Đoković u trećem kolu Rolan Garosa protiv Filipa Mišolića, rivala kojeg nije očekivao
Najbolji srpski teniser Novak Đoković igraće danas u trećem kolu Rolan Garosa protiv Austrijanca Filipa Mišolića. Meč na Stadionu “Filip Šatrije” neće početi pre 20.15. Rezultat i najvažnija dešavanja na terenu možete pratiti na našem portalu.
Đoković u trećem kolu Rolan Garosa protiv Filipa Mišolića, rivala kojeg nije očekivao
Pobedama nad Makenzijem Mekdonaldom i Korentanom Muteom u prva dva kola Rolan Garosa, bez izgubljenog seta, Novak Đoković je dobru formu iz Ženeve preneo u Pariz i uspešno započeo pohod ka jubilarnoj 25. grend slem tituli.
Naredni Đokovićev rival biće danas Filip Mišolić, tek 153. teniser sveta, koji je plasmanom u treće kolo priredio veliko iznenađenje i izigrao sve projekcije.
Austrijanac hrvatskog porekla, rođen u Gracu 2001, prebrodio je pre glavnog žreba tri kvalifikacione runde. U prvom kolu mu je Kinez Junčaokete Bu uzeo samo set, a onda je u drugom iznenadio Denisa Šapovalova i izašao kao pobednik iz maratonskog duela koji je trajao četiri sata i 18 minuta.
Prva dva seta Mišolić je osvojio u taj-brejku. Dozvolio je Kanađaninu da se vrati i izjednači na 2:2, ali ni to ga nije pokolebalo. Ponovo je demonstrirao mentalnu snagu i jednim brejkom u odlučujućem setu stigao do najvrednije pobede u karijeri.
Pobednik današnjeg duela Đokovića i Mišolića igraće u osmini finala protiv boljeg iz okršaja dvojice britanaca – Kamerona Norija i Džejkoba Fernlija.
Skromno iskustvo na najjačim turnirima
Filip Mišolić nikada nije igrao protiv rivala koji je među prvih deset na ATP listi. Njegovo ime tek drugi put se našlo u glavnom žrebu grend slema. Šljaka mu je omiljena podloga, pa je i prošle godine bio učesnik Rolan Garosa, ali stigao je samo do drugog kola.
Momak koji je odigrao jedva 20 mečeva na ATP turu svoj put ka vrhu svetskog tenisa još uvek krči pretežno po čelendžerima i kvalifikacijama za jače turnire. Najbolji plasman mu je 126. mesto na ATP listi.
Pre Rolan Garosa, turnir u Bukureštu jedini je ATP događaj na kojem je ove godine učestvovao. Dogurao je do četvrtfinala i izgubio od Italijana Flavija Kobolija, kasnije šampiona.
Austrijanac dosad nije osvojio nijednu ATP titulu, a jedino finale igrao je u Kicbilu 2022. godine. Porazio ga je iskusni Španac Roberto Bautista Agut.
Mišolić za sebe kaže da mu je najbolji udarac forhend, najveći kvalitet što je smiren, a mana što je ponekad suviše smiren. Idol mu je Endi Mari, donedavno Đokovićev trener. Osim tenisa, voli kuvanje i fudbal, a navija za Šturm iz Graca i zagrebački Dinamo.
BDP Kanade u prvom kvartalu porastao, premašujući procene, jer ekonomija reaguje na carine
Kanadska ekonomija je u prvom kvartalu rasla brže nego što se očekivalo, pokazali su podaci objavljeni danas, prvenstveno zahvaljujući izvozu, jer su kompanije u Sjedinjenim Državama požurile da gomilaju robu pre nego što su uvedene tarife predsednika Donalda Trumpa.
Ali povećanje uvoza koje je dovelo do gomilanja zaliha, niže potrošnje domaćinstava i slabije finalne domaće potražnje ukazuje na to da se ekonomija borila na domaćem frontu.
Ekonomisti su upozorili da će se ovaj trend nastaviti, kako se tarife prema Kanadi nastavljaju.
Bruto domaći proizvod u prvom kvartalu porastao je za 2,2% na godišnjem nivou u poređenju sa rastom od 2,1% koji je revidiran naniže zabeležen u prethodnom kvartalu, saopštio je zavod za statistiku Kanade.
