MENISNC
Pretraga
18.2 C
Vancouver
Naslovna Blog Stranica 765

Postavljena treća barikada u opštini Zubin Potok

Od
miki
-
0

U opštini Zubin Potok u mestu Zupče večeras oko 18.30 sati sa dva kamiona blokiran je put, čime je broj barikada putu Južna Mitrovica – Ribaricu porastao na tri.

Osim ove, barikade su ranije postavljene u selu Varage i u Gazivodama.

Meštani u Zubinom Potoku naveli su da je ova barikada postavljena samo da bi se povećala bezbednost građana opštine Zubin Potok zbog sve većeg prisustva pripadnika specijalnih jedinica na teritoriji ove opštine, prenosi Kosovo onlajn navodi Tanjug.

Pre pet dana barikade su postavljene na nekoliko mesta na severu KiM u znak protesta zbog hapšenja bivšeg pripadnika kosovske policije Dejana Pantića na Jarinju.

Rusija: Američki „Patrioti“ u Ukrajini stavljaju svet na ivicu trećeg svetskog rata

Od
miki
-
0

Ako SAD isporuče Kijevu sistem protivvazdušne odbrane „Patriot“ to će biti signal da je Zapad spreman da zaoštri sukob u Ukrajini. U tom slučaju, američki sistemi postaće legitimna meta ruskih napada. Osim toga, to potvrđuje da je proces integracije Ukrajine u panevropski sistem PVO već pokrenut, kao i u NATO strukture, kažu eksperti.

Vladimir Džabarov, prvi zamenik šefa međunarodnog komiteta Saveta federacije RF, ocenio je da isporukama oružja Kijevu Sjedinjene Države provociraju Rusiju na direktan sukob sa NATO-om, te da moguće isporuke američkih sistema „Patriot“ Ukrajini stavljaju svet na ivicu trećeg svetskog rata, dok stručnjaci ističu da isporuka „Patriota“ Ukrajini, ako do toga dođe, vodi ka eskalaciji situacije, koju provociraju SAD.

„Oni ne zastrašuju, već nameravaju da koriste te sisteme. S jedne strane, ti sistemi funkcionišu kao protivvazdušna odbrana, ali mogu funkcionisati i kao ofanzivni sistemi ako se reše na napad na objekte po Rusiji“, upozorava ruski vojni ekspert Aleksandar Žilin, prenosi Sputnjik.

Ruski eksperti ocenjuju da zajedno sa sistemom dugog dometa „Patriot“ i sistemima srednjeg dometa NASAMS i IRIS-T, kao i nizom drugih sistema kratkog dometa zapadne proizvodnje Ukrajina ima priliku da stvori ešelonirani sistem protivvazdušne odbrane.

Procene su da ukrajinske snage trenutno raspolažu sa 20 različitih tipova sistema protivvazdušne odbrane, a da je Ukrajini potrebno 100 do 150 takvih sistema da bi Kijev u potpunosti zatvorio nebo nad svojom teritorijom. S obzirom da će zapadne zemlje nastaviti sa isporukom takvih sistema, ruskoj komandi je neophodno da napravi adekvatan plan odgovora.

Međutim, Žilin smatra da sistem „Patriot“ neće ozbiljno uticati na odnos snaga na terenu. On ocenjuje da su ti sistemi „ozbiljni“, ali da ih ne treba smatrati „čudom od oružja“.

Za očekivati je da će Rusija radi jače zaštite zemlje dodatno rasporediti sisteme S-400 i „Iskandere“, kaže Žilin, komentarišući navode zapadnih medija da Vašington privodi kraju konsultacije oko slanja odbrambenog raketnog sistema „Patriot“ u Ukrajinu, što bi moglo biti objavljeno već ove sedmice.

Plan Pentagona još treba da odobri ministar odbrane Lojd Ostin pre nego što ga pošalje predsedniku Bajdenu na potpis.

Nakon što planovi budu finalizovani, očekuje se da će „Patrioti“ brzo biti isporučeni u narednim danima, a Ukrajinci će proći obuku u bazi američke vojske u Grafenveru u Nemačkoj. Na upotrebu „Patriota“ Kijev će morati da sačeka. Ruski stručnjaci preciziraju da je za obuku potrebno oko pola godine, a pitanje je, kako kažu, šta će biti sa Ukrajinom za to vreme.

