šuma” dočekuje Zvezdu, crveno-beli u duelu koji može da odredi sudbinu

Viktor

9. januar 2026. | 09:34

Košarkaši Crvene zvezde u Kaunasu gostuju kod Žalgirisa u utakmici 21. kola Evrolige. Tok meča iz časa u čas i najzanimljivije detalje možete pratiti na našem portalu.

“Zelena šuma” dočekuje Zvezdu, crveno-beli u duelu koji može da odredi sudbinu

Očekuje se buran doček u Kaunasu

Tenzije između navijača Crvene zvezde i Žalgirisa datiraju iz sezone Evrolige 2015/2016, kada su tokom meča u Kaunasu prvi put zabeležene politički obojene poruke upućene beogradskom klubu.

Iako tada nije bilo većih incidenata niti zvaničnih reakcija Evrolige, atmosfera na tribinama odstupila je od uobičajenog sportskog okvira.

Poruke su povezivale Crvenu zvezdu sa Rusijom i istočnim blokom, a nisu izostajale ni uvrede na verskoj osnovi što je označeno kao početak netrpeljivosti.

Situacija se drastično pogoršala 2022. godine kada su zvezdini košarkaši posle savetovanja uprave odbili da drže transparent “Stop the war” koji se odnosio na rat Rusije i Ukrajine.

Uprava beogradskog tima se oglasila i rekla da politici nije mesto u sportu.

Zvezda sedam godina nije slavila u Kaunasu

Crveno-belima je dvorana Žalgirisa bila neosvojiva tvrđava u poslednjim godinama.

Pet mečeva u nizu srpski predstavnik je bez pobede u Litvaniji, poslednji put se to dogodilo davne 2019. godine kada su Zvezdu do trijumfa vodili Bili Beron sa 14 i Lorenco Braun sa 12 poena.Nije mnogo bolja situacija ni sa sveukupnim skorom u poslednjih 10 duela, pošto crveno-beli imaju tri trijumfa.

Dobra stvar je to da je u Beogradu u okviru 4. kola Zvezda rezultatom 88:79 prekinula seriju vezanih poraza.

Tada je najbolji u redovima beogradske ekipe bio Džordan Nvora sa 24 poena.

Obradović: Moramo da budemo agresivniji protiv Žalgirisa

Trener košarkaša Crvene zvezde Saša Odbradović izjavio je pred utakmicu protiv Žalgirisa da crveno-beli moraju da odigraju agresivnije u odnosu na prethodni meč protiv Valensije.

“Žalgiris je jedan čvrst protivnik za bilo koga. Ekipa koja je godinama zajedno, pogotovo Litvanaca. Ključ je da odgovorimo na njihovu čvrstinu. Znamo šta treba da radimo, pogotovo što to nismo dovoljno radili protiv Valensije. Znamo kakva nas atmosfera čeka i da kriterijum suđenja može da se menja”, rekao je Obradović pred put u Kaunas.

Обрадовић: Морамо да будемо агресивнији против Жалгириса

Veliki izazovi za Zvezdu u narednom periodu

Zvezdi predstoje mečevi koji mogu da odluče da li će tim uspeti da se domogne plej-ofa ili ne.

Ono što joj ne ide na ruku je činjenica da su to četiri gostovanja u nizu i da su svi dueli izuzetno teški. Posle Žalgirisa gostovaće kod Olimpije, Monaka i Virtusa, a pred domaćim navijačima dočekaće ekipu Dubaija.

Podjednako bitan meč za obe strane

Žalgiris se u prethodnim godinama pokazao kao jedno od najtežih gostovanja za crveno-bele, a ovaj meč nosi dodatan ulog pošto su oba tima na skoru 11:9.

Zvezda u poslednjih pet mečeva ima dve pobede i tri poraza, a u slučaju novog nepovoljnog ishoda, tim Saše Obradovića bi mogao da ispadne iz 10 najboljih ekipa na tabeli, što je do pre svega par kola bila suluda pomisao.

