Američki lovac F-16 oborio NLO iznad jezera Hjuron

Od

-

12. februar 2023. | 16:36

Američka vojska večeras je saopštila da je oborila jedan neidentifikovani leteći objekat, a na mrežama su osvanuli snimci na kojima se vidi crno parče, ili deo navodne letelice koja pada s neba.

Predstavnik države Mičigen u Predstavničkom domu Kongresa Džek Bergman, inače penzionisani oficir, naveo je da je bio u kontaktu sa svojim kolegama u Ministarstvu odbrane i naveo da mu je rečeno da je leteći objekat viđen kako prelazi preko Velikih jezera.

Objekat su oborili piloti američkog vazduhoplovstva i Nacionalne garde, a to je četvrti takav incident ovog meseca.

Borbeni avion je oborio objekat u obliku osmougla i nalazio se na visini od 20.000 stopa, što predstavlja opasnost za komercijalne avione, iznose američki mediji.

Ranije večeras, dok je trajala „operacija”, kongresmenka Eliza Slotkin je napisala:

„Upravo sam dobila poziv od Ministarstva odbrane, naša vojska izuzetno pažljivo prati objekat iznad jezera Hjuron. Znaćemo više o tome šta je to bilo u narednim danima, ali za sada budite sigurni da ga radar prati od trenutka kada je prešao našu granicu – napisala je Slotkin na Tviteru.

Par iz Ontarija je podneo tužbu od $ 2,2 M, zbog kuće na plaži kojoj preti pad u jezeru Huron

Od

Dara Milovanović

-

12. februar 2023. | 10:21

0

Par u Ontariju je podneo tužbu zbog kuće na plaži, za koju kažu da nikada nisu ušli u nju, navodeći da je prodavac samo tri dana pre zaključenja ugovora otkrio da je zgrada s “pogledom od milion dolara ” nesigurna za stanovanje .

Tužbu od 2,2 miliona dolara na sudu u Torontu u januaru su podneli Michael Bousfield i Leah Stumpf, oboje iz Guelph-a. Par je 21. maja 2021. kupio kuću na jezeru, smeštenu na litici, severno od Bayfielda u opštini Central Huron, za 330.000 dolara.

„Prelepo je uređena, puno prozora, uglavnom zapadne ekspozicije, pogled od milion dolara koji oduzima dah — rekli su nam“, rekao je Bousfield u intervjuu za CBC News.

Par je rekao da zapravo nikada nisu mogli ući u kuću. U tužbi se navodi da su, nakon što su otkrili da kuća nije bezbedna, smatrali da ne mogu da odustanu od dogovora – zbog rizika da izgube svoj depozit od 5.000 dolara i da se suoče sa mogućom tužbom zbog izgubljene transakcije.

Par nije mogao dobiti dozvolu za saniranje erozije

“Bili smo skrhani. Bili smo u šoku. Nismo očekivali da će nam ovakva naredba doći”, rekla je Stumpf. “Da smo odustali, potencijalno bismo bili tuženi.”

Kuću na jezeru u Bayfieldu opštinski zvaničnici proglasili su nesigurnom zbog obližnje erozije. Par koji je kupio kuću, navodi da su prodavci otkrili ove informacije samo tri dana pre zaključenja ugovora, iako su za to znali sedmicama. ( Leah Stumpf)

Par po prvi put priča svoju priču javno – da upozori druge na potencijalni rizik pri kupovini imovine na obali na jezerima, gde su klimatske promene ubrzale, erozije, fluktuacije vodostaja i oluje.

Bousfield i Stumpf rekli su, da su nakon što su otkrili da je kuća u opasnosti, razmotrili opcije za sanaciju urušavanja kako bi spasili kuću od plavih voda jezera Huron. Ali ono što su otkrili bio je vrtoglav niz izbora koji se kretao od 370.000 dolara do preko milion dolara.

Rešenja su uključivala sve, od izgradnje potpornog zida, do bacanja dovoljno građevinskog materijala preko litice, čak i prskanje cele litice supstancom koja se zove mlazni beton (u osnovi, prskani beton), koja se obično koristi za održavanje rudarskih jama od urušavanja.

“Bilo je mnogo različitih opcija,” rekao je Bousfield.

Ausable Bayfield Conservation Authority (ABCA), koji je imenovan kao optuženi u tužbi zajedno sa opštinom Central Huron, ne bi izdao bračnom paru dozvolu da bilo šta uradi bez prethodnog dobijanja izveštaja o obalskom inženjeringu o potpornom zidu koji je došao na njihovu novostečenu imovinu sa susedne parcele na jugu.

U tužbi se navodi da je zid na plaži koren problema

U tužbi se navodi da je zid na plaži, koji je izgradio njihov južni komšija, i koji je dobio dozvolu od strane ABCA, pogoršao eroziju.

Kuću na plaži, koja se ovde vidi na ovoj Google satelitskoj slici, opštinski službenici su proglasili nesigurnom u aprilu 2021. zbog erozije. (Google mape)

U tužbi se navodi da su i opština i ABCA znali da je zid izgrađen “bez ekoloških, geotehničkih, strukturalnih i građevinskih studija i izveštaja”.

Tužioci takođe tvrde da su prodavci kuće, William i Luce Wachsman iz grada Zorra, znali da kuća nije bezbedna još 28. aprila 2021. – skoro mesec dana pre nego što je njihov ugovor o nekretninama sa Bousfieldom i Stumpfom potpisan.

Ova slika, koja gleda na jug sa ivice strmine na imanju para, pokazuje stepen erozije. Leah Stumpf

Od tada, kažu Bousfield i Stumpf, kuća je konstantan izvor stresa i razočarenja za njihovo četvoro dece, koja su jedva čekala da provode vreme na plaži.

“Oni su stvarno tužni”, rekla je Stumpf. “Toliko smo maštali da idemo na plažu, ali to je sada mesto na kojem mi ne možemo biti.”

Bousfield i Stumpf traže od suda milion dolara opšte štete, milion dolara posebne štete i 200.000 dolara od prodavaca na ime kaznene odštete.

