Srpski teniser Novak Đoković plasirao se danas u polufinale turnira u Dubaiju, pošto je savladao 11. igrača sveta Huberta Hurkača iz Poljske sa 2:0 po setovima 6:3, 7:5. Prvi teniser sveta je do 20. vezane pobede stigao posle sat i 23 minuta.
U polufinalu Đoković će igrati protiv boljeg iz duela Rusa Danila Medvedeva i Hrvata Borne Ćorića.
U drugom polufinalnom meču sastaće se Nemac Aleksandar Zverev i Rus Andrej Rubljov.
Košarkaši Partizana pobedili su večeras u Beogradu ekipu Albe rezultatom 88:74 (20:19, 22:25, 35:9, 11:21) u meču 26. kola Evrolige.
Najefikasniji u ekipi Partizana bio je Aleksa Avramović sa 19 poena, dok je Kevin Panter ubacio 16, a Zek Ledej 13. Kod gostiju, najbolji je bio Maodo Lo sa 17 poena.
Partizan se trenutno nalazi na šestom mestu na tabeli Evrolige sa skorom 14-12, dok je Alba poslednja sa sedam trijumfa i 19 poraza. „Crno-beli” će u narednom kolu sedmog marta gostovati ekipi Virtusa u Bolonji, dok će Alba u Berlinu dočekati Žalgiris, javlja Tanjug.
U 2022. godini žitelji glavnog grada su u proseku zarađivali 94.808 dinara, a plata im je na godišnjem nivou bila veća za deset odsto
Moramo da razvijemo jug Srbije. Problem je što je prosečna plata na Vračaru 1.250 evra, u Nišu 670, a u Leskovcu 566, kazao je predsednik države Aleksandar Vučić, pre nekoliko dana. Ponovio je već izrečeno da će Srbija ostati bez naroda ako ne poboljša ekonomiju u slabo razvijenim krajevima. Da je prosečna zarada na Vračaru najveća, a u Bojniku najmanja, nije ništa novo. Jer, iz godine u godinu nema iznenađenja u kojim gradovima i mestima su najviše prosečne plate, a u kojima se najmanje zarađuje.
U 2022. godini Beograđani su u proseku zarađivali 94.808 dinara, a plata im je na godišnjem nivou bila veća za gotovo deset odsto. U Bojniku su u proseku zaradili 49.706 dinara, pokazuju statistički podaci. Inače, prosečna neto plata u Srbiji 2022, za dvanaest meseci, iznosila je 74.933 dinara što je oko 637 evra.
U pogledu visine zarada Beograđana poredak je nepromenjen u odnosu na ranije godine. Najviši prosek zarada imali su Vračarci od 127.745 dinara, zatim žitelji Starog grada – 126.162, dok su Novobeograđani kući nosili 123.914 dinara. Na četvrtom mestu po visini zarade u Srbiji su stanovnici Savskog venca, s prosečnom platom od 115.187 dinara, a peti su građani Voždovca, koji su primali u proseku 100.032 dinara.
I ostali žitelji Beograda zarađivali su više nego ostatak republike. Zvezdarci su u proseku kući nosili 98.116 dinara, na Čukarici 90.833, Zemunci 87.698, na Paliluli je to bilo 85.002 dinara, slično u Rakovici 85.003, a u Obrenovcu 71.909 dinara. U Beogradu plate su bile niže u rubnim opštinama, pa su tako Barajevčani zarađivali 63.570 dinara u proseku, u Surčinu 66.688, Gročani 65.214, stanovnici Sopota 61.551, a Mladenovčani 62.631 dinar.
