Gas u Evropi prvi put skuplji od 450 dolara za hiljadu kubika
Berzanske cijene gasa u Evropi prvi put od juna premašile su 450 dolara za hiljadu kubnih metara, proizlazi iz podataka sa trgovanja.
Gas (foto: EPA/NEIL HALL)
Naime, jutros je cijena gasa iznosila 411,8 dolara da bi nešto prije zatvaranja cijena skočila do rekordnih 450,5 dolara, što je za 13,1 odsto skuplje nego prethodnog dana.
Kako se navodi, posljednji put su cijene gasa na berzi premašile nivo od 450 dolara 23. juna 2025. godine.
Prosječna cijena gasnih fjučersa prošle godine neznatno je premašila 420 dolara, što je gotovo devet odsto više nego godinu ranije.
Najviše vrijednosti cijene gasa zabilježene su 2021–2022. godine, tako stabilno visoki nivoi nisu viđeni od 1996, odnosno tokom cjelokupne istorije funkcionisanja gasnih habova u Evropi.
Istorijski rekord od 3.892 dolara zabilježen je početkom proljeća 2022. godine.
Sa Francuzima potpisan sporazum o izgradnji beogradskog metroa
Predstavnici Srbije i Francuske potpisali su danas u Beogradu dva međuvladina sporazuma, i to o projektu beogradskog metroa i izgradnji kanalizacionog kolektora za otpadne vode grada Beograda.
Žan-Noel Baro i Aleksandar Vučić (foto: instagram.com/buducnostsrbijeav)
Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je potpisivanju ovih sporazuma, a razgovarao je i sa francuskim šefom diplomatije Žan-Noelom Baroom kojem je predočio da Srbija ostaje posvećena dijalogu i miru.
Vučić je naveo da će Srbija biti oslonac Francuskoj i EU, te da je spremna doprinosi stabilnosti, bezbjednosti i razvoju.
On je istakao da je sa francuskim šefom diplomatije razgovarao o pitanjima od značaja za odnose dvije zemlje i evropskom putu Srbije, kao i o izgradnji metroa, razvoju vještačke inteligencije, te saradnji u oblastima nuklearne energije i namjenske industrije.
Јedna od tema, rekao je Vučić, bila je projekat prečišćavanja otpadnih voda u Beogradu.
– Јasno sam ukazao na opredeljenost Srbije da vodi nezavisnu i odgovornu politiku, zasnovanu na zaštiti svojih državnih i nacionalnih interesa, uz istovremenu spremnost za jačanje saradnje sa Francuskom kao jednim od naših najvažnijih partnera u Evropi – naveo je Vučić u objavi na Instagramu.
Vučić je nakon ovog susreta izjavio za TV “Pink” da je na sastanku sa Baroom bilo riječi o vojnoj saradnji Srbije i Francuske, te dodao da ne komentariše šta govore hrvatski zvaničnici o francuskim avionima “rafal”, koje su kupile i Hrvatska i Srbija.
– Radimo svoj posao u tišini, da uradimo ono što je dobro za Srbiju, jer tako imamo dovoljno odvraćajući faktor za svakog potencijalnog agresora – rekao je Vučić.
On je napomenuo da je bilo riječi i o geopolitičkoj situaciji, te da su u nekim pitanjima stavovi dvije zemlje slični, a u drugim nisu.
– Francuska je danas snažni zagovarač proširenja EU i napretka Srbije na evropskom putu – ukazao je Vučić.
Rekordan broj podnijetih zahtjeva za bankrot u Finskoj u posljednjih 30 godina
Broj podnijetih zahtjeva za bankrot u Finskoj je dostigao najviši nivo u posljednjih 30 godina, pokazuju najnoviji statistički podaci, prenose danas mediji u toj zemlji.
Helsinki, Finska (foto: EPA/MAURITZ ANTIN)
Broj zahtjeva u posqednje tri godine je u porastu u skoro svim sektorima, prenosi finski javni servis “Yle”.