Paula Lombardi, advokat koji zastupa prodavce, Williama i Luce Wachsman, nije komentarisala naša pitanja. Prodavci imaju nameru da se brane na sudu u Torontu.

Zvaničnici ABCA i opštine Central Huron odbili su da komentarišu, navodeći činjenicu da je slučaj još pred sudovima. Obe strane su naznačile da nameravaju da se brane na sudu.

SERBIANNEWS/CANADA

“Prerano” je reći da je objekat oboren iznad Jukona došao iz Kine: ministarka

Od

Dara Milovanović

-

12. februar 2023. | 09:40

0

Kanadska ministarka odbrane Anita Anand kaže da je “prerano” reći, da je “neidentifikovani objekat” oboren iznad Jukona u subotu došao iz Kine .

Anand je govorila nakon što je premijer Dzastin Trudo potvrdio, da je još jedan neidentifikovani objekat oboren je iznad vazdušnog prostora Severne Amerike.

Rekao je da je najnoviji objekat „povredio kanadski vazdušni prostor” i oboren je iznad Jukona na severozapadu Kanade.

I kanadski i američki avioni su pratili objekat za koji Trudo kaže da ga je oborio američki borbeni avion F-22.

U Vašingtonu veruju da su neidentifikovani objekti oboreni iznad severnoameričkog vazdušnog prostora u petak i subotu bili baloni, rekao je lider većine u Senatu Čak Šumer.

Iako nije konkretno rekao da je poslednji oboreni objekat kineski, Šumer je za ABC u nedelju rekao da Peking verovatno koristi „flotu balona” koja „verovatno leti širom sveta”.

To je treći objekat koji je oboren iznad Severne Amerike u poslednjih nedelju dana.

Američka vojska je prošlog vikenda uništila kineski balon, a u petak je kod Aljaske oboren neodređeni objekat veličine manjeg automobila.

Trudo je u subotu potvrdio da je naredio da letelica bude oborena i da je o tome razgovarao sa američkim predsednikom Džozefom Bajdenom.

„Kanadske snage će sada analizirati srušeni objekat”, napisao je on na Tviteru.

Najnoviji neodređeni objekat leteo je iznad centralnog Jukona na 12.000 metara i presretnut je u subotu oko 15.41 po lokalnom vremenu, rekla je ministarka odbrane Anita Anand novinarima.

Ona ga je opisala kao „mali” i „cilindričan”, ali da se još analiziraju ostaci kako bi se otkrilo više detalja.

Anand je rekla da je oboren „oko 160 kilometara” od američke granice, dodajući da je predstavljao „pretnju civilnom vazduhoplovstvu”.

Ona je rekla da je „izgleda manji od onog oborenog kod obale Južne Karoline” prošle subote – što znači džinovski špijunski balon za koga se sumnja da je kineski bio visok 200 stopa (60 metara).

Trudo se na Tviteru zahvalio Severnoameričkoj komandi vazdušno-kosmičke odbrane (NORAD) koja sprovodi protivvazdušnu odbranu za SAD i Kanadu i predvodi misiju.

Bela kuća je saopštila da je objekat praćen i nadgledan „u poslednja 24 sata”.

„Zbog velike doze opreza i na preporuku vojne komande predsednik Bajden i premijer Trudo su izdali naređenje da objekat bude oboren”, navodi se.

Canada's Minister of National Defence Anita Anand and Canada's Prime Minister Justin Trudeau take part in a news conference

Američko Ministarstvo odbrane potvrdilo je da su dva aviona F-22 poletela iz vojne baze u Enkoridžu na Aljasci i da je objekat oboren projektilom AIM 9Ks.

Brigadni general Pentagona Pet Rajder dodao je da će američki Federalni istražni biro (FBI) „blisko sarađivati” sa kanadskom policijom.

U drugom slučaju takođe u subotu, američka vojska je poslala borbene avione iznad Montane, ali se ispostavilo da je to bila „radarska anomalija” i nije uočeno ništa neobično.

Najnoviji objekat se pojavio iznad Severne Amerike samo nedelju dana nakon što su Amerkanci uništili kineski balon za koji tvrde da je bio špijunski.

Peking je odbacio te optužbe, navodeći da je služio u meteorološke svrhe koji je zalutao, odnosno da ga je vetar naneo do Amerike.

SAD su, međutim, saopštile da je balon deo flote letelica za nadzor i da je preleteo pet kontinenata.

Incident sa balonom je zaoštrio odnose SAD i Kine, a državni sekretar Entoni Blinken otkazao je planirani put u Peking.

Kineski zvaničnici u petak su optužili SAD za „političku manipulaciju i propagandu”.

U intervjuu u četvrtak, Bajden je branio naredbu o obaranju balona, tvrdeći da nema govora o „velikom kršenju” međunarodnog prava.

U petak je još jedan neodređeni objekat praćen i oboren iznad Aljaske po naređenju američkog predsednika Bajdena.

U kratkom saopštenju, vojska je navela da američke snage još analiziraju ostatke objekta.

Rečeno je da nema više detalja o mogućnostima, svrsi ili poreklu objekta, a uključen je i FBI.

„Vremenski uslovi na Arktiku,hladan vetar, sneg i ograničeno dnevno svetlo, odmažu u ovoj operaciji”, dodaje se.

Prošlog vikenda, zvaničnici odbrane rekli su američkim medijima da su ostaci kineskog balona pali u vodu u blizini Mirtl Biča u Južnoj Karolini.

SERBIANNEWS/CANADA

Šta će biti s cenom mesa? Građani se pitaju hoće li šniclu jesti samo na akciji

Od

miki

-

10. februar 2023. | 17:26

0

Pre nego što su premijerka i ministri otišli u Lebane da obeleže 100 dana Vlade, ukunuli su Uredbu o ograničenju cene mesa. Unija potrošača tvrdi da će zbog toga meso sigurno poskupeti. Ipak, Privredna komora tvrdi da neće doći do skoka cena mesa, niti će, uveravaju, doći do bilo kakvog poremećaja na tržištu.

