Grčki slikar Atanasios Digenis u 78. godini života krenuo na dugo pokloničko putovanje kojim je posvedočio ljubav između svog i srpskog naroda
– Atanasije, došao si biciklom iz Soluna do Beograda? – pitao je patrijarh Pavle grčkog slikara Atanasiosa Digenisa, koji je 1999. godine stigao u prestonicu kako bi pomogao srpskom narodu u teškoj situaciji. Prvi susret Grka sa tadašnjim patrijarhom bio je, kako navodi, još jedna potvrda srpsko-grčkog prijateljstva koje neguje odmalena. Nakon 24 godine, Atanasios je u 78. godini odlučio da ponovi to putovanje – prošle nedelje poklonio se grobu patrijarha Pavla u Rakovici i još jednom posvedočio ljubavi između dva naroda.
Na ovo putovanje Atanasios je krenuo u subotu trećeg juna sa Zejtinlika i za osam dana prešao je više od 700 kilometara. Ovaj poduhvat za njega je, kaže, bilo hodočašće i znak vernosti prema srpskom narodu.
– Usput su svi hteli da me ugoste, pozivali u hotel, ali nisam to želeo. Spavao sam uglavnom u šatoru. Smisao ovog putovanja je bio podvig. Mogao sam putovati i avionom, ali to ne bi bilo pokloničko putovanje za koje treba uložiti napor i žrtvu. I u Solunu i u Srbiji pitali su me odakle mi snaga za takav poduhvat. Na jednoj nozi imam krilo Svetog Save, na drugoj krilo patrijarha Pavla. Ona me vode ovim putem – objašnjava Atanasios i dodaje da ga je vodila i žarka želja da upali sveću u Hramu Svetog Save.
– Išao sam preko Kruševca, pa sam se u Lazarici poklonio moštima Svetog cara Lazara. To je važno zbog svega što se sada dešava na Kosovu. U Zaječaru smo otišli do Spomenika palim borcima u Prvom svetskom ratu – ističe Atanasios.
On je u Srbiji boravio nekoliko puta. Dok su na ovim prostorima besneli ratovi devedesetih godina, Atanasios je, u želji da pomogne, doputovao u Beograd sa kamionima koji su dovozili medicinska sredstva i odeću.
– Nisam uz ovu zemlju samo u dobrim vremenima, već i kada nastanu teškoće. Hteo sam da pomognem bolnicama u Beogradu tokom devedesetih. Bio sam na dvema hirurgijama, u jednoj ortopedskoj i jednoj psihijatrijskoj klinici u kojoj su lečena deca sa problemima uzrokovanim ratom – govori Atanasios.
Pomoć za srpski narod on je zatražio i od svojih sunarodnika, verujući u prijateljstvo dve zemlje. A njegovoj plemenitosti su se odazvali roditelji stotine dece koju je učio slikanju u Grčkoj.
– Držao sam besplatne časove slikanja deci. Kao „platu” za časove svako od njih je donosio po jednu ružu. Kada je nastalo teško vreme u Srbiji, rekao sam svojim učenicima da zamole roditelje da pomognu koliko su u mogućnosti – rekao je slikar.
Nad grobom patrijarha Pavla (Foto Zlatko Bomeštar)
Ljubav prema srpskom narodu rasla je od detinjstva ovog umetnika. Za to je zaslužan njegov deda koji je poznavao srpske vojnike iz Prvog svetskog rata i pred spavanje mu je pričao o našem narodu.
– Govorio mi je da kada porastem na bilo koji način, makar jednom lepom rečju, pomognem Srbima. Kada sam mogao da pomognem, to sam radio na delu, a ne rečima. Ta dela su poruka da svaki čovek, ukoliko želi, može da širi ljubav – poručuje grčki umetnik, i dodaje da je prva velika prijateljstva u našoj zemlji ostvario sa srpskim slikarima na likovnim kolonijama.
Atanasios Digenis juče se vratio u Solun, ali ne na biciklu, jer mu je dolazak na dvotočkašu, kaže, bio prilično izazovan, a kao uspomenu sa ovog hodočašća najviše će pamtiti srdačnost ljudi koje je na njemu sreo.
– Svi su prema meni bili gostoprimljivi. Nudili su mi vodu i sok, čak nas je i policija ponudila kafom. Kada smo stigli u manastir Rakovicu, sveštenik i nekoliko drugih Srba sa mnom su pričali na grčkom. I sa malo grčkih reči koje su znali podelili su sa mnom svoju radost i oduševljenje. To mi daje veliku podršku i snagu da u godinama u kojim sam nastavim ovaj put – kaže slikar.
Tri puta isto pitanje
Bombardovanje 1999. godine Atanasiosa je navelo na prvo putovanje biciklom iz rodnog Soluna do Srbije u pomoć bratskom narodu. Ovaj podvig doveo je do njegovog poznanstva sa patrijarhom Pavlom.
– Kada je patrijarh čuo da sam doputovao biciklom kako bih pomogao srpskom narodu, tražio je da me odvedu kod njega. Kada sam stao pred patrijarha, tri puta me pitao da li sam zaista tako doputovao. Razgovarao je sa mnom na grčkom, hteo da me ugosti, da prespavam u patrijaršiji, ali ja sam već imao smeštaj. Patrijarh Pavle je, po mom mišljenju, bio čovek, pre svega, a potom i crkveni poglavar. Jednoga dana postaće svetac, siguran sam – kaže Atanasios.
