MENISNC
Pretraga
16.9 C
Vancouver
Naslovna Blog Stranica 807

“Zamrzavanje” prodaje pištolja na nacionalnom nivou stupa na snagu danas

Od
Dara Milovanović
-
0

Obećano “zamrzavanje” od strane savezne vlade o prodaji, kupovini i transferu pištolja stupa na snagu danas- kao deo Ottawinog plana da ograniči pristup vatrenom oružju, kako bi se smanjio porast kriminala.

Prema propisima, ljudi i dalje mogu posedovati i koristiti svoje registrovane pištolje i prodavati ili prenositi pištolje “izuzetim pojedincima ili preduzećima”.

Zahtevi za prenos pištolja podneseni pre današnjeg datuma biće obrađeni, saopšteno je iz Vlade.

Ovlaštena preduzeća mogu nastaviti uvoziti i prodavati pištolje drugim podobnim preduzećima (kao što su muzeji i filmska industrija, između ostalog), organima za sprovođenje zakona, osoblju odbrane i drugim izuzetim pojedincima.

Prema vladi, izuzeti pojedinci uključuju svakoga ko već ima odobrenje za nošenje pištolja — za šta je potrebna dozvola kanadskog programa vatrenog oružja RCMP-a — i ljudi koji treniraju, takmiče se u disciplini pucanja iz pištolja koja je deo programa međunarodnog olimpijskog komiteta ili Međunarodnog paraolimpijskog komiteta.

Svi ostali neće moći legalno kupiti pištolj nakon petka.

Smanjenje zločina vezanih za vatreno oružje

Ministar javne sigurnosti Marco Mendicino je u objavi na društvenim mrežama reklamirao zamrzavanje, rekavši da će nova pravila držati pištolje dalje od naših ulica.

Prema nacionalnim podacima o kriminalu, pištolji su bili najzastupljenije vatreno oružje u nasilnim zločinima povezanim s vatrenim oružjem između 2009. i 2020. godine.

Grupe za prava na vatreno oružje i opozicioni konzervativci kritikovali su zamrzavanje, rekavši da je taj potez usmeren na građane i preduzeća koja poštuju zakon, a ne na ilegalno i krijumčareno oružje.

Zamrzavanje kupovine pištolja deo je šireg paketa kontrole vatrenog oružja — vladinog zakona C-21, koji je trenutno pred parlamentom. To bi omogućilo automatsko oduzimanje dozvola za oružje ljudima koji počine nasilje u porodici ili su uključeni u kriminalno uznemiravanje, kao i povećanje maksimalnih kazni za krijumčarenje i trgovinu oružjem na 14 godina sa sadašnjih 10.

SERBIANNEWS/CANADA

Hrana u Kanadi je sve skuplja, uprkos usporavanju inflacije

Od
Dara Milovanović
-
0

Zvanična stopa inflacije u Kanadi usporila je treći mesec zaredom u septembru, uprkos tome, mnoga roba i usluge su nastavile da poskupljuju.

Statistički zavod Kanade izvestio je u sredu da je indeks potrošačkih cena u septembru pao na 6,9 posto, sa sedam posto u avgustu.

Čini se da je stopa dostigla vrhunac na 40-godišnji maksimum od 8,1 posto u junu.

Ekonomisti su očekivali još veći pad, na oko 6,7 posto, ali cene hrane povukle su brojke naviše.

Kupljena hrana u trgovinama porasla je 11,4 posto. To je najbrži tempo povećanja računa za namirnice od avgusta 1981.

Neka od poskupljenja u prodavnici bode oči:

  • Žitarice su porasle za 17,9 posto.

  • Pekarski proizvodi porasli su za 14,8 posto.

  • Sveže voće poskupelo je za 12,9 posto.

  • Sveže povrće poskupelo je za 11,8 posto.

  • Mlečni proizvodi porasli su za 9,7 posto.

  • Cene mesa porasle su za 7,6 posto.

Brojevi znače da je cena hrane skoro dvostruko veća od ukupne stope inflacije. Inflacija hrane je sada viša od ukupne stope 10 meseci zaredom.

Cene hrane mogu nastaviti rasti

Što je još gore, postoji razlog za strah da bi cene hrane mogle nastaviti rasti zbog sezonskih i valutnih razloga.

“Trenutno imamo slab kanadski dolar i uvozimo mnogo onoga što konzumiramo”, rekao je ekonomista Derek Holt iz Scotiabank u intervjuu.

Suše u delovima Evrope i Sjedinjenih Država koji se bave proizvodnjom hrane takođe će podići cene za kanadske kupce.

