MENISNC
Pretraga
14.7 C
Vancouver
Naslovna Blog Stranica 696

Kako se pravilno koriste začini – možda celog života solite jela pogrešno

Od
miki
-
0
brown powder on silver spoon

Koji začini se ne slažu međusobno?

Sve je u začinima – to će vam verovatno reći svako ko se dobro snalazi u kuhinji. Ako biste da vam jelo bude prste da poližeš, veliku ulogu će odigrati baš začini koji će mu razviti pun ukus. Ali u baratanju aromama ima određenih pravila. Stručnjaci kažu da se pojedini ukusi sjajno slažu i daju taj šmek koji jelo čini odličnim, dok se drugi ne vole, pa recimo, nije dobro spajati snažni šafran i svež đumbir. Takođe, u priči o začinima važno je znati i da se oni ne mogu uvek ukalupiti jer, na primer, seme komorača gorči, dok mu je lišće slatkasto, piše Zadovoljna.

Snažni začini koji se ne slažu međusobno

Jaki začini mogu nadjačati ili promeniti ukus drugih nežnijih začina. Takođe, vrlo verovatno ne želite da kombinujete više oštrih začina u jednom jelu. Ponekad i lagana citrusna nota može zapravo da istakne jake smele ukuse i poboljša ih. Ti jači začini su đumbir, anis, beli luk, ren, crni luk, vlašac, seme komorača, karanfilić, kardamom, seme kima. Pritom, način na koji te začine kuvate može im umanjti tu njihovu oštrinu, a ako ih umereno koristite, dobićete najbolje od njih, ne preterano jak ukus koji ume da zasmeta i uguši jelo.

Recimo, čen belog luka pečen ceo daće najugodniji ukus, posebno kada se kombinuje sa ruzmarinom, ali ne i sa đumbirom. Ali ako pržite beli luk sa iseckanim đumbirom, vrlo je verovatno da će se dobro dopuniti, piše homegrownherbgarden.com.

Dobri spojevi
U kuvanju nema granica i uvek možete da sami eksperimentišete, da kombinujete razne začine sa namirnicama i ujedno otkrivate svoje omiljene spojeve. Ali ako biste da igrate na sigurno, dobro je znati koji začini generalno idu uz koju hranu.

Govedina – lovorov list, ljuta začinska paprika, čili, kari, mirođija, đumbir, senf, začinska paprika, majoran, origano, peršun, ruzmarin, majčina dušica

Svinjetina – bosiljak, kardamom, karanfilić, kari, đumbir, majoran, senf, origano, začinska paprika, peršun, ruzmarin, žalfija, majčina dušica

Jagnjetina – bosiljak, kardamom, kari, mirođija, majoran, nana, origano, začinska paprika, ruzmarin, kurkuma

Živinsko meso – anis, lovorov list, ljuta začinska paprika, kari, mirođija, đumbir, majoran, senf, muskatni oraščić, začinska paprika, peršun, biber, žalfija, majčina dušica

Riba – anis, bosiljak, lovorov list, kari, mirođija, komorač, đumbir, majoran, muskatni oraščić, origano, začinska paprika, peršun, majčina dušica

Krompir – bosiljak, kim, korijander, mirođija, komorač, majoran, origano, peršun, ruzmarin, žalfija, majčina dušica

Pasulj – mirođija, majoran, muskatni oraščić, origano

Brokoli – senf, muskatni oraščić, žalfija

Šargarepa – mirođija, muskatni oraščić, peršun, ruzmarin, majčina dušica

Krastavac – bosiljak, mirođija, peršun

Patlidžan – origano, peršun

Pečurke – beli luk, žalfija

Grašak – majoran, nana

Tikva – kardamom, đumbir, muskatni oraščić

Paradajz – bosiljak, karanfilić, kim, komorač, majoran, origano

Pasulj, pirinač i žitarice – čili, seme kima, origano, beli luk, šafran, peršun, nana

Sir i jaja – mirođija, peršun, začinska paprika, muskatni oraščić, crni biber, origano, beli luk, majčina dušica

Saveti za pojačavanje ukusa
Da biste dobili ono najbolje od začina, tj. od sušenog bilja, možete da ga potopite nekoliko minuta u vodu, bujon, ulje, limunov sok ili sirće. Kada koristite začinsko bilje u prelivu za salatu, ostavite bilje da se natopi kiselinom (sirćetom ili limunovim sokom) najmanje 15 minuta do sat pre nego što začinite salatu. Da biste lepo začinili meso, recimo, živinu ili ribu, utrljajte ih rukama pre kuvanja.

