Međunarodni institut za štampu (IPI) pridružio se Balkanskoj inicijativi za slobodne medije i Nezavisnom udruženju novinara Srbije u konstatovanju sve veće zabrinutosti najnovijim Izveštajem Evropskog parlamenta o slobodi medija u Srbiji.

Evropski parlament je 10. maja usvojio Izveštaj o Srbiji za 2022, koji odgovara na zaključke Evropske komisije iz oktobra 2022. o nedostatku napretka koji je zemlja postigla u okviru svojih obaveza za pristupanje bloku, navodi IPI.

Nalazi Evropskog parlamenta i izvestioca Vladimira Bilčika su osuđujući i pokazuju da u protekloj godini nije postignut napredak u sva 33 pregovaračka poglavlja, uključujući slobodu štampe i slobodu izražavanja. Ovi nalazi jasno podvlače našu zabrinutost zbog krize sa kojom se suočava nezavisno novinarstvo i sloboda medija u Srbiji. To se dalje odražava u nedavno objavljenom Svetskom indeksu slobode štampe za 2023. u kome je Srbija pala za 12 mesta na 91, prenosi IPI.

„Takođe, primećujemo nedavnu izjavu koju je objavilo više međunarodnih organizacija za slobodu štampe, uključujući IPI, tokom nedavne posete Beogradu, u kojoj je istaknuto da, uprkos pozitivnim pomacima, nije postignut nikakav opšti opipljiv napredak po pitanju slobode medija“, navodi se u tekstu Međunarodng institut za štampu.

Izveštaj Evropskog parlamenta navodi da se aktivisti, novinari i mediji suočavaju sa pritiscima, zastrašivanjem, uznemiravanjem, govorom mržnje i napadima u Srbiji. U međuvremenu, šire medijsko tržište je narušeno nedostatkom transparentnosti vlasništva nad medijima i državnog finansiranja. Izveštaj takođe poziva Vladu da obezbedi nezavisnost Regulatornog tela za elektronske medije, piše na sajtu Međunarodnog instituta za štampu.

„Štaviše, izveštaj jasno pokazuje da je Srbija postala središte proruskih dezinformacija i retorike protiv EU od ruske invazije na Ukrajinu. U izveštaju se navodi da je ovo rezultat „dugotrajne anti-EU/proruske političke retorike koja se široko širi preko medija koje kontroliše vlada, kao i od strane vladinih zvaničnika“. Izveštaj osuđuje otvaranje Raša tudej u Beogradu prošle godine i opisuje Srbiju kao sigurno utočište za ruske medijske kompanije koje promovišu provladinu propagandu“, ističe Međunarodni institut za štampu.

„Mi, dole potpisani, duboko smo zabrinuti nalazima Izveštaja Evropskog parlamenta za 2022. o slobodi medija i slobodi izražavanja. Slobodni mediji i, samim tim, funkcionalna demokratija su u sve većoj opasnosti u Srbiji. Pozdravljamo snažnu formulaciju Evropskog parlamenta, ali smatramo da se mora učiniti više kako bi se osigurala zaštita prava i sloboda srpskih novinara i medija. Pozivamo evropske institucije da jasno stave da Srbija rizikuje da izgubi pristup pretpristupnom finansiranju ukoliko situacija sa slobodom medija nastavi da se pogoršava. Kao zemlja kandidat, Srbija mora da se pridržava principa i politike EU. Trenutno su demokratija i vladavina prava ugroženi. Slobodni mediji su od vitalnog značaja za očuvanje ovih osnovnih prava. Moramo da osiguramo njihovu zaštitu“. Potpisnici su Balkanska inicijativa za slobodne medije, Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) i Međunarodni institut za štampu (IPI).

Do tragedije koja se desila u Srbiji nije došlo zbog vrednosti koje dolaze sa Zapada, a protesti na kojma nije bila samo opozicija, već različite grupe građana, pokazuju da ljudi misle da je krajnje vreme da se poradi na smanjenju nasilja, oružju i ostalim stvarima koje su važne za čitavo društvo”, rekla je za N1 evroposlanica Viola fon Kramon.

„Ta retorika ne odgovara činjenicama. Ne mogu se izvlačiti takvi zaključci jer uzrok tragedija nije u Zapadu i evropskim vrednostima. To je potpuno pogrešno. Mi se zalažemo za solidarnost, vladavinu prava, demokratiju, za jačanje demokratije na lokalu i mi želimo da više sarađujemo sa susedima na zapadnom balkanu“, istakla je Fon Kramon.

Na pitanje da li u EU postoje saznjana o tome da mnogi ljudi u Srbiji milse da upravo Evropska unija podržava režim u Beogradu, a koji targetira i omalovažava svoje građane, i koji je u poslednjem Izveštaju Evropskog parlamenta do sada najoštrije kritikovan, Fon Kramon kaže da je bilo u prošlosti puno lobiranja, kako bi se Izveštaj ublažio, ali da se to nije desilo.

„Nadam se da će se takvo mišljenje, sa ovim Izveštajem koji je kritičniji, jasniji i stroži u nekim delovima, promeniti. Mislim i da su naše kritike u izveštaju slične sa zahtevima koji su se čuli sa protesta od ljudi koji traže promene. Evropski parlament je shvatio da Srbija mora jasno da iznese svoj stav, da li postoji istinski interes da sarađujemo ili je možda Srbija zainteresovana za povezivanje sa Rusijom i Kinom, a ne EU. Srbija ima veliku korist od nas, počev od novca, fondova, direktnih stranih investicija, i to ne samo iz Unije već i iz Nemačke kroz otvaranje radnih mesta što je mnogo pomoglo Vladi Srbije“, naglašava evroparlamentarka.