I ekipa Tomasa Masijulisa ima identičan skor iz pet mečeva, a ohrabrujuća stvar bi mogli da budu i padovi u ritmu koji su se često dešavali litvanskim zelenima od starta sezone.

Evroliga, 21. kolo:

Četvrtak:
Dubai – Fenerbahče 92:81
Panatinaikos – Virtus Bolonja 84:71
Valensija – Monako 92:101
Real Madrid – Makabi Tel Aviv 98:86

Petak:
Žalgiris – Crvena zvezda 19.00
Olimpijakos – Bajern Minhen 20.15
Barselona – Partizan 20.30
Baskonija – Asvel 20.30
Olimpija Milano – Efes 20.30

Odbrojavanje u Beogradu – Srbija sutra počinje pohod na evropski vaterpolo tron

Viktor

9. januar 2026. | 09:31

Beograd će od 10. do 25. januara biti domaćin 37. Evropskog prvenstva u vaterpolu za muškarce, jednog od najznačajnijih sportskih događaja na kontinentu. Dan pred početak takmičenja održana je konferencija za medije na kojoj su, između ostalih, govorili selektor reprezentacije Srbije Uroš Stevanović i selektor Crne Gore Dejan Savić.

Odbrojavanje u Beogradu – Srbija sutra počinje pohod na evropski vaterpolo tron

Mečevi Evropskog prvenstva će biti odigrani u “Beogradskoj areni”, koja je i ovoga puta transformisana u vaterpolo arenu.

Na turniru će učestvovati 16 nacionalnih selekcija: Srbija, Španija, Hrvatska, Holandija, Slovačka, Gruzija, Italija, Mađarska, Grčka, Crna Gora, Rumunija, Francuska, Slovenija, Turska, Malta i Izrael.

Vaterpolisti Srbije igraće u C grupi. Prvi rival biće Holandija (10. januara), a potom slede dueli sa Španijom (12. januar) i Izraelom (14. januar).

Dan pred početak takmičenja održana je konferencija za medije na kojoj je govorio i selektor reprezentacije Srbije Uroš Stevanović.

“Pred nama su najbolje reprezentacije koje evropski vaterpolo može da pruži. Nadam se da smo pripremljeni kao i ostale selekcije, mada nisam siguran, videćemo kada takmičenje počne. Pred nama je sedam ili osam reprezentacija koje su došle da se bore za medalju. Put do finala i odličja je dug i težak”, rekao je Stevanović.

Priznao je da je veliki pritisak na reprezentaciji Srbije, ali veruje da će domaća publika dati energiju njegovom timu.

“Tradicija u srpskom vaterpolu nam stavlja pritisak u svakom takmičenju. Prvi cilj je da se plasiramo u polufinale, a onda da vidimo. Tu su Mađarska, Francuska, Španija, Crna Gora, možda samo Izrael ne razmišlja o polufinalu”, rekao je Stevanović.

Izveštaj Gorana Stepića

Selektor Crne Gore Dejan Savić rekao je da Srbija i Beograd pokazuju da uvek mogu organizovati takmičenja na visokom nivou.

“Prošlo je 10 godina otkako sam ovde vodio reprezentaciju Srbije, sada je sve drugačije. Mnogo toga se promenilo, ali je organizacija na visokom nivou. Srbija i Beograd pokazuju da uvek mogu organizovati takmičenja na visokom nivou. Ovo prvenstvo će biti malo drugačije jer igramo po novim pravilima. Nemamo četvrtfinale i biće teže. Svaki bod, svaki gol se računa i biće veoma važni. Mislim da je Crna Gora spremna”, istakao je Savić.

Selektor Španije David Martin nije krio da njegova ekipa želi ponovo da osvoji prvenstvo.

“Svesni smo da je nivo kvaliteta najveći. Istorija nam govori da organizatori često osvajaju prvenstvo, tu smo da pokvarimo statistiku. Spremni smo, želimo da igramo u neverovatnoj atmosferi. Videćemo gde ćemo završiti. Veoma sam motivisan da igram u ovom lepom ambijentu u Beogradu. Tim je spreman. Idemo utakmicu po utakmicu”, rekao je Martin.