Za povrće kuvano na pari dodajte začinsko bilje u otopljeni puter i ostavite da odstoji 10 minuta pre nego što ga sjedinite sa povrćem i poslužite, piše delishably.com.

Što se tiče sušenih i svežih začina, obično je za kuvanje potrebno koristiti tri do pet puta više svežeg bilja nego sušenog, u zavisnosti od jačine biljke. Da biste postigli najbolji ukus kod namirnica koje se dugo kuvaju, dodajte začinsko bilje u poslednjih 20-ak minuta kuvanja kako ne bi izgubilo ukus.

Kada dodati so u jelo
So je najvažniji začin koji se najviše i koristi u kuvanju, ali mnogi ne znaju da joj treba vremena da se potpuno rastvori i prožme jelo. Meso je najbolje usoliti dan pre nego što ćete ga spremati ili nekoliko sati ranije. S druge strane, plodove mora posolite petnaestak minuta pre kuvanja.

Povrće sadrži ugljeni hidrat pektin, koji nije lako svarljiv. On se može omekšati dodavanjem soli. Zato posolite povrće 10 do 15 minuta pre kuvanja da prožme povrće, ali nemojte to činiti mnogo ranije da ne postane gumenasto. Naime, so će izvlačiti tečnost iz povrća onoliko dugo koliko to budete dozvolili, pa nemojte preterati, piše spicesinc.com.

Posolite pasulj kada ga potopite pre kuvanja. So će u njemu omekšati pektin kao i u drugom povrću. S testom treba oprezno jer može da očvrsne ako ga brzo poslite budući da pomaže glutenu da se učvrsti. Zato testo solite u odnosu na to da li vam treba malo tvrđe, recimo, za picu ili mekše.

Pečurke su pune vode i smežuraće se ako se posole prerano. So im dodajte tek pred sam kraj prženja. So inače uravnotežuje gorčinu – i bolje od šećera, tako da prstohvat soli u sosu za testeninu može biti bolja rešenje nego prstohvat šećera.

„Tužioci se okuražili i počeli da govore, kao da je otvorena Pandorina kutija“

Od
miki
-
0
Foto: N1 Beograd

Tužiteljka Višeg javnog tužilaštva (VJT) u Beogradu Jasmina Paunović, koja je premeštana “sa slučaja EPS”, kazala je da su se na današnjem kolegijumu VJT zamenici tužioca “opustili i okuražili”.

Ona je za RTV kazala da je zato kolegijum kojim rukovodi šef tog VJT Nenad Sefanović, bio dručiji od prethodnih.

„Prisustvovala sam kolegijumu, ne od samog početka, pa nisam imala mogućnost da čujem uvodnu reč Stefanovića šta je poenta kolegijuma“, kazala je Paunović.

Prenela je da je „čula i primetila“ kako su se zamenici tužioca „opustili i okružali i počeli da govore“.

Kazala je i da „današnji kolegijum nije bio ni približno sličan onima kakvi su bili ranije“ – „monološki“, pošto Stefanović govori šta ima da kaže.

„Danas to nije bio slucaj… kao da se otvorila ‘Pandorina kutija’, svi su imali sijaset pitanja, tražili odgovore, suze su išle zbog ranijih uvreda koje su trpeli, ali s njegove strane nisam videla pravdanje“, kazala je ona.

Paunović, koja je sa koleginicom Bojanom Savović radila na „predmetu EPS“ je premeštena u drugo odeljenje pošto se, kako je ranije rekla, usprotivila novouvedenom pravilu da tužioci moraju da traže odobrenje šefova za kontakt s policijom iako s njom svakodnevno sarađuju, te bi im to otežalo posao.

Uskoro ceremonija za dobijanje državljanstva online

Od
miki
-
0
Joseph Sarraf, left, raises his hand as he swears the oath of Canadian Citizenship along with 19 others during a citizenship ceremony at the Vanier Sugar Shack in Ottawa on Wednesday, April 11, 2018. THE CANADIAN PRESS/Justin Tang

Uskoro novi državljani Kanade bi mogli da imaju opciju da se odreknu ceremonije državljanstva i polažu zakletvu online, jer Otava nastoji da skrati vreme obrade zahteva za državljanstvo.
Savezna vlada traži povratne informacije od javnosti o predloženim amandmanima na kanadske propise o državljanstvu koji bi omogućili kandidatima da polože zakletvu o državljanstvu putem „bezbednog onlajn rešenja, bez prisustva ovlašćenog lica“.
Prema izjavi o analizi politike objavljenoj u Kanadskom listu, dodavanje opcije polaganja zakletve onlajn bez pratnje moglo bi da uštedi tri meseca vremena obrade i omogući podnosiocima da brže dobiju svoje državljanstvo.

