MENISNC
Pretraga
19.8 C
Vancouver
Naslovna Blog Stranica 799

Đoković: Osećam se dobro, nadam se da ću nastaviti da pobeđujem u Bersiju

Od
miki
-
0

Novak Đoković kaže da se dobro oseća pred početak Mastersa u Parizu, gde je titulu osvajao već šest puta u karijeri.

Novak Đoković je šest puta osvajao turnir u Bersiju i takmičenje u Parizu počinje kao jedan od favorita za osvajanje, odnosno odbranu titule.

“Osećam se sjajno na ovom turniru. Imao sam ovde mnogo uspeha, Uvek je dobro kada dođete puni samopouzdanja i sa dobrim emocijama. Osvajao sam trofej u Bersiju šest puta – nedavno sam pobeđivao ovde 2019. i 2021. godine. Nadam se da ću nastaviti u tom stilu”, rekao je Novak.

Posle turbulentnog početka sezone, Novak je našao svoj ritam. Osvojio je Vimbldon, a zatim Tel Aviv i Astanu i vratio se u prepoznatljivu formu.

“Sve što se desilo u prvom delu sezone i u Australiji doživeo sam kao izazov, uticalo je na mene u emotivnom i mentalnom smislu. Ipak, uspeo sam da pronađem željeni nivo, to se desilo krajem sezone na šljaci. Vimbldon uvek dođe u pravo vreme u mojoj karijeri. Igrao sam na Lejver kupu, pobedio u Tel Avivu i Astani. Rekao bih da sam igrao na sjajan način”, smatra Đoković.

Najbolji srpski teniser očekuje dobar turnir u Parizu i kaže da se dobro oseća.

“Gledajući na moje rezultate u dvorani, imao sam mnogo uspeha bilo gde. Potrudiću se da tako i ostane. Ja se zaista dobro osećam”, završio je Novak.

Đoković je bio slobodan u prvom kolu, a protivnik u drugom biće Maksim Kresi, koji je eliminisao Dijega Švarcmana.

Arhivisti otkrili najstariju poznatu mapu zvezda ispod hrišćanskog rukopisa

Od
miki
-
0

Najraniju poznatu mapu zvezda koju je sačinio antički astronom Hiparh sa Rodosa uspeli su da otkriju arhivisti Muzeja Biblije skrivenu ispod starog hrišćanskog rukopisa.

Kopija mape zvezda astronoma Hiparha sa Rodosa otkrivena je ispod rukopisa Jovana Lestvičnika, pisca čuvene rasprave napisane oko 600. godine nove ere, Lestvica, u kojoj se opisuje metod uznošenja duše ka Bogu kao uz neku lestvicu, stoji u saopštenju za medije koje je izdao Muzej Biblije, prenosi Si-En-En.

Naučnici su dugo znali za Hiparhov katalog zvezda jer su se navodi o njemu pominjali u drugim drevnim tekstovima – ali njihova potraga za izvornim dokumentom bila je neuspešna, piše RTS.

„Novootkriveni tekst je izuzetno otkriće koje naglašava kreativnu upotrebu tehnologije multispektralnog snimanja za otkrivanje drevnih izgubljenih tekstova”, naveo je u saopštenju Brajan Hiland, kustos srednjovekovnih rukopisa Muzeja Biblije. „Otkriće takođe potvrđuje tačnost Hiparhovih merenja”.

Pažljiva analiza je pokazala da je drevni pergament korišćen više puta.

Najpre, u 5. ili 6. veku, jedan grčki pisar je prepisao Hiparhov Katalog zvezda u kome je dreni astronom 134. godine pre nove ere uneo oko 850 zvezda i bio prvi astronom koji je odredio skalu „magnituda” koja ukazuje na njihovu prividnu sjajnost. Hiparh se smatra i ocem trigonometrije i jednim od najvećih astronoma antike.

Zatim, u 10. ili 11. veku, pisar u manastiru Svete Katarine na Sinajskoj gori, izbrisao je stari zapis kako bi iskoristio pergament za nešto drugo, objašnjavaju u Muzeju. Manastirski pisar je izgleda sakupio listove pergamenta od najmanje desetak različitih rukopisa. On je sastrugao postojeće mastilo i oprao pergament pre nego što je prepisao sirijski prevod Lestvice.