Nemačka i Poljska su postigle dogovor o raspoređivanju PVO sistema “Patriot” na poljskoj teritoriji u blizini granice sa Ukrajinom, saopštio je Berlin

Ukrajina je zatražila od SAD da pošalju napredni sistem protivvazdušne odbrane dugog dometa koji je veoma efikasan u presretanju balističkih i krstarećih projektila da bi se odbranila od ruskih raketnih i napada dronovima koji su uništile ključnu infrastrukturu širom zemlje.

To bi bio najefikasniji odbrambeni sistem dugog dometa poslat Ukrajini i neimenovani američki zvaničnici su rekli da će on pomoći da se osigura vazdušni prostor za zemlje članice NATO u Istočnoj Evropi. Pentagon za sada po ovom pitanju ćuti.

Nije jasno koliko će raketnih bacača biti poslato, ali tipična baterija „Patriot“ uključuje radarski set koji detektuje i prati ciljeve, kompjutere, opremu za proizvodnju energije, stanicu za kontrolu angažovanja i do osam lansera od kojih svaki drži četiri rakete.

Žilin ocenjuje da je proces integracije Ukrajine u panevropski sistem PVO već pokrenut.

„Oni su već isporučili sredstva PVO takvog tipa i u toj količini da nanesu gubitke vazduhoplovstvu Ruske Federacije i da gotovo zatvore nebo za rusku avijaciju… Sve je usmereno na to da se nanese što veća šteta, a kada se postavi pitanje potpunog pokrivanja Ukrajine, onda će ceo taj sistem funkcionisati drugačije…“, kaže ruski vojni ekspert Aleksandar Žilin.

Ono što se prećutkuje, dodaje Žilin, jeste činjenica da je Ukrajina već uključena u jedinstveni digitalni informacioni borbeni sistem NATO-a.

„To znači da ne samo u Generalštabu Ukrajine, već i u štabovima rodova oružanih snaga i u štabovima na frontu postoje aktivni ekrani na kojima se prikazuje borbena situacija u ‘on lajn’ režimu, uzimajući u obzir sve podatke obaveštajnih službi, uključujući kosmičke, radiotehničke i druge. I, stoga, ukrajinski štabovi mogu jasno da vide situaciju i kako se ona menja na terenu uz pomoć NATO satelita u realnom vremenu. I to nije posmatranje iz rova kroz dvogled, nego oni sve vide kao na dlanu“, kaže ekspert.

Ukrajina se snažno integriše u strukture NATO-a. Uveravam vas da će specijalna vojna operacija biti završena tako da će Ukrajina postati glavna vojna barijera protiv Rusije u rukama Evrope i NATO-a. To je već jasno. Oni će je napumpati takvim tipovima oružja i sve će učiniti da ta zemlja postane uporište NATO-a i sredstvo odvraćanja. Za mene je to očigledno, jer vidim kako se sve to radi. Mnogi ukrajinski oficiri su povučeni sa fronta i poslati u NATO akademije. Tako ulažu u budućnost. Anglosaksonci vredno rade“, ističe Žilin.

Sistemi „Patriot“ su glavni element protivraketne odbrane američke vojske. Američke Oružane snage koriste ih od 1984. godine i planirano je da ostanu u službi do 2040. godine. Takođe, u službi su brojnih zemalja NATO-a i američkih saveznika na Bliskom istoku.

SAD su slale ranije „Patriot“ baterije saveznicima u NATO, kao što je Poljska da bi ojačale njihovu odbranu. Ukupno više od deset američkih saveznika, uključujući Nemačku, Japan i Izrael takođe je kupilo taj sistem.

Nemačka i Poljska su postigle dogovor o raspoređivanju PVO sistema “Patriot” na poljskoj teritoriji u blizini granice sa Ukrajinom, a na pitanje zašto su Zapadu potrebni ti sistemi na poljsko-ukrajinskoj granici, Žilin kaže da to „ide u prilog Zapadu“. On ocenjuje da je ruska specijalna vojna operacija u Ukrajini značajno poboljšala položaj Pentagona u Evropi, koji je odmah počeo da predstavlja Rusiju kao pretnju.