Ovo je poslednji ekonomski pokazatelj pre odluke Banke Kanade o kamatnim stopama u sredu i pomoći će u određivanju hoće li centralna banka smanjiti ili ostaviti nepromenjenu stopu.
Tržišta valutnih swapova povećala su svoje uloge za pauzu u kamatnim stopama na 82% nakon što su objavljeni podaci sa ranije zabeleženih 75%.
Referentne kamatne stope trenutno iznose 2,75%.
Trumpove ponovljene pretnje i promene u pogledu tarifa od početka godine dovele su do povećanja izvoza i uvoza u i iz Sjedinjenih Država.
Trump je u martu uveo carine Kanadi, prvo na niz proizvoda, a kasnije posebno na čelik i aluminijum.
BDP je porastao za 0,1% u martu nakon kontrakcije od 0,2% u februaru. Očekuje se da će se ekonomija proširiti za 0,1% u aprilu, saopštila je statistička agencija, pozivajući se na preliminarnu procenu.
Rast u martu je prvenstveno uzrokovan oporavkom u sektorima rudarstva, vađenja kamena, vađenja nafte, gasa i građevinarstva.
Analitičari koje je anketirao Reuters očekivali su da će BDP u prvom kvartalu porasti za 1,7%, a u martu za 0,1%.
Kvartalni BDP se izračunava na osnovu prihoda i rashoda, dok se mesečni BDP izvodi iz industrijske proizvodnje.
Kanadski dolar se učvrstio i trgovao se u plusu od 0,07% na 1,3799 u odnosu na američki dolar, ili 72,47 američkih centi. Prinosi dvogodišnjih državnih obveznica porasli su za 1,7 baznih poena na 2,62% nakon objavljivanja podataka.
Rast potrošnje domaćinstava takođe je usporen na 0,3% u prvom kvartalu, nakon rasta od 1,2% u prethodnom kvartalu.
SERBIANNEWS/CANADA
Otišla je na bolje mesto a papagaj kod komšinice Elizabet
Sebe vidi sebe kao kapetana broda na jezeru Ontario koji plovi rekom Sent Lorenc do njenog grada, do njene reke u koju skače sa kamenog mosta, a voda joj se cedi sa lica na prozorsku dasku, kao suze
(Пиксабеј)
Žena sa bademima u očima, lagano je hodalicom prišla prozoru. Teško pomera natečene noge. Diše teško. Naslonjena je laktovima na prozorsku dasku. Ono što vidi je panorama, sa devetog sprata – vidljivi deo jezera Ontario, centar grada, nekoliko gitara okačenih iznad prodavnice muzičkih instrumenata na jednom uglu zgrade na raskrsnici ulice Kingston i Viktorija park.
Vidi i oblak belog dima nad toplanom, jedinog na plavom nebu, zatečenog sleđenim jutrom. Blizu je kao da ga gleda dvogledom one devojke sa slike Aleksa Kolvila, To Prince Edward Island 1965.
Prozor je izlog njenog sveta. Ponekad se u tom izlogu pojavi njena kuća, bašta u kojoj sedi na panju, sa tek rođenom kćerkom u naručju, među šebojima, u senci smokve. Gleda u njene oči, usne, traži na tom licu nešto svoje. Sada na licu njene unuke kao da gleda samu sebe, ushićena darom koji je dobila.
Svakog jutra stane na vagu izmeri težinu, popije lekove i pojede doručak. Žena sa bademima u očima sa svojom hodalicom uglavnom ne stigne da pređe na drugu stranu pešačkog prelaza a da joj se na pola puta ne upali crveno svetlo. Potrebno joj je više vremena nego što joj to semafor dopusti. Zato sve ređe izlazi iz stana.
Kada dan odvuče sunce na drugu stranu grada uplovi čudesan brod prekriven maskirnom mrežom zvezdane noći. Brod je centar grada. Ona oseća tišinu koja treperi u svetlima jarbola i palubama broda.
Vidi sebe kao kapetana tog broda na jezeru Ontario koji plovi rekom Sent Lorenc do njenog grada. Oh Bože, do njene reke u koju skače sa kesona kamenog mosta. Voda joj se još uvek cedi sa lica na prozorsku dasku. Kao suze.
