Eksplozije, barikade, napetost… na Severu KiM je uhapšen Srbin zbog navodnog bombaškog napada. Ispod Ibra, Srbi u Velikoj Hoči govore o maltretmanu.

Drugi put u manje od šest meseci, na severu KiM opet barikade. U subotu (10. decembar) popodne telefoni Srba sa severa Kosova su počeli da odzvanjaju, isprva sa najavama o postavljanju barikada, a onda i potvrdama o njihovim lokacijama.

Oglasile su se i sirene za vazdušnu opasnost, koje na severu Kosova odavno ne predstavljaju signal da se traži sklonište, već poziv da se izađe na ulicu jer se dešava neka akcija Kosovske policije.

Telefoni nisu prestajali da zuje ni tokom noći, širile su se informacije o incidentima od kojih bi tek poneka bila potvrđena, a u Severnoj Mitrovici su odzvanjale snažne detonacije. Topovski udari i šok bombe postali su obavezan deo večernjeg ambijenta, a u četvrtak su bačene i dve prave razorne bombe na kancelariju kosovske opštinske izborne komisije.

Vanredni izbori za gradonačelnike raspisani su nakon masovnih ostavki oko tri hiljade političkih predstavnika i radnika kosovskog javnog sektora iz srpske zajednice.

Srbi su se protivili organizovanju ovih izbora bez ispunjenja uslova za povratak u institucije i sprečavali izborne komisije da uđu u predviđene kancelarije.

Dok su se barikade postavljale u subotu, Vjosa Osmani donela je odluku da izbore odloži, ali je bilo kasno jer je ta kriza već rodila novu. Zbog navodnog organizovanja bombaškog napada na kancelariju opštinske izborne komisije, na Jarinju je uhapšen Srbin, bivši kosovski policajac.

Njegovo hapšenje bilo je treće takvo u dva dana, a pored narušavanja ustavnog poretka, poput ostalih, najnoviji osumnjičeni tereti se i za „teroristički napad“.

Pre svega ovoga, buktala je kriza sa registarskim tablicama koje je razrešena tek u produžecima finala na ivici sukoba. I takva atmosfera vlada već nekoliko godina, kaže za Dojče vele Milan Dobrić iz Severne Mitrovice.

„Ni sam više nisam siguran zašto sam ovde. Verovatno jer volim ovo mesto u kojem sam rođen, gde sam odrastao i gde su ljudi koje volim“, kaže Dobrić.

„Možda se ne branimo oružjem ali se branimo onim što imamo, životima ili makar ostatkom vremena koje nam je preostalo.“

Za kosovsku vladu, ako kosovski Srbi nisu „korisne budale“, onda su „maskirani kriminalci“, „teroristi“, „grupe koje destabilizuju Kosovo u ime Srbije“.

Većinu tih epiteta lepi im ministar unutrašnjih poslova Kosova Đeljalj Svećlja koji je svojevremeno ometao glasanje u sali kosovskog parlamenta bacanjem suzavca.

Kao kriminalci su se osetili i u četvrtak kada su u Velikoj Hoči brojne kamere zabeležile višečasovnu dramu oko zaplene preko 40.000 litara vina od srpske porodice, koja nije imala uredno registrovanu firmu.

Akciju kosovske carine podržala je Specijalna jedinica Kosovske policije kao i Albanski pripadnici KFOR-a. Srbi širom Kosova gledali su na scene iz Velike Hoče sa mučninom.

„Bila je to jasna poruka svim Srbima da ovde nema mesta za njih. A ovaj problem nije nastao u četvrtka, već dugi niz godina meštani imaju problem sa prodajom vina“, kaže Aleksandar Šavelić, mladić koji živi u ovom mestu čuvenom po vinu.

I dok se na društvenim mrežama razvijala debata o tome koliko je vlasnik vinarije kriv, retko ko se zapitao gde je to još kosovska carina išla sa specijalnom policijom da zatvara porodični biznis.

U Veliku Hoču, enklavu u kojoj živi nekoliko stotina Srba, dolazi se brdovitim predelom prošaranim vinovim lozama. Na ulazu u selo je spomenik kidnapovanim i ubijenim Srbima iz Orahovačke opštine – njih 84.

Spomenik koji je često meta vandala podsetnik je da ulazite u mesto u kojem brojne porodice, među kojima i Šavelićeva, imaju jednog ili više članova porodice koje su između 1998. i 2000. kidnapovali ili ubili pripadnici UČK.

„U mestu se oseća velika uznemirenost, a naročito kod porodica koje su doživele kidnapovanja i mučenja svojih najmilijih“, kaže on za Dojče vele.

Brojne od tih porodica iznova su preživele traume stare preko dve decenije.

Ali, ne razmišlja o napuštanju rodnog mesta. „Kao nekome ko je rođen ovde, nisu mi nimalo prijatne ovakve scene, ali svakako bih voleo da ostanem i vidim svoju budućnost na Kosovu i Metohiji uprkos svemu.“

Predsednica Kosova Vjosa Osmani saopštila je da je odlučeno da izbori za gradonačelnike severnih opština budu odloženi za april 2023. godine, zbog stepena opasnosti na severu Kosova.

Osmani je na konferenciji za medije navela da postoji potpuni konsenzus političkih partija za ovu odluku i da je uzet u obzir izveštaj koji je juče upućen predsedništvu Centralne izborne komisije.