Prema podacima finske statističke službe “StatFin”, nešto više od 3.900 kompanija je prošle godine podnijelo zahtev za bankrot što je najveća brojka zabeležena od 1996. godine.
U tim kompanijama bilo je zaposleno oko 14.300 ljudi.
“StatFin” je takođe saopštio da je u decembru 2025. godine pokrenuto 360 stečajnih postupaka, ili 92 više nego u istom mjesecu prethodne godine, što je povećanje od 34 procenta.
Agencija koja obrađuje statističke podatke saopštila je da je nedavni veći talas bankrota počeo prije nekoliko godina.
Kako se navodi, od 2023. u prosjeku je 3.600 kompanija godišnje podnijelo zahtjev za bankrot.
Godišnji prosjek tokom 2010-ih iznosio je oko 2.700 kompanija.
Broj zaposlenih koji su pogođeni bankrotstvom kompanija sugeriše, međutim, da su uglavnom pogođena mala i srednja preduzeća.
“StatFin” je naveo da je najveći broj firmi koje su podnijele zahtev za bankrot bio u građevinskom sektoru, ukupno 768.
Rukometaši Srbije protiv Njemačke
Rukometna reprezentacija Srbije igraće večeras, od 20 časova i 30 minuta, protiv Njemačke, u 2. kolu Evropskog prvenstva.
Rukometaši Srbije, arhivska fotografija (foto: EPA/LAVANDEIRA)
Podsjećamo, tim Srbije poražen je od Španije, u prvom susretu u grupi E, u danskom gradu, Herningu.
U ovoj grupi je i tim Austrije, protiv kojeg će sastav Srbije igrati u ponedjeljak.
Plasman u drugu fazu izboriće po dva najbolja tima iz šest grupa.
Đoković: Mnogo se priča o 25. Grend slem peharu, želim da malo smanjim pritisak
Srpski teniser Novak Đoković rekao je pred start Australijan opena da se mnogo priča o potencijalnom osvajanju 25. Grend slem pehara u karijeri i dodao da želi da malo smanji pritisak na sebe.
Novak Đoković (foto: EPA/JOEL CARRETT)
Đoković, desetostruki šampion Melburna, u ponedjeljak ujutru po srpskom vremenu igra meč prvog kola protiv Španca Pedra Martineza.
– Sjajno je što sam opet tu. Ovo mi je 21. put, što je nevjerovatno. Јoš 2005. sam se ovde prvi put kvalifikovao za slem, dugo i uspješno putovanje – rekao je 38-godišnji Đoković.
Na pitanje da li je ovo konačno trenutak kad će po 25. put u karijeri osvojiti Grend slem pehar, Đoković je rekao da je fokusiran na postignuto i da želi da smanji pritisak.
– Mnogo se priča o 25. Grend slemu, ali više se usredsređujem na ono što sam već postigao, nije ni 24 loš broj. Želim da malo smanjim pritisak na sebe. Uvijek je tu pritisak, ali ne želim da imam niti osećam taj mentalitet “sad ili nikad”. Znam da kad sam zdrav i kad složim slagalicu, mogu da pobijedim bilo koga – dodao je on.
Prošle sezone su sva četiri Grend slem turnira osvajali Јanik Siner i Karlos Alkaraz, koji trenutno dominiraju svjetskim tenisom.
– Znam da su Siner i Alkaraz na drugom nivou u odnosu na ostale, ali to ne znači da niko drugi nema šansu – zaključio je Đoković.
Beogradski novogodišnji koncert : kako je Beograd dobio muzički događaj za pamćenje
Publika koja je u bila na Beogradskom novogodišnjem koncertu Simfonijskog orkestra i Hora Radio-televizije Srbije, sa šefom-dirigentom Srboljubom Dinićem, još uvek razmenjuju utiske. Plava dvorana je burnim aplauzima nagradila orkestar i hor, kao i soliste.