Dan pošto je država prepustila trgovicma da slobodno formiraju cene sveže svinjetine i piletine, cene u mesarama se još nisu menjale.

„Kod nas su cene ostale iste. Svinjski but košta 736 dinara, svinjski vrat sa koskom 669, krmenadla 645, svinjska plećka 719 i pile 319 dinara po kilogramu. U skorijem periodu će biti poskupljenja, ali, za sada se ne zna tačno“, rekao je za N1 Mile Knežević iz mesare „Dobar stek“.

Ista situacija je i u velikim trgovinskim lancima, pokazuju podaci platforme Cenoteka. Sveže svinjsko meso se može naći na akciji za 500 do 600 dinara po kilogramu, a pile sa celim trupom za nešto više od 300 dinara.

Cene za sada nisu prešle nivo koji je regulisala država, međutim, ostale vrste mesa koje nisu regulisane, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, bile su rekorderi po poskupljenju prošle godine, i to najviše junetina, više od 34 odsto, svinjetina 26 odsto, živinsko meso 14 i mesne prerađevine 16 odsto.

„Baš su visoke cene iskreno rečeno, za plate koje su pedeset, šezdeset hiljada, skupo je“.

„Strašno, verujte, penzionere uništilo, samo za hranu i lekove i ništa drugo“.

„I ne jedeno meso jer nemamo novca. Sedamnaees hiljada i nešto s ovim povećanjem, kupimo 100 grama, 50 grama, kupimo najjeftinije i to treću kategoriju, nikako prvu“, kažu građani.

Upravo je cena takvog mesa i bila ograničena.

Cene svinjskog i pilećeg mesa u Srbiji su do ograničenja krajem 2021. godine rasle brže nego u nekim zemljama na Zapadu i to ne samo zbog situacije na svetskom tržištu, već i dugogodišnjeg smanjenja stočnog fonda. Nakon što je država ukinula zamrzavanje cena mesa, tržište će formirati nove cene. Znači li to da će bit novih poskupljenja?

U Privrednoj komori kažu da neće.

„Nije poenta da se stavi visoka cena i od strane trgovaca i od strane klaničara i da to meso stoji, da se ne koristi, nego da ide potrošnja“, rekao je Nenad Budimović iz Udruženja za stočarstvo PKS.

Iz Unije potrošača, pak, upozoravaju da se već pokazalo kako se posle ograničavanja cene naduvavaju.

„Imamo loše iskustvo i sa cenom mleka, koja je takođe tako drastično skočila, čim je cena puštena da se slobodno formira na tržištu“, kaže Vesna Perinčić iz Unije potrošača.

I dok se građani pitaju hoće li šniclu na tanjiru ugledati samo ako je na akciji, Ministarstvo trgovine saglasno je sa Privrednom komorom da nema razloga za brigu

N1 u Hataju, u gradu koji je sravnjen sa zemljom: Grad duhova, grad koga nema

Od

miki

-

10. februar 2023. | 17:16

0

U razornom zemljotresu magnitude 7,8 koji je u ponedeljak pogodio Tursku i Siriju stradalo je više od 21.000 ljudi, objavili su zvaničnici dve zemlje. Spasioci su u trci sa vremenom da izvuku preživele iz ruševina zgrada. Ti napori i daju rezultate u Turskoj, ali grupe za pomoć kažu da ima sve manje nade u Siriji. U Hataju, gradu koji je veoma teško pogođen zemljotresom se nalazi i reporterka N1 Iva Puljić Šego. “Ne znam da li ima nade da se ovaj grad uopšte obnavlja. Ovo je toliko srušeno… Spasioci se trude da pronađu preživele, ali je sve manje nade”, rekla je ona u uključenju.

„To je sada grad duhova, grad koga nema“, opisala je ona i pokazala stravične kadrove ovog mesta u Turskoj.

U ovom gradu su srušena cela naselja, kompletni delovi grada su nestali u sekundi, a zgrade koje se nisu srušile su izuzetno oštećene. Većina porodićnih kuća je prepolovljena, a mnoge su se srušile na automobile i zatrpane su brojne ulice.

„Ne znam da li ovde postoji uopšte jedan objekat koji nije oštećen i koji se može upotrebiti za dalje stanovanje“, opisuje strahotu prizora reporteka N1.

Kaže da je situacija očajna, a da spasioci u gomilama srušenog betona tragaju za preživelima.

„Tragaju za preživelima ispod tona betona, ali su nade da će naći nekog preživelog sve manje“, napominje reporterka N1.

Srpski istraživači dobili pristup budžetu EU za istraživanje

Od

miki

-

10. februar 2023. | 17:14

0

person holding orange and white toothbrush

Sporazum između Republike Srbije i Evropske unije o učešću naše zemlje u jednom od najvećih programa za istraživanje i inovacije na Starom kontinentu, Horizont Evropa, usvojen je velikom većinom glasova na ovonedeljnoj sednici Narodne skuštine (168 glasova za, od 190), a u Ministarstvu nauke objašnjavaju i šta on znači za ovdašnje istraživače. Imajući u vidu da novi sporazum omogućava Republici Srbiji pristupanje budžetu EU za istraživanje, to znači da će srpske naučnoistraživačke ustanove biti u ravnopravnom položaju sa organizacijama iz zemalja koje su punopravne članice Evropske unije.

– S obzirom na to da će, na ovaj način, stanje istraživačke delatnosti u našoj zemlji i bavljenje naukom biti značajno unapređeno, a uslovi za naučni rad istovetni kao u Evropskoj uniji, značajno će biti umanjen i jedan od glavnih uzroka odlaska mladih, visokoobrazovanih kadrova iz Srbije – pojašnjavaju u Ministarstvu nauke, na čijoj zvaničnoj stranici zaintereovani mogu videti linkove koji vode do podataka o programu Horizont Evropa u Srbiji

Američki avioni oborili neidentifikovani leteći objekat iznad Aljaske

Od

miki

-

10. februar 2023. | 16:59

0

Bela kuća sapštila je da je iznad Aljaske oboren za sada neidentifikovani leteći objekat. Portparol Saveta za nacionalnu bezbednost SAD Džon Kirbi rekao je na brifingu u petak da je Pentagon pratio objekat na velikoj visini iznad vazdušnog prostora Aljaske u poslednja 24 sata, kako javlja Sputnjik.