Pored toga, u saopštenju se navodi da bi samostalne zakletve državljanstva mogle biti pogodnija opcija za nove Kanađane, napominjući da se ceremonije državljanstva obično održavaju tokom radnog vremena i traju oko 90 minuta.

„Mnogi budući Kanađani moraju da uzmu slobodni dan da bi prisustvovali ceremoniji dobijanja državljanstva, a ove slobodne dane ne plaćaju poslodavci“, navodi se u saopštenju analize.
„Ovaj predlog bi takođe bio od koristi budućim Kanađanima pružanjem veće fleksibilnosti u službi za klijente i promovisanjem inkluzivnosti omogućavajući im da polože zakletvu o državljanstvu na način koji najbolje funkcioniše i u vreme koje im najviše odgovara tokom dodeljenog vremenskog okvira.
Od 1947. godine, polaganje zakletve državljanstva je poslednja faza u naturalizovanju kanadskog državljanina. To uključuje stajanje pred sudijom za državljanstvo i zakletvu na vernost kralju i svim njegovim naslednicima i naslednicima uz zakletvu da će poštovati zakone Kanade.
Za vreme COVID-19 2020. godine, Kanada je počela da dozvoljava virtuelne ceremonije državljanstva koje se održavaju preko video konferencijskih poziva.
Federalna administracija kaže da je od oktobra 2022. postojao zaostatak od 358.000 zahteva za državljanstvo, pri čemu su podnosioci zahteva čekali 24 meseca od trenutka podnošenja zahteva do polaganja zakletve.
Zakletve na mreži koje se samostalno daju ne bi bile obavezne prema ovom predlogu, jer bi novi Kanađani i dalje imali mogućnost da polože zakletvu o državljanstvu na tradicionalan način pred sudijom, bilo lično ili putem video konferencijskog poziva uživo.
Ali nisu svi pristali na predlog, uključujući bivšeg ministra za državljanstvo i imigraciju Kristofera Aleksandra.
„Napuštajući vekovima staru karakteristiku državljanstva u Kanadi, ova vlada dalje podriva sopstvenu – u najboljem slučaju – nestabilnu posvećenost zaštiti kanadskih demokratskih institucija, nacionalne bezbednosti, nacionalne odbrane i vladavine prava“, napisao je Aleksander u ponedeljak na Tviteru. veče.

Međutim, advokat za imigraciju iz Vankuvera Stiven Merens kaže da bi to mogla da bude dobra opcija, posebno za one čije je stalne boravišne kartice blizu isteka, ako samostalne onlajn zakletve mogu da ubrzaju obradu.
„Verujem da je polaganje zakletve državljanstva smisleno i siguran sam da će mnogi to nastaviti da rade. Međutim, ako je tačno da zakazivanje ceremonija dodaje tri meseca na obradu, onda to može da zakomplikuje stvari za ljude kojima je istekla boravišna karta. tako, slažem se da bi trebalo da bude opciono“, rekao je on za CTVNevs.ca u utorak u mejlu.
Ukoliko bude odobren, očekuje se da predlog stupi na snagu u junu 2023. Moguće je da se dodaju pošalju komentari na veb stranicu Canada Gazette tokom perioda konsultacija, koji traje do 27. marta.

Uoči nastavka dijaloga – Zapad i Srbija očekuju napredak, Beograd jasno “iscrtao” ograničenja

Od
miki
-
0

Nova runda pregovora Beograda i Prištine održava se u ponedeljak. U Briselu će biti težak dan, kaže premijerka Ana Brnabić. Očekuje formiranje Zajednice srpskih opština posle 10 godina čekanja. Ista očekivanja imaju i Evropa i Amerika. U međuvremenu, predsednik Vučić je razgovarao sa američkim diplomatom Derekom Šoleom, kojem je preneo da o evropskom planu može da razgovara uz jasno određena ograničenja.

