Patrijarh Porfirije ustoličen u Pećkoj patrijaršiji (VIDEO)
Patrijarh srpski Porfirije ustoličen je u Pećkoj patrijaršiji, a u drevni sveti tron arhiepiskopa pećkih i Patrijaraha srpskih uveli su ga najstariji arhijereji – mitropolit dabrobosanski Hrizostom i mitropolit crnogorsko-primorski Јoanikije.
Mitropoliti su uručili 46. patrijarhu i 57. poglavaru Srpske pravoslavne crkve simbole patrijarha – panagiju, odnosno ikonu koju episkop nosi na prsima, a na kojoj je predstavljena Bogorodica sa malim Hristom na rukama, dok je na drugoj strani Isus Hristos ili Sveta Trojica u vidu tri anđela, zatim žezal – štap i svečanu odeždu – zelenu mandiju.
Uvođenje u tron pratili su povici prisutnih “aksios” (dostojan), a ovim činom, po vijekovnoj tradiciji SPC, zaokružen je proces Porfirijevog preuzimanja dužnosti srpskog prvojerarha.
Patrijarh je rekao da je današnja liturgija, služena pod svodovima ove svetinje, razlog okupljanja i razlog zbog čega je on danas ovdje.
– To je razlog da se svi zajedno molimo za zajednicu ljubavi i za mir. Sve Vas ovdje sabrane pozivam da se molimo za sve ljude, za svu našu braću i sestre i sve one koji žive sa nama na ovim prostorima. Pre svega za našu braću Albance. Da čuvamo zajedno Pećku patrijaršiju i Svete Dečane – rekao je patrijarh srpski.
Patrijarh Porfirije rekao da je da je to želio da naglasi na početku da neko ne bi na pogrešan način tumačio program srpske crkve i srpskog patrijarha.
– Mnogi dok govore o miru, a u stvari žele nemir. I kada postoji opasnost od svjetskog rata. Naš program je mir kao jedina mogućnost opstanka i naše i njihove djece. Niko drugi našoj djeci ne može da pruži priliku kao što možemo mi. Zato poručujemo i Srbima i Albancima i svima koji žive – nađimo u sebi snagu i čuvajmo jedni druge. Mir je dio Božijeg promisli. Mir koji dolazi kao dar Božiji jedini je nepokolebljiv – rekao je patrijarh.
Prema riječima patrijarha Porfirija, zbog tog mira se čuva sveta liturgija.
– To Gospod naš od nas očekuje i njegova mati i naši patrijarsi koji su ustanovili osveštanu tradiciju SPC da svaki patrijarh bude uveden u tron srpskog patrijarha. Pećki tron je tron najbliži Bogu i zato je Pećka patrijaršija najbliža Bogu – naveo je patrijarh srpski.
Ustoličenju u Pećkoj patrijaršiji prisustvovao je veliki broj vjernika, a među njima je bio i princ Filip Karađorđević.
Patrijarh Porfirije naslijedio je na tronu Svetog Save, prvog arhiepiskopa SPC, patrijarha Irineja koji je preminuo 20. novembra 2020. godine.
Izabran je za patrijarha na Saboru Srpske pravoslavne crkve održanog 18. februara 2021. godine, a dan kasnije uveden je u najsvetiji tron arhiepiskopa pećkog, mitropolita beogradsko-karlovačkog i patrijarha srpskog u Sabornoj crkvi u Beogradu.
Patrijarh Porfirije je sedmi patrijarh ustoličen u Pećkoj patrijaršiji nakon ponovnog ujedinjenja SPC, odnosno nakon 1920. godine, i drugi patrijarh ustoličen poslije sukoba na Kosovu i Metohiji 1999. godine.
Prije njega, 2010. godine, tu je ustoličen i patrijarh Irinej.
Glavni doktor u Ontariju poziva na nošenje maski, upozoravajući da bi se ova obaveza mogla vratiti
Glavni doktor Ontarija strahuje da bi porast broja slučajeva COVID-19 i približavanje zime mogli dodatno ugroziti zdravstveni sistem provincije, primoravajući Fordovu vladu da potencijalno ponovo implementira obaveznu politiku nošenja maski ako se situacija pogorša.
