Smoothie za dobar početak dana.
Sastojci:
– 2 pomorandže
– 1 kivi
– 1 jabuka
– 1 kruška
– 1 banana
Priprema:
Iseći sve sastojke, staviti ih u blender i dobro izmiksati.
Sipati u čaše i odmah poslužiti.
Prijatno!
Soda bikarbona – moćno sredstvo koje svi imamo u kući
Soda bikarbona se od davnina koristi kao jedan od najčešće upotrebljavanih sastojaka koji ima širok spektar namene – od higijene, preko pomoćnog zdravstvenog sredstva, do dezinfekcije tela.
Moćno sredstvo za dezinfekciju
Soda bikarbona je efikasno sredstvo za beljenje zuba. Napravite pastu od kašičice sode bikarbone i vode. Istrljajte zube pastom jednom nedeljno i ostavite da pasta na njima odstoji pet minuta, a zatim isperite vodom.
Ovaj sastojak je i jedan od najboljih načina za uklanjanje zubnog plaka. Četkanje zuba sodom bikarbonom, dodavanje u pastu ili potapanje četkice u sodu bikarbonu jednom nedeljno, osnažiće vaše zube i dezinfikovati usnu duplju.
Međutim, to nikako ne sme preći u svakodnevno korišćenje, jer prekomerna upotreba sode bikarbone može da istroši zubnu gleđ.
I neprijatan zadah se može rešiti, osim ako nije posledica nekog ozbiljnijeg stanja: ispirajte usta rastvorom vode i sode bikarbone u trajanju od tri minuta, pa isperite, bez gutanja.
Lečenje afti u ustima
Afte u ustima su bolne ranice koje se razvijaju u unutrašnjoj sluznici usta ili desni. Dezinfekcija usne duplje i smanjenje plaka na zubima ispiranjem sodom bikarbonom pomaže i u saniranju afti.
Naravno, ako afte ne prolaze, posetite stručno lice, jer je možda u pitanju neki ozbiljniji problem sa oralnom higijenom ili padom imuniteta.
Za gorušicu i probavne smetnje
Gorušica, čest problem kod poremećaja varenja i refluksno vraćanje hrane u jednjak iz želuca, može privremeno da se umiri sodom bikarbonom.
Ako osećate gorušicu, rastvorite pola kašičice sode bikarbone u dve čaše vode i pijte polako. To će pomoći trenutno, ali ne sme da postane navika.
Nemojte jesti previše obilne obroke i hranu koja vam smeta, a ako simptomi ne prolaze i ometaju svakodnevno funkcionisanje, javite se lekaru.
Uklanjanje bakterija i gljivica
Soda bikarbona ima antibakterijska i antifungalna svojstva. Može da se koristi kao pomoćno sredstvo za borbu protiv bakterija i gljivica koje izazivaju infekciju na noktima i koži.
Soda bikarbona za lepšu kosu
Kada se doda šamponu, posebno ako se radi o nekom neutralnom i bez parabena, soda bikarbona će doprineti temeljnijem čišćenju kose. Ukloniće prljavštinu i masnoću.
Dodajte kašičicu sode bikarbone u šampon, utrljajte ga u kosu i isperite.
Više energije za trening
Konzumiranje malo rastvora sode bikarbone pre vežbanja može da poboljša ukupne psihofizičke performanse, posebno sportistima. Takođe, pomaže u smanjenju umora tokom i nakon treninga.
Zbog svoje visoke pH vrednosti, snižava nivoe mlečne kiseline u mišićima tokom treninga visokog intenziteta. I ovde važi pravilo da to ne sme da postane rutina.
Soda bikarbona kao dezodorans
Kao prirodni dezodorans, soda bikarbona može da se koristi za sprečavanje i uklanjanje neprijatnog mirisa ispod pazuha i na stopalima. Uzmite kašiku sode bikarbone, dodajte vodu i dobro promešajte da dobijete pastu. Nanesite pastu ispod pazuha i na stopala.
Dodajte tri supene kašike u lavor i napravite kupku. Potopite stopala u rastvor pet minuta. Ako su vam cipele „pokupile“ neprijatan miris, napravite kesicu od gaze sa sodom bikarbonom i stavite je u cipele. Miris će nestati nakon kratkog vremena.
Pomoć kod ujeda insekata
Ako vas ujede neki insekt, možete naneti malo paste od sode bikarbone i vode. Ostavite da se osuši, isperite i ponovite ako je potrebno.
Ipak, ako ste alergični na ujede i ako dođe do reakcije, potražite hitnu lekarsku pomoć.