Pored prozora je skoro uvek otvoren kavez sa malim, tigrastim papagajem. Upravo je sleteo na prozorsku dasku. Komično izgleda mala ptica kada trči levo–desno. Sada gleda u ženu sa bademima u očima. Zeleno–perjani papagaj je naučio da kaže, i to što je naučio. Izgovara „Šta je bilo” a žena mu odgovara „beži”. Samo to kaže, tiho, bez bilo kakvog pokreta.
„Šta je bilo” – ponavlja papagaj.
„Ništa. Vidiš li onaj brod. Ne vidiš. Jer ne znaš da je to brod sa kojim ću da otplovim. Biće ti žao kad odem. Nećeš imati društvo na prozoru”.
Papagaj je brzo dohodao na drugi kraj prozora. Gledao je neko vreme u ogradu terase na koju je sleteo golub. Pre nego što je napravio nekoliko krugova na prozorskoj dasci i odleteo nazad u kavez, ostavio je na prozoru nekoliko bombica.
(Piksabej)
(Piksabej)Odmah je nastavio da kljuca u svoj lik u ogledalu.
„Kako si, kako si – ponavljao je neprekidno. Ne zna da li je to njegov lik ili ženka koja liči na njega.
Skoro je ponoć, ženi sa bademima u očima vreme dana nije važno ali joj je noć najgora. Obično neko vreme provede gledajući na ulicu.
Pet kratkih vagona tramvaja 503, sa raskrsnice iz ulice Kingston skreće veoma sporo u ulicu Viktorija park, do okretnice. Često prazan u to doba, a često takav ode, po redu vožnje niz Kinkston ulicu.
Ponekad neko izađe. Učini joj se tada, da je taj neko poznat i da maše obema rukama, baš njoj.
„Mama! Oh, pa to je moja mama. Evo me, mama moja. Dolazim. Brzo ću ja. Brzo. Čekaj me mama. Još samo malo”.
I žena je otišla u krevet. Jedva je podigla natečene noge. Namešta jastuk. Okreće se prema prozoru. Par puta je duboko uzdahnula. „Molim te Bože. Molim te.”
Na Duffin Meadows groblju u Pikeringu je mali plato, sa dve kamene klupe. Odmah iza tepih poljskog cveća i crvena krošnja japanskog hrasta. U blizini jezerce iz koga izvire vodoskok u bojama zapadnog sunca ime žene sa bademima u očima je uklesano u granitni obelisk. Nekoliko zrnaca svetlucalo je na suncu.
Nekoliko kristala kvarca koji su iz ko zna kojih je dubina došli da zasvetle u njenom imenu. U dubini tih kristala zapisana je nestvarna misao. O nekom odlasku, ili o dolasku, negde.
(Piksabej)
(Piksabej)– Jao, što je meden” – povikala je komšinica Elizabet iz Vindzor ulice kada je ugledala papagaja.
– Paziću na njega. Biće mu dobro. Imam već nekoliko ptica u kući”.
– Kako si, kako si” – ponavljao je papagaj, a Elizabet se smejala od srca.
– Vidi, vidi, pa on zna da priča. Šta je rekao?”
– How are you — to je rekao.
– Wanderful, wanderful, ponavljala je Elizabet.
– Thank you so much — doviknula je još jednom, pre nego što je sa kavezom i papagajem ušla u lift.
Iz lifta se čulo — Let’s go home, sweety.
I ono kreštavo — „Šta je bilo”
SERBIANNEWS/CANADA
Ovih 5 stvari nikako nemojte raditi pre odlaska kod lekara
Odlazak na pregled kod lekara bi trebalo da ide glatko: Pojavite se, kažete koje simptome imate, pa vam on prepiše terapiju. Međutim, nekada pravimo greške koje ne samo da nam oduzimaju vreme na pregledu, već koje mogu usporiti proces lečenja ili nam naneti još više štete. Od oslanjanja na Gugl za traženje informacija o našem stanju, do prećutkivanja stvarnih tegoba koje osećamo, postoji nekoliko stvari koje moramo prestati da radimo ako želimo dobiti najbolju medicinsku pomoć.