U intervjuu za Global News, dr. Kieran Moore, pozvao je ljude da dobiju vakcine i da nose maske kako bi izbegli neizdrživi porast broja prijema u bolnicu.
Rekao je da stopa uzimanja četvrte doze od strane stanovnika Ontarija doba od 70 i više godina – oko 16% “nije prihvatljiva” i, rekao je da bi se mere javnog zdravlja poput obaveznog nošenja maski mogle vratiti “ako bude potrebno”.
„Šesnaest posto je apsolutno neprihvatljivo za mene“, rekao je, pozivajući ljude da zakažu termin.
Iako se povratak na obavezno nošenje maski još ne preporučuje, Moore je pozvao ljude da razmotre nošenje maski u zatvorenom prostoru kako broj slučajeva raste i rekao je da neće oklevati da preporuči strožu meru ako je potrebno.
„Ako postoji bilo kakav značajan uticaj na naš zdravstveni sistem, kada ne možemo da brinemo o Ontarijancima na odgovarajući način, apsolutno ću razgovarati sa vladom (oko) da li moramo da vratimo nošenje maski na određeni vremenski period“, rekao je Moore za Global News .
Podaci koje vodi javno zdravstvo Ontario pokazuju da je postotak pozitivnih testova na COVID-19 porastao početkom oktobra.
U sedmici koja je završila 10. septembra, 11,4% testova u Ontariju bilo je pozitivno. Taj broj je bio 13,3 % u sedmici koja je završila 1. oktobra.
I broj prijema u bolnicu je veći nego što je bio na proleće, ali ispod onoga kako je bilo na početku godine. Tokom sedmice koja se završila 1. oktobra, 365 ljudi je primljeno u bolnicu u Ontariju sa COVID-19.
Moore, koji je ranije rekao da Ontario treba da “nauči živeti s COVID-om”, rekao je da bi godišnje buster vakcine mogle postati stvarnost.
„Možda će nam svake zime trebati godišnji pojačivač koji će nas zaštititi kroz te mračne zimske dane, kada smo češće u zatvorenom prostoru“, rekao je.
Stanovnici Ontarija stariji od 12 godina ispunjavaju uslove za Pfizerov bivalentni booster, a vlada je proširila svoj starosni raspon 17. oktobra.
“Vlada Ontarija podseća ljude da budu u toku sa svojim vakcinama dok ulazimo u sezonu respiratornih bolesti”, rekli su zvaničnici.
Stanovnici Ontarija stariji od 12 godina ispunjavaju uslove za Pfizerov bivalentni buster.
“Vlada Ontarija podseća ljude da budu u toku sa vakcinama dok ulazimo u sezonu respiratornih bolesti”, rekli su zvaničnici.
Zakazivanje se može obaviti preko pokrajinskog sistema rezervacija, lokalnih jedinica javnog zdravstva, apoteka koje učestvuju i pružaoca zdravstvenih usluga.
Dopunska vakcina je druga dvovalentna vakcina koja je dobila federalno odobrenje nakon što je Modernin modifikovani dopunski lek odobren za upotrebu prošlog meseca.
Osim što je istaknuo potrebu za buster vakcinama, Moore je pozvao ljude da ne zaborave maske.
“Ljudi u Ontariju znaju da je nošenje maskiranje uspešno – u poslednje dve godine imali smo minimalan uticaj gripa na zdravstveni sistem,” rekao je Moore.
SERBIANNEWS/CANADA
Šta u praksi znači novi zakon o elektronskom praćenju radnika u Ontariju
Novi zakon koji od poslodavaca u Ontariju zahteva da imaju elektronsko praćenje na radnom mestu povećaće transparentnost, a pritom se zaposlenima ne daje pravo na privatnost, kažu advokati za zapošljavanje.
Vlada Ontarija je u aprilu usvojila zakon kojim se od poslodavaca sa 25 ili više zaposlenih zahteva da imaju politiku elektronskog praćenja.
Ovo bi moglo obuhvatiti da li poslodavac prati kompjutere, mobilne telefone ili GPS radnika i u kojoj meri se to događa.
Zahtev za otkrivanje podataka stupio je na snagu u utorak i poslodavci sada imaju 30 dana da radnicima dostave pisanu kopiju ove politike.