Tradicionalni koncert u Beogradu i dva dana nakon izvođenja ostao je tema razgovora, kako među publikom, tako i u stručnim krugovima. Prema rečima Aleksandre Paladin, odgovorna urednica Muzičke produkcije RTS-a, koncert je ove godine bio poseban po više osnova – od samog programa, preko obima produkcije, do interesovanja publike.
Razgovor Ane Manojlović sa Aleksandrom Paladin i Srđanom Teparićem
„Drugačiji je po programu koji je izveden u odnosu na prethodne koncerte, ali i po veličini produkcije koja je okupila ne samo Muzičku produkciju, već i različite timove RTS-a uopšte“, istakla je Paladin. Kako je navela, posebno je značajan i veoma uspešan direktan prenos, koji je publika imala priliku da prati, kao i činjenica da se za koncert tražila karta više.
Puna sala i snažna reakcija publike, naglasila je, doneli su energiju koja je bila osetna tokom čitavog koncerta. „Kada je puna sala i kada muzičari mogu da budu podstaknuti aplauzom pune koncertne dvorane, onda je to upravo ta energija koju smo i dobili na koncertu“, naglašava Aleksandra Paladin.
Sa stanovišta muzičke kritike, Srđan Teparić ocenio je da je koncert uspeo da izbegne zamke u koje novogodišnji programi često upadaju. „Vrlo lako može da se sklizne u neku vrstu kiča ili nečega što nije adekvatno u umetničkom izrazu, ali mi se čini da je Srboljub Dinić sa solistima i celokupnim ansamblom uspeo da nađe dobru meru između umetničkog izraza i onoga što bismo mogli nazvati popularnim“, rekao je Teparić.
On je dodao da je Beogradski novogodišnji koncert po koncepciji mogao da se uporedi sa tradicionalnim Bečkim koncertom, uz važnu razliku – naglašenu orijentaciju ka vokalnoj muzici. Posebno je istakao soliste, među kojima su se, kako je naveo, izdvojile domaće umetnice Sofija Petrović i Olivera Gočanina kao „vrlo dobri nosioci uloga koje se tiču bečke operete“.
Pripreme za ovako zahtevan koncert trajale su, prema rečima Aleksandre Paladin, najmanje dva meseca, oslanjajući se na iskustvo koje tim ima još od 2009. godine. „Pratimo nove tendencije, slobodno mogu da kažem šou-biznisa, kada je klasična muzika u pitanju, i to je veliki izazov, ali naš tim je veliki i radi punom snagom, dobrom energijom i divnim raspoloženjem“, naglasila je odgovorna urednica Muzičke produkcije RTS-a.
Posebno mesto na koncertu dobili su i mladi talenti. Srđan Teparić izdvojio je mladu violončelistkinju Doru Trifu, koja je izvela prvi stav Vivaldijevog Koncerta za violončelo i orkestar. „Po dubini tona pokazala se kao zrela umetnica. Vrlo je važno na ovakvim koncertima prikazati i mlade talente uz zrele domaće snage“, ocenio je Teparić.
Dodaje i da je koncert imao „punu meru u svim segmentima“, kako u orkestarskim, tako i u solističkim numerama, uz ansamble i duete. Pored domaćih umetnika, nastupili su i Hoze de Eka, portugalski tenor, koji je, kako je naveo, bečkim melodijama dao italijanski prizvuk, kao i bariton Paolo Armin Ederman, koji je „stilski gotovo savršeno“ izveo zahtevne bečke kompozicije.
Poseban utisak ostavio je i završetak koncerta, kada je umesto Radeckog marša izveden Marš na Drinu. „To je nešto što našu publiku asocira na naše nasleđe, borbu za slobodu, hrabrost i sve one vrline koje kao narod posedujemo“, navodi Teparić.
Govoreći o budućim planovima, Aleksandra Paladin nije želela da otkriva detalje, ali je poručila da su teme za narednu godinu već načete. „Svakako nešto što će biti još bolje i još moćnije od onoga što smo pokazali ove godine“, zaključila je.