Najmanje plate, sem žitelja Bojnika, imali su u Vlasotincu 52.009 dinara, Preševu 50.627, Ražnju 52.646, Svrljigu 52.275 i u Crnoj Travi 52.380. Prosečna novosadska plata 2022. iznosila je 88.932 dinara, a za ceo region Vojvodine 71.236. Što se tiče vojvođanskih regiona, u zapadnoj Bačkoj, gde su Sombor, Apatin, Kula, Odžaci, prosek je bio 62.155 dinara. U Južnobanatskoj oblasti u kovertama je u proseku bilo 69.427, a lideri po platama u ovom delu zemlje su Vršac s prosečna 72.937 dinara i Pančevo, gde se zarađivalo 73.598. U severnoj Bačkoj u kovertama je u proseku bilo 66.012 dinara, a na severu Banata 66.396. Sremci zarađuju slično, jer im je plata bila 66.901 dinar.
U Šumadiji i zapadnoj Srbiji zaposleni su u proseku dobili 62.687 dinara. U Zlatiborskoj oblasti 62.637. U Užicu je plata bila 70.616 dinara, u Sevojnu 64.695, a u Kosjeriću 62.539. U Kolubarskoj oblasti plata je bila 64.784 dinara. U ovoj oblasti najviše su lajkovačke zarade, s prosekom od čak 74.609 dinara, dok su u Valjevu iznosile 65.079. U Mačvi su zaposleni primili u proseku 61.708 dinara, a u Šapcu 65.669.
I u Moravičkom okrugu zarade su slične, s prosekom od 63.819 dinara. Čačani, na primer, dobijaju 63.887, Gornjomilanovčani 66.123, dok je prosečna plata u Lučanima 71.652 dinara. Zarade u Pomoravlju su još manje, s prosekom od 59.218. U Jagodini je prosek 60.363, a u Paraćinu 59.044 dinara. U Rasinskoj oblasti prosek plata 2022. je bio 61.067, a u Kruševcu 64.407 dinara. Slične su zarade i u Raškoj oblasti, čiji je prosek 59.919, a u Kraljevu, administrativnom sedištu oblasti, 62.043 dinara.
U Šumadiji zarade su iznosile 67.806, s tim što je prosek vukao Kragujevac, s platama od 70.999 dinara. U južnoj i istočnoj Srbiji prošle godine mesečno su zaposleni u proseku primali 64.329 dinara. U Boru, na primer, plate su iznosile 86.764, a u Majdanpeku 77.724 dinara. U Braničevskoj oblasti u kovertama je bilo 65.378, a u Požarevcu 71.193 dinara. U Zaječarskoj oblasti plata je bila 60.834, a u samom Zaječaru 63.719 dinara. U Jablaničkoj oblasti zaposleni i dalje malo zarađuju, o čemu svedoči i prosek od 56.137 dinara. U Leskovcu je plata 57.468, a u Medveđi 62.230. Nišlije zarađuju 71.867, a Piroćanci 69.006 dinara. Što se tiče Podunavske oblasti, Smederevci dobijaju 68.862 dinara, u Velikoj Plani plate su 60.021, a u Smederevskoj Palanci 60.359. Niske su i zarade u Vranju, s prosekom od 59.025, i Prokuplju, gde iznose 61.230 dinara.
Javni sektor
Prosečna plata u javnom sektoru u 2022. iznosila je 77.951 dinar. U javnim državnim preduzećima prosek je bio 88.362, a u javnim lokalnim preduzećima 68.790. Zaposleni u administraciji, na svim nivoima, u proseku su zarađivali 82.094 dinara. Zaposleni u zdravstvu i socijalnom radu imali su platu od 78.177 dinara, a u obrazovanju i kulturi 71.124.
Health Canada je kompaniji iz Britanske Kolumbije dala pravo da poseduje, proizvodi, prodaje i distribuira kokain.
Adastra Labs navodi u saopštenju za medije da mu je Health Canada 17. februara dala odobrenje za izmenu u skladu sa licencom dilera kontrolisanih supstanci.
Kaže se da izmenjena licenca omogućava kompaniji da „interaguje“ sa do 250 grama kokaina i da uvozi listove koke kako bi napravila i sintetizovala tu supstancu.
