Avion kompanije San ekspres na letu od Antalije za Cirih, sleteo je vanredno danas u 09.26 časova na Aerodrom „Nikola Tesla” u Beogradu, jer je jednom desetogodišnjem detetu pozlilo, rečeno je Tanjugu na Aerodromu.
Navedeno je da su sve aerodromske službe brzo reagovale i zbrinule dete koje je potom prebačeno na Dečju kliniku u Tiršovoj ulici.
Tanjugu je u MUP-u saopšteno da je dete prebačeno u bolnicu i da se nakon intervencije lekara oseća dobro.
Više hiljada navijača dočekalo je večeras ispred Skupštine grada Beograda srpske odbojkašice, koje su na Svetskom šampionatu u Poljskoj i Holandiji osvojile drugo uzastopno zlato.
Predvođene najboljom na svetu Tijanom Bošković srpske odbojkašice su izašle na čuveni balkon i zasluženo dobile ovacije za sve što su uradile na prvenstvu sveta i radost koju su donele navijačima Srbije.
Italijanski stručnjak Danijele Santareli izazvao je erupciju oduševljenja kada je prisutne pozdravio na srpskom, a potom je obećao da će do sledeće godine i narednog slavlja naučiti srpski jezik.
“Znao sam da je ovaj tim neverovatan, da su devojke neverovatne. Hvala mom stručnom štabu, koji je radio neverovatan posao, napravili smo fantastičnu sinergiju. Hvala vam svima na podršci”, rekao je Santareli, preneo je Tanjug.
Tijana Bošković istakla je da su svaki dan osećale jaku podršku iz Srbije.
“Za nas je uvek bila i biće velika čast da igramo za našu zemlju. Čvrsto verujem da se vidimo sledeće godine, na istom mestu i istim povodom”, istakla je MVP šampionata.
Jovana Stevanović otkrila je „tajnu uspeha”.
“Vi ste naša tajna uspeha, vaša ljubav i vaša podrška. Hvala vam, Srbijo”.
Bojana Živković Drča, najbolji tehničar na SP, zahvalila se za neizmernu podršku i ljubav.
“Ovo zlato je vaše i hvala vam na svemu”.
Najbolji libero šampionata Teodora Pušić istakla je da je presrećna što je na balkonu i zahvalila na podršci.
“Ovih 12 pobeda tu su zbog vas. Moram posebno da pozdravim baku i deku koji su došli iz Užica da budu sa nama”, rekla je Pušić.
Prethodno, u Skupštini grada odbojkašice su pozdravili gradonačelnik Aleksandar Šapić, ministar omladine i sporta Vanja Udovičić, predsednik Skupštine grada Nikola Nikodijević i gradski sekretar za sport Nikola Penić.
Grad Niš pripremio je odluku da se funkcionerima koji su na stalnom radu u Gradskoj upravi, isplati pomoć od 40.000 dinara kako bi lakše prebrodili energetsku krizu u zimskom periodu. Za istu stvar, samo dan ranije, dvadesetak romskih porodica došlo je ispred kabineta gradonačelnice, tražeći pomoć da ih priključe na struju. Posle prvog šoka zbog ovakve odluke, Nišlije, posle početnog šoka, prihvatile su odluku sa sarkazmom – kažu da su “spremni” da i iz novčanika izvade koji dinar kako bi lokalna vlast “pregurala” zimu.
Ni milioni dinara ne bi bili dovoljni za pomoć najsiromašnijima u Nišu pred najgadniju zimu, kako je i zvanično najavljena. Dok su Romi napolju molili za pomoć da ih vrate na elektro-mrežu, na šta su dobili odgovor da ne može Grad da im plaća račune, unutra se radilo na formalnom rešenju kako da se još malo pomogne stalno zaposlenim funkcionerima.
Za ovu odluku, u ovim krajevima postoji jedna izreka koja je dobro opisuje: ‘“Para (ide) na paru, a vaška (ide) na vašku“. Građani su, međutim, ovoga puta odlučni da zaštite svoje funkcionere i da pređu na drugu stranu.
Poznata humanistkinja Marina Adamović koja prikuplja donacije za lečenje teško bolesne dece, odvojila je kutiju samo za njih.