„Objekat je leteo na visini od 12.000 metara i predstavljao je razumnu pretnju po bezbednost civilnih letova. Na preporuku Pentagona, predsednik Bajden je naredio vojsci da sruši objekat”, rekao je on.

Kirbi je dodao da su leteći objekat srušili borbeni avioni Severne komande Pentagona.

Kanadi nedostaje doktora a svake godine odbija na stotine svojih lekara

Od

Dara Milovanović

-

10. februar 2023. | 10:51

0

Zdravstveni sistem u zemlji pati od akutnog nedostatka doktora, dok stotine kvalifikovanih kanadskih lekara obučenih u inostranstvu, svake godine budu odbijeni zbog birokratije i pristrasnosti, kažu stručnjaci.

Kanada propušta priliku da na stotine ovakvih doktora pridoda napetom sistemu zato što su, kažu kritičari, čvrste pokrajinske vlade ograničile broj mesta boravka – i zato što sistem eksplicitno daje privilegije studentima koji su išli na kanadske medicinske škole.

Prema podacima sa popisa, u Kanadi ne nedostaje doktora. Ono što imamo je nedostatak licenciranih doktora.

Iako se procene razlikuju, u Kanadi žive čak 13.000 doktora koji ne rade, jer nisu završili dvogodišnju rezidentnu poziciju – uslov za licenciranje.

Kritičari sistema kažu da je diskriminacija sveprisutna.

“U Kanadi postoji stav za mlade doktore: ” Ne dolazite kući “, rekla je Rosemary Pawliuk, predsednica društva za Kanađane koji studiraju medicinu u inostranstvu.

„Imaju slatke slogane poput: ” Tražen si i dobrodošao u Kanadu”, ali kada pogledate barijere, vrlo je jasno da ne biste trebali dolaziti kući. Njihova poruka je u suštini: “Odlazi”. I tako i rade.”

Prema kanadskim propisima, medicinski fakulteti sami odlučuju ko će dobiti specijalizaciju. Kritičari kažu da te škole imaju interes da učenici koji su obrazovani u Kanadi dobiju što je moguće više tih pozicija – ostavljajući te Kanađane koji se školuju u uglednim školama u inostranstvu u ozbiljnom nepovoljnom položaju.

Kritičari kažu da je sistem osmišljen tako da osigura da svaki diplomac kanadske medicinske škole – bez obzira koliko je kompetentan – ima dozvolu za bavljenje medicinom. Samo relativno mali broj baš loših rezultata se eliminiše.

To se ne može reći za Kanađane koji pohađaju medicinsku školu u inostranstvu.

Predrasuda ugrađena u sistem

“Lekari koji vode ova odeljenja žele najbolje – ali to im nije dozvoljeno. Nije im dozvoljeno da biraju od kvalifikovanih kandidata”, rekla je Pawliuk.

Oko 90 posto svih rezidencijalnih studija, svake se godine odvoji za kanadske diplomce medicine. Lekari sa međunarodnom obukom dobijaju ostatak.

U nekim provincijama, domaći diplomirani medicinski fakulteti i oni koji su obrazovani u inostranstvu ne mogu da se takmiče jedni protiv drugih — postoje dva odvojena bazena, a onaj rezervisan za međunarodne diplomce medicine je mnogo manji.

Prema podacima kanadske Resident Matching Service (CarMS), 1.661 diplomirani međunarodni medicinski radnik (IMG) prijavio se za stalne pozicije u Kanadi prošle godine. Samo 439 je bilo usklađeno sa potrebnom postdiplomskom obukom. To je “podudarnost” od samo 26 posto.

I to nisu stranci – morate biti kanadski državljanin ili stalni stanovnik.

“Kanadska javnost bi trebala imati pravo na najbolje kvalifikovanog kandidata iz Kanade. Bilo da su završili kanadsku školu ili međunarodnu školu, da li su Kanađani po rođenju ili ako su imigranti, trebali bi se takmiciti na osnovu pojedinačne zasluge”, rekla je Pavljuk.

Način na koji sistem bira ima posledice. Na primer, 115 mesta specijalizanata širom zemlje — uglavnom u porodičnoj medicini — ostalo je nepopunjeno prošle godine jer diplomci kanadskih medicinskih fakulteta nisu bili zainteresovani za njih, prema podacima CaRMS-a.

Ovi Kanađani koji su učili u inostranstvu se suočavaju sa nizom drugih prepreka.

Za razliku od kanadskih diplomiranih medicinskih radnika, na primer, međunarodni diplomci medicine moraju polagati ispit “MCCQE Part 1” koji kontroliše medicinsko veće Kanade, pre nego što se mogu prijaviti licencu.

Kanadski diplomci medicine to mogu učiniti nakon što su već osigurali mesto i, svake godine, oko 5 posto njih padne na ispitu.

Nedostatak prostora u medicinskim školama

Stopa zapošljavanja u Kanadi je loša u poređenju sa drugim zemljama.

U SAD-u, na primer, 61,6 % građana rođenih u Americi ili naturalizovanih građana koji se školuju u inostranstvu dobije licencu, prema podacima iz američkog Nacionalnog programa za usklađivanje rezidenta.

Mnogi studenti medicine odlaze u inostranstvo na obuku jer u Kanadi ima vrlo malo mesta u medicinskim školama.

Desetine hiljada studenata takmiče se za samo 2.800 mesta u prvoj godini na 17 medicinskih škola u zemlji. Stopa upisa je samo oko 5,5 %, prema podacima univerziteta.

Svake godine oko 1.000 potencijalnih kanadskih doktora ide u školu u zemljama poput Australije i Irske, gde ima više mesta u prvoj godini.

Jake Portnoff, rođen u Torontu, jedan je od tih studenata.