“Idemo u pravom smeru, mislim, kako se lanci snabdevanja prilagođavaju – ali će i dalje biti potrebno malo strpljenja”, rekao je Holt. Iako veliki trgovački lanci imaju dovoljno kontrole nad svojim lancima dostave da izvrše pritisak na dobavljače da imaju nize cene, to nije slučaj za nezavisne prodavače kao što je Sue Ghebari, suvlasnica MRT Family Foods u Kalgariju.

Kaže da su joj troškovi na veleprodajnoj strani porasli između 25 i 30 posto, što je povećanje koje ne može preneti na kupce jer će ih izgubiti.

“Pokušali smo da ne povećamo cene previše, jer povećanje cena ne znači nužno da ćete prodati artikl”, rekla je. “Ako je preskupo, neće se kupiti.”

Kupci krive velike trgovačke lance

U Torontu, kupac John Romanelli kaže da su cene hrane trenutno “užasne” i da krivicu direktno prenosi na velike trgovačke lance.

“Nikada nisu zaradili više novca nego što su danas”, rekao je on za CBC News u intervjuu u utorak. “Upravo smo prošli dve godine COVID-a i oni zarađuju milione na nama. … Sve što rade je da trpaju nasU mukU u njihov džep.”

Cene benzina, koje su dale veliki doprinos inflaciji početkom godine, padaju već tri meseca zaredom. One su i dalje, u proseku, 13 posto veće nego pre godinu dana, ali su pale za više od sedam posto tokom meseca septembra.

Jedini izuzetak od trenda cena benzina na pumpama bio je BC, gde je neočekivano zatvaranje rafinerija nafte dovelo do skoka cene benzina u celoj pokrajini. Cene na pumpama su tokom septembra porasle za 27 posto.

Cene goriva su porasle tokom oktobra širom zemlje, što bi moglo dovesti do neprijatnog iznenađenja u podacima o inflaciji za naredni mesec. “S obzirom da su se te cene od tada preokrenule, sledećeg meseca bi inflacija mogla privremeno krenuti u pogrešnom smeru”, rekla je ekonomista CIBC-ja Karyne Charbonneau.

Cene hrane i energije su uvek promenjive, zbog čega agencija za podatke oduzima neke od svojih brojeva da bi bolje izračunala i, kako bi stekla bolji uvid u osnovne pritiske cena u celokupnoj ekonomiji.

Agencija za podatke prikazuje tri mere – CPI-medijan, CPI-trim i CPI-common – koje su zajedno poznate kao “bazna inflacija”.

Osnovna stopa ostala je nepromenjena na 5,3 posto tokom meseca, što je uznemirujući znak da inflacija počinje da se učvršćuje, iako je Banka Kanade agresivno povećavala stope kako bi je obuzdala.

Charbonneau kaže da je najveća stvar koju će centralna banka prihvatiti od najnovijih podataka o inflaciji, potreba za višim stopama kako bi se dodatno ohladila potražnja.

“Banka Kanade očito još nije obuzdala inflaciju i stoga je spremna za još jedno veliko povećanje kamatnih stopa sledeće sedmice.”

SERBIANNEWS/CANADA

Košarkaši Crvene zvezde izgubili od Baskonije, treći poraz u Evroligi

Od
miki
-
0
Prinscreen

Crveno-beli su u meču 3. kola izgubili od Baskonije u Vitoriji sa 92:75 (23:24, 19:23, 17:10, 33:18) Domaći tim je ostvario treću pobedu.

Zvezdi su na ovom meču presudile dve stvari. Izgubljene lopte, 15 crveno-belih naspram samo pet domaćina i neverovatan šut za tri poena Baskonije – 19/36!

Luka Mitrović je sa 17 poena bio najefikasniji u Zvezdi. Ognjen Dobrić je postigao 14, Nikola Ivanović i Benjamin Bentil po 11, a Filip Petrušev 10.

Markus Hauard je postigao 30 poena, Darijus Tompson 18, a Vanja Marinković 10 u timu Baskonije.

Crvena zvezda već u petak gostuje Realu u Madridu, a Baskonija dočekuje Olimpijakos.

Održan protest na Šodrošu, došlo do koškanja s policijom, privedene tri osobe

Od
miki
-
0
Izvor: N1

Na Šodrošu je održan još jedan protest građana koji se protive izgradnji mosta u produžetku Bulevara Evrope u Novom Sadu. Na protestu se okupilo nekoliko stotina aktivista i građana, a bilo je i nekoliko desetina pripadnika policije i žandarmerije, sa opremom za razbijanje demonstracija, sa šlemovima i štitovima. Nešto oko 17 sati došlo je do malog koškanja, kada su aktivisti uspeli da se probiju kroz kordon i sruše deo ograde gradilišta. Bačeno je i nekoliko dimnih bombi. Kako je javio reporter, nezvanično N1, privedene su tri osobe.