Uklanjanje pesticida sa namirnica
Savremeno povrće i voće prska se hemikalijama kako bi se sprečili insekti i štetočine i bolesti koje oni donose. Većina ovih hemikalija je štetna po zdravlje i treba ih ukloniti pre jela, prenose Vijesti.me.
Pranje voća i povrća sodom bikarbonom uklanja ostatke pesticida na površini.
Ivanović: Split je moj grad, ali uspomene i emocije idu na stranu
Košarkaši Crvene zvezde igraju u ponedeljak prvi takmičarski meč u novoj godini, protiv ekipe Splita u okviru 13. kola regionalne Aba lige.
Crveno-beli su prvi dan u 2023. godini proveli na treningu, a nakon toga uputili su se u Split gde ih očekuje utakmica protiv istoimene ekipe.
Trener Crvene zvezde Duško Ivanović neće moći da računa na Luku Vildozu, Hasana Martina i Nikolu Ivanovića, a na put nije krenuo ni Miroslav Raduljica.
Ivanović je u izjavi za klupski sajt izjvio da se rado seća igračkih godina u Splitu iz vremena kada je igrao za nekadašnju Jugoplastiku, s kojom je stigao do krova Evrope.
“Veoma mi je drago što mogu da se vratim u Split, moj grad, gde sam proveo tri veličanstvene godine, upoznao divne ljude… Pun sam divnih uspomena i emocija, ali sutra sve to ide u stranu, jer nas čeka teška utakmica. Split igra odličnu tranziciju, vrlo su agresivni i teški su za branjenje”, istakao je Ivanović.
Kapiten Crvena zvezde Branko Lazić rekao je da ih očekuje zahtevna utakmica.
“Nismo imali puno vremena za oporavak od teške utakmice sa Barselonom, imamo i određenih kadrovskih problema, ali i bez toga ovu utakmicu dočekujemo i pripremamo vrlo ozbiljno”, rekao je kapiten crveno-belih.
Trener Splita Srđan Subotić rekao je da od igrača očekuje da odigraju utakmicu na najbolji način, a uz to pozvao je navijače da bodre domaću ekipu.
“Na nama je da damo sve od sebe, odigramo što bolju utakmicu i na najbolji mogući način uđemo u 2023. godinu. Pozivam sve navijače da dođu da nas podrže, siguran sam da će videti dobru igru. Utakmica protiv Crvene zvezde spada u one u kojima ne zavisi sve od nas, ali znamo šta nam je činiti na parketu”, ističe Subotić.
Utakmica je na programu u ponedeljak od 16.30 u Maloj dvorani u Splitu.
Obradović: Dovoljno je da kažem da je Zadar dobio Zvezdu u Beogradu
Trener košarkaša Partizana Željko Obradović uoči duela protiv Zadra u ABA ligi rekao je da je dovoljno reći da se Zadrani napravili veliko iznenađenje pobedivši Zvezdu u Beogradu i da se zato ne smeju potceniti.
Crno-beli u 13. kolu regionalnog takmičenja dočekuju Zadrane sutra od 18.30 u Štark areni.
“Mi smo srećni što je kalendar takmičenja ispao takav da smo za ove novogodišnje i božićne praznike u Beogradu. To treba da nam pomogne da treniramo malo bolje i da probamo da uključimo ove igrače koji su van tima, da bi se igrači koji su u ritmu da igraju dosta minuta malo odmorili”, izjavio je Obradović za klupski sajt.
Strateg crno-belih ističe da se Zadar ne sme potceniti.
“Kada razmišljamo o Zadru, ne treba nam ništa drugo da kažemo nego da su u Beogradu napravili veliko iznenađenje kada su pobedili ekipu Crvene zvezde”, zaključio je Obradović.
Centar crno-belih Alen Smailagić uoči duela sa Zadranima istakao je da je u pitanju tim koji je u stanju svakome u ligi da napravi probleme.
“Imali su do sada pobede protiv Zvezde i FMP-a, pobedili su Igokeu u gostima, ali su i gubili neke utakmice u kojima su bili favoriti. Božić, Jordano i još nekoliko igrača umeju da budu jako opasni kada uđu u ritam i mi moramo da budemo maksimalno koncentrisani od početka do kraja utakmice”, istakao je Smailagić.
Kalemegdan, Hram Svetog Save i Skadarlija najprivlačniji turistima
Među najposećenijim i najprivlačnijim lokacijama za turiste koji dolaze u Beograd ističu se Kalemegdan, Hram Svetog Save i Skadarlija, rekla je za Tanjug licencirani turistički vodič Bojana Šestović iz Udruženja turističkih vodiča Srbije.
Kalemegdan je, kaže, centralna lokacija u Beogradu i ne može je zaobići nijedan turista.