„Jedina opasnost koju vidim i ono što me zabrinjava jesu ovi napadi na ruske strateške aerodrome, koje je Zapad izveo rukama ukrajinske vojske. Bilo je to testiranje koliko je jak naš sistem PVO. Zato su napali najvažnije strateške objekte – aerodrome za nosače strateškog nuklearnog naoružanja, strateških bombardera. Sudeći po tome što se retorika Pentagona, SAD i Brisela odmah promenila i što je odjednom usledila izjava da SAD ukidaju ograničenja za nanošenje udara Oružanim snage Ukrajine po teritoriji Rusije, pretpostavljam da im je to dalo osnova da misle da će Oružane snage Ukrajine takvim akcijama primorati Kremlj da upotrebi taktičko nuklearno oružje. Onda je moguć i kolektivni napad NATO-a, ali ne nuklearnim, nego visokopreciznim oružjem na ruske objekte. U tom slučaju, može se desiti kratkoročna, ali goruća faza konfrontacije“, zaključio je Žilin.

Šef Euleksa: Ne znamo još tačno gde je Dejan Pantić i da li je dobio lekove

Od
miki
-
0
Euleks

Šef Euleksa Lars Gunar Vigemark u intervjuu za Kosovo onlajn rekao je da misija EU ima kontradiktorne informacije o uhapšenom Dejanu Pantiću i da još ne znaju gde se on nalazi.

“Imam kontradiktorne informacije. Imam informacije i da je primio terapiju i da nije. Istražujemo ovu situaciju. Mi smo dostavili lekove kosovskoj policiji u Leposaviću i zahtevali smo da budu dostavljeni gospodinu Pantiću koji je zadržan na lokaciji koju zvanično ne mogu da potvrdim, jer ne znam tačno gde je. Rečeno nam je da su lekovi dostavljeni. Ali postoje kontradiktorne izjave iz nekih izvora. Sada proveravamo, poslaćemo policijsku jedinicu i policijskog savetnika u Leposavić. Vrlo je važno da gospodin Pantić bude tretiran prema svim odgovarajućim standardima, da je u odgovarajućem pritvorskom centru, jer nisam siguran na kojoj je lokaciji fizički pritvoren, da li je ta lokacija odgovarajuća prema kosovskom zakonu, da li se poštuju njegova prava, da li je video advokata, da li je u kontaktu sa porodicom. On takođe mora da sarađuje u pogledu davanja izjave, mora biti svestan optužbi. Koliko razumem saslušan je putem video linka i određeno mu je zadrđavanje od 30 dana. Budite sigurni da pomno pratimo ovaj slučaj”, rekao je Vigemark.

Ovu izjavu šefa Euleksa direktor Kancelarije za KiM Petar Petković ocenio je kao skandaloznu, jer ovim priznanjem Euleks krši razlog dolaska i rada na KiM i negira svoju ulogu.

Trudo kaže da više nije voljan da pokreće reformu zdravstvene zaštite

Od
Dara Milovanović
-
0

OTTAWA – Čini se da je savezna i pokrajinske vlade ušle u ćorsokak u svojim pregovorima o budućnosti zdravstvene zaštite u Kanadi, a poslednji komentari premijera Džastina Trudoa sugerišu da on neće biti taj koji će prvi trepnuti.

U intervjuu za Canadian Press na kraju godine u ponedeljak, Trudo je rekao da nije voljan dalje podsticati reformu zdravstvene zaštite, dok pokrajinski premijeri traže više federalnih sredstava za jačanje svojih bolesnih zdravstvenih sistema.

„Ne bi bila prava stvar da samo uložimo više novca i da sedimo i gledamo, kako se problem ne rešava, jer nismo iskoristili ovaj trenutak da kažemo: ‘Ne, ne, ne, došlo je vreme da poboljšamo sistem’, rekao je Trudo.

Zastoj se dešava dok su dečje bolnice širom zemlje preplavljene sa decom, koja pate od respiratornih bolesti. U nekim slučajevima, bolnice su bile preplavljene katastrofalnom kombinacijom rekordnog broja bolesnih pacijenata i kritično malog broja osoblja koje ih leči.

Problem traje više od godinu dana, kada su pokrajine prvi put zatražile sastanak s premijerom kako bi razgovarali o dugoročnom i održivom povećanju finansiranja nakon što ih je pandemija ostavila s velikim zaostatkom i sagorelom radnom snagom.

Oni žele da Ottawa pokrije 35 posto troškova zdravstvene zaštite u celoj zemlji, u odnosu na trenutnih 22 posto, povećanjem kanadskog zdravstvenog transfera.