Kanadski građevinci grade jakim tempom. Koliko će to trajati sada kada kamatne stope rastu?

Od
Dara Milovanović
-
0

Kanadski građevinci su nastavili građenje novih stambenih objekata brzim tepmom, ali s rastućim kamatama i troškovima, koji vrše pritisak kako na kupce tako i na građevince, stručnjaci upozoravaju da bi predstojeća zima mogla usporiti napore za povećanje stambenog fonda u Kanadi.

Canada Mortgage and Housing Corp. (CMHC) objavila je u utorak par izveštaja u kojima se procenjuju trenutni napori za povećanje ponude kuća na nacionalnoj osnovi i po gradu.

Dok se građevinska industrija bori s nedostatkom radnika i neizvesnim rasporedom isporuke materijala tokom većeg dela godine, viši ekonomista CIBC-a Andrew Grantham sugerisao je klijentima u utorak ujutro, da je nedavno popuštanje na tržištu rada moglo omogućiti kompanijama da pribave kvalifikovanu radnu snagu i da počnu sa već izdatim dozvolama od leta.

CMHC kaže da je početak stambenog zbrinjavanja pao za pet posto u odnosu na prethodnu godinu tokom prvih šest meseci 2022. godine u šest najvećih kanadskih gradova, iako su Toronto, Calgary i Edmonton zabeležili ukupni rast u novogradnji dok su Ottawa, Montreal i Vancouver posustali.

Povratak na novembarske nivoe, prošlog meseca značajan je jer je 2021. bila “veoma jaka godina” za novogradnju, kaže Eric Bond, ekonomista iz CMHC-a u Vancouveru.

Ali Bond, i drugi stručnjaci u industriji, očekuju da će visoke kamatne stope uskoro početi opterećivati ​​sektor, za koji kaže da bi se mogao suočiti s relativnim usporavanjem stambene gradnje do 2023. godine.

Kako visoke kamate utiču na izgradnju?

Banka Kanade podigla je referentnu kamatnu stopu za tri procentna poena od početka godine i očekuje se da će ponovo povećati stopu u svojoj sledećoj odluci 26. oktobra. To zauzvrat čini trošak zaduživanja skupljim i podiže stope na kredite.

Bond kaže da ovo utiče na izgradnju kuća iz dve perspektive: ne samo da kupci mogu priuštiti manje kuće zbog viših troškova kridita, već su i građevinci prisiljeni da smanje ili potpuno odlože projekte, ako ne mogu finansirati gradnju ili ako ona postane finansijski neodrživa.

„Za investitore, to znači da moraju osigurati da imaju proizvode koji se mogu uklopiti u budžete kupaca kuće“, objašnjava Bond. „Kada se sabere, recimo, okruženje rastućih troškova za materijale i rad i tako dalje, to predstavlja mali izazov za projekte koji su u toku.”

To što je počela izgradnja novih stambenih jedinica ne znači da su i završene u roku.

Richard Lyall, predsednik veća za stambenu izgradnju Ontarija (RESCON), kaže da vidi da se sve više projekata „odlaže ili zatvara“ kako se okruženje pogoršava za gradnju.

On ukazuje na trenutni izazov inflacije – upravo ono protiv čega su visoke kamate namenjene da se bore – kao veliku neizvesnost za građevinare koji pokušavaju shvatiti da li projekat može ostati u okvirima budžeta.

Građevinska industrija, koja ima tendenciju da posluje „prvo prodaj, a onda gradi kasnije“, ne može efikasno da funkcioniše u takvim uslovima, tvrdi on.

„Ovo je veoma teško tržište za predviđanje koliki će vam troškovi izgradnje biti u budućnosti“, kaže Lyall.

“Situacija s inflacijom još nije pod kontrolom, a stope i dalje rastu. Tako da ne znamo kada će se sve smiriti. Mislim da to niko ne zna.”Tržište nekretnina značajno se ohladilo otkako je Banka Kanade započela svoj ciklus povećanja kamatnih stopa u martu, ali Lyall kaže da tražnja kupaca nije otišla – samo je na čekanju.

On tvrdi da bi, kada se potražnja vrati na tržište, kako se kamatne stope stabilizuju i nivo imigracije nastavlja da raste, Kanada bi uskoro mogla da se uhvati u koštac sa svojom krizom ponude stanova.

„Kada su neki ljudi rekli, ‘Oh, pa, sada je tržišna korekcija, onda će nastati problem ponude”, kaže Lyall.

„Zaista imamo puno posla da uradimo u narednih 12 meseci, zapravo, rekao bih u narednih šest meseci, da popravimo stvari.”

Kako nastaviti graditi kako bi zadovoljili potražnju

Tu Nguyen, ekonomista iz RSM Kanade, kaže da se nakon 2021. godine, koja je karakteristična za izgradnju novih kuća, “žurka nekako bliži kraju”.