Predsednik Vaterpolo saveza Srbije Viktor Jelenić naglasio je da je sve spremno za početak Evropskog prvenstva.

“Sutra počinjemo, ‘Arena’ je spremna. Za mene je najvažnije ono što će se desiti na kraju. To je najbitnije za nas u Beogradu. Mi smo olimpijski šampioni, trebalo bi da pokažemo naše najbolje izdanje. Videćemo šta će se desiti, nadamo se zlatnoj medalji. Ima mnogo timova koji žele da pobede i osvoje prvenstvo”, rekao je Jelenić.

Novi format takmičenja

Turnir će se igrati po novom formatu. U prvoj fazi su formirane četiri grupe sa po četiri ekipe, a svaka reprezentacija odigraće tri meča, uz jedan dan pauze između utakmica. Po tri najbolje selekcije iz svake grupe plasiraće se u drugu fazu, u kojoj će biti formirane dve nove grupe od po šest timova.

Svi bodovi iz prve faze biće preneti, a nakon dodatnih mečeva uslediće nokaut faza.

Dve najbolje reprezentacije iz svake grupe izboriće plasman u polufinale, dok će ostali timovi razigravati za plasman od petog do 12. mesta. Ekipe koje ne prođu grupnu fazu takmičiće se za pozicije od 13. do 16. mesta.

Na kraju šampionata biće izabrana i najbolja sedmorka turnira, a MVP priznanja dodeljivaće se posle polufinalnih mečeva, utakmice za bronzanu medalju i finala.

Srbija je kao domaćin osvojila dva puta zlato na šampionatima Evrope (2006, 2016) i ova generacija pokušaće da zabeleži het-trik.

Finale pre deset godina u Beogradu ušlo je u istoriju kao najposećenija vaterpolo utakmica ikada. Tada je meč između Srbije i Crne Gore pratilo 18.473 gledalaca, a domaća reprezentacija je slavila rezultatom 10:8.

1...818283...1.500 Stranica 82 od ukupno 1.500

NewsWeekPRO

Stopa nezaposlenosti u Kanadi skočila je na 6,8 posto u decembru 2025. godine, jer su trgovinski rat i američke tarife nastavili uticati na tržište rada.

Kanadski zavod za statistiku je u petak objavio rezultate ankete o radnoj snazi ​​za decembar, koja je pokazala da je u tom mesecu neto dodato 8.200 radnih mesta.

„Većina novih učesnika na tržištu rada nije bila apsorbovana novim zapošljavanjem, te je stoga doprinela rastu stope nezaposlenosti.“

Decembarski izveštaj pokazao je da je stopa nezaposlenosti porasla za 0,3 posto u odnosu na novembarskih 6,5 posto , a usledila je nakon tri meseca rasta broja radnih mesta.

Agencija navodi da je prošlog meseca 1,6 miliona ljudi bilo nezaposleno, što je porast od 73.000 u poređenju sa novembrom 2025. godine. Istovremeno, procenat stanovništva starosti 15 i više godina koji je bio zaposlen u decembru ostao je nepromenjen na 60,9 posto.

„Kanadsko tržište rada završilo je 2025. godinu na blažoj noti, sa stabilnom zaposlenošću i blago rastućom stopom nezaposlenosti“, rekao je Brendon Bernard, viši ekonomista u kompaniji Indeed, u pisanom izvestaju.

„S obzirom na volatilnost ankete o radnoj snazi, sporiji mesec nakon ovog nedavnog snažnog rasta nije se činio neočekivanim. Osnovni trend je verovatno negde između.“

U decembru je najviše radnih mesta pridodano u zdravstvu i socijalnoj pomoći, a slede, kako agencija kaže, “ostale usluge”, koje uključuju lične usluge i usluge popravke.

Mladi između 15 i 24 godine izgubili su 27.000 radnih mesta, dok je za one starije od 55 godina stvoreno 33.000 radnih mesta.

Nezaposlenost mladih porasla je za pola procentnog poena na 13,3 posto.

