Sećate li se izjave premijerke Ane Brnabić da je saradnja sa Rio Tintom okončana? Prema informacijama Demostata, pregovori između Vlade Srbije, Mercedesa, Rio Tinta i Evropske banke za obnovu i razvoj se bliže konačnom dogovoru. Taj projekat podrazumeva izgradnju fabrike električnih automobila koja bi koristila baterije od litijuma, a koji bi iskopavao Rio Tinto. Iz SEOS-a poručuju da su se oni tih priča naslušali i da neće dozvoliti rudarenje litijuma u lozničkom kraju.

Tajni dokument koji ponovo oživljava projekat Jadar i iskopavanje litijuma, prema saznanjima Demostata, biće potpisan u narednom periodu. Ivana Petronijević Terzić iz Demostata objašnjava da je navodno jedan od uslova Srbije za iskopavanje litijuma bila upravo izgradnja fabrike za električne automobile ili fabrike za baterije.

„Uslovi za tu izgradnju fabrike su zapravo to da se litijum kopa ovde u Srbiji i da srpska spoljna politika prati politiku EU, odnosno da se Srbija uskladi sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU, budući da je investitorima potrebno da imaju siguran prostor i tržište na kom bi poslovali“, objašnjava Petronijević Terzić.

Dolazak Mercedesa bi navodno trebalo da podstakne i druge investitore da dođu u Srbiju. Opozicioni poslanici smatraju da će ti investitori odnositi najveći deo profita, a da će Srbiji ostati zagađena zemlja.

Poslanik Narodne stranke Miroslaiv Aleksić kaže da će Mercedes doći u Srbiju ako „predamo Kosovo“ i uvedemo sankcije Rusiji.

„Postaćemo rudarska kolonija u kojoj će poslovati Mercedes, a Aleksandar Vučić koji izdaje srpski nacionalni interese, ostati na vlasti. To to znači“, strahuje on.

„Vučić baš zapeo da mu se ponovo desi Gazela“

Posalnik koalicije „Moramo – Zajedno“ Aleksandar Jovanović Ćuta se pita zašto Mercedes u Nemačkoj ne ulaže u posao sa litijumom, budući da Nemačka ima najveće rezerve tog minerala u Evropi.

„Mnogi su lešinari obigravali i obigravaju još uvek oko Gornjih Nedeljica i oko tog litijuma, vidim sad da je i mečka počela da obigrava. Vidim da je Vučić baš zapeo da mu se ponovo desi Gazela! Sve što dogovaraju džabe pregovaraju, ljude koji tamo žive i koji nas hrane pitali ništa nisu, imaće ponovo pobunu“, obećava Jovanović.

„U Jadru niko kopati neće, Jadar neće biti Kosovo“

Meštani Nedeljica kažu da su se oni naslušali priča od Vlade i predsednika o dolasku novih fabrika i da ne veruju da će se projekat realizovati.

„U Jadru niko kopati neće, Jadar neće biti Kosovo“, poručuje Marijana Petković iz SEOS-a.
„Rađevina, Jadar, Praljani, Rekovac i narednih skoro 14 i nešto posto teritorije neće postati vlasništvo stranih kompanija i vlasništvo stranaca“, izričita je ona.

Petković zaključuje da će ostati tu gde jesu, da će se baviti poljoprivredom i da litijum niko neće kopati.

Skupština Srbije završila je načelni pretres svih tačaka dnevnog reda na kojem je više izveštaja nezavisnih institucija i međudržavnih ugovora.

Na kraju večerašnjeg zasedanja ministar građevinarstva, infrastrukture i saobraćaja Goran Vesić i poslanik grupe Moramo-Zajedno Aleksandar Jovanović Ćuta razmenili su niz uvreda.

Vesić je, ne imenujući o kome je reč, naveo da je jedan poslanik „insistirao“ da ga primi, ali da on to neće neće uraditi jer je njegovoj „sekretarici, državnoj sekretarki za vreme različitih vlasti, vrhunskom profesionalcu, pretio i vređao je seksistički“.

„Pretio je da će doći i da ćemo ga primiti kao belu lalu. Žene se nisu snašle da ga snime, to će uraditi sledeći put pa će se žaliti poverenici za ravnopravnost“, rekao je Vesić.

Dok je govorio da ga „taj poslanik nikad neće videti, dok se ne nauči ponašanju i ne izvini sekretarici“, i da su njegova vrata uvek otvorena za sve druge poslanike, kamera je prikazala Jovanovića.

Jovanović se iz gornjih poslaničkih klupa spustio do klupe najbliže govornici i mestu gde sede predstavnici vlasti kad obrazlažu zakone, među njima i Vesić.

On je stajao i koliko se čulo u prenosu, vikao Vesiću „lažovčino, kako te nije sramota“, dok je Vesić uzvraćao sa „bitango, ološu pijani i drogirani“.

„Dođi pa mi to reci, lako je odozgo“, kazao je Jovanović, ne prestajući da govori Vesiću da je „lažov“.

