Prijava građana za korišćenje vaučera za subvencionisani odmor u Srbiji kreće od sutra na šalterima javnog preduzeća „Pošta Srbije” na teritoriji cele zemlje.

Građanima će biti na raspolaganju 100.000 vaučera u maksimalnoj vrednosti od 5.000 dinara koje mogu koristiti u ugostiteljskim objektima koji učestvuju u sistemu dodele vaučera.

Vaučer od 5.000 dinara predstavlja maksimalan iznos sredstava koja korisnik može jednom u toku kalendarske godine koristiti pri subvencionisanom korišćenju usluga smeštaja u ugostiteljskim objektima, bez obzira kolika je vrednost izvršene usluge smeštaja.

Pravo na vaučere imaju penzioneri, nezaposleni, korisnici prava na dodatak za pomoć i negu drugog lica, zaposleni sa primanjima koja ne prelaze 70.000 dinara mesečno, vojni invalidi, nosioci poljoprivrednog gazdinstva, prenosi Beta.

Korisnici vaučera po prvi put mogu biti i lica starija od 65 godina koja ne ostvaruju pravo na penziju.

Vaučeri se mogu koristiti u trajanju od najmanje pet noćenja izvan grada, opštine, odnosno mesta prebivališta, kao i mesta studiranja korisnika vaučera.

Trenutno ima više od 3.000 ugostiteljskih objekata koji su prijavili smeštajne kapacitete za korisnike vaučera u ovoj godini.

Ministarstvo turizma je navelo da ostaje otvoren poziv i ostalim ugostiteljima da se priključe do kraja trajanja akcije.

Krajnji rok za korišćenje vaučera je 20. novembar ove godine.

Ministarstvo spoljnih poslova Slovačke je saopštilo da je obavešteno o zahtevu Kosova za prijem u EU, te da će eventualna promena stava Slovačke koja nije priznala nezavisnost Kosova, zavisiti od normalizacije odnosa Kosova sa Srbijom, prenosi prištinska „Gazeta ekspres”.

Naveli su, u odgovoru na pitanje tog lista, da je „Republika Slovačka obaveštena o prijavi Kosova za članstvo u EU”, javlja Beta.

„Kao što smo rekli i više puta ponavljali, stav Slovačke prema Kosovu zasniva se na deklaraciji Nacionalnog saveta Republike Slovačke iz 2007. Svaka promena slovačke pozicije o tom pitanju zavisiće od normalizacije odnosa Beograda i Prištine”, naveli su iz slovačkog ministarstva.

Dodali su da je jedini način za normalizaciju odnosa Beograda i Prištine „aktivno učešće u dijalogu koji vodi EU”, a koji bi „postepeno trebalo da dovede do pravno obavezujućeg sporazuma”.

„Taj sporazum treba da odražava vrednosti i standarde EU koji su ključni da Kosovo napreduje na svom evropskom putu”, smatra Ministarstvo spoljnih poslova Slovačke.

Ministarstvo je navelo da Slovačka podržava i francusko-nemački plan – preneo je portal Kosovo.onlajn – jer ;”podržavamo svaku inicijativu koja nas može približiti pravno obavezujućem sporazumu”.

Donosi li nova 2023. značajnije promene u spoljnoj politici Srbije? Sam početak godine doneo nam je čestitke. Jedna stiže od Sergeja Lavrova i adresirana je na Ivicu Dačića. Druga stiže od Švedske, koja preuzima predsedavanje Evropskoj uniji, a u njoj podsećanje da je vreme da se usaglase politike.

Vreme je švedskog predsedavanja Evropskoj uniji. Za švedsku ambasadorku u Beogradu, vreme je za ubrzanje i usaglašavanje.
„Sada je vreme da se ubrzaju reforme, usaglase politike i preduzmu nove odlučne mere za geostratešku orijentaciju Srbije i celog regiona“, rekla je ambasadorka Anika Ben David.
Vreme je pritisaka sa Zapada, a takva će biti i godina pred nama, najavljuje šef diplomatije. Uprkos pritiscima, uvođenje sakcija Rusiji ne najavljuje. Ali srpsko protivljenje sankcijama nije neograničeno.
„Granica jeste kada bi to postalo neodrživo i neizdrživo za zemlju“, rekao je ministar spoljnih poslova Ivica Dačić.
Pritisak Zapada nije toliko intenzivan da bio bio neizdrživ. Dimitrije Milić takav pritisak ni ne očekuje.
„Ne postoji želja da se do te tačke agresivno ide jer bi to moglo da dovede do kontraefekta, zatvaranja Srbije u odnosu na Zapad. Međutim, ono što možemo da vidimo je da zapadne države žele da smanje manevarski prostor Srbije. Smanjenje manevarskog prostora da Srbija može da saradjuje sa Rusijom to je ono što je 2023. vrlo izvesno. Verujem da zapadne države vide da je vreme više na njihovoj strani i da ne ubrzavaju nešto što će na kraju verovatno se desiti.u nekom formatu“, smatra Dimitrije Milić, Novi treći put.
Taj format mogao bi da uključuje sankcije pojedinim ruskim kompanijama i oligarsima, ali ne i potpuno usklađivanje Srbije sa evropskim sankcijama Rusiji, smatra Milić. Ako je po šefu srpske diplomatije, potpuno usklađivanje može se očekivati u trenutku prijema Srbije u Evropsku uniju, a to je već pitanje za budućnost.
„Mi ne možemo sada da raspravljamo o nečemu što se graniči sa futurologijom“, kaže Dačić.
„Ako govorimo o futurologiji i predviđanju budućnosti, ta budućnost se samom našom geografijom i ekonomskim odnosima kreće spontano ka Zapadu. A da li ćemo ići brže ka toj budućnosti ili ćemo joj se protiviti pa će nas svakako stići, to je pitanje za one koji donose političke odluke u Srbiji“, smatra Milić.
Onome koji bi po funciji trebalo da donosi spoljnopolitičke odluke, stigla je čestitka iz Moskve. Sergej Lavrov čestitao je Ivicu Dačiću novogodišnje i božićne praznike i rođendan. Uz ocenu da su uvek otvoreni za kontakte sa srpskim prijatlejima stoji rukom dopisan tekst – „iako razumem da ste sad veoma zauzeti“.

Ambasador SAD u Srbiji Kristofer Hil izjavio je da će u 2023. godini biti više američkih investicija u Srbiji.

On je u poruci na Tviteru poručio da američke kompanije u Srbiji vide inspiraciju.

„Uopšte se ne dovodi u pitanje da će biti još više investicija u 2023. Američke kompanije vide šta se dešava u Srbiji i u tome vide inspiraciju”, navodi se u poruci, prenosi Beta.