„Ovo je jedan kompleks gde posetioci na jednom mestu mogu da vide više stvari, posete muzeje, vide spomenike i da čuju istoriju”, rekla je Šestovićeva.
Prema njenim rečima, retko koji grad može da se pohvali time da praktično u centru grada ima i veliko ratno ostrvo, i da je na ušću dve velike evropske reke.
Tako, dodaje, oni turiste koji dođu u Beograd, individualno ili grupno, uvek upućuju na Kalemegdan.
Druga najpopularnija lokacija koju turisti posećuju je, kaže, Hram Svetog Save, koji ima važnu i duhovnu i turističku funkciju, javlja Tanjug.
„Turisti svih veroispovesti i nacija potpuno su impresionirani kako pozicijom, tako i čitavom pričom koja se vezuje za izgradnju ovakve svetinje. Ona samim tim dobija na značaju ne samo u verskom već i na tom svetovnom delu, tako da je Hram turistička atrakcija iako ima vrlo važnu duhovnu funkciju”, rekla je Šestović.
Pitanja koja turisti najčećše postavljaju kada se tu nađu su vezana za ikonografiju i ličnosti iz naše istorije.
„Čitav jedan ciklus vezan za našu duhovnost i tradiciju može se ispričati upravo u Hramu”, navela je ona.
Nakon celodnevnog obilaska grada, turisti žele da se odmore, ručaju ili večeraju, a tada se, kaže Šestovićeva, upućuju u Skadarliju, gde na jednom mestu imaju i barove i restorane.
Skadarlijske kafane, ističe, trude se očuvaju tradiciju sa obrocima i tipičnom starogradskom muziokom.
Kao važno je istakla da turisti vole srpsku kuhinju ali i provod, i ono što jedino imaju kao primedbu, je to da su porcije obilne ali, uprkos tome, sve što se naruči, to se i pojede. To je, kaže, jer im je lepo i interesantno.
Svaki novi automobil u Srbiji mora da ima oznaku ekonomičnosti
Svaki novi automobil koji se kupuje u Srbiji od sada mora da ima energetski pasoš, odnosno oznaku ekonmičnosti potrošnje goriva, emisije ugljen-dioksida i emisije zagađujućih materija, kaže za „Politiku” Mirko Koković, pomoćnik direktora Agencije za bezberdnost saobraćaja
– Oznaka ekonomičnosti, koja je definisana Zakonom o klimatskim promenama služi za informisanje kupaca o zvaničnoj potrošnji goriva i zvaničnoj specifičnoj emisiji ugljen-dioksida i zagađujućih materija u vazduh modela novih putničkih vozila. Oznaka ekonomičnosti je jedan od faktora koji mogu uticati na kupce prilikom izbora novog vozila, da donesu dobru odluku kako za sebe, tako i za životnu sredinu, kaže Kovačević.
Na sajtu Agencije za bezbednost saobraćaja postojaće lista svih modela novih putničkih vozila koji se u toku godine prodaju u Srbiji i lista 10 modela novih putničkih vozila sa najekonomičnijom potrošnjom goriva, poređanim prema rastućim vrednostima emisija ugljen-dioksida za svaku vrstu goriva.
Koković naglašava da se ovo odnosi samo na nova putnička vozila. Za sada nema tendencija da će se na ovakav ili sličan način uređivati oblast vozila koja se uvoze kao upotrebljavana.
– Prodavac koji stavlja u promet model novog putničkog vozila dužan je da na prodajnom mestu ili u blizini putničkog vozila, o svom trošku, na jasno vidljiv način postavi, odnosno izloži oznaku o ekonomičnosti potrošnje goriva i emisijama ugljen-dioksida tog vozila. Oznaka o ekonomičnosti potrošnje goriva, emisijama ugljen-dioksida i emisijama zagađujućih materija u vazduhu mora se postaviti na prednjem levom bočnom staklu svakog novog putničkog vozila koje se nalazi na prodajnom mestu, ili na maksimalnoj udaljenosti od 50 centimetara od putničkog vozila, precizira Koković.
Uvođenje oznake ekonomičnosti je deo aktivnosti u okviru pregovaračke grupe PG 27 za pristupanje EU. Pravilnik o podacima o ekonomičnosti potrošnje goriva i emisijama ugljen-dioksida iz novih putničkih vozila se primenjuje od kraja decembra 2022.
Vatromet za Ginisa u novogodišnjoj noći
Prve noći u 2023. godini oboren je Ginisov rekord u vatrometu, i to u Ujedinjenim Arapskim Emiratima.
Ukupno 600 dronova oborilo je dve titule Ginisove knjige rekorda: najveći broj upravljanih dronova sa istovremenim vatrometom i najveća poruka formirana u vazduhu od dronova.