„Pa šta je ovo, pomoć deci“, pitala je penzionerka sa minimalnom penzijom iz Niša.
N1: Ne, pomoć gradskim funkcionerima da prevaziđu probleme oko grejanja tokom zime.
„Funkcionerima“?
N1: Je l’ biste donirali novac za njih?
„Ne“!
„Ja mislim da je to veoma ozbiljna akcija i da bi trebalo da je podržimo svi, da se sakupi neka kinta ljudima… Stvarno, sirotinja, treba im„, naveo je ulični muzičar.
Druga penzionerka kada je pročitala natpis o pomoći je počela da se smeje.
N1: Zašto se smejete? Ljudi možda stvarno imaju problem da prezime.
„Jeste, jeste. Ako oni imaju, šta je za ostale“?
N1: Hoćete donirati?
„Hoću“, rekla je penzionerka i uz osmeh otišla.
N1
Hoće li biti dovoljno 40.000 dinara po jednom funkcioneru ili je to moglo i više?
Narod ovde kaže – „Ćuti, može i gore, ovo će da im legne bar kad treba“.
Kako nam pokazuje jedan od retkih koji nije u vladajućoj većini u niškoj skupštini, taman na vreme da funkcioneri prevaziđu „negativan uticaj i posledice energetske krize u predstojećem zimskom periodu“. Jer, baš tako piše u predloženom rešenju nadležnog skupštinskog odbora.
„To je skandalozna odluka i to je neodgovorna odluka, posebno imajući u vidu sveopštu situaciju u kojoj se mi danas nalazimo. Skandalozna odluka i šamar našim sugrađanima“, navodi odbornik opozicije Miodrag Stanković.
Kategorično „ne“ solidarnoj pomoći stiglo je od gradonačelnice i njene zamenice, iako, kaže, zakonski na to ima pravo. Čulo se da je i prošle godine odbila, predsednik skupštine kaže – niko iz SNS-a uzeti neće.
„Tamo gde mogu da pomognem, pa makar to bilo i na štetu moje porodice… To je negde, prosto, moralno. Ili imate osećaj ili nemate osećaj“, istakla je gradonačelnica Niša Dragana Sotirovski.
Pa zašto ste, onda, odluku donosili? Ili, šta bi bilo da javnosti nije saznala za nju?
„Evo, ja sam skupio ovo“, pokazuje ulični muzičar svoju zaradu i dodaje: „Želim im puno sreće u daljim radovima na državi, hvala lepo“!
U prvih devet meseci ove godine Turska na Balkan izvezla robe u vrednosti 15,5 milijardi dolara
Turski izvoz na Balkan u devet meseci ove godine porastao je za 24,9 odsto u odnosu na isto razdoblje prošle godine i dosegao je 15,7 milijardi dolara.
Najviše se izvozilo u Rumuniju, 4,7 miliona dolara, dok je najveći porast u odnosu na isti period prošle godine zabeležila Crna Gora.
Prema podacima Skupštine turskih izvoznika (TIM), u prvih devet meseci ove godine ostvaren je izvoz od 15 milijardi i 698 miliona dolara u balkanske zemlje, Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Bugarsku, Hrvatsku, Crnu Goru, na Kosovo, u Makedoniju, Rumuniju, Srbiju, Sloveniju i Grčku, javlja agencija Anadolija, a prenosi Beta.
U istom periodu prošle godine taj broj bio je na nivou od 12 milijardi i 571 milion dolara, pa je izvoz na Balkan lani porastao za 24,9 odsto.
Najveći izvoz u pomenutom periodu među balkanskim zemljama ostvaren je u Rumuniju (4,7 milijardi dolara), slede Bugarska (3,4 milijarde dolara), Grčka (2,1 milijarda dolara), Srbija (1,3 milijarde dolara) te Slovenija (1,2 miliona dolara).
Izvoz Turske u Albaniju iznosio je 742,8 miliona dolara, zatim u Bosnu i Hercegovinu (548,1 milion dolara), Severnu Makedoniju (488,5 miliona), na Kosovo (483,1 milion dolara), u Hrvatsku (439,1 milion dolara), te u Crnu Goru (118,6 miliona dolara).