Međutim, Mackenzie Irwin, advokat za zapošljavanje sa sedištem u Torontu i Samfiru Tumarkin LLP, rekla je u četvrtak za CTV da je jedna od glavnih kritika zakona to što zaposlenima ne daje nikakva nova prava na poslu.
Umesto toga, zahteva od poslodavaca da budu otvoreni i transparentni sa svojom radnom snagom o tome šta zapravo prate.
“U smislu gde je ta linija povučena, u ovom trenutku zaista nije jasno”, rekao je Irwin.
Zaposleni ne bi mogli osporiti bilo kakvo praćenje prema zakonu.
Irwin je rekao da je poslodavcima dozvoljeno da nadgledaju svoje radnike sve dok je to u “legitimne poslovne svrhe” i “što je moguće minimalno invazivno”.
Uprkos tome, rekla je da bi moglo biti dosta negodovanja od strane zaposlenih, kada saznaju u kojoj meri se ovo praćenje dešava.
“Biće veoma zanimljivo vreme u Ontariju u novembru da vidimo šta se zapravo nadgleda”, rekla je ona.
Zakon dolazi pošto je rad na daljinu postao mnogo češći tokom pandemije COVID-19.
Alberta, Britanska Kolumbija i Kvebek imaju zakone o privatnosti koji postavljaju neka ograničenja mogućnosti, organizacija privatnog sektora da prikupljaju informacije o zaposlenima.
U razgovoru za The Canadian Press, ministar rada Ontarija Monte McNaughton opisao je ovu politiku kao “prvi korak” i prvi te vrste u Kanadi.
“Ovo će vladi dati jasniju sliku o tome šta poslodavci rade”, rekao je McNaughton u utorak.
„Mislim da je sa sigurnošću reći da će u bliskoj budućnosti biti još toga kada je u pitanju zaštita i stvaranje više prilika za radnike.“
Sundeep Gokhale, advokat za zapošljavanje i rad u Sherrard Kuzz LLP u Torontu, rekao je u utorak za CTV News Channel da radnici pretpostavljaju da ih poslodavac nadgleda.
“U srcu toga, radi se o tome da poslodavci ostanu pošteni i transparentni i da se stvori otvorena linija komunikacije između poslodavca i njegovih radnika”, rekao je.
Izazov za neke poslodavce, rekao je Gokhale, mogao bi biti nedostatak definicije u Zakonu o standardima zapošljavanja u Ontariju za elektronsko praćenje.
Na kraju, može se svesti na to da li poslodavac čuva i ima li pristup elektronskim informacijama od svojih zaposlenih i da li sistemski pregleda te podatke.
“Dakle, ako ste poslodavac i mesečno dobijate izveštaj o pritiskom na tipke ili posećenim web stranicama, bez obzira na prirodu, onda ćete to morati otkriti”, rekao je Gokhale.
“Ali jednostavno samo čuvanje e-pošte i nepostojanje sistemskog pregleda ili nešto slično neće pokrenuti elektronski nadzor.”
SERBIANNEWS/CANADA
Nevakcinisani su “najdiskriminisanija grupa”, kaže nova premijerka Alberte
Premijerka Alberte, tokom svoje prve medijske konferencije, rekla je da je način na koji se postupa sa nevakcinisanim ljudima “neprihvatljiv” i da želi da brani njihova prava dok je na funkciji.
Danielle Smith je komentarisala o ovoj temi u Edmontonu, u utorak nakon što je službeno položila zakletvu. Tokom medijske konferencije, upitana je zašto smatra da je potrebno zaštititi izbor vakcine.
“Grupa ljudi koja se suočila s najvećim ograničenjima svojih sloboda u prošloj godini bila je ona koja je odlučila da ne bude vakcinisana”, rekla je premijerka Smith.
„Nikada u životu nisam doživela situaciju da je neka osoba otpuštena sa posla ili da joj nije dozvoljeno da gleda svoju decu kako igraju hokej, ili joj nije dozvoljeno da poseti voljenu osobu koja je na dugotrajnoj nezi ili bolnici, ili joj nije dozvoljeno da uđe u avion da pređe zemlju da vidi porodicu ili da putuje preko granice, samo zato jer nije vakcinisana.”