Mnogi od nas imaju utisak da poseta lekaru često ne traje dovoljno dugo – potrebno je za kratko vreme osvrnuti se na najvažnije probleme, proveriti medicinsku istoriju, razmotriti nove simptome i dogovoriti naredne korake. Da bi ta poseta zaista bila efikasna, važno je znati ne samo šta da kažete, već i šta nikako ne bi trebalo da radite, kao što su sledeći primeri:
Nemojte sebi postavljati dijagnoze
Dobro je da kao pacijent imate želju da preuzmete odgovornost za svoje zdravlje, ali kada se kod lekara pojavite sa unapred definisanom dijagnozom, umesto sa detaljnim opisom simptoma, to vas može dovesti u zabludu i usporiti proces postavljanja tačne dijagnoze. Najbolje je usmeriti se na što precizniji opis simptoma – kada su počeli, koliko su učestali, kako se menjaju i kako utiču na svakodnevni život, a određivanje dijagnoze prepustiti profesionalcu.
Pored toga, pretraživanje o bolesti koju verujete da možda imate na internetu samo može prouzrokovati strah ili čak nepoverenje u stručne savete koje dobijete od lekara.
Ne dolazite nespremni
Ako vas lekar prvi put vidi, ima vrlo malo vremena da stekne jasnu sliku o vašem zdravstvenom stanju. Bez uredne i kompletne liste lekova koje koristite, alergije koje imate, prethodnih dijagnoza, procedura, lekar će teže doći do efikasnog plana lečenja.
Zato je veoma je korisno da se pripremite, zabeležite sve informacije o svom zdravlju, bilo na papiru ili u telefonu, uključujući i spisak pitanja ili nedoumica koje želite da postavite. Pošto vreme tokom pregleda može biti ograničeno, važno je da svaki trenutak iskoristite najbolje što možete.
Ne prećutkujte tegobe
Pacijenti ponekad minimiziraju probleme, bilo iz straha, stida ili želje da ne izgledaju kao da preteruju. Iako je to razumljivo, nanosi vam samo dodatnu štetu, kao što su potcenjivanje ozbiljnosti stanja, propuštene dijagnoze ili odloženo lečenje.
Umesto toga, najbolje je da budete iskreni i otvoreni od samog početka. Što više tačnih i potpunih informacija prenesete lekaru, to će i nega biti adekvatnija i preciznija.
Ne čekajte kraj pregleda da biste spomenuli šta vas najviše brine
Česta je pojava da pacijenti tek pri kraju pregleda pomenu ono što ih zaista najviše muči. Odlaganje spominjanja najvećeg problema takođe može biti nesvesno, iz straha, ali onda više nemate dovoljno vremena da sa lekarom ozbiljno razgovarate i planirate sledeće korake.
Važno je da sa stručnjakom podelite najveću brigu već u prvim minutima. Dobro je poneti spisak simptoma i pitanja, poređanih po prioritetu, jer sve ide u vašu korist i ubrzava proces lečenja.
Ne odlazite bez jasne predstave o tome šta je sledeći korak
Nerazumevanje daljih uputstava može ozbiljno da poremeti proces lečenja. Dešava se, na primer, da pacijenti ne znaju da sami treba da zakažu pregled kod drugog specijaliste ili nisu poptuno sigurni kako da uzmu određenu terapiju, što dovodi do nepotrebnog odlaganja adekvatnog lečenja.
Sa lekarom uspostaviti plan koji sigurno razumete i ne ustručavate se od dodatnih pitanja. Tražite i pisana uputstva, ako vam to pomaže da bolje zapamtite, jer ne bi trebalo da se osećate loše što preduzimate sve važne korake zarad vašeg zdravlja i dobrobiti.
Zašto vas dijetalna gazirana pića čine još gladnijim
U nekim slučajevima razlog za stalni osećaj gladi ne leži u tome šta i koliko jedete, već u onome što pijete uz obroke. Gazirana pića bez šećera mogu objasniti zašto nikako ne možete da se zasitite, bez obzira na to koliko jedete – a tajna leži u načinu na koji mozak reaguje na zaslađivače, koji su glavni sastojak ovih napitaka.
U teoriji, glad bi trebalo da nestane nakon što završite sa obrokom, ali u stvarnosti nije uvek tako. Ako često pijete dijetalna gazirana pića – to jest, ona sa zaslađivačima umesto šećera – to može biti razlog zašto nekada deluje da vam je želudac kao rupa bez dna.