Kada je reč o izvozu u zemlje Balkana na osnovu gradova, najveći je bio iz Istanbula i iznosio 7,5 milijardi dolara.
Ovim iznosom Istanbul je snosio 47,9 odsto izvoza od 15,7 milijardi dolara u zemlje Balkana.
Sektor hemijskih materijala i proizvoda ostvario je najveći izvoz na područje Balkana, izvezao je robe u vrednosti 2,8 milijardi dolara.
Slede sektori čelik, automobilska industrija, crni i obojeni metali, električna energija i elektronika.
Pronalaženje prostora za zelene površine je izazov u svakom gradu, a naročito u najgušće naseljenim na svetu. Tako i u centru Singapura, svako ko traži novi park za šetnju možda rešenje može videti ako skrene pogled – ka nebu.
Toranj Kapita spring ima staklenu i aluminijumsku fasadu koja otkriva biljke i drveće koje raste stotinama metara iznad zemlje. Prolaznici i kancelarijski radnici mogu liftom da obiđu deo ove takozvane „Zelene oaze” koja ima i spiralne baštenske staze, teretane i terene, klupe, stolove… i četiri sprata sa isključivo tropskom florom.
Sa 280 metara, Kapita spring je sada jedan od najviših nebodera azijskih gradova-država. Zgrada je u privatnom vlasništvu giganta za izgradnju nekretnina Capitalland i Mitsubishi Estate, a među korporativnim zakupcima je investiciona banka J. P. Morgan.
U skladu sa nastojanjem vlade da osigura da poslovni kvart Singapura ponudi stanovnicima više od običnog poslovnog prostora, investitor je otvorio neke od uređenih područja ovog tornja za javnost.
Na poslednjem spratu zgrade posetioci mogu da prošetaju kroz prostranu farmu koja snabdeva voćem, povrćem, začinskim biljem i jestivim cvećem tri restorana.
Farmer zadužen za ovo specifično poljoprivredno dobro, procenio je da ona proizvodi 70 do 100 kilograma proizvoda svakog meseca.
Zgrada ima 51 sprat, ima preko 80.000 stabala i biljaka na skoro 3.000 kvadratnih metara uređene površine, a tu je i drvećem natkriveni trg u podnožju zdanja.
Prema danskoj firmi Bjarke Ingels Group, koja je dizajnirala toranj u saradnji sa Carlo Ratti Ašociate, većina biljnih vrsta koje su na neboderu i oko njega su autohtone, a kako bi nesmetano uspevale, toplota i vlažnost vazduha su im prilagođeni tokom cele godine.
Arhitekte opisuju Kapita spring kao integraciju prirode i dizajna. „Zbog jedinstvenog karaktera singapurskog urbanizma i izuzetno gustog i zelenog rastinja, odlučili smo da dizajn koji uključuje biljke – učinimo vertikalnim”, rekao je osnivač Bjarke Ingels Group, Bjarke Ingels, dodajući da je toranj „kao vizija budućnosti u kojoj grad i selo, kultura i priroda mogu koegzistirati”.
Kapita spring je jedna od nekoliko „biofilnih” zgrada koje su otvorene u singapurskom okrugu Dauntaun Kor poslednjih godina. Nekoliko blokova dalje, hotel „Parkrojal kolekšn Pikering” ima skoro 100.000 kvadratnih metara zelenila, sa nizom balkona prekrivenih drvećem i biljkama.
Oko kilometar južnije, nekada crvena spoljašnjost hotela „Oežija” polako postaje zelena dok više od 20 vrsta puzavica i vinove loze prekrivaju njegovu fasadu.
U Singapuru je izgradnja zelenih površina i zakonski uslov u nekim oblastima.
Vlada Singapura se dugo promoviše kao „grad-bašta”, termin koji je prvi primenio bivši premijer, Li Kan Ju, 1960-ih godina. U decenijama nakon toga, planeri su započeli programe sadnje drveća širom grada i projekte uređenja njegovih ogromnih javnih stambenih kompleksa, prenosi RTS.
Grad-država takođe zahteva da investitori privatne svojine odvoje prostor za zelenilo kada grade nove višespratnice.