Pirotehnički dronovi leteli su na visini 1.100 metara i priredili vatromet u trajanju od 12 minuta, pokrivajući površinu od 4,7 km od ostrva Al Marjan do mesta Al Hamra u Ras Al Haimah u Ujedinjenim Arapskim Emiratima.
Predsednica Skupštine veruje da u Crnoj Gori ima snage za kompromis
Predsednica Skupštine Crne Gore Danijela Đurović najavila je da će nakon božićnih praznika ponovo pokrenuti parlamentarni dijalog radi dogovora o ključnim pitanjima za izlazak zemlje iz političke i institucionalne krize.
Ona je u intervjuu podgoričkim Vijestima kazala da su evropski partneri prilično zabrinuti zbog političke i institucionalne krize u kojoj se Crna Gora nalazi i jako spremni da pomognu da se ona prevaziđe, ali veruje da u Crnoj Gori ima dovoljno snage za postizanje kompromisa.
”Nadam se da do prekida pregovora između Crne Gore i EU neće doći, te da će svi relevantni politički faktori shvatiti ozbiljnost situacije i učiniti sve da čelnici EU tu soluciju uopšte ne uzimaju u razmatranje kada je naša država u pitanju”, kazala je Đurović.
Podsetila je da su dve vlade izgubile poverenje u protekle dve godine, a dešavanja koja su usledila, kaže, pokazala su da se stanje u crnogorskom društvu drastično promenilo nakon 30. avgusta 2020. godine.
„Sada prolazimo kroz promene koje su odraz sazrevanja demokratije oslikane prvenstveno kroz slobodu misli i delovanja građana u svim sferama, što je dobro i korisno za sveukupan razvoj društva. Smatram da je to nova vrednost koju smo ostvarili i koju treba da negujemo u budućnosti, kako bi naša država išla napred”, rekla je Đurović.
Istakla je da veruje da su svi politički akteri svesni da, kako kaže, moramo dati maksimum kako bismo odgovorili pomenutim izazovima, da smo to dužni našim građankama i građanima, koji u velikom procentu i dalje podržavaju pristupanje Crne Gore Evropskoj uniji.
„U tom smislu, očekujem da u narednoj godini svi budemo mudriji, tolerantniji i spremniji na dogovor oko pomenutih, ključnih pitanja, kako bismo državu izveli iz krize u kojoj se nalazi i nastavili naš EU put”, kaže Đurović.
Na pitanje da li veruje da EU samo plaši Crnu Goru prekidom pregovora o članstvu, Đurović je rekla da ne bi sebi dozvolila luksuz da u javnosti interpretira ono što dobija kao informacije u direktnim kontaktima sa diplomatama, specijalnim izaslanicima, ministrima i drugim ličnostima sa kojima se sreće gotovo svakodnevno.
„Ono što mogu podeliti sa crnogorskim građanima jeste da su naši evropski partneri prilično zabrinuti zbog političke i institucionalne krize u kojoj se Crna Gora nalazi, ali i jako spremni da nam pomognu da istu prevaziđemo”, rekla je šefica crnogorskog parlamenta.
Njihove najave o eventualnom prekidu pregovora je, kaže, ispratila i, s tim u vezi, može da istakne da i dalje veruje da u Crnoj Gori ima snage za postizanje kompromisa o ključnim pitanjima oko kojih i EU traži dogovor, a to je, podsetila, pre svega, izbor sudija Ustavnog suda, što je osnovni preduslov za rešavanje i svih drugih otvorenih pitanja.
Na pitanje koliko je realno da će se parlamentarna većina dogovoriti oko formiranja nove vlade, Đurović je rekla da je većina postigla dogovor da Miodrag Lekić bude mandatar.
„Ono što ja vidim jeste da postoji volja i odlučnost parlamentarne većine da istraje u nameri da gospodin Lekić postane novi premijer Crne Gore i, shodno tome, gajim uverenje da će svi politički subjekti koji će potencijalno učestvovati u novoj izvršnoj vlasti biti spremni na kompromis i dogovor oko svih pitanja. Tu uključujem i bezbednosni sektor, koji je nesporno važan i često pod lupom javnosti”, rekla je Đurović.
Smatra da činioci eventualne nove vlade apsolutno moraju pronaći najbolja rešenja za sve resore i sektore, te da se po svaku cenu mora izbeći da partijska nadgornjavanja, nesporazumi, lični animoziteti i sujete spreče izbor najprofesionalnijih i najkvalitetnijih kadrova na svim pozicijama.