Predsednik Skupštine Vladimir Orlić je Jovanoviću, koliko se moglo razumeti u tom nadvikivanju, izrekao dve opomene a izgleda jednu i poslanici Demokratske stranke Dragani Rakić.

Sednica Skupštine Srbije biće nastavljena u ponedeljak raspravom u pojedinostima.

“Netačni su navodi da sam izrazila želju da radim u drugom odeljenju i apsolutno su netačni navodi tužilaštva da sam na bilo koji način odugovlačila predmet”, izjavila je za N1 tužiteljka Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Bojana Savović, koja je duže od godinu vodila istragu oko EPS, a danas je smenjena.

„Predmet je bio sve vreme u SBPOK-u, a ne u tužilaštvu, održan je veliki broj sastanaka i konsultacija, a kao dokaz imam sačuvane mejl prepiske sa inspektorima SBPOK-a i urgencije koje sam im upućivala“, naglasila je Savović.

Savović dovodi u pitanje trenutak kada je prebačena na drugo radno mesto.

„Nejasno je i ako sam po njihovim navodima odugovlačila rad na predmetu, zbog čega su čekali da uhapsim lica, pa da me onda prebace u drugo odeljenje“, kazala je.

Više javno tužilaštvo u Beogradu saopštilo je ranije da su „netačne informacije koje su se pojavile u pojedinim medijima da je zamenica Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Bojana Savović smenjena“ i da joj je „oduzet predmet u vezi sa zloupotrebama u EPS-u“.

„Tačno je da je Savović redovnom izmenom godišnjeg rasporeda, a po sopstvenoj ranije izraženoj želji, prebačena iz Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije u Odeljenje za opšti kriminal. Pored pomenute zamenice, još jedna zamenica javnog tužioca je iz Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije prebačena je u Odeljenje za opšti kriminal, dok je treća zamenica iz Odeljenja za opšti kriminal prebačena u Odeljenje za maloletnike“, navodi se u saopštenju.

Napominju da je „realizacija krivičnog predmeta ‘EPS’ i hapšenje osumnjičenih izvršena po nalogu Višeg javnog tužioca u Beogradu Nenada Stefanovića i prvog zamenika za suzbijanje korupcije Brankice Marić“, a kako bi se, dodaju, postupanje ubrzalo. Navode i da je „pomenuta zamenica odugovlačila predistražni postupak“.

Podsećamo, u akciji policije i Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, u sredu je uhapšeno šest osoba osumnjičenih da su oštetili EPS za 7,5 miliona dolara, tokom izvođenja radova na termoelektrani Kostolac B. A danas je tužiteljka Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Bojana Savović koja je duže od godinu vodila istragu oko EPS, smenjena s funkcije, saznaje N1.

Savović je u sredu naložila policiji hapšenje šest osoba a danas su je smenili – oduzeli su joj predmet i prebacili je iz Odeljenja za borbu protiv korupcije u drugo.

Srbija je na sednici Generalne skupštine Ujedinjenih nacija (GS UN) u Njujorku glasala za usvajanje rezolucije kojom se zahteva momentalno povlačenje ruskih snaga iz Ukrajine i poziva na “pravedan i trajan” mir.

Za tu neobavezujuću rezoluciju, usvojenu dan uoči prve godišnjice napada Rusije na Ukrajinu, glasala je 141 članica UN, među kojima su i sve zemlje Zapadnog Balkana.

Protiv rezolucije glasalo je sedam država (Rusija, Belorusija, Sirija, Severna Koreja, Mali, Nikaragva, Eritreja), a 32 zemlje su bile uzdržane, uključujući Kinu i Indiju.

Ukrajina i njeni saveznici nadali su se da će rezolucija večeras dobiti podršku najmanje 143 države, kao u oktobru prošle godine, kada je GS UN rezolucijom osudila rusko pripajanje četiri regiona na istoku Ukrajine.

U večeras usvojenoj rezoluciji potvrđuje se „posvećenost teritorijalnom integritetu Ukrajine“ i zahteva se da Rusija „smesta, potpuno i bezuslovno povuče sve svoje vojne snage sa teritorije Ukrajine“.

Od početka ruske invazije na Ukrajinu, Srbija je glasala za četiri rezolucije GS UN o tom ratu, a jednom je bila uzdržana.

Srbija je podržala dve rezolucije u martu prošle godine, prvu kojom je osuđena ruska agresija, i drugu kojom je od Rusije zatraženo da momentalno prekine rat protiv Ukrajine.

U aprilu prošle godine Srbija je glasala za isključenje Rusije iz Saveta UN za ljudska prava, a u oktobru za rezoluciju kojom je GS UN osudila rusko pripajanje četiri ukrajinska regiona.

Srbija je uzdržana bila jedino u novembru, prilikom glasanja o rezoluciji kojom se zahteva pozivanje Rusije na odgovornost zbog invazije na Ukrajinu, uz obavezu plaćanja odštete Kijevu.

Od dosadašnjih šest rezolucija GS UN, najmanju podršku dobile su aprilska, kojom je Rusija isključena iz Saveta UN za ljudska prava (93 glasa „za“), i novembarska, o plaćanju odštete Kijevu (koju su podržale 94 države).