Patrijarh Porfirije služi vaskršnju liturgiju uz sasluženje beogradsko-karlovačkog sveštenstva.

Posle dana žalosti ponovo su se oglasila crkvena zvona u znak vaskršnje radosti, a na početku liturgije otpevan je vaskršnji tropar ”Hristos vaskrse iz mrtvih”.

Jutarnju vaskršnju liturgiju u Hramu Svetog Save služio je vladika remezijanski Stefan, od 9 sati.

Vaskrs je suština hrisćanskog učenja, a pored vernika SPC ovaj praznik danas obeležavaju i Antiohijska, Jerusalimska, Ruska, Gruzijska, Japanska i druge pravoslavne crkve.

U Srbiji je običaj da vaskršnje slavlje počne odmah posle jutarnje službe, a tada se vernici pozdravljaju rečima “Hristos Vaskrse-Vaistinu Vaskrse”.

Uskršnjim slavljem za vernike se završava najstroži Veliki post koji se najviše dana posti na vodi, a običaj je da vaskršnja jaja budu prvi mrsni zalogaji.

Za hrišćane je praznik Vaskrsenja Hristovog, praznik nad praznicima i događaj koji je pre više od dva milenijuma izmenio istoriju čovečanstva.

Vernici SPC, Vaskrs obeležavaju tri dana, a crvenim slovom u crkvenom kalendaru, su pored prvog dana, obeleženi i Vaskršnji ponedeljak i Vaskršnji utorak.

Patrijarh srpski Porfirije pozvao je u vaskršnjoj poslanici sve verne ljude da umnogostruče molitve za mir i očuvanje Kosova i Metohije u Srbiji. Ističe da je za SPC otuđenje južne pokrajine od države Srbije, “posredno ili neposredno, defakto ili dejure – neprihvatljivo”.

Patrijarh je u poslanici pozvao vernike da se mole za mir u Ukrajini i ukazao na neophodnost očuvanja srpskog jezika i ćiriličkog pisma.

“Radujemo se danas, draga duhovna deco naša, radujemo se i proslavljamo Praznik nad praznicima, Vaskrsenje Gospoda i Spasa našega Isusa Hrista iz mrtvih jer čineći to dobijamo zalog sopstvene pobede nad okovima smrti i svetu blagovestimo radost života”, navodi se u poslanici objavljenoj na sajtu SPC.

Patrijarh Porfirije je naglasio da, kao što su nas snaga vere i molitve naših pravednih predaka i otaca provele kroz tesnace istorije, tako je potrebno da i danas, u svim pregnućima, “poslušamo glas Crkve, glas Gospodnji: ujedinimo i umnogostručimo molitve za mir, za očuvanje Kosova i Metohije u Srbiji, za očuvanje naših svetinja”.

Poručio je da treba da ujedinimo i umnogostručimo svoje molitve za život u miru našeg naroda svuda, da se naša ili bilo čija stradanja ne ponove.

“Znajte da je molitva verujućeg naroda za mir, molitva Crkve za mir, jača od svakog oružja. Arhijereji i verni narod Srpske Pravoslavne Crkve, čije prvo ime jeste Pećka Patrijaršija, čvrsto i nepromenljivo su na stanovištu da je otuđenje Kosova i Metohije od države Srbije, posredno ili neposredno, defakto ili dejure, neprihvatljivo”, istakao je patrijarh Porfirije.

“Molimo se Spasitelju i zalažemo za zajednički život, u međusobnom poštovanju i razumevanju sa kosovskometohijskim Albancima, jer ako u našim dušama ima mesta i za jedne i za druge, biće i na Kosovu i Metohiji mesta za sve. Znamo i to da u našem narodu i danas ima dovoljno vere, dovoljno molitve i pravednosti, da sačuva i nas i sve oko nas i u vremenima koja dolaze.”

Patrijarh je naglasio da posebno pozivaju na očuvanje srpskog jezika i ćiriličkog pisma na kojima je izgrađena srpska kultura. “Apelujemo da se normira upotreba ćiriličkog pisma u javnom prostoru, kao i da se obustavi nasilje nad srpskim jezikom i ukinu odredbe zakonâ koji to nasilje nameću, naročito kroz protivustavni zakon koji nameće takozvani rodno osetljivi jezik iza koga se krije borba protiv braka i porodice kao bogoustanovljenih svetinja i prirodnih oblika čovekovog ličnog i sabornog života.”