Izvršni direktor Adastre Majkl Forbs kaže da će proceniti kako se komercijalizacija ove supstance uklapa u njen poslovni model u nastojanju da se pozicionira da podrži potražnju za bezbednim snabdevanjem kokainom.
Forbes kaže da je „smanjenje štetnosti kritično važna i glavna tema“, i oni ostaju u prvom planu regulative o drogama.
Dekriminalizacija do 2,5 grama droge, uključujući kokain, počela je u B. 31. januara, nakon što je savezna vlada odobrila izuzeće kao deo plana za borbu protiv krize predoziranja koja je ubila hiljade u pokrajini.
u Javni medijski servis. Uši nacije načuljene da čuju konačnu istinu koju će predsednik saopštiti dan posle “Dana D”. I kako je glavna tema jučerašnjeg gostovanja postala tabla po kojoj je predsednik pisao?
Govori dugo i preopširno na ono sto ga niko ne pita…
„Znate li koliko smo pruga izgradili od 2000. do 2012?“, upitao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Kratko i cinično na ono sto ga pitaju…
„Lepo. Nije. Milina jedna. Ne znam“.
I nosi tablu sa sobom.
„Ovo je moja tabla, Kinezi su mi je kupili, ne preporučujem je zbog cene, veoma je skupa, inače je izvanredna, meni služi mnogo“, rekao je Vučić.
Ovaj poklon, kao javni funkcioner, predsednik je bio dužan da prijavi Agenciji za sprečavanje korupcije. U katalogu poklona koje je Vučić dobio 2021. ima tri šahovske, ali nijedna tabla za crtanje, iako se po snimcima iz decembra 2021. vidi da je predsednik ovaj vredni poklon već tada posedovao.
„Da me pitate da je kupim za sebe, hteo sam, mislio sam da je 500 evra, ali kad su mi rekli pošto je… Tako da imam samo ovu koju sam dobio na poklon i ona stoji u Predsedništvu“, dodao je Vučić.
A to, po svemu sudeći, nije ona ispred koje se predsednik u Predsedništvu slikao pre neki dan. I tu pitanjima nije kraj. Jer biće da predsednik nema, kako kaže, samo jednu tablu. Dve, gotovo identične, poslužile se mu kao scenografija na godišnjoj konfereciji u januaru ove godine, pa se postavlja pitanje čija je ova druga? Sklonost ka tablama predsednik pokazuje već duže, no i njegove table postaju sve razvijenije baš kako se razvija i Srbija.
„Crna Gora 726 evra (prosečna plata) pri čemu sada mi prvi put postajemo prvi (718 evra prosečna plata) iako smo uvek delili treće i četvto mesto“, naveo je u gostovanju na RTS.
Ukoliko tu magičnu tablu na kojoj je 718 evra veće od 726 evra proizvodi kineski Huawei, njena zvanična cena mogla bi da ide do 5.700 evra za ekran od 84 inča kakav je, pretpostavljamo, i predsednikov.
„Ja je samo raznosim, ovo je moja tabla, kad kažem moja, pripada državi Srbiji, ja sam njen korisnik“, istakao je.
I tako nas je predsednik ovom tablom „izvozao“ baš kao njega voz do Ripnja.
I zaista, ne može se reći da predsednik na tenane nije govorio o kineskoj tabli, o Kurtiju koji je u zatvoru naučio srpski i o ljudima koji veruju da je predsednik reptil. Ipak, činjenica je da njemu, posle sinoćnjeg gostovanja na RTS-u, rep nije izrastao, ali su onima koji su to gledali rasle magareće uši. Posle svega zbunjeni pogled voditelja možda zaista jeste odgovor na sva ključna pitanja.
OTAVA – Nakon naglog i brzog rasta cena, očekuje se da će stopa inflacije u Kanadi ove godine značajno pasti, što će umiriti ekonomiste zabrinute zbog nekontrolisanog rasta cena, ali malo olakšanja Kanađanima .