Ali, vremenom su ostaci ostruganog mastila počeli da tamne – pa su istraživači shvatili da je dokument palimpsest, sa slojevima različitih tekstova napisanih na istom materijalu.

Muzej je izvršio multispektralno snimanje listova rukopisa 2013, 2015, 2017. i 2018. godine. Zatim su poslali rukopis Univerzitetu Kembridž da prouče osnovni tekst.

Istraživači su objavili svoje i osim što su potvrdili da je Hiparhov tekst sakriven ispod hrišćanske rasprave, istraživači su takođe otkrili da su Hiparhova merenja tačnija od onih njegovog naslednika, matematičara i astronoma Ptolomeja.

Crvena zvezda prekinula negativan niz u Laktašima

Od
miki
-
0

Košarkaši Crvene zvezde savladali su ekipu Igokee 76:70 (23:18,18:17,18:20,17:15) u utakmici petog kola ABA lige.

Ovom pobedom beogradski klub je prekinuo niz od tri izgubljene utakmice na gostovanju u Laktašima.

Klub sa Malog Kalemegdana posle ove utakmice ima četiri pobede iz isto toliko utakmica, dok je Igokea upisala svoj drugi poraz iz pet odigranih utakmica.

„Crveno-bele” su predvodili Luka Vildoza sa 19 poena, Bendžamin Bentil sa 17 poena i sedam skokova i Filip Petrušev sa 11 poena i osam skokova. U domaćoj ekipi istakli su se Kendrik Rej sa 24 poena i Dešon Stefens koji je ostvario dabl-dabl sa 13 poena i 13 skokova.

Crvena zvezda narednu utakmicu igra u Monte Karlu protiv Monaka u okviru šestog kola Evrolige, dok tri dana kasnije dočekuje Zadar u Beogradu u okviru šestog kola regionalnog takmičenja.

Tim iz Laktaša prvo dočekuje Bilbao u okviru trećeg kola Lige šampiona, pa zatim u regionalnom takmičenju dočekuje Budućnost.

Srbija dobija „Vaskonet”, lečenje će biti mnogo kvalitetnije

Od
miki
-
0

Uvođenjem Nacionalnog registra za vaskularne pacijente, Srbija je postala jedna od svega nekoliko zemalja u Evropi koja ima takav registar, izjavio je dekan Medicinskog fakulteta u Beogradu profesor dr Lazar Davidović.

Davidović je, na otvaranju skupa Evropskog udruženja za vaskularnu hirurgiju u Beogradu, za Tanjug istakao da su takvi registri važni zato što sakupljaju podatke o pacijentima, o pojedinim bolestima, broju obolelih od pojedinih bolesti, učestalost oboljevanja, šta se može unaprediti, kao i smernice za lečenje. Ukazao je da se na osnovu registara prave protokoli i vodiči o tome kako dijagnostikovati i tretirati bolest.

„Ti registri nisu Sveto pismo, ne može se zaključak za svakog pacijenta uzeti iz protokola, jer je stanje individualno, ali oni daju opšte smernice što je od ogromne pomoći”, rekao je prof. Davidović.

Registar se, pojašnjava, odnosi na različite vaskularne bolesti, a doprineće i da se prepozna šta sve eventualno treba menjati ili unaprediti u lečenju određenih bolesti. Takvi registri su se prvo pojavili u Americi, tek kasnije i u Evropi, i sada su skandinavski, a posebno registri iz Švedske, bolji od američkih. „Srpski ‘Vaskonet’ registar je bolji od skandinavskih, jer uključuje različite regione Evrope, takođe i Rusiju.

Time ćemo steći značajniju i realniju sliku”, kaže dekan Medicinskog fakulteta.

Evropsko udruženje za vaskularnu hirurgiju, koje broji više od 3.000 članova, po prvi put organizuje sastanak, mimo redovnog godišnjeg skupa, upravo u Beogradu. Predsednik Udruženja Filip Kol rekao je za Tanjug da je održavanje skupa u Beogradu od izuzetnog značaja, jer će se Srbija naći u fokusu razgovora.