Dan posle Beograda, pismo troje autora stiglo je u Prištinu. Predsednik Francuske, nemački kancelar i italijanska premijerka od Aljbina Kurtija očekuju da primeni sve dogovorene sporazume, što znači i formiranje Zajednice srpskih opština. Uoči sutrašnjeg sastanka, sumiraju očekivanja o glavnoj temi.

“Uvereni smo da je zaključivanje i sprovođenje evropskog predloga od fundamentalnog značaja za opštu dobrobit građana, mir i prosperitetan razvoj regiona i napredak evropske perspektive Prištine”, stoji u pismu.

Posle Prištine, telefonski razgovor Beograda i Vašingtona. I specijalni savetnik u američkom Stejt departmentu Derek Šole poziva da se hitno formira ZSO. Očekuje da sutrašnji sastanak bude primetan napredak ka dogovoru.

“Razgovarao sam sa predsednikom Vučićem danas kako bih izrazio snažnu podršku SAD sastanku sa visokim predstavnikom Boreljom u Briselu 27. februara. Pozdravio sam kontinuiranu posvećenost Srbije konstruktivnom angažovanju na predlogu EU za obezbeđivanje mira i stabilnosti u regionu”, objavio je Šole.

Predsednik Vučić očekuje veoma težak sastanak, ali poručuje da je Srbija privržena miru i stabilnosti u regionu.

“U tom kontekstu sam spreman da radim na konceptu i primeni ponuđenog plana, uz jasno određena ograničenja”, dodao je Vučić.

Ograničenja, podseća premijerka Ana Brnabić, predsednik je iscrtao ranije, a potvrdio ih u Skupštini na sednici posvećenoj Kosovu i Metohiji. Nema priznanja, niti članstva Prištine u Ujedinjenim nacijama.

“Što se tiče sutrašnjeg dana, sigurna sam da neće biti ni nimalo lak dan, ali bih želela da kažem da sam srcem i dušom uz predsednika Aleksandra Vučića i da su crvene linije koje je predsednik rekao da jesu prethodno u Narodnoj skupštini, te crvene linije. Svakako verujem da će umeti da sačuva nacionalne interese Republike Srbije, i istovremeno da sačuva mir i stabilnost i obezbedi prostor za rast i razvoj, iako to u ovom trenutku deluje skoro pa nemoguće”, kaže premijerka.

“Gotovo nemoguće da se sutra stavi potpis” 
Gotovo je nemoguće da se sutra u Briselu stavi potpis na predlog, ocenjuje predsednik Skupštinskog odbora za KiM Milovan Drecun.

“Mislim da su zapadni političari namerno stvorili određenu konfuziju, kao svojevrsni vid pritiska da se prihvati od obe strane ono što je na stolu. Sada je već jasno da je to po principu – uzmi ili ostavi, da više nema mogućnosti za korekciju, da samo treba dogovoriti, kako oni kažu, korake za implementaciju, ali nikakav dogovor nije postignut i ništa nije potpisano”, ističe Drecun.

Uoči nastavka dijaloga, predsednik je razgovarao sa turskim kolegom Redžepom Tajipom Erdoganom i preneo mu stav Beograda. Saglasili su se da je najvažnije da se očuva mir na Zapadnom Balkanu.

Sneg napravio haos u Srpskoj: Bez struje više hiljada ljudi, problemi u saobraćaju

Od
miki
-
0

Obilan i vlažan sneg izazvao je kvarove na više desetina dalekovoda na širem distributivnom području „Elektrokrajine“, a bez električne energije ostalo je više hiljada potrošača u Novom Gradu, Kozarskoj Dubici, Prijedoru, Gradiški, Srpcu, Prnjavoru, Laktašima, Čelincu, Kotor Varošu i Kneževu.

Iz „Elektrokrajine“ je saopšteno da su sve monterske ekipe izašle na teren i rade na lociranju i sanaciji kvarova, a radovi se odvijaju u dosta otežanim uslovima zbog nepristupačnog terena, posebno u šumsko-planinskom području Potkozarja i Podgrmeča, prenela je RTRS.

U saopštenju se navodi da je u ovom trenutku teško prognozirati kada će kvarovi na dalekovodima biti otklonjeni, jer sneg i dalje pada i otežava izvođenje sanacionih radova, ali da će ekipe „Elektrokrajine“ na terenu raditi dokle god bude vidljivo i bezbedno za rad.