Inflacija, koja je prvi put počela da raste 2021. godine, dramatično je porasla prošle godine i dostigla vrhunac od 8,1 odsto tokom leta.
To je znatno iznad ciljane inflacije od dva procenta koju bi Banka Kanade trebalo da održi.
Porast cena izazvan je onim što je glavni ekonomista Dežardina Džimi Džin nazvao „savršenom olujom“ – ponovno otvaranje privreda nakon ograničenja COVID-19, ruske invazije na Ukrajinu i poremećaja u lancima snabdevanja.
Kako ta oluja nastavlja da jenjava, pritisci na cene su popustili, dajući tračak nade da bi se normalan rasta cena mogla vratiti.
Statistički zavod Kanade je objavio da je stopa inflacije pala prošlog meseca na 5,9 procenata sa 6,3 procenta u decembru, što je pad koji se može objasniti „efektom bazne godine“.
Efekat bazne godine se odnosi na uticaj kretanja cena od pre godinu dana na izračunavanje međugodišnje stope inflacije.
Jednostavno rečeno, to znači da cene danas ne rastu tako brzo jer se upoređuju sa već povišenim cenama pre godinu dana.
S obzirom da se veći deo ubrzanja rasta cena dogodio u prvoj polovini 2022. godine, federalna agencija je saopštila da će godišnja stopa inflacije nastaviti da usporava u narednim mesecima.
Ekonomisti koji prate promene cena iz meseca u mesec primetili su da pritisci na cene popuštaju već neko vreme.
Ali kako efekti bazne godine blede, to usporavanje će biti očiglednije Kanađanima koji su možda upoznati samo sa godišnjom stopom inflacije.
PROGNOZE ZA 2024. GODINU
Gledajući unapred, Banka Kanade predviđa da će inflacija pasti na oko tri procenta do sredine godine i nazad na dva procenta u 2024. Većina ekonomista iz privatnog sektora takođe predviđa slične brojke.
Međutim, prognoze dolaze sa velikim upozorenjem: Kanada mora biti pošteđena neočekivanih globalnih događaja koji bi mogli da izazovu još jedan porast inflacije.
Tokom rasta cena, rast plata je stalno zaostajao za inflacijom. Prosečna zarada po satu u januaru je porasla za 4,5 odsto u odnosu na pre godinu dana.
A za porodice koje troše veliki deo svog budžeta na namirnice, pad glavne stope inflacije je još manje značajan. U januaru su cene namirnica porasle za 11,4 odsto na godišnjem nivou, ne pokazujući znake usporavanja.
Košarkaši Srbije ubedljivom pobedom nad reprezentacijom Velike Britanije 101:83 obezbedili su plasman na Mundobasket koji će se igrati u avgustu i septembru.
Srbija na ubedljiv način obezbedila plasman na Svetsko prvenstvo koje će se ove godine održati u Japanu, Filipinima i Indoneziji, “orlovi” su savladali Britaniju 101:83 pred punom Dvoranom “Aleksandar Nikolić”.
Nakon dobre prve četvrtine, Srbija je imala poteškoća u drugoj usled slabije igre u odbrani zbog većeg broja faulova koje su u prvoj četvrtini zaslužili prvenstveno Petrušev i Gudurić.
Na samom otvaranju meča, Marko Gudurić pogodio je dve trojke, dok je Filip Petrušev silovio zakucao, što je dalo vetar u leđa Srbiji koja je brzo došla do dvocifrenog vođstva.
Da umesto 11, Srbija ode na osam poena prednost na kraju postarao se košarkaš Velike Britanije Kvin Elis koji je uz zvuk sirene sa pola terena ubacio trojku.
Druga četvrtina donela je “praznu igru” domaćinu. Košarkaši gostiju da dođu do poena uspešno su koristili nešto manje agresivnu odbranu Srbije kroz igru jedan na jedan.