Ona kaže za Global News da je imperativ pronaći načine da se održi kakav god zamah, u stambenoj izgradnji pre talasa potražnje koji će uslediti u narednim godinama.

„Ako nemamo toliko projekata i stambeno zbrinjavanje ne funkcioniše (kao što radimo) upravo sada, ono što će se dogoditi je za dve do tri do pet godina, nedostatak stambenog prostora mogao bi postati još gori nego što je trenutno“, kaže Nguyen.

“Predviđam da će se nedostatak stanova još više pogoršati. A uz ovu nisku ponudu i veliku potražnju, naravno, cene rastu, a pristupačnost se takođe pogoršava.”

CMHC izveštaj o snabdevanju stambenim zgradama od utorka takođe je uporedio različite stilove gradnje i otkrio da jedno rešenje za stanovanje u Kanadi možda ne dolazi od stambenog prostora najveće gustine.

Iako je u izveštaju navedeno da je stil visokih zgrada uobičajen u Torontu i Vancouveru najefikasniji način za izgradnju najvećeg broja jedinica u određenom vremenskom periodu, ove gradnje u proseku traju mnogo duže i “složenije su” nego niskogradnja. „Gradovi koji grade mnogo velikih, visokih stambenih zgrada rizikovaće da imaju sektore stambene izgradnje koji manje reaguju na brzu potrebu za novim stambenim jedinicama“, navodi se u izveštaju.

Bond takođe kaže da se niskogradnja, kao što su kuće u nizu, takođe mogu napraviti od jeftinijih materijala kao što je drvo i da im je potrebno otprilike toliko vremena da se izgrade kao samostojeća kuća, ali sa četiri puta više jedinica za predviđeno vreme.

„Vidimo mogućnosti (u) povećanju raznolikosti naše ponude stambenih objekata i bržem isporuci više jedinica“, kaže on.

Lyall kaže da postoje mogućnosti za poboljšanje poslovnog razloga za izgradnju bez snižavanja kamatnih stopa ili smanjenja troškova izgradnje.

Iako je zadovoljan nedavnim pokrajinskim akcijama kao što je zakon o gradonačelnicima koji opštinskim čelnicima u Otavi i Torontu daje mogućnost da proguraju više razvoja, on kaže da su procesi odobravanja u gradovima „zastareli“ i da im je preko potrebna digitalizacija kako bi se „usmerili“ i “modernizovali ” zgradu.I dok su kanadski imigracioni ciljevi značajan izvor rastuće potražnje u stambenom sektoru, Lyall kaže da je potrebno učiniti više kako bi se migranti privukli posebno u građevinsku industriju – izgradnju domova u kojima će drugi poput njih morati živeti.

Izvršni direktor građevinarstva kaže da je optimističan u pogledu cilja Ontarija da izgradi 1,5 miliona domova do 2031. godine, ali brine da će kreatori politike krenuti presporo da preispitaju pristup potreban za rešavanje nadolazeće krize ponude.

“Mislim da se to može uraditi. Ali samo se nadam da nam neće trebati previše vremena da stignemo tamo jer smo ponekad mi Kanađani oprezni”, kaže Lyall. „Volimo da postepeno pristupamo problemima. I ovo uopšte nije vreme za detaljnu postupnost.”

SERBIANNEWS/CANADA

Poslodavci se dovijaju kako bi našli radnu snagu, jer veliki broj starijih radnika odlazi u penziju

Od
Dara Milovanović
-
0

Više od 300.000 Kanađana je već otišlo u penziju 2022. godine, kaže kanadska statistika.

Lee Valley Tools je pre nekoliko meseci postavio znak za zapošljavanje ispred svog sedišta u Otavi sa oglasom koji odražava korporativnu promenu: “Iskustvo nije potrebno.”

Kompaniji, koja ima maloprodajne objekte širom Kanade, kao i proizvodnju u Otavi gde proizvodi svoje alate, očajnički treba osoblje. 

Poznat po privlačenju starijih radnika u maloprodaji, Lee Valley je doživeo talas penzionisanja tokom COVID-19. Ali s obzirom da je potražnja za njegovim proizvodima porasla jer su ljudi prihvatili hobije poput baštovanstva i obrade drveta tokom pandemije, predsednik i izvršni direktor Jason Tasse u početku je pribegao unajmljivanju članova lokalnog lacrosse tima, koji on trenira kako bi ispunili narudžbine.

Kako su ograničenja ukinuta, kompanija se odlučila za dugoročnu strategiju. Oni bi plaćali više, nudili bolje beneficije, povećavali fleksibilnost oko smena i ulagali u obuku onih čije veštine još nisu razvijene u traženim oblastima. 