Trudo im je rekao da bi te rasprave trebale sačekati do nakon pandemije, ali je poslao 2 milijarde dolara jednokratnog finansiranja, tokom Omikron talasa.

Sada premijer kaže da je sistemu potrebna reforma i da se neće odreći novca osim ako se pokrajine ne obavežu na promene.

“Kanađani su u pravu kada pogledaju sve odluke vlada i kažu: “Ovo je užasno. Vi stvarno morate ovo rešiti'”, rekao je Trudo.

Reforma je već u toku u većini provincija, ali se čini da savezna vlada još nije spremna da im se pridruži, rekao je ministar zdravlja Britanske Kolumbije Adrian Dix u intervjuu u utorak.

Njegova pokrajina je krenula u reformu primarne zdravstvene zaštite, stvorila prostor za više medicinskih sestara i potpisala nove kolektivne ugovore sa zdravstvenim radnicima, a sve to uz izuzetan porast potražnje za uslugama, rekao je. Trudo je pohvalio nedavne promene koje je BC preduzela.

“Mislim da bi savezna vlada želela da bude deo toga i da doprinese svojim delom, a to je ono što tražimo”, rekao je Dix.

Ministar zdravlja Jean-Yves Duclos napravio je provincijama uvertiru prošlog meseca, nudeći povećanje federalnog zdravstvenog transfera u zamenu za poboljšanu razmenu podataka širom zemlje.

Ali sastanak je završen bez napretka. Dix je rekao da je Duclos došao za sto bez ikakvih detalja, a razgovori o zdravstvenom transferu i dalje su nedostižni s liberalima.

“To je uvek novi pokretni izgovor, nova linija u pesku koja nestaje, nakon što dođe plima”, rekao je.

Nametanje mera provincijama koje utiču na njihov pristup kanadskom zdravstvenom transferu je manje-više nečuveno, rekao je Haizhen Mou, profesorka na Univerzitetu Saskatchewan koji proučava zdravstvenu politiku.

Razumljivo je da pokrajinski lideri ne žele da promene taj presedan, rekla je ona u intervjuu u utorak.

“Mislim da savezna vlada nema pravo da nameće takve uslove širokoj vrsti zdravstvenih transfera”, rekla je, ali je dodala da razume, zašto liberali ne žele da nastave da ulažu novac u sistem koji je ne radi.

Politički prihvatljivija situacija bi mogla biti ponuditi ciljana sredstva za određene prioritete i potpisati pojedinačne sporazume sa svakom pokrajinom, rekla je ona, umesto da ih tretiramo na isti način.

To je ono što je vlada Paula Martina učinila 2005. godine kako bi rešila vreme čekanja, a što je Trudo uradio 2016. je da finansira usluge mentalnog zdravlja i kućne nege u sličnim okolnostima.

Pokrajine su 2016. bile ujedinjene jer su se zalagale za bezuslovno povećanje zdravstvenog transfera, “ali su se na kraju raspale, alijansa je pukla”, rekla je Mou.

Te godine, vlada je prvo potpisala bilateralni sporazum sa New Brunswickom i drugim provincijama, a zatim je nastavila individualno. Mou je rekla da misli da je samo pitanje vremena kada će se to ponoviti.

“Nisam sigurna koliko dugo mogu izdržati, jer su prihodi, moć fiskalnog kapaciteta, još uvek u rukama savezne vlade”, rekla je ona.

Radnici u sistemu zdravstvene zaštite, uključujući medicinske sestre i lekare, ponovili su Trudoov poziv na plan za transformaciju lošeg kanadskog sistema i to brzo.

“Nega pacijenata pati dok se zdravstveni uslovi rada medicinskih sestara i drugih zdravstvenih radnika pogoršavaju”, rekla je predsednica kanadske federacije sindikata medicinskih sestara Linda Silas, nakon što su prošlog meseca završeni razgovori između ministara zdravlja.

„Apsolutno je ključno da ostavimo po strani politikanstvo i pređemo na produktivne rasprave o konkretnim rešenjima za krizu u zdravstvu.”

Dix je rekao da se to ne može dogoditi dok premijer ne želi doći za sto, na otvorenu diskusiju. Rekao je da se Trudo nije obavezao na to.

Trudo ima tendenciju da razgovara sa premijerima često o zdravstvenoj zaštiti na principu jedan na jedan, a njegovi ministri takođe rade bilateralno sa svojim pokrajinskim i teritorijalnim kolegama.