Kanadski zavod za statistiku navodi da je tokom 2025. godine zaposlenost sa skraćenim radnim vremenom rasla bržim tempom – 2,6 posto – nego zaposlenost sa punim radnim vremenom sa 0,7 posto.

Radna mesta su uglavnom izgubljena u profesionalnim, naučnim i tehničkim uslugama, zatim u sektoru smeštaja i prehrane, te na kraju u komunalnim uslugama.

U 2025. godini, stopa nezaposlenosti dostigla je vrhunac od 7,1 posto u augustu i septembru – najvišu od 2016. godine, izvan 2020. i 2021. godine, koje su bile godine pandemije.

Bernard očekuje da će tržište rada u 2026. godini verovatno doživeti slične izazove kao i 2025. godine, ali mnogo će zavisiti od toga kako će se trgovinski rat razvijati.

„Rast ekonomije mogao bi pomoći u postizanju određenog poboljšanja na tržištu rada, ali malo je znakova da će aktivnost biti dovoljno snažna da značajno preokrene pad apetita poslodavaca za zapošljavanje – i rezultirajuće izazove u traženju posla“, rekao je.

„U međuvremenu, nazire se neizvesnost u pogledu izgleda, posebno u vezi sa trgovinskom situacijom u SAD-u.“

Izveštaj kompanije Deloitte Canada , objavljen u sredu, predviđa da će kompanije u 2026. godini smanjiti planove zapošljavanja u prvih šest meseci, jer se očekuje da će carine usporiti potražnju za kanadskom robom i uslugama.

“S Kanađanima na distanci na trotoaru, a sa Srbima i do toaleta zajedno”

“U Srbiji volim sve – ćevape, pljeskavicu, punjene paprike”

Iskustvo Danila možete da pogledete u videu:

Poznanstvo sa letovanja sa bračnim parom iz Kruševca, bilo je presudno da se Miroslav Nikolić, po završenom radnom veku u Kanadi, doseli u grad pod Bagdalom. Veoma brzo upoznao je mnogo Kruševljana zahvaljujući svojoj strasti, dokumentarnoj fotografiji

Fotografiju je zavoleo u detinjstvu, prelistavajući putopise iz egzotičnih zemalja. U Kanadi se, daleko od rodne grude, usavršio kao fotograf ulice i trenutka. Hobi je vremenom prerastao u pasiju koja traje i dan danas.

Objektiv je uvek bio most između nekada povučenog Miroslava i ljudi. Novo lice sa fotografskim aparatom na ulicama Kruševca pobudilo je radoznalost mnogih. Posebno starosedelaca.

Miroslav Bogdanović, hroničar Kruševca, objašnjava: “Miroslav, on i ja srećemo se u Obilićevoj ulici. Tako da smo malo tu stvorili tu neko poznanstvo, prijateljstvo i radujem se što je došao u naš grad.”

Fotografija je, kaže, magnet i za mlađe generacije. Najviše radi njih ovde želi da otvori školu, mada već ima prvog učenika.

Marijana Bjelić, iz Kruševca, dodaje: “Ja sam oduvek imala želju da se bavim fotografijom. Kada sam upoznala Miru, popričala sam malo sa njim i shvatila sam da nemam šta više da čekam. Jednostavno, želim time da se bavim. Kupila sam aparat, izašla sam na ulicu.”

Iako je od skoro u Kruševcu, stigao je i da izlaže u Ćićevcu, kruševačkom pozorištu i u galeriji Milića od Mačve. Da Čarapanima prenese iskustvo urbanog života Kanade, ali i detalje iz njihovog okruženja kojima počinje novo poglavlje u fotografskoj karijeri.

Do kraja januara u Galeriji RTS-a traje izložba slikara Predraga Peđe Miloševića. Retrospektiva obuhvata dela nastala u proteklih dvadesetak godina, a naslovljena je „Tragom Alefa“.

Izložba je inspirisana Borhesovom pričom, delima evropske slikarske tradicije i potrebom umetnika da se bavi pitanjima večnosti. „Trag Alefa“ je zbir plemenitih i uzvišenih dostignuća civilizacije.