„Napustili smo većinu tradicionalnih praksi i protokola oko zapošljavanja“, rekao je Tasse. U prošlosti su potencijalnim zaposlenima govorili kakav raspored da očekuju, uz zahtevanje specifičnih veština i referenci. Sada, rekao je Tasse, “sve je to otišlo kroz prozor.”

Slične stvari se odvijaju širom Kanade, prema rečima ekonomiste Banke Montreala Roberta Kavčića, s kompanijama u mnogim sektorima koje menjaju svoje prakse zapošljavanja, jer se suočavaju s velikom potražnjom za uslugama nakon zatvaranja i sa zategnutim tržištem rada.

Kavčić je rekao da se radna participacija “prilično vratila tamo gde je bila pre COVID-a, u svim starosnim kategorijama. Dakle, ne radi se o tome da ljudi ne žele da rade.” 

Kavčić priznaje da postoji niz različitih razloga iza krize radne snage, ali najveći faktor je, kako je rekao, to što je kanadska bejbibumer generacija počela masovno da ide u penziju. Radni uslovi pandemije i snažno tržište deonica možda su podstakli neke ljude da odu ranije nego što je planirano, rekao je, “ali bilo da je to bilo sada ili u narednih nekoliko godina, to je bilo nešto što je ionako dolazilo”.

Zaista, više od 300.000 Kanađana je već otišlo u penziju do sada u 2022. godini, prema statističkom zavodu Kanade – u odnosu na 233.000 prošle godine. Štaviše, broj ljudi koji se približavaju starosnoj dobi za odlazak u penziju veći je nego ikada pre, radno sposobnih Kanađana između 55 i 64 godine. S obzirom da je prosečna starost za odlazak u penziju 64 godine, to znači da će mnogo više Kanađana napustiti posao.

Čak i poslodavci koji još nisu videli veliki broj penzionisanja počinju planirati unapred. 

Zapošljavanje putem TikToka i Instagrama

Sa povećanjem gradnje kondominijuma i drugih građevinskih projekata, gradu Torontu su sada potrebni inženjeri, urbanisti i drugi radnici. 

Prošlog meseca, grad je pokrenuo akciju regrutovanja, objavljujući video snimke na TikTok-u i Instagramu, pozivajući kandidate za Toronto Water u oblastima kao što je tretman otpadnih voda.

Gradu Torontu su sada potrebni radnici, kao što su ovi inženjeri, koji bi pomogli u održavanju koraka s projektima izgradnje gradova. (Ousama Farag/CBC)

Gord Mitchell, koji vodi postrojenje za prečišćavanje vode RC Harris u naselju Beaches, rekao je da je broj penzionera na njegovoj lokaciji do sada ostao minimalan. 

“Ali, znate, vidim nadolazeći cunami”, rekao je.

“Imamo puno osoblja preko 30 godina radnog staža, možda 35. Srećom, to je odlično mesto za rad [i] ljudi ne žele da odu”, rekao je, “ali pre ili kasnije će otići.”

Portparol City-ja Bred Ros rekao je: “Ljudi će otići u penziju, ljudi će se preseliti. Tako da moramo nastaviti da održavamo ovaj kanal otvoren”, rekao je on.

Druge strategije

Osim regrutacije na društvenim mrežama, rekao je, grad je implementirao i druge strategije za privlačenje i zadržavanje novih radnika.

To uključuje partnerstvo s lokalnim Univerzitetima za zapošljavanje diplomiranih inženjera i uključivanje u nedovoljno zaposlenu populaciju kroz rad s neprofitnim agencijama koje se fokusiraju na inkluzivno zapošljavanje, bilo šta da bi “privući mlađe nove talente koji bi bili voljni da ostanu, a zatim srastu sa organizacijom”, rekao je Ross .

Predstavnik kompanije Lee Valley, Tasse rekao je, da su njihove nove politike zapošljavanja pomogle privući 232 nova zaposlenika u protekloj godini – broj koji im pomaže da prošire poslovanje. 

Što se tiče maloprodaje, fleksibilne mogućnosti rada i povećane plate čak su omogućile trgovinama da privuku neke pojedince koji su se nedavno povukli iz drugih organizacija. 

Nuđenje “mogućnosti ljudima da se vrate pod svojim uslovima” uz usklađivanje sa njihovim ličnim interesima, rekao je Tasse, znači da su bejbibumer penzioneri zapravo “dobar partner” za kompaniju.Kako se očekuje da će se ekonomija ohladiti u narednim mesecima, Kavčić je rekao da bi intenzitet konkurencije oko radnih mesta u Kanadi mogao da se smanji. Ali, s obzirom da stanovništvo zemlje i dalje stari, penzionisanje je gotovo zagarantovano da će nastaviti da raste.