Upitan u ponedeljak kako planira započeti pregovore ako ne sedne s premijerima u grupi, Trudo je rekao da je na pokrajinskim i teritorijalnim liderima da preduzmu sledeći korak.

“Apsolutno smo voljni uložiti mnogo više u zdravstvenu zaštitu, ali moraju postojati jasne obaveze i rezultati koji će promeniti stvari za Kanađane”, rekao je.

Za sada, čini se da svaka strana veruje da je lopta u polju druge.

SERBIANNEWS/CANADA

Tuširanje vrućom vodom može da šteti zdravlju i to na više načina

Od
miki
-
0
person touching clear shower glass

Previše topla voda je loša za kožu, kosu, ali može da napravi i problem sa visokim krvnim pritiskom, smatraju stručnjaci.

Kako temperature padaju, nema ništa lepše nego otići pod vrući tuš. Međutim, tuširanje previše toplom vodom može negativno da utiče na vaše zdravlje.

Uz preporuku da treba koristiti hladniju vodu lekari su istakli nekoliko načina na koje vruća voda može da bude loša za vaše zdravlje.

Pogoršava akne
Prema rečima stručnjaka, vruća voda može da oštetiti vašu kožu i pogorša akne.

„Vruća voda uklanja s kože prirodna ulja i zdrave bakterije“, rekao je ranije za „Fox News“ Jen Rejs, osnivač „Skin laundry“.

Prouzrokuje suvu i osetljivu kožu
Tuširanje izrazito toplom vodom zapravo može da učini vašu kožu veoma suvom.

„Predugo tuširanje (posebno vrućom vodom) može skinuti s kože prirodna ulja, uzrokujući da postane suva“, rekao je farmaceut Abas Kanan.

Da biste zadržali kožu hidriranu nakon tuširanja, koristite kremu na vodenoj bazi.

Usporava rast kose
Ljudi koji se tuširaju veoma toplom vodom su u opasnosti da oštete svoju kosu.

„Vruća voda usporava protok krvi, a vašem vlasištu je potrebna dobra cirkulacija kako bi podstakla zdrav rast kose“, rekla je Sem Cinkir, izvršni direktor Este Medical Group.

Tuširanje toplom vodom takođe može da učini vašu kosu lomljivom ili podložnijom lomljenju, što zauzvrat može da dovede do gubitka kose.

To je, kako je rekla, zato što kada imate toplu vodu na temenu, ona otvara pore, čineći koren vaše kose slabijim, omogućavajući joj da lakše opada.

Pokreće ekcem i slična zdravstvena stanja
Koliko god da su topli tuševi prijatni, oni mogu da pogoršaju postojeće zdravstveno stanje.

„Više temperature olakšavaju isušivanje kože i pogoršavaju stanja poput ekcema“, rekao je Adam Fridman, MD za „Healthline“.

Vruća voda takođe može da poveća vaš krvni pritisak, što može da bude vrlo opasno i dovede do pogoršanja srčane bolesti.

Košarkaši Zvezde pobedili Žalgiris u Evroligi

Od
miki
-
0

Košarkaši Crvene zvezde pobedili su večeras u Beogradu Žalgiris sa 77:73 (14:22, 22:15, 20:21, 21:15), u meču 13. kola Evrolige.Zvezdu su do pobede predvodili Luka Vildoza sa 27 i Nemanja Nedović sa 21 poenom.

Kod Žalgirisa su se izdvojili Kenan Evans sa 18 i Kevarijus Hejz i Edgaras Ulanovas sa po 14 poena.

Posle nekompletnog 13. kola Zvezda je osma na tabeli sa skorom od sedam pobeda i šest poraza. Žalgiris je 11. sa šest pobeda i sedam poraza.

U narednom kolu, Zvezda će dočekati Milano, dok će Žalgiris ugostiti Real Madrid.

Košarkaši Zvezde su u meč ušli sa slabijom energijom nego u prethodnim mečevima, dekoncentrisano u fazi napada, dozvolivši Žalgirisu previše lakih poena.

Na četiri minuta do kraja prve četvrtine Žalgiris je stigao do maksimalnih 10 poena prednosti (15:5), primoravši trenera Ivanovića da zatraži tajm-aut.

Posle tajm-auta Zvezda je vezala pet poena, ali je Žalgiris imao odgovor i uspeo da odbije nalet crveno-belih.