Diplomirao na Queen’s univerzitetu, Portnoff nije primljen na kanadsku medicinsku školu – delom zato što je bilo puno prijava nakon godina odlaganja vezanih za COVID.

On je sada na Univerzitetu Queensland sa oko 100 drugih kanadskih studenata koji su takođe bili isključeni iz, kako on naziva, “veoma konkurentnog i zastrašujućeg” procesa selekcije za kanadske medicinske škole.

Jake Portnoff je viđen kako sjedi za intervju.

Jake Portnoff, rođen u Torontu, ide na medicinsku školu na Univerzitetu Queensland u Australiji. On kaže da bi trebalo biti mnogo više radnih mesta za kanadske doktore koji su obučeni u inostranstvu. (Rick Sproxton/CBC)

Portnoff je rekao da većina tamošnjih kanadskih studenata želi da se vrati kući – samo su zabrinuti zbog procesa licenciranja koji izgleda kao teška bitka.

“Postoji toliko kvalifikovanih i obrazovanih studenata medicine za koje verujem da zaista trebaju dobiti šansu. Količina slobodnih mesta koja su trenutno dostupna je upravo takva prepreka. Svakako je teško čuti da se mnogi kvalifikovani Kanađani okreću lice u stranu, zbog onoga što doživljavamo”, rekao je za CBC News.

“Povećanje broja mesta bi bilo od velike koristi za Kanađane, posebno kada je sistem u krizi.”

S obzirom da se neka stanice hitne pomoći zatvaraju zbog nedostatka osoblja i nedostatka porodičnih lekara širom zemlje, Portnoff je rekao da je očigledno da Kanada treba da poveća broj mesta.

„Činimo sve što možemo da promovišemo najbolje rezultate zdravstvene zaštite za naše pacijente. To se ne menja, bilo da sam u Australiji ili Kanadi. Kanadski sistem je to”, rekao je.

Opada broj zahteva od strane međunarodnih podnosilaca

Pored dodavanja više radnih mesta, Portnoff je pozvao na druga kreativna rešenja — kao što je program međunarodne razmene, kako bi studenti u Australiji mogli otići kući u Kanadu kako bi stekli iskustvo pre nego što se upuste u bezbolni proces usklađivanja rezidentnih studija.

Portnoff je suosnivač kanadsko-američko-australijskog udruženja studenata medicine, grupe osmišljene da pomogne studentima da naprave tranziciju u vreme kada je teško vratiti se u Kanadu.

Broj međunarodnih kandidata za radna mesta stalno opada sa 2.219 u 2013. na 1.661 u 2022. – što je pad od 25 % u samo jednoj deceniji.

Neki doktori obučeni u inostranstvu odustaju od Kanade jer je proces tako težak, rekao je Pawliuk.

“Ako kažete ljudima da se klone dovoljno dugo, onda oni i hoće”, rekla je.

To je problem jer Kanada delom zavisi od doktora obučenih u inostranstvu, kako bi popunili mesta odlazećih lekara.

Prema podacima kanadskog instituta za zdravstvene informacije, lekari obučeni u inostranstvu istorijski čine oko 25 posto svih doktora.

Klinike koje vode medicinske sestre, poput ove u Emery-Keelesdaleu, pozicionirane su kao jedno od potencijalnih rješenja za nedostatak porodičnih liječnika.

Klinika u Torontu. Više od 100 specijalizanata širom zemlje — uglavnom u porodičnoj medicini — ostalo je nepopunjeno prošle godine jer kanadski diplomci medicine nisu bili zainteresovani. (Laura Pedersen/CBC)

U porodičnoj medicini, skoro trećina svih doktora ima međunarodne medicinske diplome.

Ove sedmice, savezna vlada najavila je ponudu provincijama od oko 46 milijardi dolara novih izdataka za zdravstvo.

U zamenu za taj novac, kritičari kažu da bi Ottawa trebala zahtevati da provincije učine više na pojednostavljivanju priznavanja stranih akreditiva.

Kao deo svog zdravstvenog plana, vođa konzervativaca Pierre Poilievre predložio je rad provincijama da ubrzaju proces.

“Nečuveno je da moja devojčica mora sediti u hitnoj pomoći sa migrenom šest sati, jer nema dovoljno doktora i medicinskih sestara”, rekao je novinarima u sredu nakon što je Trudo predstavio svoj plan zdravstvene zaštite.

„Mislim da bismo se trebali udružiti s provincijama kako bismo došli do jednostavnog sistema koji daje ‘da’ ili ‘ne’. To bi trebalo da se desi u roku od šezdeset dana, a ne šest ili sedam godina.”

Kraljevska komora lekara i hirurga Kanade, nadzire akreditaciju specijalizirane medicinske obuke u Kanadi.

U saopštenju, kraljevska komora je navela da smatra da stanovnici koji su završili medicinsku školu van Kanade “važno doprinose snažnom obrazovnom okruženju i budućoj zdravstvenoj radnoj snazi”, a trenutno razmatra neke “alternativne puteve” za pojednostavljenje sistema.

“Mislim da će za pet godina od sada, međunarodno obučeni lekari ući u sistem u roku od jedne ili dve godine, bez obzira na njihovu medicinsku specijalnost, za razliku od sadašnjih pet do sedam godina”, rekao je Glen Bandiera, izvršni direktor standarda i procene u komori.

SERBIANNEWS/CANADA

Gde je i šta danas radi glumac koji je igrao Nika Slotera?

Od

Dara Milovanović

-

10. februar 2023. | 10:08

0

Rob Stjuart, 61-godišnji kanadski glumac koji se proslavio ulogom Nika Slotera u „Tropskoj vrelini“, postao je ikona u Srbiji tokom ’90-ih.

Što zbog njegove harizme, što zbog činjenice da zbog sankcija i nismo bili u prilici da gledamo neke bolje televizijske sadržaje, našem narodu je prirasla za srce ova serija o gologrudom detektivu, koji uz pomoć svoje pomoćnice Silvi, inače turističkog agenta, juri kriminalce na prelepim plažama i ulicama (izmišljenog) grada Ki Maraje.