Šta se sve krije ispod antarktičkog ledenog carstva – nova mapa otkriva tajni svet
Naučnici su sa do sada neviđenom preciznošću mapirali stenovitu podlogu ispod ogromnog ledenog pokrivača Antarktika, otkrivajući skrivene geološke strukture koje oblikuju glečere.
Ledeni pokrivač, koji se prostire na više od 14 miliona kvadratnih kilometara, prema novoj studiji objavljenoj u časopisu Sajens (Science), prekriva planine, doline, jezera i basene koji se nalaze ispod njega.
Ovaj polarni pejzaž ispod leda dugo je bio jedna od najslabije mapiranih planetarnih površina u unutrašnjem Sunčevom sistemu, napisali su autori studije. Geološke karakteristike oblikuju način na koji se led kreće odozdo, vajajući površinu glečera, a jasnija slika tog procesa mogla bi da pomogne naučnicima da predvide kako se led menja kao odgovor na zagrevanje.
Ipak, mnogo toga o pejzažu ispod leda ostalo je neizvesno, jer su kopnena i vazdušna istraživanja u tom regionu izuzetno teška. Naučnici, na primer, često procenjuju podatke između udaljenih ili nepravilno raspoređenih tačaka merenja, što može da dovede do toga da se previde doline u stenovitoj podlozi koje usmeravaju tok leda.
U novoj studiji istraživači su ovaj jaz premostili kombinovanjem satelitskih snimaka površine ledenog pokrivača visoke rezolucije sa merenjima debljine leda i analizom toka leda zasnovanom na fizici njegovog kretanja preko stenske podloge. Integracijom ovih podataka naučnici su napravili mapu topografije ispod leda na nivou celog kontinenta.
Iako su glavni planinski lanci Antarktika bili poznati, novi pristup naučnika otkrio je desetine hiljada do sada neotkrivenih brda i grebena, kao i znatno više detalja oko pojedinih planina i kanjona koji su sahranjeni ispod leda.
Planine, brda i kanali ispod leda
Detaljna mapa otkrila je strukture koje se nalaze od dva do 30 kilometara ispod ledenog pokrivača, a koje su ranije bile nepoznate ili nedovoljno jasne nauci, poput rečnih kanala koji se protežu stotinama kilometara i koji bi mogli biti tragovi pejzaža koji je postojao pre formiranja ledenog pokrivača.
Jedno od zanimljivih otkrića je duboki kanal urezan u podlogu Antarktika u oblasti poznatoj kao podglečerski basen Mod.
Kanal je u proseku dubok oko 50 metara, širok 6 kilometara i proteže se gotovo 400 kilometara.
Mapa takođe otkriva oštre prelaze između visokih i niskih terena, što ukazuje na tektonske granice. U jednom regionu gde su prethodna vazdušna istraživanja predviđala drevni rečni krajolik prekriven ledom, nova mapa je zapravo identifikovala duboke doline ispod njega.
Ova mapa omogućava naučnicima da prate kako se ledeni pokrivač razvijao i kako je stupao u interakciju sa podložnom topografijom. Vizuelizacija procesa koji utiču na glečere može da unapredi modele ledenih pokrivača i učini preciznijim projekcije topljenja leda i porasta nivoa mora izazvanih klimatskim promenama.