Singapurska uprava za urbani razvoj istovremeno se nada da će se poslovni kvart ovakvom politikom upravljanja pretvoriti u ono što naziva „24-satni živahni komercijalni kvart”.
Odbojkašice Srbije drugi put zaredom postale su šampionke planete pošto su u finalu Svetskog prvenstva u holandskom Apeldornu savladale reprezentaciju Brazila sa 3:0 (26:24, 25:22, 25:17).
Najefikasnija u timu Srbije bila je Tijana Bošković sa 24 poena, a pratila je Jovana Stevanović sa 11 poena.
U selekciji Brazila istakle su se kapitenka Gabi i Loren sa po devet poena.
Srbija je tako odbranila zlato osvojeno pre četiri godine u japanskoj Jokohami, kada je u finalu savladana Italija sa 3:2 u setovima.
Pre dva uzastopna zlata naša selekcija najbolji rezultat na šampionatima sveta ostvarila je 2006. u Japanu kada je osvojena bronzana medalja.
Sa druge strane, Brazilke ni u četvrtom finalu SP nisu uspele da se domognu titule, a prethodno su dolazile do srebra 1994, 2006. i 2010. godine.
Odličnom igrom u trećem setu odbojkašice Srbije su dokrajčile posao i ubedljivo savladale reprezentaciju Brazila sa 3:0.
Od početka trećeg seta naše odbojkašice su krenule silovito, stekle ubedljivu prednost koju nisu ispuštale do kraja meča.
Tako su potvrdili vrhunsku klasu i drugi put uzastopno osvojile titulu svetskog šampiona.
Posle velike borbe i preokreta Srbija je dobila i drugi set u velikom finalu svetskog prvenstva za odbojkašice.
Odbojkašice Italije osvojile bronzu na Svetskom prvenstvu
Brazil je na startu seta čvrsto napao i stekao prednost od četiri poena. Srpkinje su uzvratile i izjednačile rezultat, selektor Brazila je nakon izjednačenja zatražio tajm-aut.
Dobrim servisom Tijana Bošković je omogućila snažan napad Srbije.
Srbija ubzo preuzima vođstvo u drugom setu rezultatom 17:16 i uspešno privedi kraju drugi set.
Odbojkašice Srbije igraju utakmicu protiv Brazila za titulu prvaka sveta. Meč se igra u holandskom gradu Apeldornu.
Posle velike borbe u prvom setu, gde se za svaki poen vodila žestoka bitka na terenu, Srbija je uspela da dobije prvi set rezultatom 26:24.
SERBIANNEWS/CANADA
600 g sira
500 ml ekstra devičanskog maslinovog ulja
2-3 čena belog luka
2-3 grančice svežeg ruzmarina
1 kašika bibera u zrnu
1 kašika sudžuk tucane paprike
Korica jednog limuna
½ kašičice suvog peršuna
½ kašičice suvog bosiljka
Priprema:
Maslinovo ulje sipajte u šerpu pa dodajte sve ostale sastojke. Stavite na ringlu i uključite je na srednju jačinu. Kada ulje provri, izmešajte i pustite da ključa 5-6 minuta. Isključite ringlu i sklonite šerpu sa vatre. Ostavite da se ohladi na sobnoj temperaturi.
Za to vreme sir izvadite iz pakovanja, isecite na kocke željene veličine i naređajte u teglu. Nemojte pritiskati. Kada se maslinovo ulje ohladilo, prelijte ga preko sira, zatvorite teglu i čuvajte u frižideru. Nakon nekoliko dana, sir će poprimiti sve ukuse i mirise i spreman je za konzumiranje. Nakon svake upotrebe, teglu dobro zatvorite i vratite u frižider. Tako može potrajati mesecima.
Microsoft je još 2020. godine najavio da će promeniti ime svoje Office 365 pretplate u Microsoft 365, čime je potvrdio da će ovo postati više od aplikacije namenjene poslovnim korisnicima.
Kompanija sada sklanja ostatak Office brendiranja, u okviru novog ažuriranja. “U predstojećim mesecima, Office.com, Office mobilne aplikacije i Office aplikacije za Windows će postati Microsoft 365 aplikacija, sa novim ikonama, izgledom i još više funkcija”, stoji u objašnjenju kompanije.