Stjuart je u međuvremenu saznao za svoju popularnost među Srbima i 2009. je posetio našu zemlju, s ciljem da snimi dokumentarac o ovom fenomenu. Film o poseti Srbiji i njegovoj slavi u našoj zemlji, pod nazivom „Slotera Nika za predsednika“, izašao je 2012, a Stjuart je već sledeće godine došao ponovo kod nas da ga promoviše.

Čime se danas bavi Rob Stjuart?

Kanadski glumac je i dalje aktivan u svojoj profesiji. U filmovima se doduše ređe pojavljuje, ali je imao sreće da bude deo glumačke ekipe drame „Sugar Daddy“, koja je zaradila puno dobrih kritika u Kanadi, ali i širom sveta.

S druge strane, na televiziji je imao više uspeha. Od 2015. do 2019. igrao je u popularnoj kanadskokj naučnofantastičnoj seriji „Killjoys“. U američkoj seriji istog žanra, pod nazivom „Incorporated“, pojavio se u šest epizoda 2016. godine.

Godine 2018. gostovao je u jednoj epizodi višestruko nagrađivanog sitkoma „Schitt’s Creek“, a 2021. igrao je Rodžera u dve epizode 2. sezone muzičke dramedije „Zoey’s Extraordinary Playlist“ američke televizije NBC.

Stjuartu je pošlo za rukom i da se pojavi u jednoj od najprestižnijih TV drama poslednjih godina, krimi seriji „Mayor of Kingstown“, iza koje stoji Tejlor Šeridan, a u kojoj Džeremi Rener tumači glavnog lika. Kanadski glumac igra policijskog kapetana Ričarda Herda, nadređenog detektivima u Kingstaunu. Budući da je u „Tropskoj vrelini“ i drugim serijama godinama igrao detektive, ne treba reći da se odlično snašao u ovoj roli.

Rob Stjuart trenutno živi u Torontu s porodicom. On je oženjen Silijanom, koju je upoznao na snimanju „Tropske vreline“ u Meksiku. Par je 1996. dobio sina Danijela.

Košarkašice Srbije pobedile Hrvatsku i izborile plasman na Evropsko prvenstvo

Od

miki

-

9. februar 2023. | 17:36

0

Ženska košarkaška reprezentacija Srbije izborila je plasman na Evropsko prvenstvo ove godine, pošto je večeras u Beogradu pobedila selekciju Hrvatske sa 85:57 (29:17, 20:15, 18:16, 18:9).

Srbija se nalazi na prvom mestu grupe E kvalifikacija za EP sa šest bodova, koliko ima i drugoplasirana Hrvatska. Naša selekcija ima bolji međusobni skor od Hrvatske i meč manje. Bugarska je poslednja na tabeli sa tri boda.

Srbija će u nedelju u poslednjem kolu kvalifikacija gostovati selekciji Bugarske u Samokovu od 17 sati.

Naša selekcija je kolo pre kraja kvalifikacija obezbedila plasman na EP, koje će od 15. do 25. juna biti održano u Sloveniji i Izraelu.

Najefikasnija u selekciji Srbije u večerašnjem meču bila je Jovana Nogić sa 21 poenom i 10 skokova, dok je Ivon Anderson dodala 19 poena. Nevena Jovanović je ubacila 12. U reprezentaciji Hrvatske najbolja je bila Šavonte Zelus sa 27 poena.

Naša selekcija je dobro otvorila meč i u sedmom minutu je stigla do 21:7. Srbija je prvu četvrtinu dobila rezultatom 29:17. Srpske košarkašice su se razigrale u nastavku, a posle prvih 20 minuta bilo je 49:32 za aktuelne evropske šampionke.

Srbija je u drugom poluvremenu održavala visoku prednost i zasluženo je stigla do ubedljive pobede i plasmana na EP.

Direktan plasman na EP već su, pored domaćina Slovenije i Izraela, obezbedile Španija, Italija i Letonija, prenosi Tanjug.

Plasman na EP izboriće sedam pobednika grupa, kao i četiri najbolje drugoplasirane selekcije.

Srbija je u finalu EP 2021. pobedila Francusku sa 63:54.

NewsWeekPRO

Par u Ontariju je podneo tužbu zbog kuće na plaži, za koju kažu da nikada nisu ušli u nju, navodeći da je prodavac samo tri dana pre zaključenja ugovora otkrio da je zgrada s “pogledom od milion dolara ” nesigurna za stanovanje .

Tužbu od 2,2 miliona dolara na sudu u Torontu u januaru su podneli Michael Bousfield i Leah Stumpf, oboje iz Guelph-a. Par je 21. maja 2021. kupio kuću na jezeru, smeštenu na litici, severno od Bayfielda u opštini Central Huron, za 330.000 dolara.

„Prelepo je uređena, puno prozora, uglavnom zapadne ekspozicije, pogled od milion dolara koji oduzima dah — rekli su nam“, rekao je Bousfield u intervjuu za CBC News.

Par je rekao da zapravo nikada nisu mogli ući u kuću. U tužbi se navodi da su, nakon što su otkrili da kuća nije bezbedna, smatrali da ne mogu da odustanu od dogovora – zbog rizika da izgube svoj depozit od 5.000 dolara i da se suoče sa mogućom tužbom zbog izgubljene transakcije.

Par nije mogao dobiti dozvolu za saniranje erozije

“Bili smo skrhani. Bili smo u šoku. Nismo očekivali da će nam ovakva naredba doći”, rekla je Stumpf. “Da smo odustali, potencijalno bismo bili tuženi.”

Kuću na jezeru u Bayfieldu opštinski zvaničnici proglasili su nesigurnom zbog obližnje erozije. Par koji je kupio kuću, navodi da su prodavci otkrili ove informacije samo tri dana pre zaključenja ugovora, iako su za to znali sedmicama. ( Leah Stumpf)

Par po prvi put priča svoju priču javno – da upozori druge na potencijalni rizik pri kupovini imovine na obali na jezerima, gde su klimatske promene ubrzale, erozije, fluktuacije vodostaja i oluje.