Grayson: Kanadske depeše otkrivaju kako su mirovni pregovori u Bosni i Hercegovini tajno uništeni
Depeša UNPROFOR-a otkriva mračnu agendu SAD-a i pokazuje da su oni htjeli Jugoslaviju u ruševinama. Izveštaji iz tog perioda potvrđuju tajne operacije CIA-e, ilegalne pošiljke oružja, “uvoz” džihadističkih boraca i inscenirane zločine…
Na Zapadu je uspostavljen mit da su rat u Bosni izazvali isključivo srpski “separatisti” na čelu sa Slobodanom Miloševićem, koji su težili stvaranju “velike Srbije”. Međutim, depeše kanadskih vojnika koji su bili pozicionirani u Bosni i Hercegovini u sastavu mirovnih snaga Ujedinjenih naroda (UNPROFOR) pokazuju da je istina potpuno drugačija.
Kanadski vojnici poslani su na teren 1992. godine, gde su ostali do kraja “bolne smrti multietničke Jugoslavije”, a njihova misija je svedena na mizeran i po život opasan neuspeh, piše sajt “Greyson”.
Izveštaji iz tog perioda otkrivaju i potvrđuju tajne operacije CIA-e, ilegalne pošiljke oružja, “uvoz” džihadističkih boraca i organizirani kriminal, ali i daju uvid u istoriju rata, koja je u velikoj meri skrivena u zapadnim “mejnstrim” medijima.
Bošnjačke snage provocirale Srbe, Izetbegović je prekršio mirovni sporazum
Konflikt je mogao biti razrešen već 1992. godine tokom pregovora uz posredovanje Evropske unije (“Carrington-Cutilier plan”), koji je predložio da Bosna i Hercegovina bude konfederacija, podeljena na tri poluautonomne oblasti po etničkoj liniji.
Iako je taj plan bio daleko od savršenog, svaka strana bi dobila ono što želi, a posebno samoupravu, a u najmanju ruku bi se izbegao opšti sukob, piše američki sajt. Te godine, 18. marta, sporazum su potpisale sve tri strane: Alija Izetbegović u ime Muslimana, Radovan Karadžić kao predstavnik Srba i Mate Boban za Hrvate.
Međutim, samo deset dana kasnije, Izetbegović se sastao s američkim ambasadorom u Jugoslaviji Warrenom Zimmermanom, koji mu je navodno obećao priznanje nezavisnosti ako odustane od sporazuma. Iako je Zimmerman to negirao, Izetbegović je istog dana povukao svoj potpis i odustao od sporazuma koji je mogao sprečiti krvoproliće.
U to vreme, Amerikanci su bili zabrinuti da bi vodeća uloga Brisela u pregovorima mogla oslabiti međunarodni položaj Washingtona i pomoći Evropskoj zajednici da se pojavi na svetskoj sceni kao nezavisni blok nakon sloma komunizma.
Depeša UNPROFOR-a otkriva mnogo mračniju agendu za Sjedinjene Države i pokazuje da je Washington želio Jugoslaviju u ruševinama i dugotrajnom ratu. Za SAD su Srbi bili problematična etnička grupa jer su se uglavnom zalagali za očuvanje SFRJ.
Osim toga, u vodećim zapadnim medijima tada, kao i danas, vladalo je uverenje da je nepopustljivost Srba tokom pregovora onemogućila mirno rešenje sukoba u Bosni. Vojne depeše pokazuju da to nije bio slučaj.
U izveštajima kanadskih mirovnjaka pisanim od jula do septembra 1993. godine, kada je došlo do prekida vatre i ponovnog pokušaja podele zemlje, “tvrdoglavi karakter” se više puta pripisuje Bošnjacima, a ne Srbima.
“Nepremostivi cilj zadovoljenja muslimanskih zahteva biće glavna prepreka u bilo kakvim mirovnim pregovorima”, navodi se u jednoj depeši, dok drugi ističu da “spoljno mešanje u mirovni proces” nije pomoglo, te da bi eventualni sporazum mogao biti raskinut ako bi nastavlja sa vanjskim ohrabrivanjem muslimana da insistiraju na svojim zahtevima i da budu “nefleksibilni” u pregovorima.
Pod inostranom pomoći pripadnici UNPROFOR-a su mislili na Vašington, a njegova bezuslovna podrška Bošnjacima motivisala ih je na pregovore kao da su već dobili rat, dodaje “Grejson”.
“Ohrabrenje Izetbegovića da insistira na daljim ustupcima i jasna želja SAD da ukinu embargo na izvoz oružja muslimanima i bombarduju Srbe predstavljaju ozbiljne prepreke za okončanje borbi u bivšoj Jugoslaviji”, navodi se u depeši. od 07.09.1993.
