Vlast nas uverava da živimo u zlatnom dobu, a građani kažu da se “krpe do prvog”

Po visini inflacije, Srbija je u samom vrhu liste evropskih zemalja. Iako vlast uverava da živimo u zlatnom dobu, stručnjaci upozoravaju da državno rasipanje novca može da dovede samo do još veće inflacije.

Visoko na pijedestalu evropskih ekonomija, tako Srbiju vidi njen predsednik. Visoko, takođe, ali neslavno, rangira je i Evropska unija.
Srbija je u samom vrhu Evrope po visini inflacije, pokazuje najnovije istraživanje Eurostata. Inflacija je u junu iznosila 13,5 odsto, čime je naša zemlja zauzela treće mesto iza Turske i Mađarske, a ako se gleda samo rast cena hrane u junu, inflacija je bila čak 24 odsto. Bez obzira na to, vlast uverava da su prilike bolje nego ikad.
I na kraju, kome veruju građani: istraživanjima, vlasti ili stanju u vlastitim novčanicima i frižiderima?
„Svojim očima najviše verujem. Kad odem na pijacu i vidim kakva je situacija“.
N1: Koji je vaš utisak, šta je u poslednje vreme najviše poskupelo?
„Hrana je najviša poskupela i ona ima najveći uticaj na standard domaćinstava“.
N1: Da li uspevate da prihodima obezbedite sve od 1. do 1. u mesecu?

„Da, uspevam. Od „prvog do prvog“, a drugog već nemam ništa“.
„Ceo život je poskupeo“, kažu građani s kojima smo razgovarali.
I tek će, bar prema procenama stočara, prasetina bi za Novu godinu mogla da košta i do 1.000 dinara po kilogramu.
„Cene svinjetine će rasti jer se zdrave svinje prinudno kolju iz straha od afričke kuge, a bolesne uništavaju, pa će ponuda biti smanjena. U Srbiji već sada nedostaju prasići za tov, uvozni koštaju oko 700 dinara po kilogramu“, priča vlasnik farme svinja „Braća Parlagić“ Milovan Ivanković.
Država, naizgled, ima rešenje. Od jeseni sledi povećanje plata i penzija. Što, prema rečima stručnjaka, neće značiti i rast kupovne moći. Dodaju, naprotiv.
„To mislim, ne zato što sam mnogo ekonomski pametan, nego zato što je istorija inflacije, i u našoj zemlji, pokazala da ta trka između cena i plata, nikad se ne završava dobro po plate, uvek cene idu ispred plate i to je to vrzino kolo inflacije“, rekao je ekonomski novinar Miša Brkić.
Suprotno povećanju plata i penzija, Brkić način za obuzdavanje inflacije vidi u produktivnosti zaposlenih, pre svega u državnom sektoru.
„Nismo mi malo plaćeni za ono što radimo. Ne radimo mnogo, iako se ovih dana digla frka u javnosti da smo mi radnici koji rade najduže u Evropi, radimo i nedeljom. Da, ali naša efikasnost je, i kad tako mnogo radimo, upola proseka Evropske unije“, dodao je Brkić.
Ali, uprkos predočavanju stanja domaće ekonomije, vlast, prema Brkićevim rečima, podilazi pogrešnim uverenjima radnika o njihovoj snazi, kupujući na taj način socijalni mir.

U šumskom pojasu prema granici sa Mađarskom pronađeno je ukupno 400 nelegalnih migranata, saopšteno je iz Ministarstva unutrašnjih poslova.

Dodaju da je od ovog broja 13 njih zadržano, a protiv 27 će biti podnete odgovarajuće prekršajne prijave.

Policija je pretragom terena od naselja Hajdukovo ka Staroj karauli, Jasenovačke šume i “Omarovog kampa” pronašla devet automatskih pušaka, lovački karabin sa optičkim nišanom, tri pištolja, kao i 841 komad municije različitog kalibra.

Pronađeni migranti su, u saradnji sa Komesarijatom za izbeglice, prevezeni u prihvatne centre gde im je obezbeđen adekvatan smeštaj.

Ministar unutrašnjih poslova Bratislav Gašić izjavio je u Subotici da MUP neće dozvoliti da bilo ko ugrozi bezbednost građana i njihove imovine.

“Odlučni smo u nameri da se suprotstavimo iregularnim migracijama i ne dozvolimo krijumčarskim grupama da ugrožavaju bezbednost naših građana”,kazao je Gašić.

Istakao je da država poštuje sva prava migranata, u skladu sa međunarodnim konvencijama i da ima human pristup prema njima, ali i da, kako je kazao, zahteva da poštuju zakone i ne zloupotrebljavaju gostoprimstvo Srbije i njenih građana.

Opšti uslov da bi postali korisnik materijalne socijalne pomoći u Srbiji je da ne smete imati prihode ni za dinar veće od visine te pomoći, a koja u našoj zemlji iznosi 11 hiljada i 122 dinara. Novim Zakonom o socijalnoj karti više od 27 hiljada korisnika izgubilo je pravo na tu pomoći, izjavio je za N1 Uroš Ranđelović iz organizacije A11.