Bousfield i Stumpf rekli su, da su nakon što su otkrili da je kuća u opasnosti, razmotrili opcije za sanaciju urušavanja kako bi spasili kuću od plavih voda jezera Huron. Ali ono što su otkrili bio je vrtoglav niz izbora koji se kretao od 370.000 dolara do preko milion dolara.

Rešenja su uključivala sve, od izgradnje potpornog zida, do bacanja dovoljno građevinskog materijala preko litice, čak i prskanje cele litice supstancom koja se zove mlazni beton (u osnovi, prskani beton), koja se obično koristi za održavanje rudarskih jama od urušavanja.

“Bilo je mnogo različitih opcija,” rekao je Bousfield.

U tužbi se navodi da je zid na plaži koren problema

U tužbi se navodi da je zid na plaži, koji je izgradio njihov južni komšija, i koji je dobio dozvolu od strane ABCA, pogoršao eroziju.

Kuću na plaži, koja se ovde vidi na ovoj Google satelitskoj slici, opštinski službenici su proglasili nesigurnom u aprilu 2021. zbog erozije. (Google mape)

U tužbi se navodi da su i opština i ABCA znali da je zid izgrađen “bez ekoloških, geotehničkih, strukturalnih i građevinskih studija i izveštaja”.

Tužioci takođe tvrde da su prodavci kuće, William i Luce Wachsman iz grada Zorra, znali da kuća nije bezbedna još 28. aprila 2021. – skoro mesec dana pre nego što je njihov ugovor o nekretninama sa Bousfieldom i Stumpfom potpisan.

Ova slika, koja gleda na jug sa ivice strmine na imanju para, pokazuje stepen erozije. Leah Stumpf

Od tada, kažu Bousfield i Stumpf, kuća je konstantan izvor stresa i razočarenja za njihovo četvoro dece, koja su jedva čekala da provode vreme na plaži.

“Oni su stvarno tužni”, rekla je Stumpf. “Toliko smo maštali da idemo na plažu, ali to je sada mesto na kojem mi ne možemo biti.”

Bousfield i Stumpf traže od suda milion dolara opšte štete, milion dolara posebne štete i 200.000 dolara od prodavaca na ime kaznene odštete.

Paula Lombardi, advokat koji zastupa prodavce, Williama i Luce Wachsman, nije komentarisala naša pitanja. Prodavci imaju nameru da se brane na sudu u Torontu.

Zvaničnici ABCA i opštine Central Huron odbili su da komentarišu, navodeći činjenicu da je slučaj još pred sudovima. Obe strane su naznačile da nameravaju da se brane na sudu.

Kanadska ministarka odbrane Anita Anand kaže da je “prerano” reći, da je “neidentifikovani objekat” oboren iznad Jukona u subotu došao iz Kine .

Anand je govorila nakon što je premijer Dzastin Trudo potvrdio, da je još jedan neidentifikovani objekat oboren je iznad vazdušnog prostora Severne Amerike.

Rekao je da je najnoviji objekat „povredio kanadski vazdušni prostor” i oboren je iznad Jukona na severozapadu Kanade.

I kanadski i američki avioni su pratili objekat za koji Trudo kaže da ga je oborio američki borbeni avion F-22.

U Vašingtonu veruju da su neidentifikovani objekti oboreni iznad severnoameričkog vazdušnog prostora u petak i subotu bili baloni, rekao je lider većine u Senatu Čak Šumer.

Iako nije konkretno rekao da je poslednji oboreni objekat kineski, Šumer je za ABC u nedelju rekao da Peking verovatno koristi „flotu balona” koja „verovatno leti širom sveta”.

To je treći objekat koji je oboren iznad Severne Amerike u poslednjih nedelju dana.

Američka vojska je prošlog vikenda uništila kineski balon, a u petak je kod Aljaske oboren neodređeni objekat veličine manjeg automobila.

Trudo je u subotu potvrdio da je naredio da letelica bude oborena i da je o tome razgovarao sa američkim predsednikom Džozefom Bajdenom.

„Kanadske snage će sada analizirati srušeni objekat”, napisao je on na Tviteru.

Najnoviji neodređeni objekat leteo je iznad centralnog Jukona na 12.000 metara i presretnut je u subotu oko 15.41 po lokalnom vremenu, rekla je ministarka odbrane Anita Anand novinarima.

Ona ga je opisala kao „mali” i „cilindričan”, ali da se još analiziraju ostaci kako bi se otkrilo više detalja.

Anand je rekla da je oboren „oko 160 kilometara” od američke granice, dodajući da je predstavljao „pretnju civilnom vazduhoplovstvu”.

Ona je rekla da je „izgleda manji od onog oborenog kod obale Južne Karoline” prošle subote – što znači džinovski špijunski balon za koga se sumnja da je kineski bio visok 200 stopa (60 metara).

Trudo se na Tviteru zahvalio Severnoameričkoj komandi vazdušno-kosmičke odbrane (NORAD) koja sprovodi protivvazdušnu odbranu za SAD i Kanadu i predvodi misiju.

Bela kuća je saopštila da je objekat praćen i nadgledan „u poslednja 24 sata”.

„Zbog velike doze opreza i na preporuku vojne komande predsednik Bajden i premijer Trudo su izdali naređenje da objekat bude oboren”, navodi se.

Reuters- Kanadska ministarka odbrane Anina Anand

Američko Ministarstvo odbrane potvrdilo je da su dva aviona F-22 poletela iz vojne baze u Enkoridžu na Aljasci i da je objekat oboren projektilom AIM 9Ks.

Brigadni general Pentagona Pet Rajder dodao je da će američki Federalni istražni biro (FBI) „blisko sarađivati” sa kanadskom policijom.

U drugom slučaju takođe u subotu, američka vojska je poslala borbene avione iznad Montane, ali se ispostavilo da je to bila „radarska anomalija” i nije uočeno ništa neobično.

Najnoviji objekat se pojavio iznad Severne Amerike samo nedelju dana nakon što su Amerkanci uništili kineski balon za koji tvrde da je bio špijunski.