Sledećeg dana u izveštajima je navedeno da su “Srbi uglavnom poštovali uslove primirja”, a da je Izetbegović svoju pregovaračku poziciju zasnovao na “popularnoj slici bosanskih Srba kao loših momaka”.
“Ozbiljnih razgovora u Ženevi neće biti sve dok Izetbegović veruje da će se vršiti avio napadi na Srbe, jer će ti napadi značajno ojačati njegovu poziciju i verovatno ga učiniti manje kooperativnim u pregovorima”, ističu kanadski mirovnjaci u svom redovni izvještaji koji se šalju Ministarstvu odbrane u Otavi.
Istovremeno, muslimanski borci “nisu dali šansu mirovnim pregovorima” i vrlo su voljni i sposobni da pomognu Izetbegoviću, te su poslednjih meseci 1993. godine, kršeći primirje, izvršili nebrojene napade na srpsku teritoriju širom Bosne. .
U depeši od 13. septembra navodi se da „muslimanske snage nastavljaju da se infiltriraju na područje planine Igman i svakodnevno granatiraju položaje Armije bosanskih Srba“, a cilj Bošnjaka je bio da „povećaju simpatije Zapada“. izazivanjem incidenta za koji bi okrivili Srbe”.
To područje je već neko vrijeme na meti bošnjačkih snaga, a u depešama se navodi da “okupacija Igmana nema negativnog uticaja na situaciju u Sarajevu”, ali Izetbegoviću služi kao izgovor da odugovlači pregovore.
“Njegove trupe su najgori prekršioci julskog sporazuma o prekidu vatre”, zaključuje se u depeši.
Uloga mudžahedinskih i bošnjačkih operacija
Tokom celog rata bosanski mudžahedini su kontinuirano radili na eskalaciji situacije, ističe “Greyson” i piše da su muslimani iz celog svijeta, počevši od druge polovine 1992. godine, preplavili zemlju da vode džihad protiv Hrvata i Srba.
“Mnogi su već stekli iskustvo na avganistanskom ratištu 1980-ih i ranih 90-ih nakon što su tamo stigli iz fundamentalističkih grupa u Velikoj Britaniji i SAD-u koje su bile infiltrirane od strane CIA-e i MI6. Za njih je Jugoslavija bila sledeća regrutacija”, dodaje se na sajtu.
Često su stizali tajnim letovima zajedno sa oružjem, kršeći embargo Ujedinjenih nacija, a kada su te pošiljke primećene, Amerikanci su vršili pritisak na UNPROFOR da promeni izveštaje, objavio je britanski list The Guardian 2002. godine .
Te akcije počele su kao iransko-turska operacija, uz finansijsku podršku Saudijske Arabije, ali kako se obim isporuka povećavao, kontrolu nad njima su preuzele SAD koje su ubojiti teret avionima “C-130 Hercules” prevezle u aerodrom u Tuzli.
Procene o broju bosanskih mudžahedina variraju, ali čini se jasnim njihov ključni doprinos građanskom ratu, piše “Greyzon” i podseća na izjavu američkog pregovarača Richarda Holbrookea, koji je 2001. za Los Angeles Times rekao da Bošnjaci “ne bi preživeli” bez pomoći mudžahedina, a svoju ulogu u sukobu okarakterisao je kao “pakt sa đavolom” od kojeg se Sarajevo treba oporaviti.
U obaveštajnom izveštaju iz zime 1993. navodi se da su “slabi i decentralizovani sistemi komandovanja i kontrole” tri zaraćene strane doveli do “široko rasprostranjene proliferacije oružja i postojanja različitih zvaničnih i nezvaničnih paravojnih grupa, često s individualnim i lokalnim programima”. ” Među tim “nezvaničnim” grupama bili su, naravno, i mudžahedini.
U decembru iste godine, mirovne snage izveštavaju da je vodeći pregovarač Evropske zajednice David Owen osuđen na smrt, zbog odgovornosti za smrt 130.000 muslimana u Bosni, a tu presudu je izrekao “Sud muslimanske časti”. Međutim, 130.000 Muslimana nije moglo biti ubijeno u bosanskom ratu, jer toliko Bošnjaka, Hrvata i Srba nije ubijeno zajedno tokom čitavog sukoba.
Ubrzo potom pripadnici UNPROFOR-a javljaju da Muslimani pripremaju provokacije pod lažnom zastavom, uz lažan izgovor.
“Muslimani su bez problema pucali na svoj narod ili područja pod zaštitom Ujedinjenih nacija, a zatim za to okrivljavali Srbe kako bi pridobili dodatne simpatije sa Zapada.” “Oni često postavljaju svoju artiljeriju u blizini zgrada UN-a i osetljivih područja, kao što su bolnice, u nadi da će srpske snage pogoditi te lokacije”, navodi se u depeši iz januara 1994. godine.