Kaže da su nevakcinisani Kanađani “bili najdiskriminisanija grupa” sa kojom se ona susrela u svom životu.
“To je prilično ekstreman nivo diskriminacije koji smo videli”, rekla je ona. “Ovo je bilo vanredno vreme posebno u prošloj godini i želim da ljudi znaju da smatram da je to neprihvatljivo.”
U međuvremenu, zvanična opozicija Alberte kaže da je premijerkin pogled na nevakcinisane u Alberti, još jedan način na koji je UCP odbio promeniti svoj stav prema nekoj drugoj marginalizovanoj grupi.
Kritičar NDP-a Irfan Sabir kaže da u Alberti postoji diskriminacija na svim frontovima.
“Mnogi ljudi su bukvalno povređeni zbog svoje vere”, rekao je u intervjuu za CTV News. „Zločini motivisani mržnjom su u porastu.
“Takođe znamo da UCP nije napravio nikakve značajne korake ka pomirenju. Nisu preduzeli mere u borbi protiv rasizma ili zločina motivisanih mržnjom. Nisu se čak ni obavezali na prikupljanje podataka zasnovanih na rasi ili veri.”
Sabir kaže da će Smithovi komentari samo “dodatno podeliti našu provinciju” i povrediti napacene stanovnike Alberte zbog rasne netrpeljivosti kao i članove LGBTQ2S+, zajednice koje to osećaju svaki dan na svojoj kozi.
“Ona je već pokazala da nije spremna da vlada u ime svih u Alberti”, rekao je.
Smithovi komentari se čuju i izvan Alberte, gde je ministar poslova Britanske Kolumbije Ravi Kahlon komentarisao ekonomsku strategiju Kenney-evog UCP-a “Alberta zove” u objavi na društvenim mrežama.
Ipak, Smith kaže da o vakcinaciji, posebno protiv COVID-19, treba razmišljati drugačije. Na to treba gledati na isti način na koji doktori gledaju na imunizaciju protiv gripa, kaže ona.
„Vakcinacija je u ovom slučaju zaista sluzi samo za samozaštitu, jer morate sami odlučiti o svom zdravstvenom stanju u kombinaciji sa svojim lekarom i svojim već postojećim zdravstvenim stanjima i moramo prestati pokušavati razapinjati određenu grupu ljudi, jer napravili su drugačiji izbor.”
Jedna od stavki na Smithovoj listi obaveza je izmena zakona o ljudskim pravima, kako bi se zaštitila prava nevakcinisanih stanovnika Alberte.
SERBIANNEWS/CANADA
“Ne mogu služiti dva gospodara”: Vođa Quebecois partije odbija da se zakune kralju
Lider partije Quebecois, Paul St-Pierre Plamondon rekao je u utorak da ne želi da položi zakletvu kralju Charlesu III, ali on nije hteo reći šta će učiniti ako njegov zahtev Pralamentu Kvebeka bude odbijen.
Pre nego što zauzmu svoja mesta u Parlamentu, članovi moraju položiti zakletvu kruni i narodu Kvebeka.
St-Pierre Plamondon, koji bi trebalo da položi zakletvu 21. oktobra, kaže da je zvanično zatražio da mu se dozvoli da polozi zakletvu samo građanima Kvebeka. PQ je suverenistička stranka koja se zalaže za nezavisnost Kvebeka od Kanade — i od kolonijalnih procedura i tradicije.
“Sukob je interesa je da se zakunete stanovništvu koje vas je izabralo i istovremeno se zakunete kruni strane zemlje”, rekao je St-Pierre Plamondon novinarima u utorak u Montrealu .
Očigledno je u pitanju sukob interesa: ne možete služiti dva gospodara u isto vreme.”
St-Pierre Plamondon, koji je 3. oktobra osvojio svoje mesto u Montrealu, nekoliko puta je tokom kampanje rekao da se neće zakleti stranoj kruni. On je u utorak ponovio da neće izdati obecanje koje je dao biračima u Kvebeku.
PQ ima tri člana u Parlamentu. St-Pierre Plamondon je rekao da će mu se druga dva člana kluba PQ — Pascal Berube i Joel Arseneau — pridružiti u odbijanju da daju zakletvu kruni.