Pripremio Marko Rajković

Predrag Peđa Milošević je na umetničkoj sceni četiri decenije i izgradio je prepoznatljiv stil, promišljeni likovni svet metafora i snova.

Purpurni i tirkizni ciklusi, žudnja za harmonijom i lepotom, smirenost i prolaznost odlikuju njegovu originalnu poetiku. Između intuicije, vanvremenskog dara, intimnog tumačenja mitova i duboko proživljenih prizora renesansnih gradova.

Peđa Milošević se dugo bavio istraživanjem tehnika starih majstora i o tome je napisao knjigu Slikareva tajna. Tajna njegovog stvaralaštva može se videti do 30. januara u Galeriji RTS-a.

Gde smo najviše putovali u 2025. godini – šta kažu istraživanja

Bangkok, prestonica svih rekorda

Sa 30,3 miliona turista, Bangkok je najposećeniji grad na svetu u 2025. godini. Poznata po burnom noćnom životu i izuzetnoj uličnoj hrani, tajlandska prestonica privlači putnike koji traže nezaboravna iskustva daleko od svog kontinenta.

Turisti su mogli da se dive Velikoj palati, simboličnom mestu na kojem Hram Smaragdnog Bude sija na suncu, da prošetaju oko Vat Aruna – poznatog kao Hram zore – ili da se izgube istražujući gigantsku pijacu Čatučak.

Bangkok je korišćen kao pozadina za hit-seriju Beli lotos, što je dodatno povećalo njegovu popularnost u inostranstvu.

Hongkong

Sa drugim mestom na listi i 23,2 miliona posetilaca, Hongkong ostaje fascinantna metropola u kojoj se ekstremna modernost susreće sa vekovnim kantonskim tradicijama. Njegova impresivna silueta privlači brojne putnike koji žele da uživaju u smelim arhitektonskim monolitima ovog grada.

Okrug Mong Kok, hram Man Mo i sela na ostrvu Lantau pružaju dobrodošao kontrast u srcu Kine. Viktorijin vrh ostaje najimpresivnija panorama grada, dominirajući pravom šumom nebodera.

London, evropska zvezda

Na trećem mestu, London je dočekao čak 22,7 miliona turista, što ga je učinilo najposećenijim gradom u Evropi do 2025. godine. Nije iznenađujuće što su posetioci hrlili ka Bakingemskoj palati, Londonskoj kuli i blagodati Britanskog muzeja.

Međutim, engleska prestonica nudi mnogo više od klasičnih znamenitosti. Kamden sa svojim prodavnicama polovne robe, Šordič poznat po uličnoj umetnosti, kao i mirni vrtovi Hajd parka, čine London gradom izuzetne raznolikosti i trajne privlačnosti.

Makao, Las Vegas Azije

Na četvrtom mestu nalazi se Makao sa 20,4 miliona posetilaca. Poznat po grandioznim kazinima i ogromnim tržnim centrima, ovaj region se istovremeno ponosi i statusom svetske baštine Uneska, zahvaljujući bogatom portugalskom nasleđu.

Između Senatskog trga, ruševina Crkve Svetog Pavla, drevnih hramova i ekstravagantnih hotelskih kompleksa, turistima koji su posetili Makao tokom boravka nikada nije bilo dosadno.

Istanbul, na raskrsnici Evrope i Azije

Istanbul, peti na listi sa 19,7 miliona posetilaca, može se pohvaliti jedinstvenim položajem na dva kontinenta.

Pored nekada vojno-strateškog, a sada turistički povoljnog položaja, grad obiluje kultnim spomenicima kao što su Plava džamija, Bazilika Svete Sofije i palata Topkapi. Poseban doživljaj predstavlja i plovidba Bosforom, koja je neizostavna za potpuni utisak o lepoti grada.

Dubai, futuristička oaza

Dubai se nalazi odmah iza Istanbula, sa 19,5 miliona turista. Grad Ujedinjenih Arapskih Emirata impresionira monumentalnim razmerama i pažljivo osmišljenom arhitekturom. Burdž Kalifa, veštačka ostrva, gigantski tržni centri i futuristički hoteli dizajnirani su da zadive posetioce.