„Da bi se obezbedilo što veće učešće građana na ovim izborima, posmatranje domaćih i međunarodnih institucija, bezbednosti za sve građane bez razlike, kao i dovoljno vremena da se bezbednosne institucije potrude i preduzmu dodatne radnje za uspostavljanje reda i zakona na severu, smatram da je odlaganje neophodno“, rekla je Osmani.

Osmani je posle sastanka sa predstavnicima stranaka rekla da je dobila zajednički izveštaj policije i Kosovske obaveštajne agencije za procenu stepena rizika, o kojem nije iznela detalje.

„Na osnovu dešavanja, želim da vas obavestim da sam imala kontakt i sa institucijama EU i oni su mi rekli da neće učestvovati na posmatranju zbog kratkog vremena. Na osnovu ovih procena, predlog je bio da se odlože izbori za gradonačelnike. Došli smo do zaključka da se izbori treba odložiti za april“, rekla je Osmani.

Odluka o odlaganju izbora doneta je nakon najnovijih tenzija na severu Kosova, a u istom danu kada su i postavljene barikade u selu Rudare u opštini Zvečan.

Nastavnik u penziji i fudbalski trener Petar Batinić krajem novembra ispričao je javnosti kako je za 1.500 dinara smanjio račun za električnu energiju, ostvarivši državni popust, a od tada u kontrolu njegovog strujomera učestalo dolaze radnici Elektrodistribucije Srbije zbog sumnje da krade struju, objavio je portal Bujanovačke.

Batinić kaže da on i njegova porodica nemaju mira od stalnih kontrola koje u njegovoj kući sprovode radnici tog preduzeća jer, pretpostavlja, sumnjaju da krade struju.

„Više puta su mi upadali u kuću i proveravali strujomer. Od kad sam počeo da štedim, a to je objavljeno na vašem portalu, nemam mira od ljudi iz Elektrodistribucije“, navodi Batinić za Bujanovačke.
Pre nego što su Bujanovačke objavile kako je ostvario uštedu u potrošnji električne energije, kontrolori strujomera bili su jednom, a posle toga u proseku jednom nedeljno. Batinić ne može, kako kaže, na miru da se umije, obrije, opere zube.
„Uvek ih je najmanje petorica, upadaju i odmah traže merdevine i stolice, penju se i proveravaju strujomer. Ne predstavljaju se i odlaze bez ikakvog objašnjenja i izvinjenja, kao da su pripadnici neke specijalne jedinice“, tvrdi Batinić.
Poznati bujanovački trener i nastavnik u penziji nema racionalno objašnjenje zašto njegova porodica i on trpe ovu torturu. Nije izgrednik, napominje, nikada nije krao struju niti je imao bilo kakav problem sa zakonom, sve račune uvek je plaćao na vreme.
„Ljut sam i razočaran i u predsednika (Aleksandra) Vučića, jer ovakav odnos ljudi iz Elektrodistribucije prema štedišama može samo da odvrati potrošače od štednje struje“, poručuje Batinić.
Bujanovačkim se danas, posle objavljivanju teksta o maltretiranju Batinića, javio čitalac iz Novog Naselja u kome ulična rasveta radi tokom celog dana, a prosledio je i fotografije.
Bujanovačke su 28. novembra objavile da je uštedu postigao stavljajući na svaki električni aparat napise „smanji me“ ili „ugasi me“, velike potrošače domaćinstvo je uključivalo striktno po jeftinoj tarifi za struju, dok umesto tri prostorije u kući zagreva samo jednu u kojoj svi borave.
Sredinom septembra Vlada Srbije preporučila je „Elektroprivredi Srbije“ da, od oktobra tekuće do marta naredne godine, domaćinstvima koja uštede struju, obračunava popuste od 15 do 30 odsto u zavisnosti od toga koliko umanje potrošnju električne energije u odnosu na isti mesec prošle godine.

Evropski komesar za proširenje i politiku susedstva Oliver Varheji pozdravio je odluku Srbije da uvede vize Indiji.

„Pozdravljam odluku Srbije da dodatno uskladi viznu politiku sa Evropskom unijom i uvede vize za državljane Indije od 1. januara 2023. godine“, napisao je Varheji na Tviteru.

Šef češke diplomatije Jan Lipavski nedavno je ocenio da je Srbija ostvarila značajan napredak u suzbijanju nelegalne migracije balkanskom trasom, kada je pristala da usklađuje politiku izdavanja viza sa Evropskom unijom.

Lipavski, čija zemlja predsedava EU do kraja godine, rekao je da je značajan pomak to što Srbija uvodi vizni režim sa Iranom, Indijom i nekim drugim zemljama.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je ranije izjavio da će Srbija uskladiti viznu politiku sa Evropskom unijom.

„Više nemamo slobodan vizni režim s Tunisom, koji je trajao od 1962, ni sa Burundijem, uskoro sa još dve zemlje moraćemo da imamo drugačiji vizni režim, isti onakav kakav postoji u Evropskoj uniji“, naveo je Vučić 16. novembra, kada je sa Mađarskom i Austrijom potpisao Memorandum o saradnji tri zemlje u zaštiti granica.

Pretpostavlja se da je mislio na Indiju i Kubu, piše RSE.

Odluka o uvođenju viza Indiji, kako je RSE proverio 10. decembra, nije objavljena na sajtu Ministarstva inostranih poslova Srbije.