Ovi napici mogu da imaju veliki uticaj na signale sitosti u mozgu. Zaslađivači u njima, poput aspartama, sukraloze, stevije i eritritola, ne sadrže kalorije, ali upravo to može dovesti do zabune u telesnim signalima. Mozak očekuje unos kalroja, pa samim tim i energije nakon što oseti slatkoću, ali ga ne dobija, što može uzrokovati dodatni osećaj gladi i povećati apetit.
Važno je napomenuti da ovaj efekat nije jednak kod svih, a posebno izražen osećaj gladi nakon kozumiranja gaziranih pića bez šećera uočen je kod žena i osoba sa gojaznošću, pokazala su istraživanja. Kod ovih ispitanih grupa, u delu mozga zaduženom za regulisanje gladi reakcija na nekalorične zaslađivače je intenzivnija, što znači da su one sklonije prejedanju nakon konzumiranja dijetalnih napitaka sa zaslađivačima.
Još uvek nije jasno da li su ovi pojačani odgovori uzrok ili posledica gojaznosti, ali je poznato da brojne telesne funkcije, uključujući i način na koji mozak reaguje na hranu, mogu biti izmenjene kod osoba sa viškom kilograma.
Ako želite da bolje razumete svoju glad i izbegnete prejedanje, preporuka je da se izbegavaju i šećerna i dijetalna pića sa zaslađivačima. Dok šećer u slatkim napicima svakako može doprineti povećanju telesne težine, nekalorični zaslađivači mogu vas podsvesno navesti da pojedete više nego što vam je potrebno.
Pored toga, imajte u vidu da se signali gladi mogu lako pomešati sa žeđu. Telu je ponekad potrebna samo voda, ali mozak šalje signal koji možemo protumačiti kao glad. Redovna hidracija može pomoći u boljem raspoznavanju tih signala.
Ne treba da zaboravimo ni da unos svih potrebnih hranljivih materija, poput proteina, složenih ugljenih hidrata, zdravih masti i vlakana utiče na osećaj sitosti i sprečava brzo pojavljivanje gladi. Pored ishrane, i loš san, visok nivo stresa, kao i konzumiranje obroka dok nam pažnju odvlače druge stvari (posao, serija, čitanje), mogu poremetiti osećaj sitosti, prenosi “Hafington post”.
Ako ste sigurni da vodite računa o svemu, ali i dalje osećate konstantnu glad, moguće je da postoji neki zdravstveni uzrok ili neželjeni efekat lekova.
“Rafali” će probušiti budžet Srbije: Odbor za finansije aminovao kredit za kupovinu letelica
Kredit je vrednosti 1.921.500.000 evra. Pavlović: U pitanju je neka vrsta političkog reketa. Nikezić: 229 miliona evra plaćamo “rafal” po komadu, a Grčka je platila 125 miliona. Predstavnici vlasti obećavaju sigurno nebo
Odbor za finansije Skupštine Srbije usvojio je danas zakon o kreditnom aranžmanu Srbije kod konzorcijuma francuskih banaka za kupovinu 12 borbenih aviona “rafal”. Vrednost ukupnog aranžmana je 2.745.000.000 evra, a zadužujemo se 70 procenata ovog iznosa – 1.921.500.000 evra.
Državna sekretarka Ana Tripović rekla je da je kamata na zaduživanje 0,98, uz šestomesečni euribor koji je trenutno oko 2,4. Ona je navela da u kredit ulazi i prateća oprema, te obuka pilota.
Na optužbe koje su se pojavile u javnosti da je marža tajna, odgovorila je da to nije tačno, ponovila da je 0,98, a da se tajna odnosi na “obaveze banaka i međusobnih odnosa banaka u skladu sa njihovom regulativom, da oni ne iznose svoje podatke zbog poslovanja i konkurentnosti”.
Istakla je da je otplata sedam godina, a 4,9 godina grejs period.
Poslanik “Mi – glas iz naroda” Branko Pavlović rekao je da je “cena aviona preterano velika”.