Nove analize pokazale da jeNaučnici su dugo posmatrali i brojali prstenove rasta u fosilizovanim kostima nogu ti-reksa kako bi izračunali i njihovu starost u trenutku smrti i koliko brzo su rasli do veličine odrasle jedinke. Istraživanja su pokazivala da su ovi dinosaurusi obično prestajali da rastu oko 25. godine, a životni vek im je bio oko 30 godina. Međutim, nova studija objavljena u časopisu PeerJ u sredu, detaljno opisuje kako je tim naučnika koristio polarizovanu svetlost da bi otkrio prstenove rasta, koje ranije nije bilo moguće videti, kod 17 pojedinačnih primeraka. Analiza je pokazala da tiranosaurus reks (Tyrannosaurus rex) ne bi dostigao svoju maksimalnu veličinu od oko osam tona sve dok nije imao 35, pa čak i 40 godina. Za razliku od godova kod drveća, prstenovi rasta dinosaurusa obuhvataju samo poslednjih 10 do 20 godina života jedinke. Međutim, kako su analizirani primerci obuhvatali i mlade životinje, kao i one potpuno odrasle, istraživači su uspeli da sastave sliku njihovog rasta koristeći novi statistički pristup koji kombinuje zapise različitih uzrasta. Koristeći najveći skup podataka ikada prikupljen za ti-reksa, istraživači su uspeli da rekonstruišu njihovu hronologiju rasta i otkrili da su ovi dinosaurusi rasli mnogo sporije nego što se ranije mislilo. „Umesto da brzo raste, tiranosaurus reks je veći deo svog života proveo u rasponu srednje veličine tela, umesto da brzo dostigne ukupnu dužinu tela od 12 metara“, rekla je za Si-En-En vodeća autorka studije Holi Vudvord, profesorka anatomije na Državnom univerzitetu Oklahome. Slika „Osim toga, otkrili smo da se razmak između prstenova rasta razlikuje kod jedinki, pri čemu su neke godine pokazale znatan rast, a druge vrlo mali. Ova varijabilnost sugeriše da je rast bio fleksibilan i verovatno pod uticajem dostupnosti resursa, a možda i drugih spoljnih uslova“, objašnjava dr Vudvord. Nalazi pomažu naučnicima, kako kaže, da bolje shvate kralja dinosaurusa i njegovu ulogu u svetu pre više desetina miliona godina. Prema njenoj oceni, studija pomaže da se otkrije zašto je ti-reks bio toliko uspešan kao mesožder – da je, rastući sporo tokom dužeg vremenskog perioda, ovaj dinosaurus zalazio u mnoge prehrambene niše tokom života, da bi na kraju bio dovoljno veliki da se oko hrane bori sa drugim ti-reksovima. Prstenovi rasta u fosilima ti-reksa Razlike u krivama rasta nekih primeraka uključenih u studiju doprinose naučnoj debati o tome da li je ono što su paleontolozi smatrali jednom vrstom nazvanom tiranosaurus reks, zapravo grupa koja obuhvata druge vrste ili podvrste. Na primer, studija objavljena u oktobru otkrila je dokaze da je jedinka za koju se smatralo da je mladi tiranosaurus reks, zapravo bio dinosaurus druge vrste poznate kao nanotiranus (Nanotyrannus). Iako brzina rasta ispitana u ovoj studiji ne može definitivno potvrditi postojanje odvojenih vrsta, „dokazi ukazuju na tu intrigantnu mogućnost, između ostalih mogućih objašnjenja“, navodi se u saopštenju istraživača. Nalazi nove studije se poklapaju sa nedavnim radom o nanotiranusu, rekao je Stiv Brusati, profesor paleontologije i evolucije na Univerzitetu u Edinburgu u Škotskoj, koji nije bio deo naučnog tima koji je sproveo studiju. „Ovo je dobar, provokativan rad koji takođe sugeriše da je postojalo više varijacija među tiranosaurusima nego što smo ranije mislili i da neki fosili koji su dugo nazivani tiranosaurusima zapravo mogu pripadati različitim vrstama“, istakao je Brusati. Otkriće novog tipa prstena rasta dinosaurusa moglo bi imati šire implikacije za paleontologe koji istražuju stope rasta ovih životinja. „Tumačenje višestrukih blisko raspoređenih oznaka rasta je teško“, naveo je u saopštenju koautor studije Nejtan Mirvold, matematičar i paleobiolog u kompaniji za pronalaske i investicije “Intellectual Ventures”. „Pronašli smo jake dokaze da protokoli koji se obično koriste u studijama rasta možda moraju biti revidirani“, poručio je Mirvold. bio dugovečniji nego što su naučnici procenjivali
Tiranosaurus reks je živeo duže i trebalo mu je više vremena da dostigne svoju maksimalnu veličinu nego što se ranije mislilo, pokazuju rezultati najnovije studije.