Zbog obilnih padavina, kompletna opština Kozarska Dubica ostala je bez pitke vode.

Sneg je stvorio probleme i u saobraćaju koji se na većini puteva u Republici Srpskoj i Federaciji Bosne i Hercegovine odvija otežano i usporeno.

Iz Auto-moto saveza Republike Srpske izdvajaju deonice Mrkonjić Grad – Mliništa, Karanovac – Kneževo – Ugar, Šipovo – Novo Selo, Vlasenica – Han Pijesak preko prevoja Han Pogled, Gacko – Tjentište preko prevoja Čemerno, te Sarajevo – Rogatica preko Romanije.

Na deonicama u višim predelima za teretna vozila obavezna je upotreba lanaca, saopšteno je iz Auto-moto saveza Republike Srpske.

Na graničnim prelazima Gradiška, Velika Kladuša, Donja Gradina i Orašje, pojačan je intenzitet vozila na izlazu iz Bosne i Hercegovine.I jug Republike Srpske pogođen je vremenskim neprilikama.

Za područje Trebinja objavljen je crveni meteoalarm, gde se očekuju udari vetra do 70 kilometara na čas, obilne padavine, lokalno i do 90 litara po metru kvadratnom i grmljavina.

Narandžasti meteoalarm zbog obilnih padavina izdat je za zapadna, jugozapadna i jugoistočna područja, prenosi Sputnjik.

Direktor CIA otkrio detalje sastanka sa glavnim ruskim obaveštajcem: Nariškin je bio drzak

Od
miki
-
0

Sastanak direktora CIA Vilijama Bernsa i direktora Spoljnoobaveštajne službe Rusije Sergeja Nariškina u novembru 2022. godine radi razgovora o sprečavanju upotrebe nuklearnog oružja bio je „veoma mučan“, izjavio je rukovodilac američkog ministarstva u intervjuu televiziji Si-Bi-Es.

„Gospodin Nariškin je izrazio veoma prkosan stav, osećala se drskost i arogancija“, rekao je on.

Berns smatra da takav pristup ruskog kolege odražava odnos predsednika Vladimira Putina prema konfliktu u Ukrajini – veruju da je vreme na strani Rusije, da Ukrajinci mogu da budu poraženi, da će Evropa biti iscrpljena i da će na kraju na Zapadu zavladati politički umor od pomaganja Ukrajini.

Šef Spoljno-obaveštajne službe Rusije Sergej Nariškin i direktor CIA Vilijam Berns razgovarali su u Ankari 17. novembra o sprečavanju izbijanja nuklearnog rata, saopštio je tada turski lider Redžep Tajip Erdogan novinarima na povratku sa samita G20 koji je održan na Baliju. Amerika je podvukla da se nije razgovaralo o rešavanju sukoba.

Nariškin je tada rekao da je sastanak bio sadržajan, s obzirom na to da su uspeli mnogo da kažu jedan drugom, da pojasne pozicije i nije isključio mogućnost ponovnog razgovora. U Kremlju su tada naveli da će se sastanak, najverovatnije, još jednom održati, prenosi Sputnjik.

BC Hydro istražuje uzrok eksplozije u Vankuveru u blizini Marine Building

Od
miki
-
0
A hydro worker takes a photo of an underground electrical vault after a fire and explosion in downtown Vancouver, B.C., Friday, February 24, 2023. THE CANADIAN PRESS/Rich Lam

VANKUVER – Kompanija BC Hidro saopštila je da je započela istragu o uzroku eksplozije i požara u blizini Marine Building u Vankuveru.

U njemu se navodi da je utvrđivanje uzroka „glavni prioritet“, dodajući da su ovakvi  incidenti bio retki i da je kompanije usredsređena na to da njena električna oprema bude bezbedna i pouzdana za kupce.

Uprava za električnu energiju kaže da je eksplozija izazvala prekide za sedam potrošača, dodajući da radi „danonoćno“ na obnavljanju njihove struje.

Dan Nikols, vršilac dužnosti pomoćnika šefa vatrogasne službe u Vankuverskoj vatrogasnoj službi, rekao je novinarima u petak da sumnjaju da je požar izazvala električna eksplozija u Burardu i Hejstingsu.

On je rekao da je eksplozija bila “prilično snažna”, raznevši prozore i beton.

Nikols je rekao da su dve osobe povređene sa opekotinama lica i razderotina, a BC Hydro kaže da su povređeni “u stabilnom stanju”.

