Predrag Pantić, sin uhapšenog policajca Dejana, izjavio je u emisiji N1 Newsnight da sa ocem nisu stupili u kontakt još od dana kada je uhapšen i da ne znaju ni da li ima lekove, s obzirom da je težak srčani bolesnik. Navodi da su jutros saznali od advokata, koji ga je video samo onlajn da se nalazi u nekoj improvizovanoj bazi u blizini Jarinja i da spava – na stolici.

Mesec dana pritvora određeno je Dejanu Pantiću koji je u subotu uhapšen na punktu Jarinje na severu Kosova i Metohije. Pantić je bivši pripadnik policije, a iz te službe je istupio prošlog meseca kada i svi policajci srpske nacionalnosti na severu Kosova. On je, kako je naveo kosovski ministar unutrašnjih poslova, uhapšen zbog „terorističkog napada“. „Prema navodima Kosovske policije, privedeni je organizovao teroristički napad na prostorije CIK-a na severu zemlje, kada su napadnuti službenici CIK-a i policajci. Pantić je optužen za terorističke akte i napad na ustavni poredak“, naveo je Dželjaj Svećlja.

Predrag kaže da porodica nije dobro posle današnje vesti, da se nadala da će da ga puste „i da će ova greška, farsa i nepravda biti ispravljena“.

„Nismo imali informacije ni gde je, ni kako je, tek smo jutros prilikom njegovog saslušanja saznali da je u blizini prelaza Jarinje… Ne znamo ni da li ima lekova. On je srčani bolesnik, operisan je i stavljen mu je stent, ima jaku terapiju koju mora da prima zbog tegoba. Nismo imali nikakav kontakt s njim do sada, dakle preko 60 sati. Saopštio nam je samo advokat koji ga je video onlajn, da se izjasnio da je u redu, da nema nekih većih problema, što je malo olakšanje, ali i da se videlo na njegovom licu da je iscrpljen. Rekao je advokatu da spava na nekoj stolici. To je neka improvizovana baza u blizini Jarinja. To nije ni zatvor, ni pritvor, ni ćelija – to je verovatno neka njihova kancelarija u kojoj ga drže. Do jutros nismo znali ni gde ga drže, da li tu, ili u Prištini“, naveo je.

Predrag kaže da iako je Dejan to tražio, nisu mu dali da stupi u kontakt s porodicom, čak ni sa advokatom do jutros – odnosno do davanja izjave. „Očigledno je kršenje svih minimalnih ljudskih prava i dostojanstva – ne znamo da li ima hrane, a kamoli lekova“, istakao je sagovornik N1.

On je ispričao šta se dogodilu u danu hapšenja – da je Dejan sa suprugom krenuo u Rašku da kupi lekove i neke osnovne namirnice. Najnormalnije su krenuli, prošli prelaz, dali su lične karte, proverili su ih i pustili, dodaje. „Nakon par sati, kad su obavili kupovinu, vratili su se, zaustavili su ih. Otac je pitan da li ima nešto u gepeku. On je rekao samo namirnice. Zatim mu je policajac rekao da izađe. On je mislio da otvori gepek. Ubrzo su se pojavila trojica iza leđa, rekli mu da uđe u prostorije. Držali su ga pola sata na saslušanju, majci su oduzeli telefon, da ne može nikog da pozove. Njoj su rekli da je obično saslušanje, pa su joj vratili telefon i rekli da pozove nekog da dođe po auto, on će biti na saslušanju tri do četiri sata – da ne brine, da je samo na saslušanju, da je njihov kolega, pustiće ga brzo i dovesti kući. Posle pola sata izveli su ga sa lisicama, spakovali u beli džip i odveli u pravcu severa KiM. To je zadnji trag i glas koji smo znali do jutros“, kaže Predrag.

Rekao je da su u kontaktu sa advokatom i Kancelarijom za KiM i da će uložiti žalbu.

„Ne znam šta oni mogu da imaju od dokaza, mi živimo u soliteru pored Kancelarije CIK-a. Da li je to motiv što su ga odabrali, što je on bivši policajac, pa im se poklopilo da ga okrive, da pokrenu novu tenziju i priču… Nadali smo se da je greška, ali nije. Njega terete za napad u kancelariji, a on nije uopšte bio u zgradi kad se to dešavalo. Bio je u gradu, mogu sve kamere po gradu da se pogledaju gde je bio. Kad se čula detonacija on je bio nekih kilometar, 700 metara odatle, zvao je nas i majku da nas obavesti da se nešto dešava“, rekao je, ističući da nikom nije jasno o čemu se radi.

Upitan o tome kako se osećaju ljudi na severu KiM,  navodi da su stalno pod pritiskom i stresom, da je „veliki strah u narodu koji ne zna ni šta će ni kako će“.