SERBIANNEWS/CANADA

Centimilioneri: Kako su rangirani ultrabogati Kanađani u odnosu na ostatak sveta

Od
Dara Milovanović
-
0

Prema izveštaju agencije Henley & Partners , novoidentifikovana grupa ultra bogatih ljudi zvanih “centimilioneri” raste širom sveta.

Kompanija sa sedištem u Londonu, koja se fokusira na globalno planiranje boravka i državljanstva za elitne klijente, opisuje pojavu ove klase bogatih pojedinaca u studiji pod naslovom „Izveštaj Centi-Millioneri: Pojava nove klase super-bogatih, ” objavljen je u utorak.

“Novi značajan izveštaj o porastu centimilionera otkriva da, iako šačica svetskih milijardera kao što su Elon Musk, Mark Zuckerberg, Jeff Bezos, Roman Abramovich i Bill Gates dominiraju u vestima, njihovo bogatstvo je brojčano nadjačano 10-na-1”, stoji u saopštenju za štampu kompanije Henley & Partners.

Centimilioneri su klasa pojedinaca koji imaju 100 miliona dolara ili više u imovini koja se može investirati. Prema firmi, postoji 25.490 ljudi širom sveta koji odgovaraju ovom opisu.

„Kasnih 1990-ih smatralo se da je 30 miliona američkih dolara bogatstvo potrebno za ispunjavanje ove definicije“, kaže dr. Juerg Steffen, izvršni direktor Henley & Partners u saopštenju za javnost. “Međutim, cene imovine su od tada značajno porasle, čineći 100 miliona američkih dolara novim merilom.”

Izveštaj kombinuje podatke New World Wealth-a, globalne obaveštajne firme koja prati navike trošenja najbogatijih ljudi na svetu, i Henley & Partners kako bi se otkrilo kako su se ti ljudi toliko obogatili i gde žive.

U Sjedinjenim Državama živi 38 posto (9.730) centimilionera, a slede Kina i Indija, sa 2.021 osobom, odnosno 1.132 osobe.

Velika Britanija je četvrta na listi sa 968 ljudi, a odmah iza nje je Nemačka sa 966 centimilionera. Uprkos malom broju stanovnika, Švajcarska je šesta sa 808 ljudi u kategoriji.

Japan, sa 765 ljudi, je sedmi na listi, odmah ispred Kanade, koja je osma u svetu sa 514 osoba koje odgovaraju opisu centimilionera. Australija (463 osobe) i Rusija (435) ne zaostaju mnogo na devetoj i desetoj poziciji.

Izveštaj otkriva da “nema utvrđenog puta” za postizanje statusa, objašnjavajući da su neki nasledili bogatstvo dok su drugi radili da bi stekli svoje bogatstvo. Umesto toga, podaci ukazuju na starosnu razliku između centimilionera, jer se klubu pridružuju sve veći broj mladih preduzetnika koji su osnovali tehnološke kompanije.

“Baby-boomeri i dalje imaju tendenciju da dominiraju krugom centimilionera uprkos tome što mnogi sada unovčavaju svoje deoničke opcije i prodaju svoje poslove”, navodi se u izveštaju.

SERBIANNEWS/CANADA

Napeto na Šodrošu: Uhapšeno više aktivista, kineski radnici postavljaju ogradu

Od
miki
-
0
Izvor: N1

Nekoliko desetina aktivista od jutros pokušava da spreči radnike kineske kompanije “CRBC” (China Road and Bridge Corporation) da postave ogradu oko budućeg gradilišta za novi most preko Dunava u Novom Sadu. Pripadnici interventne policije u opremi za razbijanje demonstracija pogurali su aktiviste dublje u šumu nakon čega su radnici iz Kine nastavili radove na pripremi gradilišta. Policijski kordon i dalje odvaja radnike i građane koji protestuju, a kako za N1 javlja reporterka TV Nova S dosad je uhapšeno najmanje sedmoro aktivista, među kojima su tri žene i jedan stariji čovek. Među uhapšenima su i profesor Radivoj Jovović iz stranke Zajedno, kao i aktivista Brajan Brković.

Aktivistkinja Branislava Kostić, koja se nalazi oči u oči sa policajcima u kordonu, za N1 kaže da je situacija teška.

„Ovo su mladi momci, pokušavamo da im kažemo da smo mi na javnom prostoru, nemaju nijedan argument zašto mi ne bismo smeli da budemo u ovoj šumi“, novodi Kostić i poručuje da je novi most na Dunavu samo „trojanski konj za Novi Sad na vodi i dodatni ulazak prljavog kapitala“.