„Osim uobičajenih, opštih tema iz vaskularne hirurgije, fokusiraćemo se na edukaciju iz te oblasti. To je posebno važno za studente medicine. Razgovaraćemo i o uspehu Srbije kada je reč o uvođenju Nacionalnog registra pacijenata sa vaskularnim oboljenjima”, objasnio je Kol.

Dodaje da je registar jako dobar, jer će podaci i istorija pacijenta biti na jednom mestu. „Kako je pacijent posle nekoliko godina, koja mu je terapija pomogla, sve su to podaci koje će registar doneti. Ima ga svega nekoliko zemalja, Srbija je jedna od njih, i to želimo da promovišemo”, rekao je Kol.

Pre dve godine vaskularni centri u Srbiji na inicijativu profesora Davidovića počeli su da prikupljaju podatke o rezultatima svojih procedura, na osnovu kojih se vide problemi u lečenju vaskularnih pacijenata, kao što su veliki broj hitnih operacija aneurizmi abdominalne aorte, što ukazuje na potrebu za skriningom.

Takođe, registar pokazuje veliki broj amputacionih zahvata, što ukazuje na potrebu za preventivnim pregledima i blagovremenim intervecijama na krvnim sudovima, odnosno duže vreme proteklo od simptoma do javljanja bolesnika lekaru, a to znači potrebu za edukacijom stanovništva u toj oblasti.

Od sutra penzije veće za devet odsto

Od
miki
-
0
Penzioneri
Beograd ; ulica ; penzioneri 03.06.2014. Snimio:Dragan Jevremovich

Svim penzionerima u Srbiji će od sutra biti uvećane penzije za devet odsto.

Kako je ranije najavljeno, to je prvo povećanje penzija od dva povećanja u novembru i januaru, koji će ukupno iznositi 20,8 odsto.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ranije je najavio da će penzije od 1. novembra biti uvećane devet odsto, što znači da će prvi deo primiti samostalne delatnosti penzioneri 2. decembra, poljoprivredni penzioneri 6. decembra i bivši zaposleni penzioneri 10. decembra.

Vučić je rekao da će 1. januara uslediti dodatno povećanje penzija od 12,1 odsto, koje će penzioneri dobiti od 2. do 10. februara, prenosi Tanjug.

Srbija ima oko 1,7 milionera penzionera.

U Majamiju uhapšen bivši crnogorski bokser Gogić zbog šverca 20 tona kokaina

Od
miki
-
0
Foto: FBI

MAJAMI – Državljanin Crne Gore, bivši bokser teške kategorije Goran Gogić (43) uhapšen je u Majamiju i protiv njega je danas podignuta optužnica za šverc više od 20 tona kokaina vrednog više od milijardu dolara, saopštilo je Ministarstvo pravde SAD.

Gogić je uhapšen u nedelju uveče kada je pokušao da se ukrca na međunarodni let sa Međunarodnog aerodroma u Majamiju za Cirih, prenosi Tanjug.

On je, kako je saopštilo američko ministarstvo, danas optužen za šverc više od 20 tona kokaina, vrednog više od milijardu dolara, koji je oduzet prilikom jedne od najvećih zaplena kokaina u Americi.

Kako se navodi u optužnici i sudskim dokumentima, Gogić je u periodu od maja 2018. do jula 2019. godine sa drugima bio u zaveri da distribuira ogromne količine kokaina preko komercijalnih teretnih brodova.

Gogić je, navodi se, koordinisao sa izvorima kokaina u Kolumbiji, članovima posade koji su prevozili tone kokaina na komercijalnim teretnim brodovima na otvorenom moru i mrežom lučkih radnika koji su prevozili i iskrcavali kokain u Evropi preko SAD.

Oni su, prema optužnici i sudskim dokumentima, kako bi fizički utovarili kokain na brod, koristili brodske dizalice kao i mreže.

Kada bi kokain bio na brodu, članovi posade bi ga sakrili u posebne transportne kontejnere za koje su znali da imaju dovoljno prostora da sakriju velike količine droge i za koje su imali duple krivotvorene pečate.

Birali su posebne kontejnere koji će se koristiti za prikrivanje kokaina, delimično na osnovu lokacije i orijentacije kontejnera, kao i rute i odredišta na brodu.

Koristili su radnike koji su imali pristup evropskim lukama da tajno pristupe i uklone kokain iz kontejnera za transport po njihovom dolasku.