Policija Vankuvera saopštila je da su neke zgrade evakuisane i da je saobraćaj u toj oblasti pogođen, ali ne veruje da je incident izazvan namerno.

„Istraga uzroka požara je glavni prioritet koji shvatamo ozbiljno i želimo da uverimo javnost da je ovo retka pojava i da dajemo veliki prioritet tome da osiguramo da naša električna oprema i dalje bude bezbedna i pouzdana“, rekli su iz BC Hydro u saopštenju u subotu.

Veliki broj migranata i dalje dolaze u Kanadu na neregularnim prelazima

Od
miki
-
0

Jedan od ljudi odgovornih za Sporazum Safe Third Country Agreement između Kanade i Sjedinjenih Država kaže da smanjenje broja migranata koji dolaze u Kanadu na neregularnim prelazima nije samo pitanje ponovnog pregovaranja ili odustajanja od sporazuma, već bi fokus trebalo da bude na savezne vlade budu u mogućnosti da bolje kontrolišu granicu.
Neregularni granični prelaz na Rokham Road-u duž granice između Kvebeka i Njujorka doživeo je porast migranata u poslednjih godinu dana, a premijer Kvebeka Fransoa Lego poziva saveznu vladu da pronađe rešenje, dok se njegova provincija bori sa ogromnim povećanje broja ljudi koji prelaze.
Legaultovo izjašnjavanje izazvalo je rat između premijera Džastina Trudoa i lidera konzervativaca Pjera Poljevrea ove nedelje, kada je Poaljevre ušao u debatu, rekavši „ako smo prava zemlja, imamo granice. A ako je ovo pravi premijer, on je odgovoran za te granice.

Rudo je kasnije odgovorio rekavši da „ako Pierre Poilievre želi da izgradi zid na Rokham Roadu, neko bi to mogao da uradi. Problem je što imamo 6.000 kilometara nebranjene zajedničke granice sa Sjedinjenim Državama i ljudi će izabrati da pređu negde drugde.
Džon Menli — bivši zamenik premijera  i jedan od potpisnika Sporazuma Safe Third Country Agreement 2002. — rekao je voditelju CTV-ovog Perioda pitanja Vasiju Kapelosu, u intervjuu koji je emitovan u nedelju, da ne misli da je suština problem je da li ugovor treba modernizovati ili ponovo pregovarati.
„Mislim da tu postoji poseban problem, a to je sposobnost Kanade da kontroliše sopstvene granice“, rekao je Menli. „Znam da je jednostavno reći da se samo blokira Rokham Road, i pravo vlade da kaže, ’pa mi to radimo i oni će jednostavno doći negde drugde’. Moguće je da je istina.”
„Ali fundamentalna stvar za suverenitet nacije je sposobnost da kontrolišemo naše granice“, dodao je on.

STCA je prvi put potpisan pre 20 godina, a razgovori o njegovoj modernizaciji vode se od 2018. godine, sa nekim izmenama koje su napravljene 2019. Prema STCA, ljudi koji traže status izbeglice u Kanadi ili SAD moraju podneti zahtev zemlji u kojoj će ući.
Sporazum se odnosi samo na zvanične kopnene granične prelaze, što znači da se tražioci azila koji uspeju da uđu u zemlju preko nezvaničnog prelaza — kao što je Rokham Road — ne vraćaju.
Menli je rekao da priroda granice između Kanade i SAD dodaje izazove: deo granice je na vodi, veći deo granice je neformalni, a na nekim mestima postoje čak i zgrade koje se nalaze na granici.
„Dakle, nije bez svoje složenosti, ali ipak, to je nešto što vlada mora da bude u stanju da uradi, i da kaže da ako zaustavimo ovaj [nepravilan prelaz], oni će ući negde drugde… to nije poenta ,” rekao je.
Lego je ove nedelje rekao da Trudo treba da razgovara o ponovnim pregovorima o Sporazumu Safe Third Country Agreement sa predsednikom SAD Džoom Bajdenom kada bude u Otavi u svojoj prvoj zvaničnoj poseti Kanadi u martu.