“Na jevanđelskim temeljima smo gradili i izgradili svoj način života, svoj etos, svoj sistem vrednosti, u kome su brak i porodica, zasnovani na ljubavi prema Bogu i na međusobnoj ljubavi, pretpostavka sklada u životu naroda, društva i države”, naveo je patrijarh.

On je u poslanici naglasio i da je Gospod Isus Hristos takođe, rekao “Ne boj se! Samo veruj!” jer vera koja prožima i osmišljava životni put, koja sokovima blagodatne snage hrani svekoliko ljudsko biće, uistinu može sve.

Patrijarh je pozvao i na molitivu za mir u Ukrajini, za prestanak stradanja i sukobljavanja jednoverne i jednokrvne braće, da neprijateljstvo i mržnju zamene prijateljstvo i ljubav.

“Danas se Vaskrslom Gospodu posebno molimo za Ukrajinsku Pravoslavnu Crkvu, njenu jerarhiju i njen verni narod, koji su izloženi nepravdi, nasilju i progonu”, naveo je patrijarh.

Vernicima i svima koji čuju reči Belog anđela, patrijarh Porfirije poželeo je srećan, čestit i blagosloven, praznik i poručio: “Ne plašite se! Isusa tražite Nazarećanina, raspetoga. Ustade, nije ovde.”

Gde god da se danas bilo ko od nas nalazi, pozdravljamo se pozdravom večne radosti – Hristos Voskrese.

Među 378 univerziteta iz 89 zemalja, tim studenata osvojio je drugo mesto iz arbitražnog i međunarodnog trgovinskog prava na najprestižnijem pravnom takmičenju u Beču
Марко Дошлић, Фани Спалевић и Стефан Добраш (Фото: приватна архива)
Da li je u imaginarnoj zemlji imaginarno javno preduzeće prilikom kupovine dronova činilo koruptivne radnje? Ovo je bio slučaj prvorazredne međunarodne sudske arbitraže, ali umesto iskusnih svetskih pravnih eksperata, nastupali su studenti iz celog sveta. A tim sa beogradskog Pravnog fakulteta osvojio je, među 378 univerziteta iz 89 zemalja, drugo mesto na najprestižnijem pravnom takmičenju koje je početkom meseca upriličeno u Beču.

Tako su studenti završne godine Ana Kadović, Kristijan Nikolić, Marko Došlić, Nađa Mirković, Natalija Stefanović, Stefan Dobraš i studentkinja master studija Fani Spalević ostvarili uspeh koji je beogradski fakultet stavio rame uz rame sa prestižnim Kembridžem.

I to nije sve, baš u našem timu bio je jedan od najboljih govornika – Marko Došlić, a ekipa je pohvaljena i za jednu od najboljih tužbi u čijem su pisanju učestvovali Marko Kalanj, Nevena Nedeljković i Dušan Đurić. Ovaj uspeh nije došao preko noći, već je rezultat dvadesetjednogodišnjeg rada profesora dr. Vladimira Pavića i docenta dr. Milene Đorđević, koji su prepoznali da u svakoj generaciji ima onih studenata kojima klasičan način studiranja nije dovoljan.

– Neki bi samo da završe fakultet, ali ima i onih koji traže izazove, koji bi da se dodatno angažuju i zabave. A to pruža ovo takmičenje, jer tu nije dovoljna samo reprodukcija gradiva, već zahteva i dozu kreativnosti. Potrebno je biti glumac, budući da se učesnici stavljaju u ulogu i jedne i druge strane. Tako ih učimo da sagledaju najbolje argumente svih strana u procesu. Bilo je do sada generacija koje su možda dobile manje nego što su zaslužile, jer u ovom takmičenju ipak presuđuje subjektivni osećaj – objašnjava za „Politiku” Vladimir Pavić, koji u maju počinje sa sastavljanjem nove ekipe za nove pobede.