„Mi ćemo se odupirati koliko možemo, ali ovaj mladi čovek je sigurno jači od mene, on može da me obori, pitanje je samo njihove savesti“, kaže Kostić i dodaje da ne veruje da će se pripadnici policije odlučiti na nasilno razbijanje protesta, jer kako kaže, njihove plate nisu toliko velike da bi gazili građane.

Međutim, dok je Kostić davala izjavu za N1, jedna aktivistkinja se požalila da ju je policajac u kordonu nekoliko puta šutnuo. Od tog policajca je, kako kaže, tražila da joj pokaže broj kako bi mogla da ga tuži, ali su joj odgovorili da oni „danas nemaju brojeve“.

Aktivsta Brajan Brković kaže da je izrevoltiran što je poicija u stanju da štiti ljude „koji nemaju nijednu dozvolu“, a tuče i hapsi građane koji „brane Republiku Srbiju“.

Pripadnici policije su, prema njegovim rečima, izdali Srbiju i stali na stranu prljavog kapitala, a protiv običnih građana.

Brkovića je nešto kasnije privela policija, i on je tom prilokom izjavio da je to prvi put da ga privode „s leđa“.

Na Šodroš je stigao i narodni poslanik i predsednik skupštinskog Odbora za zaštitu životne sredine Aleksandar Jovanović Ćuta koji je pozvao sve poslanike iz redova opozicije da napuste skupštinsku salu i da mu se pridruže i stanu uz građane.

Hapšenja su, kako za N1 javlja novinarka TV Nova S počela kada je aktivistkinja Danijela Stojković na očigled policije srušila deo ograde koji su postavili kineski radnici.

Ona im se prethodno žobratila na engleskom jeziku i rekla da ne treba da rade, nakon čega je oborila ogradu. Policija je odmah privela, a ona im je, dok su je vodili ka policijskom vozilu, poručila da su „izdajice ovog naroda“.

Tada je došlo do naguravanja pripadnika policije i aktivista koji su stajali sa rukama podignutim uvis, opirući se nameri da budu sklonjeni sa mesta gde bi trebalo da otpočnu građevinski radovi.

Prema rečima aktivista, radnici su došli tokom noći, istovarili svoj materijal i pokušali da podignu ogradu i obeleže prostor gradilišta.

Aktivisti tvrde i da im je jedan od radnika zapretio čekićem, ali je policija odmah reagovala.

Jedna aktivistkinja napala je Emiliju Marić, glavnu urednicu Novosadske televizije, medija bliskog aktuelnoj vlasti, javlja 021.rs.  Novosadska televizija, koj je u vlasništvu firme „Srbija danas“ bliske SNS-u, aktiviste na Šodrošu naziva „huliganima koji se lažno predstavljaju kao ekolozi“, prenosi 021.rs.

Prema nezvaničnim informacijama, radnici ograđuju prostor koji bi trebalo da bude razminiran. Inače, do najave izgradnje novog mosta, niko nije govorio o minama na Šodrošu koji Novosađani godinama koriste kao izletište.

Aktivisti „Survivor kampa Šordoš“ i ponedeljak su na tom prostoru, nadomak brodogradilišta, organizovali blokadu jer su nezvanično obavešteni o tome da će policija doći kako bi omogućila predstavnicima domaće kompanije „Milenijum tim“ da nastavi posao deminiranja na području Kameničke ade.

Reč je o području koje se nalazi preko Šodroša, na obali Dunava, a koje je takođe na trasi budućeg mosta.

Stalne članice Saveta bezbednosti UN različito o Kosovu

Od
miki
-
0
Photo by JoshuaWoroniecki on Pixabay

Predstavnici stalnih članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija su na sednici o radu Misije UN na Kosovu izneli različite stavove o rešavanju kosovskog pitanja i o situaciji na Kosovu.

Tokom razmatranja novog šestomesečnog izveštaja generalnog sekretara UN Antonija Gutereša o radu Unmika, predstavnik SAD je rekao da je potrebno „ozbiljno i hitno angažovanje“ dve strane u dijalogu kako bi bila postignuta sveobuhvatna normalizacija odnosa Srbije i Kosova, zasnovana na uzajamnom priznanju.

Na sednici na kojoj se razmatra Guterešov izveštaj za period od 16. marta do 15. septembra 2022. godine, predstavnik SAD je kazao da Vašington „snažno ohrabruje“ Srbiju i Kosovo da ne podižu tenzije, da se fokusiraju na napredak u dijalogu i da izbegavaju zapaljivu retoriku.

Naveo je da je Unmik imao važnu ulogu u održavanju mira u prošlosti, ali da je misija UN u međuvremenu postala suvišna.

„Razočarani smo što SB UN nije više učinio na ukidanju Unmika, s obzirom da imamo mnogo važnije prioritete“, dodao je.

Predstavnik SAD je rekao i da nema potrebe održavati sednice SB UN o Kosovu na svakih šest meseci, već na godinu dana.

