Naučnici su uspeli da sintetišu ljudski embrion koristeći matične ćelije, što predstavlja revolucionarni napredak koji isključuje potrebu za pravim jajnim ćelijama ili spermatozoidima. Ovo dostignuće bi moglo da pomogne u istraživanju genetskih poremećaja, ali pokreće ozbiljna etička i pravna pitanja.
Naučnici tvrde da bi ovi sintetisani embrioni, koji podsećaju na prave ljudske embrione u najranijim fazama razvoja, mogli da pruže ključni uvid u pogledu uticaja genetskih poremećaja i bioloških uzroka ponovljenih pobačaja.
Međutim, ovaj rad takođe pokreće ozbiljna etička i pravna pitanja jer laboratorijski uzgojeni entiteti nisu regulisani postojećim zakonodavstvom.
Ovi sintetisani embrioni nemaju srce koje kuca ili zametke mozga, ali uključuju ćelije od kojih bi se uobičajeno formirala placenta, žučna kesa i sam embrion.
Profesorka Magdalena Zernicka-Gec, sa Univerziteta u Kembridžu i Kalifornijskog instituta za tehnologiju, predstavila je ovaj rad u plenarnom obraćanju na godišnjem sastanku Međunarodnog društva za istraživanje matičnih ćelija u Bostonu.
„Možemo da kreiramo modele nalik ljudskim embrionima reprogramiranjem (embrionalnih matičnih) ćelija“, navela je na sastanku.
Ne očekuje se da će u skorije vreme ovi sintetisani embrioni biti korišćeni u kliničkoj praksi. Trenutno je zakonski nedozvoljeno inplementira u matericu pacijenta, a još nije jasno da li ove strukture imaju potencijal da nastave sazrevanje nakon najranijih faza razvoja.
Posle 14. dana razvoja embriona naučnici više nisu mogli da prate njegov razvoj
Glavni motiv naučnika je bio da shvate rani period razvoja „crne kutije“ – koja se tako naziva jer je istraživačima zakonski dozvoljeno da kultivišu embrione u laboratoriji do 14. dana razvoja. Posle tog roka imaju priliku da prate razvoj samo trudnoće ili embriona koji su donirani za istraživanje.
„Ideja je da ako zaista modelirate normalan ljudski embrionalni razvoj koristeći matične ćelije, možete dobiti strašno mnogo informacija o tome kako počinje razvoj, šta može poći naopako, a da ne moramo da koristimo rane embrione za istraživanje“, kaže Robin Lovel-Bedž, šef biologije matičnih ćelija i razvojne genetike na Institutu „Frensis Krik“ u Londonu.
Ranije su tim Zernicka-Gec i rivalska grupa istraživača na Institutu Vajcman u Izraelu pokazali da je moguće matične ćelije miševa podstaći da formiraju rane strukture slične embrionima sa crevnim traktom, začetkom mozga i srcem koje kuca. Od tada je u toku trka da se ovaj rad prevede u ljudske modele, a nekoliko timova je uspelo da replicira najranije faze razvoja.
Detalji najnovijeg rada, iz laboratorije Kembridž-Kalteh, tek treba da budu objavljeni u časopisu. Ali, govoreći na konferenciji, Zernicka-Gec je opisala kultivaciju embriona do faze koja je nešto duža od 14 dana razvoja prirodnog embriona.
Dobijene strukture, od kojih je svaka izrasla iz jedne embrionalne matične ćelije, dostigle su početak razvojne prekretnice poznate kao gastrulacija, kada se embrion transformiše iz kontinuiranog sloja ćelija u formiranje različitih ćelijskih linija i postavljanje osnovne ose tela. U ovoj fazi, embrion još nema kucanje srca, creva ili začetke mozga, ali je model pokazao prisustvo primordijalnih ćelija koje su prekursorske ćelije jajne ćelije i spermatozoida.
Prirodni i sintetisani embrioni jedan pored drugog da bi se uporedilo formiranje mozga i srca
„Naš ljudski model je prvi model ljudskog embriona od tri linije koji precizira amnion i zametne ćelije, ćelije prekursora jajne ćelije i sperme“, navela je Žernička-Gec za Gardijan. „Prelepa je i u potpunosti je stvorena od embrionalnih matičnih ćelija.“
Ovaj uspeh israživača naglašava koliko je brzo nauka u ovoj oblasti ispred zakona, a naučnici u Velikoj Britaniji i drugde već kreću sa izradom smernica za upravljanje radom na sintetičkim embrionima. „Ako je cela namera da ovi modeli veoma liče na normalne embrione, onda ih na neki način treba tretirati isto“, rekao je Lovel-Bedž. „Trenutno u zakonodavstvu nisu. Ljudi su zabrinuti zbog ovoga.“
Postoji i značajno pitanje bez odgovora o tome da li ove strukture, u teoriji, imaju potencijal da prerastu u živo biće. Izveštava se da sintetički embrioni uzgojeni iz ćelija miša izgledaju skoro identični prirodnim embrionima. Ali kada su usađeni u materice ženki miševa, one se nisu razvile u žive životinje.
U aprilu su istraživači u Kini stvorili sintetičke embrione od ćelija majmuna i implantirali ih u materice odraslih ženki, od kojih su neki pokazivali početne znake trudnoće, ali nijedan nije nastavio da se razvija nakon nekoliko dana. Naučnici kažu da nije jasno da li je prepreka naprednijem razvoju samo tehnička ili ima fundamentalniji biološki uzrok.
„Na to je veoma teško odgovoriti. Biće teško reći da li postoji suštinski problem sa njima ili je samo tehnički“, rekao je Lovel-Bedž. Zbog ovog nepoznatog potencijala potreba za jačim zakonodavstvom je hitno potrebna, kaže biolog.