Trenutno je moguće pristupiti Microsoftovim Word, Excel i ostalim aplikacijama onlajn preko Office.com sajta, ali to će uskoro biti preimenovano u Microsoft365.com – uz novi logo.
Promene će se desiti sledećeg meseca, a Office aplikacije za Windows, MacOS, iOS i Android će biti rebrendirane u januaru sledeće godine.
Nazivi aplikacija se neće menjati, pa ćemo i dalje koristiti Word, Excel, PowerPoint, Teams, Outlook, Clipchamp, Stream i Designer.
Postojaće i Microsoft 365 aplikacije za mobilne uređaje i desktop, koje će služiti kao centralizovani “hub” za informacije, prikaz sastanaka, fajlova, dokumenata i drugog sadržaja.
Microsoft je dodao da neće biti izmena u Office 365 planu pretplate.
Košarkaši Partizana doživeli su i drugi poraz po povratku u Evroligu, pošto su u Vitoriji nakon produžetka poraženi od Baskonije rezultatom 103:96.
Imali su crno-beli pobedu u svojim rukama, ali je Džejms Naneli na sedam sekundi do kraja četvrte četvrtine i plus dva za Partizan pogodio samo jedno od dva slobodna bacanja, nakon čega je Markus Hauard trojkom uveo utakmicu u produžetak.
Ekipa Željka Obradovića je dodatnih pet minuta igre otvorila serijom 5:0, ali je Baskonija uzvratila sa sedam vezanih poena, preuzela vođstvo i sačuvala ga do kraja, pošto šut u odlučujućim momentima nije služio ni Pantera ni Nanelija.
Crno-beli su bolje otvorili meč, Matijas Lesor je bio razigran u napadu, pa je posle prvih 10 minuta igre bilo 23:14 za tim iz Beograda.
Ipak, domaći su napravili potpuni preokret u drugom kvartalu. Postigli su za 10 minuta čak 32 poena i pogodili sedam trojki, pa je pred odlazak na veliki odmor bilo plus četiri za Baskoniju – 46:42.
Imala je španska ekipa početkom trećeg perioda i sedam poena prednosti, ali su crno-beli dobrom igrom i preciznim šutevima sa distance ponovo preuzeli vođstvo pred početak četvrte četvrtine.
Nije Partizan ispuštao vođstvo tokom četvrtog kvartala, imao je i plus šest u jednom trenutku, ali se Baskonija nije predavala.
Posle pogotka Pantera za dva poena, imao je Partizan četiri poena prednosti na 23 sekunde do kraja poslednjeg kvartala. Tompson je ubacio brzu trojku nakon tajm-auta i smanjio zaostatak Baskonije na samo jedan poen.
Naneli je potom fauliran, ali je bio precizan dva puta. Posle još jednog tajm-auta Đoana Penjaroje, Papapetru je faulirao Hauarda, koji je promašio prvo i pogodio drugo slobodno bacanje.
Pošto je Partizan imao dva poena prednosti i loptu, a do kraja je ostalo nešto više od sedam sekundi, bili su košarkaši Baskonije prinuđeni da prave još jedan faul. Naneli je ovaj put pogodio samo jedno bacanje, a Hauard iskoristio skup promašaj Partizanovog Amerikanca i trojkom na drugoj strani terena uveo utakmicu u produžetak, koji je pripao Baskoniji.
Nije crno-belima pomoglo ni 26 poena Kevina Pantera, ni dabl-dabl Matijasa Lesora (19 poena i 12 skokova) i Zeka Ledeja (23 poena i 10 skokova).
Junak Baskonije i bivši igrač Denvera – Markus Hauard predvodio je domaći sastav do pobede sa 33 postignuta poena.
Posle dva odigrana kola, Partizan još uvek ne zna za pobedu u Evroligi, dok je Baskonija, nakon slavlja u Valensiji, upisala i drugi trijumf.
Novu šansu da prvi put posle 4. aprila 2014. godine proslave evroligašku pobedu, crno-beli će imati pred svojim navijačima jer 18. oktobra u Areni gostuje Armani.