Ambasador Rusije pri UN Vasilij Nebenzja rekao je da Kosovo ostaje „ključna tačka tenzija“ na Balkanu i dodao da stanje zahteva „temeljnu pažnju“ SB UN i međunarodne zajednice.

On je kazao da je zbog toga neophodan nastavak angažmana Unmika, kao „najvažnijeg garanta bezbednosti“ na Kosovu.

Nebenzja je kazao da od 1999. na Kosovu postoji „kontinuirano kršenje prava Srba“ i da se podstiče „atmosfera mržnje prema Srbima“.

Ponovio je da je statusno neutralna pozicija Brisela u dijalogu pod znakom pitanja.

„Niko nije pokušao da primora Prištinu da primeni postignute sporazume, ni Evropska unija kao medijator“, naveo je Nebenzja.

Nebenzja je kritikovao zapadne zemlje, rekavši da „postupaju kao da Rezolucija 1244 ne postoji“ i da „nastavljaju da pripremaju alternativne opcije za rešenje u korist Prištine“.

Predstavnik Velike Britanije je rekao da je normalizacija odnosa Beograda i Prištine „od ključnog značaja“ i dodao da London pruža punu podršku dijalogu pod okriljem EU.

On je rekao da „pozdravlja povećano angažovanje“ Prištine u vezi sa manjinskim zajednicama, i dodao da je dijalog između zajednica „ključan za stabilnost Kosova kao multietničke države“.

Naveo je da London ohrabruje prištinske vlasti da nastave takav angažman, naročito sa političkim predstavnicima Srba na Kosovu radi rešavanja otvorenih pitanja.

Britanski predstavnik je naveo da je Unmik imao važnu ulogu u napretku Kosova, ali da je situacija danas neprepoznatljiva u odnosu na 1999. godinu, kada je misija UN započela rad. Dodao je da je zato „vreme da se temeljno preispita oblik delovanja i uloga“ Unmika na Kosovu.

Predstavnica Francuske je ukazala na važnost normalizacije odnosa Beograda i Prištine, navodeći da od nje zavisi budućnost EU.

Ona je ukazala da svi postignuti sporazumi treba u potpunosti da budu primenjeni i dodala da treba da budu izbegnuti jednostrani potezi koji mogu da podignu tenzije.

„Pozivamo obe strane da pokažu konstruktivan duh, naročito kada je reč o aktuelnim pitanjima poput energetike i registarskih tablica“, navela je predstavnica Francuske.

Predstavnik Kine je rekao da Peking podržava dve strane u nastojanju da pronađu uzajamno prihvatljivo rešenje u skladu sa Rezolucijom 1244 SB UN, i dodao da teritorijalni integritet i suverenitet Srbije treba da budu poštovani u potpunosti.

On je kazao da Kina poziva obe strane, a naročito kosovske vlasti, da pokažu uzdržanost i da se uzdrže od jednostranih poteza.

Naveo je da SB treba da zadrži pažnju na kosovskom pitanju i da Unmik treba da nastavi rad u skladu sa Rezolucijom 1244.

Pobeda odbojkašica Zvezde na startu kvalifikacija za Ligu šampiona

Od
miki
-
0

Odbojkašice Crvene zvezde pobedile su večeras u Beogradu finski Polki Kusamo sa 3:0, po setovima 25:11, 25:19 i 25:12 u prvom meču prvog kola kvalifikacija za Ligu šampiona.

Meč je trajao samo 60 minuta. Najefikasnija u ekipi Crvene zvezde bila je Ana Živojinović sa 14 poena, dok je Jelena Stojić zabeležila 12. U poraženom timu najbolja je bila Brena Runels sa 10 poena.

Revanš meč je na programu 25. oktobra od 17.00 časova u Rovanijemiju.

Po propozicijama CEV, za pobede od 3:0 i 3:1 pobednik dobija tri boda. Ukoliko se meč završi rezultatom 3:2, pobednik dobija dva, a poraženi jedan bod.

Ukoliko obe ekipe imaju isti broj pobeda i bodova, o ukupnom pobedniku odlučuje „zlatni set”, koji se igra odmah po završetku druge utakmice.  „Zlatni set” se igra do 15 poena.

Ukoliko izbori plasman u drugo kolo kvalifikacija za LŠ, Crvena zvezda će igrati sa pobednikom dvomeča Mladost Zagreb (Hrvatska) – Kalcit Kamnik (Slovenija). Mečevi drugog kola kvalifikacija za LŠ biće odigrani 2. i 9. novembra, prenosi Tanjug.

1...806807808...1.526Stranica 807 od ukupno 1.526

Designed by Miodrag Zivkovic

© 2022 Serbian News Canada by Miodrag Živković