Pripreme su prilično iscrpljujuće – počinje se sa radom već u oktobru, a pre finala moraju se proći pripremni pravnički turniri, među kojima je najveći i najzabavniji u Beogradu. Koliko je takmičenje zahtevno, priča naš sagovornik, možda najbolje govori podatak da se retko kada oni učesnici koji imaju pravo da se ponovo takmiče na to i odluče. Uglavnom izaberu da budu pomoćni treneri, kao što je to ove godine učinila Marija Ralević.

Na putu do finala u Beču, naš tim savladao je kolege iz SAD, Rusije, Kenije, Nemačke, Švajcarske, Australije, Brazila…, a bolji su bili samo domaćini. Uspeh na ovom takmičenju jedna je od najboljih stavki koja se može naći u biografiji tek svršenog studenta. Tako su nekadašnji takmičari i studenti Pravnog fakulteta danas uspešni advokati u vodećim kancelarijama u inostranstvu, ali i profesori na Kings koledžu ili na Univerzitetu u Varviku.

– Ne samo što radeći na ovome steknu praksu već čuju različite pravne logike, upoznaju mnoge kolege i steknu veze koje nisu površinske – dodaje Pavić. Kakav je utisak ostavio naš tim možda najbolje odslikavaju reči jednog od arbitara, profesora Gerija Bela, koji je u čestitki napisao: „Voleo bih kada bi svi advokati koji zastupaju stranke u arbitražama u kojima i ja učestvujem bili tako dobro pripremljeni i sjajni u iznošenju usmene argumentacije kao što ste vi… Budite uvereni da celo arbitražno veće kao i 2.200 ljudi koji su uživo pratili finale dele moj utisak. Ubeđen sam da su pred vama blistave karijere(…)”

Lekari Klinike za kardio-vaskularnu hirurgiju Univerzitetsko-kliničkog centra Niš su posle 100 dana rada i 12 uzastopnih radnih vikenda, bez ikakve naknade, uspeli da ostvare cilj, da eliminišu liste čekanja za operacije na toj klinici. Mlađan Golubović, jedan od tih lekara, koje je javnost prozvala “heroji juga”, kaže da su na ideju došli iz ljudskih pobuda, da su dobili informaciju od sestara iz kol centra da je par pacijenata koje su pozvali na operaciju u međuvremenu preminulo.

Kako priča za N1, mladi lekari su predložili da rade vikendom, a uprava klinike i celokupno osoblje dalo je zeleno svetlo da žele svi da učestvuju u tome.

„Trajalo je 12 nedelja i prvi nadolazeći vikend za Uskrs provešćemo najzad sa porodicama“, kaže Golubović koji se javlja sa radnog mesta, iz dela za intenzivnu negu.

Dodaje da pošto je javnost upoznata sa njihovom akcijom, „poslednja dva dana na klinici vlada lepo raspoloženje, bilo da šetate gradom ili idete na neki ručak, naši sugrađani su oduševljeni“.

„Juče nas je obradovalo što je Novak Đoković čestitao našem timu“, navodi sa osmehom i dodaje da su oni sve to uradili da vide nasmejana lica njihovih sugrađana.

Na pitanje kako sada, pošto su eliminisane liste čekanja, izgleda procedura dolaska na kardio-vaskularnu operaciju u njihovoj klinici, kaže da se najpre oformi konzilijum koji proceni koje su sve analize potrebne da pacijent uradi pre operacije.

„Kada ih uradi, a za rezultate se nekad čeka i 20-ak dana, dolazi u anesteziološku ambulantu, tamo mu pregledaju rezultate i onda su ranije odlazili na listu čekanja gde bi ih pozivali, nekad za dva, nekad za tri, nekad tek za šest meseci, u zavisnosti od ozbiljnosti slučaja“, navodi.

Sada međutim, dodaje, ukoliko pacijent dođe u utorak ili u četvrtak u anesteziološku ambulantu, ako je sve u redu, on već sledeće sedmice biva pozivan na operaciju.

Na pitanje da li su imali podršku države i menadžmenta, kaže da nije u kontaktu ni sa kim od njih, ali da im je sav materijal koji je bio potreban za sve te operacije bio obezbeđen.