No, čelnik PQ izbegao je odgovoriti šta će učiniti ako njegov formalni zahtev Parlamentu bude odbijen, dodajući da će preduzeti korak po korak. U međuvremenu, on je rekao da ima pravna mišljenja koja pokazuju da zakonodavna vlast nije obavezna da preduzima mere protiv izabranih zvaničnika koji odbijaju da polože zakletvu kralju.
“Ne vidim u trenutnom pravnom okviru bilo kakvu obavezu… da bi se preduzele mere koje bi me sprečile da radim svoj posao kao izabrani član”, rekao je St-Pierre Plamondon.
U 2018, članovi PQ su navodno položili zakletvu kraljici Elizabeti II, ali su dodali reči “dok Kvebek ne postane nezavisan”.
Iste godine, članovi partije Solidarnosti iz Quebeca — koji su takođe suverenisti — položili su zakletvu iza zatvorenih vrata bez kamera.
St-Pierre Plamondon je rekao da ne želi da položi zakletvu “u tajnosti”. On je, međutim, priznao da zakletva nije najhitnije pitanje za Kvebečane, ali je rekao da se njegov stav odnosi na njegova uverenja.
“Apsurd ovog rituala traje dovoljno dugo”, rekao je St-Pierre Plamondon.
SERBIANNEWS/CANADA
Zašto nam se spava kada pada kiša?
Ima li teže stvari od napuštanja toplog kreveta dok napolju pada kiša? Kada dođe jesen, skrate se dani, temperature padnu, a kišne kapi stvaraju najljepšu uspavanku dok udaraju po prozoru spavaće sobe. Još ako ova prirodna uspavanka uključuje i grmljavinu…
Ako imate problem s funkcionisanjem kad pada kiša i ako kišni dan želite da provedete pod ćebetom u slatkim snovima, ne brinite, niste sami. Istraživanja su potvrdila da većina ljudi ima isti problem, a nauka je objasnila zašto nam se to događa.
Naša tela su usklađena s prirodom. Cirkadijalni ritam je takozvani prirodni sat ugrađen u naš mozak. On upravlja biološkim procesima poput spavanja i apetita i teško se s njim možemo boriti. Baš zato se, na primer, kaže da nas je umor slomio.
Kiša i loše raspoloženje
Biologija je prepuna objašnjenja zašto nam se toliko spava kad pada kiša. Na primer, nauka je u više navrata potvrdila da postoji veza između vremenskih prilika i našeg emocionalnog stanja.
Studija iz 2011. je potvrdila da se devet odsto ljudi lakše naljuti kad pada kiša, a iste životne situacije ih neće uznemiriti u toj meri za vreme sunčanih dana.
Ova situacija ima veze i sa ultraljubičastim zračenjem, odnosno njegovim nedostatkom. Kao i većini živih bića, ljudima treba svetlost kako bi funkcionisali. Dokazano je da sunčeva svetlost povećava nivo serotonina, hormona sreće koji nam fali za vreme kišnih dana.
Takođe, prigušeno svetlo podstiče epifizu da proizvodi melatonin, hormon koji reguliše već pomenuti cirkadijalni ritam. Kada melatonin „skoči“, prirodno se osećamo pospano. Zato ljudi koji pate od nesanice koriste ovaj hormon kao terapiju.
Krivac za našu pospanost kad pada kiša je i vlaga. U danima kad kiša čini vazduh teškim i lepljivim, vlaga može da bude iscrpljujuća zbog mehanizama koje telo koristi kako bi se ohladilo, kaže dr Mišel Drerup, direktorka bihevioralne medicine spavanja u klinici Klivlend.
Male stvari koje pomažu
Ako odlučimo da ceo dan ostanemo uz televiziju zato što pada kiša i nište ne preduzmemo bićemo još pospaniji i bezvoljniji, napominje dr Drerup.
Ako nam svakodnevne obaveze dozvoljavaju da ovako provedemo dan, treba ga prigrliti i u njemu uživati. Ako ipak sebi ne možete priuštiti ovaj luksuz, u nastavku možete pročitati nekoliko saveta koji će vam pomoći da pobedite ovaj uticaj kišnih dana.