Srbija će zahtev za povratak srpske vojske na Kosovo uputiti u četvrtak nakon sednice Vlade, to je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Državno rukovodstvo negoduje zbog kritika koje stižu sa Zapada na račun Beograda i traže poštovanje do sada usvojenih rezolucija i sporazuma po pitanju Kosova. Opozicija se pita koja je svrha zahteva za povratak vojske, ukoliko se unapred zna da će biti odbijen.

Uz vino iz Velike Hoče stiže i vest da će Srbija zahtev za povratak srpske vojske na Kosovo poslati u četvrtak popodne nakon sednice Vlade.

Za to vreme ministar odbrane obilazi vojsku u Novom Pazaru i Raški.

„Još jednom sam nesumnjivo stekao uverenje i dobio potvrdu u razgovoru sa starešinama, ali i vojnicima da je Vojska Srbije spremna da izvrši svaki zadatak koji dobije od strane države od strane vrhovnog komandanta“, rekao je ministar odbrane Miloš Vučević.

Da će vojska otići južnije od trenutnih položaja malo ko veruje. I sam predsednik je pri najavi zahteva rekao da pozitivan odgovor ne očekuje, a istog su mišljenja i njegovi politički oponenti. Pitaju se, ipak, koja je onda svrha zahteva.

„Ako neko sad pokušava da gradi optimizam, nerealan i štetan, u ovom momentu kod Srba na severu Kosova da će doći srpske snage bezbednosti, uz međunarodni amin, da patroliraju ulicama Severne Mitrovice, to je neodgovorno. To je podizanje očekivanja i još jedna zloupotreba tih ljudi, koji imaju dobar razlog da se osećaju ugroženo u ovom momentu“, smatra bivši načelnik Generalštaba i predsednik pokreta „Srbija centar“ Zdravko Ponoš.

Nekadašnji predsednik Vlade Srbije ukazuje da su bezbednosne snage na Kosovu bile i nakon 1999-te godine.

„Naravno da smo mi tad imali svoje snage na Kosovu i Metohiji, u to vreme“, rekao je bivši premijer Srbije Zoran Živković.

N1: Koje snage?

„Pa Srbija. Oni nisu bili u uniformama, ali to su bili oni pripadnici policije koji su sa Kosova pa su ostali tamo. Ili iz bezbednosnih službi i iz nekih drugih službi. Ko su ljudi koji su ušli u Kosovsku policiju posle par godina“, rekao je Živković.

Čekajući četvrtak i sednicu Vlade predsednica kaže da se grupa G7 za sve slučajeve u svetu poziva na rezolucije Ujedinjenih nacija.

„Samo u slučaju Srbije i Kosova i Metohije nemate pozivanje na rezoluciju Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244, čak suprotno“, kaže predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić.

„Kažite mi jedan koji hoćete da poštujete, mi ćemo taj jedan da poštujemo. I vi izaberite, evo švedski sto, izaberite. Hoćete li Kumanovski sporazum, hoćete li povelju Ujedinjenih nacija, hoćete li Rezoluciju 1244, hoćete li Briselski sporazum, hoćete li Vašingtonski sporazum. Kažite nam šta hoćete da poštujete, nemojte da nam govorite da ni jedan od pet sporazuma nećete da poštujete“, poručuje predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Osim teško primljenih poruka sa Zapada, Vučić je podelio utiske o danu kada je porodici Petrović iz Velike Hoče oduzeto vino.

„Koliko je vama bilo teško, nama je zbog nemoći bilo čini mi se još teže“, rekao je.

Nekadašnji pomoćnik ministra spoljnih poslova Srbije veruje da poslednim postupcima na severu Kosova Srbija sama sebi puca u nogu.

„Mi imamo jednu opasnu vojno-bezbednosnu i političku partiju šaha koju igraju Vučić i Kurti. I mislim da Vučić neće biti u stanju da izvuče ni remi ni pakt“, smatra nekadašnji pomoćnik ministra spoljnih poslova i jedan od potpisnika Kumanovskog sporazuma Nebojša Vujović.

A šta će dobiti ljudi koji ovih dana sede na barikadama za sada nema odgovora.

Kako je saopšteno iz Visokih Dečana na Tviteru, zamenik pomoćnika državnog sekretara SAD i specijalni izaslanik za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar je u posetu došao zajedno sa otpravnicom poslova u Ambasadi SAD u Prištini Alison Grunder, prenosi Kosovo onlajn.

“Zahvalni smo na čvrstoj posvećenosti SAD zaštiti svih zajednica i verskog nasleđa na Kosovu”, poručili su iz manastira Visoki Dečani. Eskobar se nalazi u zvaničnoj poseti regionu zajedno sa savetnikom Stejt departmenta Derekom Šoleom. Oni će sutra boraviti u Prištini, a dan kasnije, u utorak 13. decembra, doputovaće u Beograd.Prema najavi Eskobar i Šole posetiće i Bosnu i Hercegovinu, Severnu Makedoniju, Crnu Goru i Hrvatsku, nakon čega bi trebalo da otputuju za Brisel.