Američki vlasti zaplenile su tri od ovih pošiljki – 27. februara 2019. oko 1.437 kilograma kokaina sakrivenog na brodu „MSC Karlota” u luci Njujork i Nju Džersi, 18. marta 2019. oko 537 kilograma kokaina sakrivenog na brodu „MSC Dezire” u luci Filadelfija i 19. juna 2019. približno 17.956 kilograma kokaina sakrivenog na brodu „MSC Gajan” u luci Filadelfija.

Zaplena kokaina, vrednog preko milijardu dolara, bila je jedna od najvećih zaplena kokaina u istoriji SAD, podseća Rojters.

Ako bude proglašen krivim, Gogiću preti minimalna kazna od 10 godina do doživotnog zatvora.

Advokat Lorens Hašiš, branilac Gogića, rekao je da su njegovog klijenta „ove optužbe iznenadile”.„On tvrdi da je nevin i da je došao u SAD na boksersku konvenciju u Portoriku”, rekao je Hašiš.

U saopštenju, američki tužilac Breon Pis u Bruklinu nazvao je Gogićevo hapšenje i podizanje optužnice „velikom pobedom za sprovođenje zakona“.

Najmanje osam članova posade broda “Gaian” izjasnilo se krivim za optužbe za zaveru zbog svojih uloga.

Gogić je bio bokser od 2001. do 2012. godine, pobedio je u 21 meču i izgubio četiri uz dva remija, navodi Rojters.

Zvanično: Kanada je prošle godine imala deficit od 90,2 milijarde dolara

Od
Dara Milovanović
-
0

Brojke koje su nam dostupne kažu, da je Kanada imala deficit od 90,2 milijarde dolara u fiskalnoj godini 2021/2022.

Iako je manji od onoga što je bilo planirano – i mnogo manji od deficita koje je Kanada objavila na vrhuncu pandemije COVID-19 – to je i dalje jedan od najvećih mirnodopskih budžetskih deficita u kanadskoj istoriji.

90,2 milijarde dolara sadržano je u najnovijem izdanju javnih računa Kanade, čija je konačna verzija upravo prosleđena Parlamentu.

Od 1. aprila 2021. do 31. marta 2022. godine, Vlada Kanade ostvarila je 413,3 milijarde dolara prihoda i potrošila 493,3 milijarde dolara. Ovo je dovelo do ukupnog manjka od 90,212,000,000 dolara.

Deficit je jednak 2.373,68 dolara po Kanađaninu. Drugim rečima, savezna vlada je akumulirala 171.613,39 dolara novog duga za svaki minut fiskalne godine 2021/2022.

To takođe znači da je ukupni dug Kanade sada daleko iznad 1000 milijardi dolara. Od 31. marta, Vlada Kanade je imala „akumulirani deficit“ od 1130 milijardi dolara.

Uoči pandemije COVID-19, ukupan savezni dug iznosio je oko 765 milijardi dolara. A kada je sadašnja liberalska vlada prvi put izabrana 2015. godine, dug je iznosio oko 616 milijardi dolara .

Ovaj sve veći dug jedan je od razloga zašto su naknade za javni dug sada jedna od najvećih pojedinačnih stavki u federalnom budžetu. Tokom 2021/2022, Kanadu je koštalo 24,5 milijardi dolara samo da plati kamatu na savezni dug – cifra za koju se očekuje da će znatno porasti jer će kamatne stope nastaviti da se penju od najnižih cifara koje su dominirale većim delom prošle decenije.

Ipak, sve do prošle sedmice i skupštinski službenik za budžet i sama liberalska vlada predviđali su da će manjak u 2022. biti još veći.

U svom aprilskom budžetu, ministarka finansija Chrystia Freeland prognozirala je da će deficit za 2021-2022. dostići 113,8 milijardi dolara.

 

Gdje je Ottawa dobila novac za fiskalnu godinu 2021/2022 (osim gomilanja novog duga, naravno).
                         FOTOGRAFIJA VLADE KANADE

Sličan fenomen već pogađa prognoze federalnog budžeta 2022/2023. Dok su federalni računovođe prvobitno sumnjali da će manjak za ovu godinu dostići 52,8 milijardi dolara, ranije ovog meseca parlamentarni službenik za budžet smanjio je taj iznos za pola, na 25,8 milijardi dolara.