Ali Menli je rekao da nije siguran kako bi ti pregovori mogle da se odvijaju, s obzirom na to da je sporazum u njegovoj prvoj iteraciji bio nešto za šta se Kanada zalagala dok su Sjedinjene Države oklevale da potpišu.
Rekao je da je posle 11. septembra postojao „prilično veliki priliv tražilaca azila“ iz celog sveta koji su prolazili kroz SAD i prelazili u Kanadu da traže azil. Rekao je da su bili „veoma dobro organizovani“. Porast broja značio je da Kanada nije mogla da prati korak, tako da bi se za vreme koje je bilo potrebno za obradu njihovih prijava naselili u Kanadi i počeli da izazivaju „prilično opterećenje za socijalne usluge“.
Broj migranata koji su iz Kanade prelazili u Sjedinjene Države takođe je bio samo delić onih koji su išli u drugom pravcu, tako da je bilo malo podsticaja za Amerikance da potpišu sporazum.
„To je zaista pitanje za Amerikance“, rekao je Menli. „Mogu vam reći da je ovo bio veoma težak dogovor za postizanje.
Dodao je: „Mislim da će biti mnogo nevoljnosti od strane američkih vlasti da ovo daju Kanadi bez nečega zauzvrat. I ne znam šta bi moglo da bude što bismo mogli da damo zauzvrat.”
Menli je takođe rekao da rupa u neregularnim kopnenim graničnim prelazima nikada nije razmatrana u vreme potpisivanja sporazuma.
„Zamisao da će ljudi masovno dolaziti preko ilegalnih ulaznih mesta u to vreme je izgledala malo verovatna“, objasnio je on. „To jednostavno nije bio faktor. Nismo baš očekivali da će to postati i zaista, to nije postalo dugo vremena.”
Rekao je da vam broj izbeglica u svetu „slama srce“ i da Kanada ima „odgovornost kao bogata zemlja“ da ih dočeka, ali „treba da ih izaberemo, a oni treba da uđu na način na koji mi obezbedimo za njihovu podršku.”
„Savezna vlada ima određenu odgovornost zbog svoje kontrole granica da to uradi“, dodao je on. „Ne bi trebalo da ostavljamo gradove i provincije na cedilu zbog nekontrolisanog priliva ljudi koji dolaze i tvrde da su izbeglice.

Veoma hladno sa snegom u celoj Kanadi

Od
miki
-
0
A pedestrian makes their way across an intersection as snow falls in the nation's capital, in Ottawa, Tuesday, Feb. 21, 2023. THE CANADIAN PRESS/Adrian Wyld

Niske temperature utiču na nekoliko provincija širom Kanade, sa još hladnijim vremenom za vikend, prema Environment Canada.
Agencija je objavila upozorenja o ekstremnoj hladnoći za regione u Njufaundlendu i Labradoru, Kvebeku, Alberti, Saskačevanu i Nunavutu, dok se Britanska Kolumbija suočava sa brojnim upozorenjima o snežnim padavinama.
Kanađani bi se mogli suočiti sa vrednostima hladnoće od vetra u rasponu od -40 do -50 C u nekim oblastima, dok bi B.C. ovog vikenda moglo da se vidi više od 10 centimetara snega.

U Alberti, upozorenja o ekstremnoj hladnoći su fokusirana na centralno-istočni region provincije.
Područja pogođena upozorenjima suočavaju se sa vrednostima hladnoće od vetra u petak uveče blizu -40 stepeni Celzijusa, iako se očekuje zagrevanje za vikend.
Slična je situacija u Saskačevanu, koji ima upozorenja o ekstremnoj hladnoći koja se protežu širom provincije.
Grad Saskatun će se suočiti sa vrednostima hladnoće vetra blizu -40  „dok se hladna arktička vazdušna masa zadržava iznad regiona“, prema Environment Canada.

U BC, velike snežne padavine ove nedelje su već zatvorile neke škole u ​​Velikoj Viktoriji i istočnom ostrvu Vankuver.
Severno od BC, postoji posebna vremenska prognoza za nekoliko oblasti duž zapadne ivice Jukona, upozoravajući da se očekuje sneg 0-20 centimetara.
Ovo nevereme će se polako kretati ka severu B.C. tokom vikenda, navodi Environment Canada.