Iako je, kako kaže Fon Kramon, izbor već napravljen, jer se trgovinska razmena u većem delu odigrava između Srbije i Unije, Srbija ne sme biti mesto gde će se skrivati ruska propaganda, odakle će Raša tudej širiti laži protiv EU. Odgovornost za to, kaže, je na vlastima u Srbiji.

„Od kada je počeo rat u Ukrajini svaka zemlja je morala da se opredeli. Potrajalo je dok se predsednik Srbije nije odredio za glasanje za rezoluciju u UN. Sada čekamo da se uskladi i uvede sankcie Rusiji. Ne možemo da dozvolimo da se Srbija stavi na stranu Rusije ili kineskog autokrate, za kojeg ne znamo da li će jednog dana napasti Tajvan. Mi ne želimo uticaj Kine, a preko Srbije na Zapadnom Balkanu. Za nas je jasno da želimo da se Srbija okrene Zapadu, ali ne samo kada je reč o finansijama, već i politički“, rekla je.

Dodaje da EU može lako i brzo da ukine sredstva i zaustaviti plaćanja, kao što je to urađeno Miloradu Dodiku i drugima, ali, kako kaže, ne žele da do toga dođe, već samo očekuju da Srbija ispunjava ono što je potpisala i na šta se obavezala.

„Vučić vrlo dobro zna da u nekom trenutku mora da završi i dijalog sa Kosovom. Ne samo da govori, već i da radi.  Nadam se da će u praksi pokazati ono što je rekao. On nije potpisao sporazum, ali je obećao da će ga sprovesti. Želimo veću ozbiljnost Srbije i sada mora doći do novih koraka u cilju finalizacija sporazuma“, kaže Viola fon Kramon.

Državni sekretar u MUP-u Željko Brkić potvrdio je za N1 da su policijske uprave u Užicu i Kikindi poslale dopis školama u tim gradovima, u kojem se traži sastavljanje spiskova problematične i asocijalne dece i zbog toga se izvinio građanima, jer je, kako je objasnio, u pitanju nesmotren potez. Brkić je poručio i da je do sada policiji dobrovoljno predato više od tri hiljade nelegalnog oružja.

Na spisku mera kako ubuduće čuvati đake, zalutao je i spisak – spisak problematične i asocijalne dece, tako piše. Policija je tražila da škole procene ko vrši, a ko trpi nasilje, pa da se tako popisani učenici razmatraju. Iz MUP objašnjavaju da tako nešto nisu zahtevali ni pisanim putem ni usmeno, već da su pojedini načelnici iz dobre namere načinili grešku.

„Načinjen je jedan nesmotren potez, traženo je dostavljanje određenih podataka, za koje MUP nema ovlašćenja i ja se ovom prilikom želim izviniti svima koji su se osetili uznemireno zbog tog dopisa i da im poručim da nemaju obavezu da odgovore na takav dopis, niti će takvi dopisi stizati bilo kojoj školi“, kazao je Brkić.

Stručnjaci objašnjavaju da je čak i terminologija „asocijalna deca“ upotrebljena u dopisu diskutabilna i upozoravaju da bi u tom lutanju za rešenjima veće bezbednosti učenika trebalo biti baš oprezan.

„Praćenje dece je važno, ali ne tako da se oni osete kao meta, kao da su diskriminisani, targetirani, već tako da bude u njihovom najboljem interesu“, navodi psihološkinja Jelena Vukićević.

Dakle, jedan spisak je greška i, tvrde, neće ga biti, na drugom spisku do sada dobrovoljno predatog nelegalnog oružja policija je upisala:

oko 3.000 komada vatrenog oružja
oko 125.000 komada municije
oko 150 komada minsko eksplozivnih sredstava
„U prva dva dana, nepuna dva dana, imali smo više komada predatog oružja nego u prethodne tri kampanje koje smo ranije sproveli“, rekao je Brkić.

O odzivu pričaju, grubim procenama koliko ima nelegalnog oružja u Srbiji neće da se bave. Policija ističe da do 8. juna traje rok za dobrovoljnu predaju oružja bez legitimisanja i posledica, a da posle tog datuma slede, kako kažu, oštre represivne i restriktivne mere koje uključuju i višegodišnje zatvorske kazne.

Drugi protest “Srbija protiv nasilja” biće održan u petak, 12. maja, okupljanjem građana u 18 časova ispred Skupštine Srbije, gde će organizatori ponovo pročitati svoje zahteve, a zatim se uputiti ka Gazeli, gde sledi dvočasovna blokada.

Kako je Danasu rečeno u Ne davimo Beograd, tokom blokade na Gazeli biće saopšteni dalji koraci i načini protestovanja.

Podsetimo, iako su organizatori protesta „Srbija protiv nasilja“ najavili da će tek sutra ispred Vlade Srbije saopštiti plan za protest u petak, kako bi se izbegle moguće manipulacije od strane režima, predsednik Srbije, Aleksandar Vučić je još jutros na televiziji Pink rekao da se planira blokada puteva, pomenuvši Gazelu.

U Ne davimo Beograd kažu da će protest „Srbija protiv nasilja“ biti organizovan bez govora i obraćanja organizatora i uz „najveće poštovanje i saosećanje sa bolom koju svi osećamo zbog ovih nezapamćenih tragedija“.

„Na početku če biti pročitani zahtevi protesta, nakon čega će se povorka građana u tišini uputiti u blokadu mosta Gazela“, ističu u Ne davimo Beograd.

Skup će se odvijati bez stranačkih obeležja.

Prvi protest „Srbija protiv nasilja“, koji se održao pre dva dana, u ponedeljak, 8. maja, okupio je, prema tvrdnjama organizatora, 50.000 ljudi.