„Siguran sam da će reakcija na ovaj naš trud od strane nadležnih struktura biti pravovremena i dobra“, priča Golubović za N1.

U informacionom sistemu e-turista evidentirano 730 gazdinstava što je za 42 odsto više nego u istom periodu prošle godine

Ruralni turizam Srbije se, među domaćim turistima, tokom pandemije nametnuo kao prioritetan turistički proizvod, što je doprinelo tome da on doživi pravi preporod i gotovo je izvesno da će se i dalje kretati uzlaznom linijom. Tome u prilog svedoči podatak da je trenutno u informacionom sistemu e-turista evidentirano 730 gazdinstava koja se bave seoskim turizmom što je za 42 odsto više nego u istom periodu prošle godine, kaže za „Politiku” Husein Memić, ministar turizma i omladine. O ekspanziji ovog vida turizma najbolje govori podatak da, osim  Vojvodine i zapadne Srbije, odnosno okoline Užica, Čajetine, Ivanjice, Kosjerića, Arilja u kojima je bio početak seoskog turizma, sve više poseta ima i u selima istočne i južne Srbije, posebno u opštinama na Staroj planini, pre svega sa pirotske strane.

– Kao nove destinacije za ruralni turizam treba spomenuti i okolinu Vlasine, Frušku goru, Irig i sela u okolini Vršca. To je nagovestilo i pokretanje preduzetništva i samozapošljavanja u ruralnom turizmu Srbije, naročito ženskog dela populacije i mladih. U ovom trenutku na raspolaganju je oko 320 miliona dinara kreditnih podsticaja za unapređenje kvaliteta turističke ponude, a za ovu vrstu pozajmica, između ostalih, mogu da konkurišu i registrovana gazdinstva koja se bave seoskim turizmom za izgradnju ili adaptaciju smeštajnih i ugostiteljskih kapaciteta – navodi Memić.

Upitani koja turistička mesta u Srbiji su u prethodnoj godini imala najveći rast i koliko je uopšte domaćih turista odmaralo na domaćim destinacijama, iz Ministarstva turizma i omladine odgovaraju da je domaći turizam procvetao. U 2022. je u našoj zemlji prvi put turistički putovalo rekordnih dva miliona građana ili 250.000 više nego do pandemije, a najveći podsticaj tom rezultatu dali su vaučeri koji su se pokazali kao odlično rešenje za promociju domaćeg turizma. Iz resornog ministarstva napominju da je najbolja ilustracija za to Sokobanja koja je za građane Srbije destinacija broj jedan u pogledu ostvarenih noćenja.

– Slede Vrnjačka Banja, Zlatibor, Beograd i Kopaonik. Među najposećenijim su Lukovska i Prolom Banja, zatim Čačak, Novi Sad, Tara i Banja Vrdnik. Inače, Banja Vrdnik i Fruška gora su tokom pandemije bile među najbrže rastućim destinacijama u zemlji – kaže ministar turizma i omladine. Tokom pandemije je inače zabeležen veliki rast broja turista u seoskim domaćinstvima, a ovaj trend se očigledno zadržao i dalje jer su i naši građani uvideli da u Srbiji ima mnogo mesta u kojima mogu da odmaraju i za manje novca.

Ministar Memić najavio je nedavno da će u maju ili junu biti odobreno dodatnih 100.000 vaučera za subvencionisani odmor u Srbiji. Vaučeri su, objasnio je on, potrebni domaćoj privredi i turizmu, jer su se generalno pokazali kao najdelotvorniji instrument za razvoj destinacija. Oni su doprineli produžavanju broja dana provedenih na odmoru u Srbiji, ali je još važnije da su mnogi vlasnici smeštaja upravo zbog ulaska u sistem vaučera izašli iz sive zone i prešli u legalne tokove poslovanja. Prvi vaučeri su, da podsetimo, podeljeni početkom januara. Da postoji veliko interesovanje za subvencionisanim odmorom u Srbiji ukazali su i predstavnici udruženja „Moja Srbija” koji su još u januaru pozvali vladu da odobri dodatni broj vaučera, jer je mnogo zainteresovanih građana za ovakav sistem odmora.