Iako ne zvuči kao izbor broj jedan, posebno za vreme tmurnog i hladnog dana, kratko vežbanje, poput jednominutnog planka, najbolji je način na koji možete pobijediti kišnu pospanost.
Ako vas pospanost uhvati na poslu, odmaknite se od stola, prošetajte popričajte sa kolegama. Najbolji način je da prošetate sa kolegom nekoliko minuta, uz razgovor i kafu s nogu. Tako ćete brzo i lako saseći u korienu težak osećaj koji vas je obuzeo.
Provedite vreme napolju. Bez obzira na to što je oblačno i tmurno, svetlost će svejedno pozitivno uticati na vas. Izađite na terasu i izdvojite nekoliko minuta kako biste udahnuli svež vazduh. Zatvorena i tamna prostorija je najgori neprijatelji.
Razmena zarobljenika Ukrajine i Rusije
Kabinet predsednika Ukrajine saopštio je da je izdejstvovao oslobađanje 32 ukrajinska vojnika u okviru razmene zarobljenika s Rusijom, i da je preuzeto telo jednog Izraelca koji se borio na strani Ukrajine.
„Danas je obavljena još jedna razmena zatvorenika, mi smo uspeli da oslobodimo 32 vojnika i da uzmemo telo Izraelca Dmitra Fijalka,” napisao je na Telegramu šef kabineta ukrajinskog predsednika Andrij Jermak.
Putin traži novi Veliki dogovor
Taj sporazum neće se ticati samo ukrajinsko-ruske granične linije i međusobnih odnosa. Putinov cilj svakako će biti da izbriše godine u kojima je Zapad koristio svaku priliku da naudi Rusiji
Potreban nam je novi Veliki dogovor, inače ćemo dobiti još jedan veliki rat. Takav zaključak nameće se posle saznanja da nijedan međunarodni sporazum, bez obzira na to koju oblast zajedničkog života kanalisao, ili ko god bili njegovi potpisnici, ne možemo više smatrati definitivnim i na duže vreme održivim. A sve je na svetlo dana isplivalo jednim, u suštini, lokalnim sukobom – onim između Rusije i Ukrajine.
Ponovo se, kao mnogo puta do sada, pokazalo da lokalni ratovi praktično ne postoje. Postoji samo uža ili šira teritorija na kojoj se oni vode, i ništa više. Interesi su uvek globalni. U manjoj ili većoj meri. Američko vojno angažovanje na ukrajinskom frontu to najbolje potvrđuje. Jednako kao svojevremeno na Balkanu ili negde drugde u svetu. Pitanje je samo kada stati na loptu, razmisliti i odmeriti moguću štetu ili korist.
Kako prenose turski mediji, ruski predsednik Vladimir Putin spreman je da pregovara i za najveću zemlju na svetu potraži novu globalnu poziciju. Ništa manje značajnu od dosadašnje. Prema rečima jednog turskog zvaničnika, sukob u Ukrajini će svakako biti okončan nekim sporazumom, pitanje je samo kako do njega doći.
A taj sporazum neće se ticati samo ukrajinsko-ruske granične linije i međusobnih odnosa. Putinov cilj svakako će biti da izbriše godine u kojima je Zapad koristio svaku priliku da naudi Rusiji (raspad SSSR-a, širenje NATO-a na istok, balkanski ratovi…) i da zemlju koju vodi ustoliči na mestu koje joj i po veličini i po istorijskom značaju pripada.
„Kako mi vidimo stvari, šef ruske države želi novu veliku pogodbu, novi dogovor sa Zapadom”, kaže turski predsednički savetnik Ibrahim Kalin aludirajući na sporazume koje su Moskva i NATO potpisali početkom devedesetih godina prošlog veka, a u kojima stoji da će alijansa nastaviti da se širi, kao i na „Budimpeštanski memorandum” iz 1994. godine, u kojem se najveća država na svetu saglasila da ne koristi silu protiv svojih suseda.