Peking je odbacio te optužbe, navodeći da je služio u meteorološke svrhe koji je zalutao, odnosno da ga je vetar naneo do Amerike.

SAD su, međutim, saopštile da je balon deo flote letelica za nadzor i da je preleteo pet kontinenata.

Incident sa balonom je zaoštrio odnose SAD i Kine, a državni sekretar Entoni Blinken otkazao je planirani put u Peking.

Kineski zvaničnici u petak su optužili SAD za „političku manipulaciju i propagandu”.

U intervjuu u četvrtak, Bajden je branio naredbu o obaranju balona, tvrdeći da nema govora o „velikom kršenju” međunarodnog prava.

U petak je još jedan neodređeni objekat praćen i oboren iznad Aljaske po naređenju američkog predsednika Bajdena.

U kratkom saopštenju, vojska je navela da američke snage još analiziraju ostatke objekta.

Rečeno je da nema više detalja o mogućnostima, svrsi ili poreklu objekta, a uključen je i FBI.

„Vremenski uslovi na Arktiku,hladan vetar, sneg i ograničeno dnevno svetlo, odmažu u ovoj operaciji”, dodaje se.

Prošlog vikenda, zvaničnici odbrane rekli su američkim medijima da su ostaci kineskog balona pali u vodu u blizini Mirtl Biča u Južnoj Karolini.

Zdravstveni sistem u zemlji pati od akutnog nedostatka doktora, dok stotine kvalifikovanih kanadskih lekara obučenih u inostranstvu, svake godine budu odbijeni zbog birokratije i pristrasnosti, kažu stručnjaci.

Kanada propušta priliku da na stotine ovakvih doktora pridoda napetom sistemu zato što su, kažu kritičari, čvrste pokrajinske vlade ograničile broj mesta boravka – i zato što sistem eksplicitno daje privilegije studentima koji su išli na kanadske medicinske škole.

Prema podacima sa popisa, u Kanadi ne nedostaje doktora. Ono što imamo je nedostatak licenciranih doktora.

Iako se procene razlikuju, u Kanadi žive čak 13.000 doktora koji ne rade, jer nisu završili dvogodišnju rezidentnu poziciju – uslov za licenciranje.

Kritičari sistema kažu da je diskriminacija sveprisutna.

“U Kanadi postoji stav za mlade doktore: ” Ne dolazite kući “, rekla je Rosemary Pawliuk, predsednica društva za Kanađane koji studiraju medicinu u inostranstvu.

„Imaju slatke slogane poput: ” Tražen si i dobrodošao u Kanadu”, ali kada pogledate barijere, vrlo je jasno da ne biste trebali dolaziti kući. Njihova poruka je u suštini: “Odlazi”. I tako i rade.”

Kritičari kažu da je sistem osmišljen tako da osigura da svaki diplomac kanadske medicinske škole – bez obzira koliko je kompetentan – ima dozvolu za bavljenje medicinom. Samo relativno mali broj baš loših rezultata se eliminiše.

To se ne može reći za Kanađane koji pohađaju medicinsku školu u inostranstvu.

Predrasuda ugrađena u sistem

“Lekari koji vode ova odeljenja žele najbolje – ali to im nije dozvoljeno. Nije im dozvoljeno da biraju od kvalifikovanih kandidata”, rekla je Pawliuk.

Oko 90 posto svih rezidencijalnih studija, svake se godine odvoji za kanadske diplomce medicine. Lekari sa međunarodnom obukom dobijaju ostatak.

U nekim provincijama, domaći diplomirani medicinski fakulteti i oni koji su obrazovani u inostranstvu ne mogu da se takmiče jedni protiv drugih — postoje dva odvojena bazena, a onaj rezervisan za međunarodne diplomce medicine je mnogo manji.

Prema podacima kanadske Resident Matching Service (CarMS), 1.661 diplomirani međunarodni medicinski radnik (IMG) prijavio se za stalne pozicije u Kanadi prošle godine. Samo 439 je bilo usklađeno sa potrebnom postdiplomskom obukom. To je “podudarnost” od samo 26 posto.

I to nisu stranci – morate biti kanadski državljanin ili stalni stanovnik.

“Kanadska javnost bi trebala imati pravo na najbolje kvalifikovanog kandidata iz Kanade. Bilo da su završili kanadsku školu ili međunarodnu školu, da li su Kanađani po rođenju ili ako su imigranti, trebali bi se takmiciti na osnovu pojedinačne zasluge”, rekla je Pavljuk.

Način na koji sistem bira ima posledice. Na primer, 115 mesta specijalizanata širom zemlje — uglavnom u porodičnoj medicini — ostalo je nepopunjeno prošle godine jer diplomci kanadskih medicinskih fakulteta nisu bili zainteresovani za njih, prema podacima CaRMS-a.

Ovi Kanađani koji su učili u inostranstvu se suočavaju sa nizom drugih prepreka.

Za razliku od kanadskih diplomiranih medicinskih radnika, na primer, međunarodni diplomci medicine moraju polagati ispit “MCCQE Part 1” koji kontroliše medicinsko veće Kanade, pre nego što se mogu prijaviti licencu.

Kanadski diplomci medicine to mogu učiniti nakon što su već osigurali mesto i, svake godine, oko 5 posto njih padne na ispitu.

Nedostatak prostora u medicinskim školama

Stopa zapošljavanja u Kanadi je loša u poređenju sa drugim zemljama.

U SAD-u, na primer, 61,6 % građana rođenih u Americi ili naturalizovanih građana koji se školuju u inostranstvu dobije licencu, prema podacima iz američkog Nacionalnog programa za usklađivanje rezidenta.

Mnogi studenti medicine odlaze u inostranstvo na obuku jer u Kanadi ima vrlo malo mesta u medicinskim školama.

Desetine hiljada studenata takmiče se za samo 2.800 mesta u prvoj godini na 17 medicinskih škola u zemlji. Stopa upisa je samo oko 5,5 %, prema podacima univerziteta.