„Međutim, to nije sve. Postoje i pojedinačni uslovi, kao na primer, da ne smete imati nepokretnu imovinu veću od 0,5 ili jednog hektara, kao i da ne posedujete pokretnu imovinu čija je vrednost veće od šestostruke visine materijalne socijalne pomoći odnosno 6 puta 11.122dinara“, rekao je u Danu uživo Ranđelović.

On je naveo i da je novi Zakon o socijalnoj karti ostavio bez finansijske pomoći 27 hiljada ljudi, iako iz nadležnog ministarstva demantuju tu informaciju.

„Izašlo je saopštenje nadležnog ministarstva u kojem piše da je novi broj korisnika novčane socijalne pomoći oko 176 hiljada, a ne 182 kako smo mi primarno naveli, a to nas navodi na zaključak da je broj korisnika smanjen za ne za 27 hiljada već skoro 35 hiljada ljudi koji su izgubili pravo na socijalnu pomoć. Ministarstvo stalno spominje navodne zloupotrebe i da su one sada rešene. Međutim nikada ministarstvo nije izašlo sa podacima o tim zloupotrebama i ko je to i kada zloupotrebljavao“, rekao je Ranđelović.

Trenutno je na evidenciji 176.580 lica koja primaju novčana socijalnu pomoć. Kroz formiranje 12.590 obaveštenja o tome da je lice preminulo, centrima za socijalni rad je omogućeno da blagovremeno reaguju na tu činjenicu i da spreče dalje isplate. Pronađeni su slučajevi neosnovanih isplata i nakon što su lica preminula: kod prava Dodatak za pomoć i negu drugog lica 4.427 lica, kod prava Novčana socijalna pomoć 1.134 lica, kod prava Usluge smeštaja 308 lica“, navodi se u saopštenju Ministarstva za rad.
Ranđelović kao još jedan problem sa novim zakonom vidi to što sada, kako kaže, radnicima u Centrima za socijalni rad stižu podaci o materijalnom statusu putem ‘notifikacija’ i da im je na taj način smanjen prostor za rad.

„Socijalni radnici sada ne mogu tačno i sveobuhvatno da procene socijalni i ekonomski status nekog lica i vide da li mu je potrebna pomoć jer je sam sistem tih notifikacija nepouzdan. Često se dešava da podaci koje putem notifikacija dobijaju nisu tačni, da ne budu baš u skladu sa Zakono u socijlanoj zaštiti, da primenjuju pogrešne kriterijume iz zakona ali i da ne sagledavaju na sveobuhvatan način nečiju poziciju. Mi smo imali slučaj jednog korisnika socijalne pomoći koje su namirena dugovanja, i ona su isplaćena direktno poveriocu. Taj korisnik, ta žena nije raspolaga tim novcem, čak ni ta sredstva za vraćanje duga nisu uplaćena na njen račun. Međutim sistem socijalne karte je taj novac prepoznao kao njen prihod. Uzeo je u obzir samo ono što je stiglo iz Poreske uprave. To pokazuje i da ne postoji neusklađenost između poreske i socijalne karte, pa je toj korisnici socijalna karta prepoznala kao prihod od privremenih i povremenih poslova iako je to bilo dugovanje“, naveo je Ranđelović.

On je naveo i da je još jedan bitan nedostatak zakona to što notifikacije obaveštavaju socijalne radnike samo kada treba da se ukine neko pravo ili uspstavi neka obaveza.

„Prihodi se procenjuju u tromesečnom periodu pre nego što se odluka donese tako da se  može desiti da vam bude ukinuta socijalna pomoć na neko vreme, a da  nakon toga ne postoji kontra način gde bi registar socijalne karte obavestio socijalnog radnika da osoba kojoj je to pravo ukinuto ponovo može da ostvari to pravo. Nema proaktivnosti sistema, čitav koncept je usmeren na to da se ukidaju prava. I mi to zamo jer smo videli način rada i sadržinu tih notifikacija. One su faktički po sadržaju nalog jer u poslednjoj rečenici za povećanje prihoda piše ‘da je potrebno doneti novo rešenje ili ukinuti postojeće’. Novo rešenje se donosi jedino ako se iznos socijalne pomoći smanjuje, a ukida se postojeće rešenje ukoliko socijalna pomoć prestaje. Nema mogućnosti da socijalni radnik utvrdi to što treba da utvrdi i to njemu predstavlja problem da zatvori taj sistem notifikacija, a on ga mora zatvoriti onako kako mu sistem kaže. On nema tehničkih mogućnosti da postupi ne drugi način“, rekao je Ranđelović.

On je naveo da je obaveza socijalnog radnika je da svakog potencijalnog korisnika socijalne pomoći pozove na razgovor.

„Međutim u praksi se to ne dešava. Uglavnom se donose rešenja ‘pa neka se žale ako nisu zadovoljn’ Uloga socijalnog radnika je obesmišljena i novim zakonom nije ispraćena logika Zakona o socijalnoj zaštiti koji ima dosta odredbi koje daju diskreciono pravo socijalnom radniku da postupi na nači koji on smatra bitnim, ispravnim“, zaključio je Radnđelović.