TEHERAN –  Modžtaba Hamnei, drugi sin ubijenog vrhovnog vođe Irana ajatolaha Alija Hamneija, izabran je za novog vrhovnog vođu Irana, što potvrđuje dominaciju tvrdolinijskih frakcija unutar teokratskog režima, navodi danas Al Džazira.

Modžtaba Hamnei je decenijama bio uticajan u unutrašnjem krugu svog oca i gradio bliske veze sa paravojnim snagama Iranske revolucionarne garde (IRGC).

 Njegov politički uspon bio je postepen i diskretan, pojašnjava Al Džazira, dodajući da je retko držao javne govore ili političke propovedi, zbog čega mnogi Iranci nikada nisu čuli njegov glas, iako su znali za njegovu važnost u teokratskoj hijerarhiji.

Njegovo iskustvo uključuje službu u Habib bataljonu IRGC-a tokom Iransko-iračkog rata 1980-ih, gde je stekao kontakte koji su kasnije omogućili njegovu ulogu u vojsci i obaveštajnim strukturama.

 Tokom godina povezivan je i sa kontroverznim ekonomskim poslovima i imovinskim transakcijama kroz mrežu saradnika povezanih s iranskim režimom, što uključuje i međunarodne poslove i investicije.

Modžtaba Hamnei 56-godišnji tvrdolinijski verski lider nikada nije bio izabran za javnu funkciju i nije bio neko za koga je građani trebalo da glasaju, ali je često označavan kao potencijalni naslednik vrhovnog vođe.

Njegova izloženost kritikama reformističkog tabora uključuje optužbe za uplitanje u izbore i korišćenje snaga Basidža za suzbijanje protesta, naročito tokom Zelene revolucije 2009. godine.

Iako formalno nosi čin „hojatoleslam”, srednjeg nivoa u verskoj hijerarhiji, njegovo nasleđe i moć su u skladu sa modelom koji je omogućio njegovom ocu da postane vrhovni vođa i bez titule ajatolaha.

Njegova pozicija sada, prema ocenama Al Džazire, označava kontinuitet tvrdolinijskih politika, dok se Iran suočava sa intenzivnom američko-izraelskom vojnom kampanjom i internim represijama.

Modžtabina uloga u IRGC-u, ekonomski uticaj i diskretno političko delovanje čine ga centralnom figurom nove generacije iranskih lidera, što može da ukaže na dalju konzervativnu politiku i otežavanje diplomatskih kompromisa u narednom periodu, zaključuje Al Džazira.

Novi vrhovni vođa Irana izabran je nakon što je prethodni vođa, ajatolah Ali Hamnei ubijen na početku američko-izraelskih napada na Iran, 28. februara.

 Izabran je prema utvrđenoj ustavnoj proceduri, a ne prema naslednom prenosu vlasti, iako su ga njegovo porodično poreklo i bliskost s pokojnim ajatolahom Alijem Hameneijem dugo stavljali u središte spekulacija o nasleđivanju. Modžtaba je treći vrhovni vođa Islamske Republike od revolucije 1979. godine, on sad ima poslednju reč u državnim pitanjima, uključujući spoljnu politiku i iranski nuklearni program.

Rođen je 8. septembra 1969. godine u Mašhadu, kao jedno od šestero dece bivšeg vrhovnog vođe, prenosi Tanjug. Modžataba je drugi sin pokojnog ajatolaha Hameneija, koji je vladao Iranom kao vrhovni vođa od 1989. godine do svoje smrti.

NjUJORK – Cene nafte premašile su danas 110 dolara po barelu zbog poremećaja u snabdevanju,prenosi „Trejding ekonomiks”.

Fjučersi sirove nafte VTI porasli su danas za čak 31 odsto, pre nego što su se vratili na trgovanje 13 odsto iznad 100 dolara po barelu, a zbog smanjenja proizvodnje od strane glavnih bliskoistočnih proizvođača nakon poremećaja u Ormuskom moreuzu.

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp izjavio je danas da je poskupljenje nafte, izazvano ratom u Iranu, mala cena koju treba platiti za bezbednost i mir u svetu.

„Kratkoročne cene nafte, koje će brzo pasti kada se završi uništenje iranske nuklearne pretnje, veoma su mala cena koju treba platiti za SAD, svet, bezbednost i mir. Samo bi budale drugačije mislile”, rekao je Tramp u objavi na društvenoj mreži Truth Social.

Cena nafte je u nedelju skočila na više od 100 američkih dolara po barelu, prvi put od početka rata u Ukrajini 2022. godine, prenosi Si-En-En.

RIA novosti danas navodi da je cena sirove nafte marke Brent premašila 118 dolara po barelu prvi put za skoro četiri godine, prema podacima trgovanja.

Prema rečima Homajuna Falakšahija, vodećeg analitičara istraživanja pitanja sirove nafte u Kpleru, nafta bi mogla da „skoči” na 150 dolara po barelu do kraja marta ako se putovanje kroz moreuz ne ponovo uspostavi, prenosi Si-En-En.

Raniji skok označava najveći jednodnevni dobitak od aprila 2020. i najviši nivo cena od juna 2022. godine.

U Iraku je proizvodnja iz tri glavna južna naftna polja pala za 70 odsto, odnosno sa 4,3 miliona barela dnevno, koliko je proizvodila pre sukoba u Iranu, na 1,3 miliona barela dnevno.

Kuvajt, peti najveći proizvođač OPEC-a, takođe je u subotu počeo da smanjuje ​​proizvodnju i proglasio je “višu silu” (force majeure).

To je usledilo nakon smanjenja proizvodnje LNG-a iz Katara prošle nedelje, što je dodatno smanjilo globalnu ponudu.

Analitičari također predviđaju potencijalno smanjenje proizvodnje iz UAE i Saudijske Arabije zbog brzog popunjavanja skladišnih kapaciteta, prenosi Tanjug.