U drugoj deonici Zvezda je uspela da se konsoliduje, prvenstveno u fazi napada, i serijom 9:0 na tri minuta do poluvremena stigne do preokreta i povede sa 34:33.

Posle tajm-auta koji je zatražio trener Žalgirisa, Litvanci su uspeli da prekinu seriju Zvezde i na poluvreme odu sa minimalnom prednošću (37:36).

Najbolji kod Zvezde u prvom poluvremenu bili su Luka Vildoza sa 10 i Stefan Lazarević i Nemanja Nedović sa po osam poena, dok su se kod Žalgirisa izdvojili Kenan Evans sa 10, Edgaras Ulanovas sa devet i Kevarijus Hejz sa osam poena.

Sve do tri minuta pre kraja treće četvrtine vodila se izjednačena borba, kada je Žalgiris uspeo ponovo sa nekoliko lakih poena stigne do devet poena prednosti (54:45).

Zvezda je posle tajm-auta Ivanovića uspela da odgovori, i u poslednju deonicu uđe sa dva poena zaostatka (56:58).

Kenan Evans je sa dve vezane trojke uspeo da odbije Zvezdine nalete na startu poslednje deonice.

Na tri minuta pre kraja Vildoza je sa četiri poena doneo tri poena prednosti Zvezdi, ali je Ulanovas ponovo doneo rezultatski egala.

Do kraja susreta Zvezda je imala minimalnu prednost, na pola minuta do kraja i plus dva za crveno bele Vildoza je promašio šut, Žalgiris je imao napad za pobedu ili izjednačenje ali je litvanska ekipa šest sekundi pre kraja izgubila loptu i Zvezda je stigla do 10. vezane pobede, a šeste uzastopne u Evroligi.

Partizan izgubio od Asvela u neizvesnoj završnici

Od
miki
-
0
Printscreen

Košarkaši Partizana poraženi su na gostovanju Asvelu u okviru 13. kola Evrolige – 91:87.

Najefikasniji kod crno-belih bio je Dante Egzum sa 26 poena, a pratili su ga Matijas Lesor sa 15, Džejms Naneli sa 11 i Zek Ledej sa deset poena.

U pobedničkoj ekipi glavnu reč je vodio Nando De Kolo sa 32 poena, a podršku je imao u Džona Metjuzu sa 12.

Već na startu meča u Vilerbanu bilo je jasno da će Partizan ponovo imati veliki problem ne defanzivnom polju. De Kolo i Metjuz su igrali sjajno, a crno-beli nisu imali rešenje kako to zaustaviti. Ipak, kao i mnogo puta ove sezone, “parni valjak” je na krilima dobrog napada ipak uspeo da se vrati u susret, da bi u završnici popustio i doživeo poraz.

Eskobar: Amerika se kategorički protivi povratku srpskih snaga na sever KiM, ZSO zakonska međunarodna obaveza

Od
miki
-
0

Specijalni predstavnik SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar rekao je da se SAD kategorički protive povratku srpskih snaga na sever Kosova i Metohije.

„Mi to kategorički odbacujemo. Mi to uopšte ne podržavamo”, rekao je Eskobar u intervjuu za Radio slobodna Evropa, odgovarajući na pitanje novinarke o najavi Beograda da će tražiti od KFORA-a povratak srpske vojske na sever KiM.

Na pitanje, kakav bi bio odgovor SAD ako bi Beograd zaista poslao vojsku na sever KiM, Eskobar odgovara da ne očekuje da će se to zaista desiti.

„Podvući ću, Kosovo ima snažne bezbednosne garancije SAD koje se manifestuju učešćem u KFOR-u”, istakao je Eskobar prenosi Tanjug.

Na pitanje, kakav bi bio odgovor SAD ako bi Beograd zaista poslao vojsku na sever KiM, Eskobar odgovara da ne očekuje da će se to zaista desiti.

„Podvući ću, Kosovo ima snažne bezbednosne garancije SAD koje se manifestuju učešćem u KFOR-u”, istakao je Eskobar.

Na pitanje da li smatra da bi KFOR trebalo da ukloni barikade na severu KiM, Eskobar kaže da očekuje da ih uklone ljudi koji su ih i postavili.

„Ali, takođe, očekujemo da im bude dat put napred gde bi mogli da razreše neke od problema. Postoje neka pitanja u kojima treba da budemo čvrsti. Neka pitanja koja se tiču vladavine prava, legitimni nalozi za hapšenje, ta pitanja bi trebalo razrešiti na sudu, a ne na ulici”, ističe Eskobar, ali dodaje da se o pitanjima administrativnih procedura kao što je pitanje o tablicama mora čuti glas Srba sa KiM.