„Percepcija Moskve je da je Rusija koja je potpisala taj sporazum – odnosno Rusija Gorbačova i Jeljcina – stvar prošlosti. Postoji nova Rusija, postoji novi svet, postoji nova realnost i oni žele da imaju novu nagodbu. Putin je nedavno izjavio da je „kolaps zapadne hegemonije nepovratan i da stvari više nikad neće biti iste”. Multipolarni svet, dodao je, daće nezapadnim nacijama „priliku da ojačaju svoj suverenitet”. Ovim je ceo globalni poredak stavljen na probu, a do sada jedini odgovor bio je – rat, objašnjava Kalin.
Sada je već sasvim jasno da Zapad, tačnije SAD s evropskim saveznicima, vodi u Ukrajini rat do potpunog uništenja Rusije. Ipak, jasno je da su takve ambicije ne samo preterane, nego i u praksi neostvarive. Drugim rečima, čak i da Rusija u nekom trenutku poklekne i povuče se, kao u vreme Gorbačova, to može da bude samo privremeno i svakako će novonastala atmosfera iznedriti neki novi sukob, možda i fatalniji.
Sve što se dešava ukazuje i na još nekoliko stvari. Prvo, da NATO kao organizacija više ne funkcioniše. Nema dogovora, zajedničkih analiza. Sve se pretvorilo u puko slušanje naredbi američkog Pentagona. Drugo, i Evropska unija je postala potpuno neefikasna. Sve odluke koje su donete od početka rata u Ukrajini donete su na zahtev i pod pritiskom Vašingtona: od slanja naoružanja na istočno bojište do uvođenja ekonomskih sankcija Rusiji i onima koji ne žele da se u ovom ratu stave na stranu Zapada. Neutralnima kao da je onemogućeno da iskažu svoj stav. I takva atmosfera se proteže celim kontinentom.
Naravno da Amerika u takvim okolnostima ne može da „istera” ono što je naumila. Čak i da dođe do velikog rata, možda i nuklearnog, ono što će preostati neće biti to na čemu insistira Vašington. Neće biti prirodno i održivo na duži period. Svet jednostavno nije više deljiv prema aršinima s kraja Drugog svetskog rata.
Za sada nema naznaka da bi SAD mogle da promene svoju agresivnu politiku. Ipak, prema nekim naznakama, ni najveća armija na svetu nema baš neiscrpne resurse. Neselektivno slanje naoružanja na ukrajinsko bojište opasno je istanjilo američke (i evropske) vojne rezerve. Neki izvori navode da Nemačka, na primer, ima rezerve oružja za svega dva dana ratovanja.
Prema rečima pukovnika Marka Kansijana, savetnika u Centru za strateška međunarodna istraživanja, SAD uskoro neće više biti u mogućnosti da Ukrajini šalju raketne sisteme „dževelin” i „stinger” i „himars M142”, pošto bi ispraznile svoja skladišta i ugrozile sopstvenu bezbednost. Prema procenama poznavalaca, Ukrajina u narednih nekoliko meseci može da računa na 8.000 do 10.000 jedinica ovakvog naoružanja, nakon čega će zalihe biti iscrpljene.
Rusija svakako neće moći sama da izdejstvuje novi globalni sporazum. Za to joj je potrebna podrška drugih velikih sila, pre svih Kine, Indije, Brazila, Turske… Za zemlje Evropske unije ovog puta neće biti mnogo mesta za pregovaračkim stolom. Bezbednosno „isceđene” slanjem naoružanja Ukrajini, države EU u ovom trenutku ne predstavljaju sagovornika koji bi mogao da izađe s konkretnim zahtevima. Faktičko nepostojanje sopstvenih armija i nemogućnost da kroz sankcije bilo kojoj velikoj državi uslovljavaju svoju poziciju ispostaviće se kao veliki strateški minus.
Vučić razgovarao sa Blinkenom
Predsednik Aleksandar Vučić razgovarao je telefonom sa američkim državnim sekretarom Entoni Blinkenom o tri ključne teme – pitanju Kosova i Metohije i želji američke administracije da u najkraćem roku bude postignuto rešenje, zatim odnosu Beograda prema Rusiji i diversifikaciji energetskih izvora naše zemlje.
Kako je saopštila Pres služba Predsednika, državni sekretar Blinken upoznao je predsednika Vučića sa neophodnošću brzog postizanja sporazuma sa Prištinom, a predsednik Vučić je izneo stavove Srbije.