Ako se ispostavi da je Kanada manje u rupi nego što se očekuje, to je uglavnom zato što je Ottawa iskusila  nalet dodatnih poreskih prihoda, kao i neočekivane stope odustajanja Kanađana od pandemijske pomoći i njihovog vraćanja na posao.

“Prihodi su porasli za 96,8 milijardi dolara… što odražava široko zasnovano povećanje prihoda kako su blokade zbog COVID-19 ublažene, mere federalne vlade prema (Planu hitnog odgovora) su smanjene i opšta ekonomska situacija se poboljšala”, stoji u javnim računima. Ironično, čak i sa tako ogromnim deficitom, fiskalna godina 2021-2022 i dalje će ostati upisana u istoriju, jer je jedna od najoštrijih relativnih padova državnog zaduživanja. Ali to je samo zato što je prošlogodišnji deficit bio tako neverovatno visok: lavina potrošnje za hitne slučajeve COVID-a na kraju je povećala budžet za 2020.-2021. na 381,6 milijardi dolara .

Međutim, kada se posmatra izolovano, 90,2 milijarde dolara je i dalje značajno više od deficita koji je Kanada objavila na vrhuncu velike recesije 2008. godine. Te godine Kanada je imala 55,6 milijardi dolara novog duga, što je sadašnjih 73,4 milijarde dolara prilagođeno inflaciji.

U stvari, ako zanemarite fiskalnu godinu 2020-2021, poslednji put kada se Kanada približila ovako visokom budžetskom deficitu bilo je početkom 1980-ih. U poslednjem budžetu premijera Pierrea Trudeaua pre njegove ostavke 1984. deficit je dostigao ekvivalent sa sadašnjom inflacijom od 92,7 milijardi dolara.

I iako je Kanada prošle godine nabacila dodatnih 90,2 milijarde dolara na dug, ekonomija je rasla dovoljno brzo da je neto rezultat bio da je kanadski dug prema BDP-u zapravo opao. U 2022. godini iznosio je 45,5 posto, u poređenju sa 47,5 posto prethodne godine.

Grafikon glavnog primaoca Kanade koji prikazuje kanadski budžetski deficit u posljednjih 38 godina kao udio u BDP-u.Grafikon koji prikazuje kanadski budžetski deficit u poslednjih 38 godina kao udeo u BDP-u. FOTOGRAFIJA VLADE KANADE.

SERBIANNEWS/CANADA

 

Imigranata nikada više, a Kanađani zadovoljni time

Od
Dara Milovanović
-
0

Kako broj imigranata dostiže najviši nivo u kanadskoj istoriji, nova anketa pokazuje da je Kanada i dalje jedna od zemalja na svetu koje najviše podržavaju imigraciju. Prema telefonskoj anketi kod 2.000 Kanađana koju je sproveo Environics Institute , rekordno visok broj Kanađana slaže se s idejom da Kanadi „treba više imigranata“.

Istrađivanje ima i rekordno mali broj Kanađana koji navode da je “nivo imigracije previsok”. Anketari Environics-a otkrili su da se 58% ispitanika slaže s mišljenjem da „Kanadi treba više imigranata kako bi povećala svoju populaciju“. Ovo je bio zaokret od skoro 180 stepeni u odnosu na osećanja od pre 30 godina; izveštaj je citirao sličnu anketu iz 1993. u kojoj je 77% ispitanika reklo da ne želi da imigranti povećavaju populaciju.

Činilo se da sličan fenomen karakteriše kanadsku ideju, da je nivo imigracije previsok. Environics je citirao istorijske podatke ankete iz 1977. kako bi pokazao da 61% Kanađana podržava smanjenje stope imigracije. U njihovom najnovijem istraživanju, sada je samo 27 posto.

Anketu, koja izlazi otprilike svake godine, naručila je Century Initiative, grupa koja ima za cilj da se poveća broj stanovnika Kanade na 100 miliona do 2100. godine.

Ipak, to je u skladu s drugim podacima anketa koji pokazuju da su Kanađani generalno zadovoljni imigracijom.