Istovremeno, turisti mogu da pronađu mir u Arabijskoj pustinji, udaljenoj svega nekoliko minuta vožnje, ili da istraže tradicionalni kvart El Fahidi.

Meka, duhovna destinacija

Sa 18,7 miliona posetilaca, Meka je jedno od najznačajnijih duhovnih mesta na svetu. Tokom 2025. godine, milioni vernika posetili su zapad Saudijske Arabije radi hodočašća.

U središtu grada nalazi se Velika džamija, dom Kamena Kabe – jedinstvenog i najsvetijeg islamskog svetilišta.

Antalija, turski primorski dragulj

Antalija je 2025. godine privukla 18,6 miliona turista zahvaljujući mediteranskim plažama i luksuznim odmaralištima. Posetioci su imali priliku da istraže i stari grad Kaleiči, poznat po kaldrmisanim ulicama i osmanskoj arhitekturi.

U blizini se nalaze drevni lokalitet Perge i vodopadi Duden, koji upotpunjuju ovaj živopisni ambijent.

Pariz, francuska prestonica prestižnih spomenika

Pariz je zauzeo deveto mesto sa 18,3 miliona posetilaca i nastavlja da važi za jednu od najomiljenijih kulturnih prestonica sveta.

Ajfelov toranj, Jelisejska polja, muzej Luvr, katedrala Notr Dam i Monmartr i dalje očaravaju turiste svojom neprolaznom lepotom.

Kuala Lumpur, živahan glavni grad pun nebodera i kulture

Kuala Lumpur zatvara listu prvih deset gradova sa 17,3 miliona posetilaca. Glavni grad Malezije poznat je po kulama Petronas, živahnom okrugu Bukit Bintang, svetim pećinama Batu i brojnim uličnim pijacama koje nude bogatstvo lokalnih ukusa.

U 2025. godini, putovanja u Evropu bila su najčešća, naročito su bile popularne posete Zapadnoj Evropi, Sredozemnoj, Istočnoj i Centralnoj Evropi, a najveći rast dolazaka imala je Južna Amerika.

Kriterijumi za izbor i odluku kada birate da posetite neki od gradova sveta

Institut za reputaciju objavio je listu najpoželjnijih zemalja u 2025. godini, uzimajući u obzir upravo navedene kriterijume.

Na vrhu liste našla se Kanada, što ne predstavlja iznenađenje u kontekstu globalnog turizma. Slede Norveška, Švedska, Švajcarska, Australija, Finska, Novi Zeland, Danska, Holandija i Belgija.

Kanada

Kanada je država koja ima globalni imidž, kao otvoreno i inkluzivno društvo. Konstantno dobija visoke ocene za političku stabilnost, bezbednost, javno zdravlje, obrazovanje i društvenu koheziju.

Kanada, Alberta

Norveška

Norveška ima snažan ugled izgrađen na transparentnoj vladi, ekonomskoj sigurnosti i visokom životnom standardu.

Norveška

Cenjena je zbog odgovornog upravljanja prirodnim resursima, posvećenosti zaštiti životne sredine i sveobuhvatnog sistema socijalne zaštite. Njeni dramatični pejzaži privlače putnike iz celog sveta, dok visoki indikatori ljudskog razvoja dodatno jačaju njenu globalnu privlačnost.

Švedska

Švedska je poznata po svojim progresivnim socijalnim politikama, inovativnoj ekonomiji i snažnom fokusu na održivost.

Švedska

Smatra se globalnim liderom u oblasti ekološke odgovornosti, rodne ravnopravnosti i ravnoteže između posla i privatnog života. Njen ugled dodatno osnažuju jake javne institucije i kultura koja daje prioritet društvenoj dobrobiti.

Kanadski zavod za statistiku je u petak objavio rezultate ankete o radnoj snazi za decembar, koja je pokazala da je u tom mesecu neto dodato 8.200 radnih mesta.