Nalazimo se na polovini meseca oktobra u kome je predviđeno da se sprovede popis stanovništva u Republici Srbiji. Tokom prve dve nedelje, popisano je nešto više od 3.800.000 građana, što čini oko 57 odsto od procenjenog broja stanovnika naše države. Pomoćnica direktora Zavoda za statistiku Snežana Lakčević za Radio Beograd 1 kaže da postoje razlike u broju popisanih ukoliko se posmatra na nivou regiona.
“U regionu Šumadije i Zapadne Srbije popisano je više od 1.100.000 građana, što čini 60 procenata stanovništva tog regiona. Slična situacija je i u Vojvodini. Popisano je 58 procenata građana. U regionu Južne i Istočne Srbije popisano je gotovo 900.000 stanovnika, što je 62 procenta u tom regionu. U Beogradu je popisano oko 800 000 građana, što čini oko 48 procenata onih koji žive u glavnom gradu”, rekla je pomoćnica direktora Zavoda za statistiku Snežana Lakčević za Radio Beograd 1.
Na osnovu dosadašnjih podataka, stiče se utisak da je procenat popisanog stanovništva u Beogradu značajno manji, a Lakčevićeva kao glavni razlog navodi dinamiku, stil i tempo života u prestonici.
“Naši popisivači se trude da poštuju dnevni i kućni red i onda zaista nije lako doći do odraslog člana domaćinstva. Ali mislim da su naši sugrađani malo rezervisaniji, jer često u info-centru imamo pozive građana koji žele da provere da li je lice koje se predstavilo zaista popisivač koga je delegirao Zavod za statistiku da vrši popisivanje, što je u apsolutno prihvatljivo i u redu”, kaže Lakčevićeva.
Lakčevićeva ističe da, ukoliko popisivač ne zatekne građane u stanu, pored obaveštenja, ostavlja svoj jedinstveni identifikacioni broj, kao i besplatan broj info-centra, kako bi građani stupili u kontakt sa info-centrom i saznali ko je njihov popisivač.
“Preko tog ID broja popisivač stupi u kontakt sa domaćinstvom i dogovori se o vremenu popisivanja, kako ne bi bezbroj puta obilazio adresu na kojoj dva do tri puta nikoga nije pronašao”, objašnjava Lakčević.
Podseća da je popis moguće obaviti i telefonskim putem ukoliko je teško dogovoriti se o viđenju uživo, ali naglašava da bi to trebalo koristiti u vrlo retkim slučajevima. Kao primer navodi koronu koja je još aktuelna ili je reč o obolelom članu domaćinstva.
“Mi moramo da štitimo građane, ali i naše popisivače. Da dodam, popisivač će uzeti broj građanina i u slučaju da nešto treba da se dopuni, ukoliko nešto nije popisano tokom obilaska domaćinstva. Postoji mogućnost da se to uradi i telefonom, ali ja bih zaista retko koristila tu mogućnost”, dodaje pomoćnica direktora Zavoda za statistiku.
Građani koji duže vreme borave van države, biće popisani na osnovu izjave člana domaćinstva, a ukoliko su tokom oktobra otišli na neki službeni put ili privatno putovanje, Lakčevićeva iznosi pretpostavku da će neki rođak ili prijatelj obilaziti stan, zateći obaveštenje i o tome obavestiti one koji žive na toj adresi.
“Sve mogućnosti su u opticaju, jako nam je važno da obuhvatimo sve građane, da taj obuhvat bude što bolji”, rekla je Lakčevićeva.
Kada je reč o reakcijama građana na popisivače, navodi da su svi svesni da se po društvenim mrežama sprovode kampanje kako u negativnom, tako i u pozitivnom smeru.
“Tek ćemo čuti informacije kada se završi terenski rad. Popisivači će ostaviti komentare u svojim obrascima i to će biti jako dobro za analizu”, kaže Lakčević.
Zavodu stiglo pismo zahvalnosti
Kao primer pozitivnog stava građana prema popisivačima, Lakčević je citirala reči iz pisma starije sugrađanke koje je stiglo na adresu Zavoda za statistiku.
“Poštovani osećam potrebu da vam se zahvalim, odlično organizovan popis stanovništva. Efikasan i veoma prijatan kontakt sa mladim ljudima, bilo da je u pitanju popisivač, bilo da je kontakt sa ljudima u kol-centru. I ovog puta je potvrđena istina, da se mladost ne može zameniti”, citirala je Lakčevićeva.
Pomoćnica direktora Zavoda za statistiku ističe da je, prema informacijama koje dobijaju od popisivača sa terena, većina građana predusretljiva i raspoložena za saradnju. Kada je reč o primerima gde su građani rezervisani, očekuje da će kroz razgovore i informacije koje dobijaju putem medija, postati otvoreniji za saradnju.