Nove analize pokazale da je ti-reks bio dugovečniji nego što su naučnici procenjivali
Naučnici su dugo posmatrali i brojali prstenove rasta u fosilizovanim kostima nogu ti-reksa kako bi izračunali i njihovu starost u trenutku smrti i koliko brzo su rasli do veličine odrasle jedinke. Istraživanja su pokazivala da su ovi dinosaurusi obično prestajali da rastu oko 25. godine, a životni vek im je bio oko 30 godina.
Međutim, nova studija objavljena u časopisu PeerJ u sredu, detaljno opisuje kako je tim naučnika koristio polarizovanu svetlost da bi otkrio prstenove rasta, koje ranije nije bilo moguće videti, kod 17 pojedinačnih primeraka.
Analiza je pokazala da tiranosaurus reks (Tyrannosaurus rex) ne bi dostigao svoju maksimalnu veličinu od oko osam tona sve dok nije imao 35, pa čak i 40 godina.
Za razliku od godova kod drveća, prstenovi rasta dinosaurusa obuhvataju samo poslednjih 10 do 20 godina života jedinke.
Međutim, kako su analizirani primerci obuhvatali i mlade životinje, kao i one potpuno odrasle, istraživači su uspeli da sastave sliku njihovog rasta koristeći novi statistički pristup koji kombinuje zapise različitih uzrasta.
Koristeći najveći skup podataka ikada prikupljen za ti-reksa, istraživači su uspeli da rekonstruišu njihovu hronologiju rasta i otkrili da su ovi dinosaurusi rasli mnogo sporije nego što se ranije mislilo.
„Umesto da brzo raste, tiranosaurus reks je veći deo svog života proveo u rasponu srednje veličine tela, umesto da brzo dostigne ukupnu dužinu tela od 12 metara“, rekla je za Si-En-En vodeća autorka studije Holi Vudvord, profesorka anatomije na Državnom univerzitetu Oklahome.
„Osim toga, otkrili smo da se razmak između prstenova rasta razlikuje kod jedinki, pri čemu su neke godine pokazale znatan rast, a druge vrlo mali. Ova varijabilnost sugeriše da je rast bio fleksibilan i verovatno pod uticajem dostupnosti resursa, a možda i drugih spoljnih uslova“, objašnjava dr Vudvord.
Nalazi pomažu naučnicima, kako kaže, da bolje shvate kralja dinosaurusa i njegovu ulogu u svetu pre više desetina miliona godina.
Prema njenoj oceni, studija pomaže da se otkrije zašto je ti-reks bio toliko uspešan kao mesožder – da je, rastući sporo tokom dužeg vremenskog perioda, ovaj dinosaurus zalazio u mnoge prehrambene niše tokom života, da bi na kraju bio dovoljno veliki da se oko hrane bori sa drugim ti-reksovima.
Prstenovi rasta u fosilima ti-reksa
Razlike u krivama rasta nekih primeraka uključenih u studiju doprinose naučnoj debati o tome da li je ono što su paleontolozi smatrali jednom vrstom nazvanom tiranosaurus reks, zapravo grupa koja obuhvata druge vrste ili podvrste.
Na primer, studija objavljena u oktobru otkrila je dokaze da je jedinka za koju se smatralo da je mladi tiranosaurus reks, zapravo bio dinosaurus druge vrste poznate kao nanotiranus (Nanotyrannus).
Iako brzina rasta ispitana u ovoj studiji ne može definitivno potvrditi postojanje odvojenih vrsta, „dokazi ukazuju na tu intrigantnu mogućnost, između ostalih mogućih objašnjenja“, navodi se u saopštenju istraživača.