Institut Angus Reid je 2019. proveo posebno sveobuhvatno istraživanje kanadskih osećaja o imigraciji. Iako brojke nisu bile tako visoke kao one koje je pronašao Environics, Angus Reid je otkrio da Kanađani generalno vide imigraciju kao ključnu za ekonomiju i nisu bili skloni da imigrante vide kao pretnju vlastitom poslu.

Sa tvrdnjom „Ekonomski rast Kanade je u opasnosti bez imigracije“, složio se 61% ispitanika. Na izjavu “novi imigranti oduzimaju previše poslova Kanađanima”, 71% je izrazilo neslaganje.

Iako je Angus Reid takođe otkrio da većina Kanađana koje su ispitali nije mogla navesti stopu imigracije u zemlji, pa čak ni odakle dolaze kanadski imigranti. Većina ispitanika veruje da je arapski svet najveći izvor nove imigracije u Kanadu, dok je stvarni najveći izvor južna Azija.

Anketa Environics-a izlazi upravo u trenutku kada Kanada dostiže nivo imigracije kakav nije viđen od ranog 20. veka , kada je masovna imigracija iz Evrope naselila prerije. Prošle godine Kanada je dovela 401.000 novih stalnih stanovnika ; što je ekvivalent grada Halifaxa, i to za samo 12 meseci.

Prema nedavnim projekcijama Stats Canada, ako se ovi trendovi nastave, do 2041. zemlja će imati 50 miliona ljudi , od kojih će polovina biti ili imigranti ili deca imigranata. Prošle sedmice, novi podaci popisa pokazali su da su 23% popisanih ili imigranti ili stalni stanovnici.

Kanada je unikatna među zapadnim zemljama po tome što, u svom nacionalnom političkom diskursu nema gotovo nikakvog antiimigracionog sentimenta. Tokom poslednje trke kod konzervativaca, na primer, svaki kandidat je izrazio ili slaganje sa trenutnim stopama imigracije, ili uverenje da bi imigracija verovatno trebala biti veća .

Jedan od ključnih doprinosa tome može biti činjenica da je Kanada posebno izbirljiva u pogledu toga koga pušta unutra. Počevši od 1967. godine, Kanada je bila pionir prvog imigracionog sistema u svetu,zasnovanog na bodovima, posebno dizajniranog da daje prioritet pridošlicama na osnovu njihove sposobnosti da doprinesu ekonomiji i da integrišu se u kanadsko društvo.

SERBIANNEWS/CANADA

ZAŠTO JE MASK OTPUSTIO KLJUČNE LJUDE U TVITERU Četiri glavna rukovodioca ostala su bez posla zbog jednog razloga

Od
miki
-
0

Nakon preuzimanja kompanije Tviter, Mask je otpustio najviše rukovodioce u nastojanju da izbegne velike otpremnine, dok je “zakazao” i druga otpuštanja za subotu, kako bi izbegao donacije za akcije koje dospevaju 1. novembra.

Milijarder je u četvrtak otpustio izvršnog direktora Tvitera, Paraga Agravala, zatim glavnog finansijskog direktora Neda Segala i šeficu za pravne poslove Vidžaju Gade.

OTPREMNINA OD 122 MILIONA DOLARA Otpušteni direktori Tvitera dobiće rekordne isplate za prekid ugovora
Podseća se i da ih je Mask optužio za dovođenje njega i investitora u zabludu, u vezi sa brojem lažnih naloga na platformi. Prema podacima istraživačke firme Equilar, otpušteni rukovodioci će dobiti isplatu (separation payouts) u ukupnom iznosu od oko 122 miliona dolara.

Pozivajući se na neidentifikovane izvore koji su upoznati sa ovim pitanjem, The Information je izvestio da je Mask, zapravo, otpustio četiri glavna rukovodioca Tvitera.

Otkako je objavljeno da je Mask kupio Tviter, bilo je za očekivati da će njemu možda čak i omiljena kriptovaluta – dodžkoin (dogecoin) – značajno da poraste. I upravo to se desilo.

Naime, u javnosti poznata kao “šaljiva”, ova kriptovaluta je doživela rast od čak 70 procenata u subotu. Poznato je da je Mask glasni zagovornik kripto novca, pa se kupovina Tvitera, vredna 44 milijarde dolara, takođe odrazila i na uspon bitkoina.