U drugom izveštaju se navodi da su “muslimanske trupe koje se maskiraju u snage UN-a” viđene kako nose plave šlemove UNPROFOR-a i “kombinaciju norveške i britanske borbene odeće”, vozeći vozila obojena u belo i sa oznakama UN-a. Predstavnici mirovnih snaga strahovali su da bi, ako takve akcije postanu “široke” i iskoriste se za infiltraciju među Hrvate, “značajno povećale šanse da će legitimne snage UN-a biti gađane”.
“Možda je to upravo ono što Muslimani nameravaju, da izazovu dalji pritisak za vazdušne napade na Hrvate”, dodaje se u depeši.
Istog meseca, u depešama se spekulisalo da će muslimani napadom lažnom zastavom gađati sarajevski aerodrom, odredište za humanitarnu pomoć Bošnjacima.
Kako bi se Srbi u takvom scenariju ispostavili kao “očigledni krivci”, Muslimani bi ostvarili veliku propagandnu pobedu, pa im je, prema vojnim izveštajima UNPROFOR-a, bilo vrlo primamljivo da granatiraju aerodrom i za to okrive Srbe. .
Američki “proxy” ratovi, nekad i sad
U tom kontekstu, depeše vezane za masakr na Markalama dobijaju posebno upečatljiv karakter, napominje “Greyson”. U februaru 1994. godine na pijacu u centru Sarajeva pala je bomba u kojoj je poginulo 68 ljudi, a 144 je ranjeno.
Odgovornost za taj napad, kao i način na koji je izveden, od tada se žestoko osporava, a odvojene istrage dale su neuverljive rezultate, međutim pripadnici UNPROFOR-a sumnjali su da je za napad odgovorna bošnjačka strana.
Depeša iz tog perioda odnosi se na “uznemirujuće aspekte” događaja, uključujući i činjenicu da su novinari “tako brzo poslani na lice mesta”, ali i “veoma vidljivo prisustvo muslimanske vojske na tom području”.
“Znamo da su muslimani u prošlosti pucali na vlastite civile i na aerodrom kako bi privukli pažnju medija”, rekao je jedan od mirovnjaka.
“Muslimanske snage izvan Sarajeva su u prošlosti postavljale eksploziv na svoje položaje, a zatim ga detonirale pod budnim okom medija, tvrdeći da su ih Srbi bombardovali. To je tada korišteno kao izgovor za muslimanske napade na Srbe”, dodaje se u jednoj od depeša.
Uprkos tome, Međunarodni krivični sud u Hagu je 2003. godine osudio generala Stanislava Galića za njegovu ulogu u opsadi Sarajeva i zaključio da su masakr namerno počinile srpske snage.
Zločini na Markalama bili su povod za vazdušne napade NATO-a na Republiku Srpsku, koji su doveli do potpisivanja Dejtonskog sporazuma i okončanja rata u Bosni i Hercegovini.
Međutim, iako depeše ne daju odgovor na pitanje šta se tačno dogodilo tog kobnog dana, nejasnoće oko ovog događaja dovele su do opravdanja eskalacije u svakom narednom zapadnom “proxy” ratu, od Iraka, preko Libije, do Sirija i Ukrajina, ističe on za Grayson”.
Od početka “proxy” rata u Ukrajini 24. februara, ratni zločini, stvarni incidenti pogrešno predstavljeni kao ratni zločini i potencijalno inscenirani događaji su praktično svakodnevna pojava.
U nekim slučajevima su zvaničnici jedne strane čak slavili i preuzimali zasluge za napad, da bi samo nekoliko dana ili sati kasnije okrivili drugu stranu, primer za to je napad na Krimski most koji su izveli Ukrajinci uz pomoć britanskih obavještajnih službi, navodi “Grejson”.
Već postoje najave da bi se mogao formirati Međunarodni krivični sud koji bi istraživao zločine počinjene na teritoriji Ukrajine.
Holandski parlamentarci zatražili su da se ruskom predsjedniku Vladimiru Putinu sudi u Hagu, Ministarstvo spoljnih poslova Francuske pozvalo je na osnivanje specijalnog tribunala, a nevladina organizacija sa sedištem u Kijevu prikuplja dokaze o navodnim ruskim zločinima svake godine. dan koji treba koristiti tokom suđenja pred međunarodnim sudom.
„Nema sumnje da su i kijevske i moskovske snage činile zločine i ubijale civile u ovom sukobu, kao što je neosporno da su sve tri strane u bosanskom ratu krive za gnusna dela i klanje nevinih i bespomoćnih ljudi. Razumno je pretpostaviti da će zločini postajati sve nemilosrdniji kako se rat u Ukrajini nastavi, na isti način kao što se to dogodilo prilikom raspada Jugoslavije”, piše “Grejson”.