Treća četvrtina može se podeliti na dva dela, prvih i drugih pet minuta. Po otvaranju drugog poluvremena rival je igrao agresivno, forsirao igru jedan na jedan čime je ponovo prišao na samo poen zaostatka. Kada su pesimistični navijači slutili novi kiks reprezentacije, na scenu je stupio Aleksa Avramović koji je poenima u napadu, a potom i ukradenim loptama u odbrani doneo preokret ritma i brzu dvocifrenu prednost Srbiji koja je održana i uvećavana do samog kraja.
U poslednjoj četvrtini domaća ekipa zahvaljujući trojkama Marka Jagodića Kuridže brzo je došla do 20 poena prednosti, posle čega je bilo jasno da je tačka na meč stavljena.
Aleksa Avramović bio je najbolji košarkaš Srbije sa 20 poena na meču. Njega su pratili Mitrović sa 15, Dobrić sa 14, Gudurić sa 13 i Filip Petrušev sa 12 poena.
U reprezentaciji Velike Britanije Kvin Elis je ubacio 22 poena.
Novak Đoković savadao Čeha Tomaša Mahača sa 2:1 po setovima 6:3, 3:6, 7:6 i plasirao se u drugo kolo turnira u Dubaiju.
Naš teniser u drugom kolu igra protiv Holanđanina Talona Grikspora, koji je na startu takmičenja savladao Francuza Konstanta Lestijenea 6:4, 3:6, 6:2.
Meč je na programu u sredu od 16.00.
Sastojci:
Biskvit:
– 120 g maslaca
– 210 g šećera
– 4 jaja
– 1 pomorandža (sok)
– 1,25 dl mieka
– 180 g brašna
– 1/2 kesice praška za pecivo
– 100 g oraha
Glazura:
– 120 g šećera
– 1 pomorandža (sok)
Priprema:
Sameljite orahe, a potom umutite čvrst sneg od belanaca dodajući im malo soli. Iscedite sok od pomorandže u posebnu posudu.
Mešajte mikserom omekšali maslac sa šećerom, pa dodajte jedno po jedno žumance.
Dodajte smesi isceđen sok od pomorandže i mleka i dobro promešajte.
Brašno sa praškom za pecivo dodajte umućenoj smesi, malo po malo, pa orahe i sneg od belanaca, lagano mešajaći smesu, ali ručno, dok se svi sastojci ne sjedine.
Zagrejte rernu na 180 stepeni.
Okruglu posudu za pečenje premazati maslacem, sipajte smesu, i pecite oko 25 minuta.
Dok se kolač peče iscedite sok još jedne pomorandže i dodajte šećer, dobro izmešajte.
Vruć pečeni kolač prelijte glazurom i ostavite još desetak minuta u ugašenoj rerni dok kolač ne upije sav sok, a površina postane glazirana.
Kad se ohladi isecite ga i poslužite.
Prijatno!
Oluja “Hulijeta” hara Španijom, sa ogromnim snežnim padavinana na mediteranskom arhipelagu Balearskih ostrva, udarima vetra i temperaturom do minus 16 stepeni u kontinentalnom delu Španije, saopštila je meteorološka služba.
Balearska ostrva, poznata po blagoj i prijatnoj klimi, zbog čega ih vole evropski turisti, najviše su pogođena olujom, posebno najveće ostrvo, Majorka.
„Na nekim mestima iznad 800 metara nadmorske visine na severu Majorke snežni pokrivač je za 24 sata prešao jedan metar“, saopštila je meteorološka služba koja je snežne padavine ocenila kao „vanredne“.
Na Majorki su jaki udari vetra dostizali 117 kilometara na sat, a padala je i obilna kiša – više od čak 100 litara po kvadratnom metru. Sneg je padao i u kontinentalnom delu Španije, u San Sebastijanu na severu zemlje i u Kataloniji na severoistoku, kao i u okolini Barselone.
„To je najveći sneg od marta 2018. godine“ u Barseloni, navela je meteorološka služba.
Niska temperatura do minus 16 zabeležena je u Aragonu i Kastilji.