ONTARIO I KVEBEK
U Kvebeku ekstremne hladnoće širom provincije.
U oblasti Sept-Iles, arktički vazduh će tokom noći donositi hladnoću između -38 i -43.
Iako u Montrealu nije tako hladno, i dalje postoji razlog za zabrinutost. Grad je otvario privremene lokacije za hitno zagrevanje u centru IMCA, koja će ostati otvorena do sutra  ujutro.
Ontario se takođe suočava sa jakim snežnim olujama u nekoliko regiona, uključujući Sault Ste. Mari, za koju se očekuje  20-30 centimetara snega.
Environment Canada upozorava da putovanje može biti opasno tokom snežnih oluja, a vidljivost može biti slaba.
U Otavi, Ottava Public Health je izdalo upozorenje o promrzlinama, upozoravajući da bi tokom noći i jutra moglo da bude -30 stepeni Celzijusa.

ISTOČNA KANADA
U posebnoj meteorološkoj izjavi za nekoliko regiona Njufaundlenda i Labradora se navodi da će „arktička vazdušna masa prouzrokovati veoma niske temperature tokom noći i ranog jutra  , posebno za unutrašnje oblasti gde su najniže temperature tokom noći generalno hladnije nego duž obale. ”
Najhladnije hladnoće od vetra mogle bi da se budu od -30 do -25 C, prema Environment Canada, i osetiće se u većem delu Njufaundlenda, nastaviće se tokom vikenda i tokom sledeće nedelje, a očekuje se da će se uslovi poboljšati posle ponedeljka.
Duž obale Labradora i protežući se na zapad, upozorenje o ekstremnoj hladnoći navodi da se nastavlja višednevna epizoda hladnoće od hladnog vetra, sa najhladnijim vetrom blizu -50 C.
Na tim temperaturama, promrzline se mogu formirati na izloženoj koži za nekoliko minuta kada ste napolju.

Na severu, Nunavut takođe doživljava ekstremnu hladnoću, sa vrednostima hladnoće od vetra blizu -50  u Ikaluitu.

 

Najmanje 15 odsto letova sa aerodroma u Vankuveru otkazano je u subotu zbog snežne oluje

Od
miki
-
0
Izvor: CTV News

U subotu rano popodne, u B.C.-u bilo je slabih snežnih padavina, ali je 15 odsto letova do i sa međunarodnog aerodroma Vankuver već otkazano u očekivanju nadolazeće oluje.
IVR je u saopštenju naveo da su njihove vremenske prognoze i analize  očekivale velike snežne padavina između 19 časova i ponoći.
„U saradnji sa IVR, avio-kompanije su prilagodile svoje rasporede i otkazale brojne letove u i van IVR, posebno u večernjim satima“, navodi se u saopštenju aerodroma, dodajući da su otkazivanja jednaka 15 odsto ukupnog leta.

Neke aviokompanije su takođe odložile letove dok se očekuju veće snežne padavine, saopštio je IVR.

„Pažljivo pratimo vremenske prilike i sarađujemo sa avio-kompanijama i našim brojnim partnerima kako bismo osigurali da što više putnika i aviona krene na put što je brže moguće i bezbednije“, navodi se u saopštenju.

„U zavisnosti od stope snežnih padavina tokom večernjih sati, pa čak i sa čistim pistama i stazama za vožnju, postoji potencijal za kratkotrajnu pauzu pri polascima ili dolascima zbog ograničene vidljivosti, kao i ekstremnih stopa snežnih padavina“, saopštio je aerodrom. . „Putnici bi trebalo da znaju da se takav potez ne shvata olako i da se radi o njihovoj bezbednosti u radu sa našim avio partnerima i drugim agencijama.
IVR je poslednji put napravio takav potez tokom oluje koja je izazvala promene u planovima putovanja samo nekoliko dana pre Božića.
Neki frustrirani putnici opisali su da su bili zaglavljeni u avionima čak 12 sati sa malo hrane i pića dok su čekali da im se omogući da siđu iz aviona.

Uticaj decembarske oluje bio je dodatno pojačan velikim obimom saobraćaja tokom užurbane sezone putovanja. Nedeljama nakon što je sneg prestao, na terminalima je još uvek bilo na stotine izgubljenih i nepreuzetih torbi koje su čekale da ih vlasnice preuzmu.

Uticaj nepogoda na avionski prevoz osetio se širom zemlje, a drugi kanadski aerodromi su se suočili sa sličnim problemima. Sredinom januara, šefovi raznih aerodroma i avio-kompanija pozvani su da svedoče pred parlamentarnom komisijom u Otavi.

1...695696697...1.501Stranica 696 od ukupno 1.501

Designed by Miodrag Zivkovic

© 2022 Serbian News Canada by Miodrag Živković