Nije jasno koliko će sukob trajati, ali zapadne sile jasno nameravaju da “proxy” rat održe aktivnim što je duže moguće. Washington Post je početkom oktobra objavio da su SAD nezvanično priznale da Kijev nije u stanju da dobije rat, ali i “odbacio ideju da se Ukrajina gurne za pregovarački sto”.
To je dovelo do oživljavanja još jednog mita koji je nastao kao posledica ratova na prostoru bivše SFRJ, a to je da su pregovori i pokušaji da se dođe do mirnog rešenja samo ohrabrili srpske ili, u ovom slučaju, ruske „agresore“.
“Ovaj mit je poslužio kao opravdanje za sve vrste destruktivnih zapadnih intervencija.” Građani ovih zemalja i danas žive sa posledicama tih akcija, često kao migranti nakon bijega iz gradova i mesta spaljenih u ratovima usmerenim na promenu režima“, navodi se na sajtu i napominje da se nastavlja još jedno nasleđe balkanskih ratova.
Naime, briga Zapada za ljudski život zavisi od toga na kojoj su strani njihove vlade u datom sukobu, što pokazuje i depeša UNPROFOR-a u kojoj se navodi da su SAD i njeni saveznici podržavali određenu stranu u ratovima, prikrivajući stvarnost koja je dokumentovana. čak i od strane njihove vojske.
Preskočite doktora, posetite farmaceuta: 13 stanja koje možete izlečiti u apoteci u Ontariju u 2023
Apoteke u Ontariju će od 1. januara zvanično moći da procenjuju i prepisuju lekove za 13 uobičajenih stanja i bolesti.
Ova usluga ima za cilj da učini pristup nezi lakšim, eliminacijom posete lekaru, navodi se u saopštenju Ministarstva zdravlja Ontarija. A za pacijente sa zdravstvenom knjižicom to je besplatno, kažu u ministarstvu.
“Jačanje farmaceuta da koriste svoju stručnost za procenu i lečenje manjih bolesti pomaže pacijentima da dobiju njegu koja im je potrebna sto pre i bliže kući”, rekao je u saopštenju Justin Bates, izvršni direktor udruženja farmaceuta Ontarija.
Ovaj potez dolazi pošto su bolnice i klinike u Ontariju teško pogođene porastom virusnih bolesti.
Vlada je prvi put objavila u julu da namerava farmaceutima dati više ovlašćenja za propisivanje lekova u nadi da će smanjiti opterećenje lekara primarne zdravstvene zaštite i hitne pomoći. Farmaceuti su rekli da im je drago što su videli promene, takođe su rekli da je promene trebalo napraviti ranije i da ne idu dovoljno daleko.
“Ontario ima veoma oprezan pristup sa samo 13 stanja ili bolesti”, rekao je Bates ranije za CBC News. “Moramo listu proširiti.”
Evo stanja zbog kojih možete preskočiti lekara i ići kod apotekara:
-
Alergijski rinitis ( upala nosne sluznice).
-
Kandidozni stomatitis (oralna infekcija).
-
Konjunktivitis (bakterijski, alergijski i virusni).
-
Dermatitis (atopijski, ekcem, alergijski i kontaktni).
-
dismenoreja ( bolne menstruacije)
-
Gastroezofagealna refluksna bolest.
-
Hemoroidi.
-
Herpes labialis (herpes na usnama).
-
Impetigo( infekcija kože streptokokom ).
-
Ujedi insekata .
-
Ugriz krpelja, radi prevencije lajmske bolesti.
-
Mišićno-koštana uganuća i istegnuća.
-
Infekcije urinarnog trakta.
Nardine Nakhla, farmaceut iz Toronta, radila je u savetodavnoj grupi koja je pomogla u razvoju regulatornih promena neophodnih za ovaj potez. Ona kaže da će svaka lokacija odlučiti kako će farmaceuti pružati uslugu, ali svi su opremljeni i kvalifikovani za to.
Nakhla takođe kaže da je finansiranje usluge od strane pokrajinske vlade dobra vest, jer ne uspostavlja “dvostepeni sistem”.
“Javno finansiranje čini veliku razliku i pomoći će da se osigura da pojedinci kojima je potreban pristup dobiju pristup”, rekao je Nakhla za CBC News.
Prema rečima Nakhle, svih 10 provincija moći će pružiti ovu uslugu 2023. godine.
Alberta je bila prva provincija koja je dozvolila farmaceutima da prepisuju lekove još 2007.
SERBIANNEWS/CANADA