Govoreći o Zajednici srpskih opština (ZSO), Eskobar je naglasio da bi se na realizaciji potpisanih dogovora trebalo raditi odmah.

„Najvažnija star koju bi SAD želele da urade je da želimo videti ispunjenje Zajednice opština sa srpskom većinom. Rekao sam ljudima da će SAD predvoditi napore da ova vada to implementira”, kazao je Eskobar.

Dodao je da je ZSO sa pozicije SAD „zakonska međunarodna obaveza”.

„Nijedan političar ili politička partija ne može jednostavno otići od te obaveze. Mi ćemo raditi na ZSO, to će biti naš doprinos procesu dijaloga”, kazao je američki zvaničnik.

Na pitanje RSE da li ZSO „treba da bude realizovana pre konačnog sporazuma”, on je odgovorio da bi na ZSO trebalo raditi odmah.

„Mislim da, iskreno, trebalo bi raditi na Zajednici odmah, trebalo bi da to bude na dnevnom redu za naredne razgovore…”, dodao je Eskobar.

Replika krune kralja Milutina ima 24 rubina, 18 safira

Od
miki
-
0

Repliku, tačnije bi bilo reći rekonstrukciju, jer za repliku nije bilo originala, krune kralja Milutina, u okviru projekta Istorijskog muzeja Srbije, napravio je na osnovu freske u manastiru Studenica, filigranista iz Kraljeva Goran Ristović Pokimica.

Istorijski muzej Srbije na čelu sa direktorkom dr Dušicom Bojić pokrenuo je projekat izrade replika kruna, odeždi i obuće iz prednemanjićkog, nemanjićkog i ponemanjićkog perioda. U okviru tog projekta, filigranista Goran Ristović Pokimica iz Kraljeva napravio je repliku krune kralja Milutina na osnovu izgleda krune na fresci tog srpskog vladara u Kraljevoj crkvi (Crkvi Svetih Joakima i Ane) u Manastiru Studenici, prenosi sajt Srpska srednjevekovna istorija.

Kruna je teška 1,6 kilograma, ima 24 rubina, 18 safira, 23 ametista, 4 lapis lazulija i čak 407 bisera i rađena je u 13 tehnika.

Izradi replike krune kralja Milutina prethodile su dvogodišnje konsultacije autora sa timom stručnjaka koji su predvodili istoričarka prof. dr Smilja Dušanić i istoričar umetnosti prof. dr Dragan Vojvodić. Tokom tih konsultacija odlučeno je da se replika krune kralja Milutina uradi na osnovu izgleda krune na fresci iz Studenice.
Stručni tim je prepustio filigranisti Ristoviću da na osnovu usaglašenih smernica izvede svoj autorski rad, pa se može reći da je Goran Ristović autor replike krune kralja Milutina, uz teoretsko vođenje profesora.

Po rečima autora Gorana Ristovića o svakom detalju se temeljno razmišljalo: dostupnoj zlatarskoj tehnici rada, dostupnosti dragog kamenja, načinu njegove obrade koji se primenjivao u 14. veku.

Izrada krune trajala je četiri meseca. Autor je koristio čak 13 tehnika prilikom izrade: valjanje, isecanje, kovanje, tordiranje, granulaciju, ručnugravuru, filigran, nitovanje, lotovanje, poliranje, pozlatu, obrada kamena i fasovanje. U pitanju je isključivo ručni rad.

Razlika između originalne i replike krune je u metalu koji je korišćen za njenu izradu. Dok je originalna kruna skoro sigurno bila napravljena od zlata, replika je napravljena od pozlaćenog srebra.

Pored replike krune kralja Milutina, u okviru projekta Istorijskog muzeja Srbije do sada su izrađene još tri replike krune. U pitanju su replika krune kraljice Jelene Anžujske, koju su napravili Marsel i Simon Čivljak, oni su radili i žezlo Svetoga Save i minđuše Marije Paleolog. Repliku krune carice Jelene uradila je vajarka Jasminka Brkanović, i replika krune cara Dušana, koju je izradio Goran Ristović.

Izrade sve četiri krune finansirane su redovnim sredstvima Istorijskog muzeja Srbije.