Njegova kompanija za e-vozila, Tesla, počela je da prihvata dodžkoin kao sredstvo plaćanja početkom ove godine, a i Maskov novopečeni brend parfema takođe možete kupiti ovom kriptovalutom.

Kripto berza Binance, koja je uložila 500 miliona dolara u Maskovu kupovinu Tvitera, saopštila je da razmišlja o strategijama pomoću kojih bi blokčejn i kripto pomogli Tvitteru.

Tviter je, inače, počeo da istražuje načine na koje bi ugradio blokčejn tehnologiju još kada je bio “pod palicom” suosnivača i bivšeg izvršnog direktora Džeka Dorsija, koji je takođe zagovornik bitkoina.

Mask je juče saopštio da će korisnici Tvitera potencijalno moći da biraju verziju ove društvene mreže koja im se dopada, korišćenjem sistema ocenjivanja na svojim tvitovima.

Amerikanac je ovog meseca tvitovao da kupuje Tviter kako bi napravio “aplikaciju za sve”. Ideja o “aplikaciji za sve” je nastala u Aziji, sa kompanijama kao što je WeChat, koja korisnicima omogućava ne samo da šalju poruke već i da vrše plaćanja, kupuju na mreži ili pozivaju taksi.

Takođe je rekao da će Tviter formirati Savet za upravljanje sadržajem

Partizan deklasirao Radnički iz Niša

Od
miki
-
0
Foto: FK PARTIZAN

Fudbaleri Partizana rutinski su savladali Radnički sa 4:0 (2:0) u Beogradu u okviru 17. kola domaće Superlige. Crno-beli ostaju neporaženi na svom terenu od početka sezone.

Izabranici Gordana Petrića od samog početka meča su diktirali tempo igre i napadali gol gostiju čime su zasluženo ubedljivo slavili.

Crno-beli su već na početku prvog poluvremena nagovestili da će meč sa njihove strane biti produktivan. Do vođstva su stigliu već  u sedmom minutu golom Andrije Pavlovića. Napadi i konstantan pritisak domaćina ponovo se isplatio u 15. minutu kada je Rikardo Gomeš povisio rezultat na 2:0.

Uprkos prilikama koje su domaćini stvarali rezultat je ostao ne promenjen do početka poluvremena.

Deset minuta posle početka drugog dela susreta, u 55. Gomeš je postigao svoj drugi pogodak i povisio rezultat na 3:0.

U nastavku meča Partizan je rutinski održavao prednost i nije dozvolio rivalu da se ozbiljnije približi golu. Radnički nije uputio nijedan šut koji bi završio iza leđa Popovića koji nije imao posla.

Tačku na meč stavio je Samed Baždar u 83. minutu postavivši konačni rezultat 4:0.

U ostalim mečevima domaćeg šampionata Mladost i Radnički Kragujevac igrali su bez golova 0:0 jer je gol koji je postigla ekipa iz Lučana poništen zbog ofsajda.

Radnik je u Surdulici slavio protiv Spartaka iz Subotice sa 2:0. Golove za domaćina postigli su Duronić u 55. i Krunić u 64. minutu.

Superliga Srbije, 17. kolo:

Subota:

Vojvodina – Mladost (NS) 2:0
Javor – TSC 0:1
Čukarički – Novi Pazar 2:2
Voždovac – Napredak 0:0.

Nedelja:

Radnik – Spartak 2:0
Kolubara – Crvena zvezda 0:2
Mladost (L) – Radnički (K) 0:0
Partizan – Radnički (N) 4:0

Tabela:

1. Crvena zvezda 44
2. Partizan 37
3. TSC 36
4. Čukarički 31
5. Vojvodina 29
6. Novi Pazar 28
7. Voždovac 25
8. Radnički Kragujevac 21
9. Kolubara 19
10. Napredak 18
11. Radnički Niš 16
12. Spartak 14
13. Mladost Lučani 14
14. Javor 13
15. Mladost GAT 13
16. Radnik 8

 

1...798799800...1.526Stranica 799 od ukupno 1.526

Designed by Miodrag Zivkovic

© 2022 Serbian News Canada by Miodrag Živković