Nalazi nove studije se poklapaju sa nedavnim radom o nanotiranusu, rekao je Stiv Brusati, profesor paleontologije i evolucije na Univerzitetu u Edinburgu u Škotskoj, koji nije bio deo naučnog tima koji je sproveo studiju.
„Ovo je dobar, provokativan rad koji takođe sugeriše da je postojalo više varijacija među tiranosaurusima nego što smo ranije mislili i da neki fosili koji su dugo nazivani tiranosaurusima zapravo mogu pripadati različitim vrstama“, istakao je Brusati.
Otkriće novog tipa prstena rasta dinosaurusa moglo bi imati šire implikacije za paleontologe koji istražuju stope rasta ovih životinja.
„Tumačenje višestrukih blisko raspoređenih oznaka rasta je teško“, naveo je u saopštenju koautor studije Nejtan Mirvold, matematičar i paleobiolog u kompaniji za pronalaske i investicije “Intellectual Ventures”.
„Pronašli smo jake dokaze da protokoli koji se obično koriste u studijama rasta možda moraju biti revidirani“, poručio je Mirvold.
Tagatoza – šećer budućnosti sa malo kalorija i ne podiže insulin
Veštački zaslađivači trebalo je da učine slatku hranu i napitke zdravijim, ali danas neki od najpopularnijih zamena bez kalorija izazivaju nove zabrinutosti. Jedna prirodna alternativa u usponu mogla bi jednog dana da se proizvodi u mnogo većim razmerama, uz pomoć enzima iz plesni.
Ovaj prirodni šećer zove se tagatoza i ne samo da ima 92 odsto slatkoće saharoze (odnosno običnog, stonog šećera), već sadrži i samo oko trećinu kalorija.
Još važnije, tagatoza ne izaziva nagli porast nivoa insulina kao saharoza ili visokointenzivni veštački zaslađivači, što je čini potencijalno privlačnom opcijom za osobe sa dijabetesom ili problemima sa nivoom glukoze u krvi.
Istraživači sa Univerziteta Tafts, u partnerstvu sa biotehnološkim kompanijama “Manus Bio” (SAD) i “Kcat Enzymatic” (Indija), sproveli su studiju koja dokazuje princip, pokazujući da se tagatoza može proizvoditi održivo i efikasno, što je izazov koji je do sada kočio razvoj tržišta.
Tagatoza je redak prirodni zaslađivač, koji se u malim količinama nalazi u nekim mlečnim proizvodima i voću. Ona nudi potencijalno zdraviju alternativu i saharozi i veštačkim zaslađivačima, koji oba mogu da izazovu snažne skokove insulina.
Jedan od ključnih razloga zašto tagatoza nema isti efekat jeste to što se veliki deo fermentiše u debelom crevu. Ona se samo delimično apsorbuje u krvotok preko tankog creva.
U crevima se ovaj redak šećer metaboliše na sličan način kao voćni šećer fruktoza – što znači da bi osobe sa intolerancijom na fruktozu trebalo da budu oprezne – ali tagatoza je priznata kao bezbedna za upotrebu od strane Američke agencije za hranu i lekove i Svetske zdravstvene organizacije (SZO).
Tagatoza se takođe smatra „prijateljskom za zube“ i može imati čak i prebiotičke koristi za oralni mikrobiom. Za razliku od saharoze, koja hrani određene bakterije u ustima koje doprinose karijesu, prva istraživanja ukazuju na to da tagatoza ograničava rast štetnih mikroorganizama u usnoj duplji.
Potencijal postoji, ali je tržište tagatoze do sada bilo ograničeno malim obimom proizvodnje.
„Postoje utvrđeni procesi za proizvodnju tagatoze, ali su oni neefikasni i skupi. Razvili smo način da proizvodimo tagatozu tako što smo genetički izmenili bakteriju ešerihiju koli da deluje kao minijaturna fabrika, opremljena pravim enzimima za preradu velikih količina glukoze u tagatozu“, objašnjava bioinženjer Nik Nair sa Univerziteta Tafts.