Nadate li se naglom padu cena nekretnina sledeće godine? Malo je verovatno, kaže Royal LePage

Od
Dara Milovanović
-
0

Predviđa se da će cene stanova pasti samo jedan posto u 2023. godini, prema novoj prognozi tržišnog istraživanja Royal LePagea.

Prosečna cena kuća u Kanadi trebala bi pasti za samo jedan posto godišnje sa 772.900 dolara na 765.171 dolara, predviđa se u istraživanju – nešto što bi moglo razočarati kupce kuća, koji se nadaju i koji su očekivali da će rastuće kamatne stope smanjiti cene nekretnina .

“Normalno je da ono što vidimo u ovom trenutku u korekciji tržišta je pad potražnje, a uz to ljudi koji žele prodati svoje domove moraju ih prodati uz popust – jer cene padaju”, rekao je Phil Soper, izvršni direktor Royal LePagea , u intervju za Global News.

“Ali u stvari, videli smo da potražnja pada i da je broj kuća dostupnih za prodaju potpuno usklađen.”

Kao rezultat toga, rekao je, nema “prave promene” u broju ljudi koji traže dom, niti ima velikih promena u broju kuća dostupnih za prodaju. Sve zajedno, objasnio je Soper, to znači da se ne očekuju velike promene u cenama stanova.

Povećane kamatne stope, koje su pogodile stambene kredite Kanađana, takođe su se suočile s protivtežama koje smanjuju njihov uticaj, dodao je Soper.

“Svi znamo da je cena zaduživanja naglo porasla. Ali postoji niz faktora koji zapravo podržavaju cene nekretnina s druge strane jednačine,” rekao je on.

“Prihodi su zapravo malo veći. Inflacija gura, povećava plate. Ljudi rade. Nezaposlenost je veoma, veoma niska po istorijskim standardima. Kuće su malo jeftinije.”

Povrh toga, uštede su i dalje „otprilike tri puta veće od uobičajene“, rekao je Soper.

“Ljudi imaju para za depozit, imaju više raspoloživih prihoda zbog povećanja plata, a te kuće su malo jeftinije nego pre godinu dana. Dakle, sve to zbrojite i to nadoknađuje značajan iznos povećanih troškova zaduživanja.”

Neki posmatrači koji su se nadali da će cene stanova naglo pasti mogli bi biti “razočarani”, rekao je Soper.

U stvari, predviđa se da će se neke vrste stanovanja povećati.

Dok se očekuje da će stambeni objekti za jednu porodicu pasti za dva procenta godišnje sa 797.200 dolara na 781.256 dolara, ljudi koji se nadaju da će uštedeti nešto novca kupovinom stambenog prostora, izgleda da će platiti više u 2023. nego 2022. godine, predviđa prognoza.

Prema prognozi Royal LePage-a za 2023., cene stanova će porasti za jedan posto, sa 563.300 dolara na 568.933 dolara.

“Vidimo razliku u izgledima za stanove i  kuće. Smatram da kondominijumi dobijaju na ceni i zato što je došlo do povratka onoj radosti urbanog života, kada to definitivno nije bilo u stilu tokom vrhunca… pandemije”, rekao je Soper.

„Dakle, došlo je do potpunog zaokreta od 180 stepeni u poslednja 24 meseca, u smislu toga koje vrste nekretnina preferiraju kupci u zemlji.”

Cene takođe uopšte ne padaju u nekim gradovima, uključujući Ottawu, Calgary i Halifax — to su gradovi koji beleže mali porast cena za sve oblike stanovanja.

Iznajmljivači će takođe nastaviti osećati pritisak, dodao je Soper.

“Cene iznajmljivanja smeštaja u ovoj zemlji su zaista skočile u nebo”, rekao je on.

“Dakle, matematika ne radi za ljude koji žele da se izvuku od vlasništva nad nekretninom.”

Međutim, ono što vlasnici nastavljaju je,  da pokušavaju da se presele u područja gde mogu smanjiti druge troškove.

“Ono što vidimo je više migracija iz područja visokih troškova života, recimo iz južnog Ontarija,” rekao je, “u područja s niskim troškovima života kao što su atlantska Kanada ili prerijske provincije.”

SERBIANNEWS/CANADA

1...764765766...1.525Stranica 765 od ukupno 1.525

Designed by Miodrag Zivkovic

© 2022 Serbian News Canada by Miodrag Živković