“Imao sam prilike sa da predsednikom Aleksandrom Vučićem razgovaram i on ne spori da postoji jedna vrsta političkog reketa. Ima jedan deo koji je on izneo, a koji nije za javnost i poboljšava argumentaciju da kupimo, ali i kada se to uvaži, ne opravdava kupovinu. Mnogo je bolje bilo sačekati da se završi sukob Rusija i Ukrajina, jer kada se završi sukob otpadaju ti razlozi zbog kojih smo se opredelili za francusku eskadrilu”, istakao je Pavlović.
Poslanik SSP Dušan Nikezić istakao je da se svaki dan zadužimo preko 37 miliona evra.
“‘Rafale’ smo platili 83,9 odsto više nego Grčka. 229 miliona evra plaćamo po komadu, a Grčka je platila 125 miliona, znači 1,2 milijarde više treba da platimo. Vučić kupuje podršku Makrona, a kupuje i novi predsednički avion”, rekao je Nikezić i dodao da su ukupna zaduženja o kojima se raspravlja na sednici 2,4 milijarde evra.
Osim novca za nabavku “rafala” je i zajam za put Beograd – Zrenjanin – Novi Sad, kredit za “Elektrodistribuciju Srbije”, kao i za projekte u okviru tzv. zelenog rasta.
Predstavnici vlasti su isticali da će naše nebo biti sigurno, da samo pričaju o “avionu za predsednika”, da su finansije za vreme prethodne vlasti uništene, da nije bilo para za plate i penzije.
Predsednik odbora Veroljub Arsić je naveo da je za vreme vlasti demokrata 600.000 ljudi ostalo bez posla.
Mirolav Aleksić iz Narodnog pokreta pitao je da li se spremamo da ratujemo sa nekim, kada kupujemo “rafale”, i sa kim. Naveo je i da država uzima kredite i sa kamatama sa pet, šest, sedam, odsto.
Inače, dok Srbija kupuje “rafale”, postavlja se pitanje efikasnosti letelica. I pojedine zemlje otvaraju pitanja o tome da li ih treba kupovati. Kupovina 42 francuska borbena aviona “rafal”, vredna 8,1 milijardu dolara, koju je Indonezija najavila kao ključni korak u modernizaciji svojih vazduhoplovnih snaga, sada je dovedena u pitanje. Odluka o obustavi doneta je nakon navodnog obaranja tri “rafala” tokom nedavnog sukoba između Indije i Pakistana.
Nabavka “rafala” predstavlja deo šire strategije modernizacije Vojske Srbije i jačanja kapaciteta Ratnog vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane (RV i PVO).
Kako se navodi u obrazloženju zakona, posedovanje aviona značajno doprinosi unapređenju sposobnosti za kontrolu i zaštitu vazdušnog prostora, projektovanje vojne moći i odvraćanje od potencijalnih pretnji.
Ministar finansija Siniša Mali je rekao da je Srbija 10. aprila isplatila drugu ratu avansa u iznosu od 411,75 miliona evra za nabavku novih francuskih borbenih aviona tipa “rafal”. Prva rata avansa, u istom iznosu, isplaćena je u oktobru prošle godine, a sa najnovijom isplatom, isplaćen je celokupan avans od 30 odsto za nabavku aviona.
Ugovor za kupovinu 12 novih “rafala” potpisan je krajem avgusta prošle godine u Beogradu, u prisustvu predsednika Srbije Aleksandra Vučića i lidera Francuske Emanuela Makrona.
Od realizacije kredita deli nas još samo glasanje u Skupštini Srbije.
“Delfini” počinju napad na Svetsko prvenstvo
Srbija će u Kragujevcu trenirati do 10. juna, a dva dana kasnije je okupljanje u Šapcu
Selektor vaterpolo reprezentacije Srbije Uroš Stevanović saopštio je širi spisak igrača koji će se pripremati za učešće na Svetskom prvenstvu u Singapuru koje će biti održano od 11. do 25. jula ove godine.
Kako se navodi u saopštenju Vaterpolo saveza Srbije, na širem spisku nalazi se 26 igrača: Lazar Dobožanov (Oradea), Radoslav Filipović (Radnički), Vladimir Mišović (Crvena zvezda), Milan Glušac (Novi Beograd), Radosav Virijević (Valis), Nikola Murišić (Radnički, čeka odgovor Svetskog vaterpola oko prava igranja za srpsku reprezentaciju).
Na spisku su i Nemanja Vico (Primorac), Đorđe Lazić (Jadran), Bogdan Gavrilović (Radnički), Strahinja Krstić (Novi Beograd), Sava Ranđelović (Vašaš), Nikola Jakšić (Radnički), Radomir Drašović (Radnički), Petar Jakšić (Radnički), Luka Pljevančić (Šabac), Miloš Ćuk (Novi Beograd), Strahinja Rašović (Radnički), Vasilije Martinović (Novi Beograd).
Pozvani su i Boris Vapenski (Radnički, čeka se odgovor FINA oko prava igranja za srpsku reprezentaciju), Nikola Dedović (Vašaš), Dušan Mandić (Ferencvaroš), Viktor Rašović (Radnički), Nikola Lukić (Novi Beograd), Vuk Milojević (Jadran), Marko Dimitrijević (Novi Beograd), Luka Gladović (Novi Beograd).
U stručnom štabu reprezentacije Srbije su: selektor Uroš Stevanović (Radnički), treneri Stefan Ćirić (Partizan), Miloš Ćirić (Pro Reko), Darko Bilić (Vojvodina), Nemanja Ličanin (Šabac), Miloš Ostojić (Radnički), kondicioni trener Dajana Zoretić, sportski psiholog Andrija Gerić, lekari dr Ivan Marjanović i Nikola Repac, fizioterapeut Vladimir Radović.
Reprezentacija Srbije pripreme počinje 2. juna u Kragujevcu. Učesnici Fajnal-fora na Malti – Dušan Mandić, Milan Glušac, Strahinja Krstić, Miloš Ćuk, Vasilije Martinović, Nikola Lukić, Marko Dimitrijević i Luka Gladović će se javiti 6. juna.
Srbija će u Kragujevcu trenirati do 10. juna, a dva dana kasnije je okupljanje u Šapcu. Turnir na kojem će učestvovati još Francuska, Rumunija i Gruzija trajaće od 13. do 15. juna.
Trebinje će od 16. do 25. juna biti domaćin priprema srpskoj reprezentaciji. Od 27. do 29. juna Srbija će igrati na turniru u Budimpešti sa Hrvatskom, Španijom i Mađarskom.
Vaterpolisti Srbije igraće u grupi A na Svetskom prvenstvu sa Italijom, Rumunijom i Južnom Afrikom.
Piksi saopštio konačan spisak za Albaniju i Andoru
Poznate snage sa kojima Dragan Stojković kreće u kvalifikacije za Svetsko prvenstvo
Selektor fudbalske reprezentacije Srbije Dragan Stojković saopštio je konačan spisak igrača za mečeve protiv Albanije i Andore u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo, koje će biti održano 2026. godine u SAD, Kanadi i Meksiku.
Srbija će 7. juna gostovati selekciji Albanije u Tirani, a “orlovi” će tri dana kasnije dočekati Andoru u Leskovcu.
Selektor Stojković će se obratiti medijima na konferenciji koja će biti održana u nedelju u Sportskom centru FSS u Staroj Pazovi.
Na spisku se nalaze:
Golmani: Predrag Rajković (El Itihad), Đorđe Petrović (Strazbur), Aleksandar Jovanović (Partizan), Dragan Rosić (Vojvodina).
Odbrana: Nikola Milenković (Notingem Forest), Strahinja Pavlović (Milan), Strahinja Eraković (Zenit), Srđan Babić (Spartak Moskva), Nemanja Stojić (Makabi Tel Aviv), Jan Karlo Simić (Anderleht), Aleksa Terzić (Salcburg), Kosta Nedeljković (Lajpcig).
Sredina terena: Saša Lukić (Fulam), Nemanja Gudelj (Sevilja), Nemanja Maksimović (Panatinaikos), Andrija Živković (PAOK), Lazar Samardžić (Atalanta), Aleksandar Katai (Crvena zvezda), Uroš Račić (Braga), Stefan Mitrović (Leven), Andrija Maksimović (Crvena zvezda).
Napad: Aleksandar Mitrović (El Hilal), Dušan Vlahović (Juventus), Luka Jović (Milan), Nikola Štulić (Šarlroa).
Olga nemoćna protiv najbolje na svetu, Sabalenka u četvrtom kolu Rolan Garosa
Srpska igračica nije uspela da parira najboljoj teniserki na svetu
