“To je proces koji traje. Od dana kada sam dobio posao, ja sam tek prošle nedelje formirao stručni štab. Zaposlio sam 14 ljudi, neki će biti pomoćni treneri, neki će raditi video, neki će biti zaduženi za rad sa mladim igračima”, rekao je Rajaković u intervjuu za “Tanjug” i dodao da je odmah obavio razgovore sa igračima koji su bili u Kanadi u tom trenutku.

“Kada sam potpisao ugovor bilo je nekih sedam-osam momaka koji su bili u Torontu i koje sam imao priliku da vidim. Razgovarao sam sa Skoti Barnsom, Paskal Sijakamom, Prešes Ačijuvom. Ostale sam otišao da posetim u gradovima gde su se nalazili širom Amerike, tako da je bilo vrlo intenzivno, ali u isto vreme i veliko uzbuđenje. Svi smo uzbuđeni jer ćemo imati novi početak”.

Prvi operativac Toronta je Masai Uđiri, čovek koji je franšizi iz Kanade doneo prvu i za sada jedinu titulu šampiona NBA lige.

“Moj prvi razgovor sa njim i još nekoliko ljudi iz uprave kluba dogodio se noć posle završetka plej-ofa sa Memfisom, gde sam bio deo stručnog štaba. Mi smo znali jedan za drugog prethodno, ali se lično nismo poznavali, nismo imali nikakav kontakt. Ostavio je jako dobar utisak na mene kao osoba koja je pripremljena, inteligentna i dobra”, rekao je srpski trener.

Prema njegovim rečima ambicije kluba su najviše.

“Svi apsolutno imamo želju da gradimo tim koji će se boriti za titulu u neko dogledno vreme i da budemo jedan od tih timova koji će biti spreman za to. Skoti Barns je lice franšize, to je igrač sa ogromnim talentom. Juče je napunio 22 godine, mlad igrač, a ima veliki potencijal. Pre dve godine je proglašen za rukija godine i on je budućnost naše franšize i oko njega ćemo graditi tim.”

Rajaković je u SAD otišao 2012. godine, kada je preuzeo razvojni tim Oklahome, ekipu Tulse. Kasnije je radio kao pomoćnik u Oklahomi, Finiksu i Memfisu.

“Svuda je bilo predivnih trenutaka. Tulsa je bila moja prva destinacija. Tamo sam živeo šest meseci tokom razvojne lige, a onda sam drugih šest meseci živeo u Oklahomi, gde sam bio priključen NBA timu. Tako sam dve godine živeo, na šest meseci sam se selio. To mi je bilo prvo iskustvo u Americi. Kasnije sam postao postao deo stručnog štaba Oklahome i stekao sam mnogo prijatelja. Specijalno je bilo raditi u Finiksu, iako sam se tamo zadržao samo godinu dana. To je bila godina kada je počeo Kovid, pa smo igrali u specifičnom “mehuru” u Orlandu. I to ima svakako specijalno mesto u mom srcu. Poslednje tri sezone sam radio u Memfisu, gde smo napredovali iz godine u godinu. Radio sam sa sjajnim ljudima i to je takođe sjajno iskustvo”, rekao je glavni trener Toronta i otkrio da mu je prilikom donošenja odluke pomogao i sam Igor Kokoškov, čiji je Rajaković pomoćnik bio u Sansima.

“Čuo sam se sa Igorom, bili smo u kontaktu. Pomogao mi je oko formiranja stručnog štaba. Igor je jako blizak prijatelj. On ima veliko iskustvo rada u Americi i mnogo mi je velika pomoć na novom početku”.

Kevin Durent, Rasel Vestbruk, Džejms Harden, Deandre Ejton, Devin Buker, Dža Morent samo su neki od košarkaških zvezda u Americi sa kojima je radio naš košarkaški stručnjak..

“Znate kako, zvezde u NBA što su na višem nivou, što su uspešniji, to su normalniji ljudi. Toliko su prirodni, toliko su normalni. Kada sam dobio posao u Torontu, prva osoba koja me je pozvala na telefon bio je Rasel Vestbruk. Zvao me je da mi čestita i da malo porazgovaramo. Takođe, mnogi igrači koje sam trenirao tokom ovih 10 godina života i rada u Americi su mi se javili i čestitali i bili srećni zbog mene. To su fantastične ličnosti i imao sam sreću da radim sa takvim ljudima koje ogromna slava nije promenila”, rekao je Rajaković i dodao da su najveće zvezde uglavnom prvi na parketu kada su treninzi u pitanju.

“Moje prve godine kada sam došao u NBA želeo sam da ostavim dobar utisak i da se pokažem da sam dobar radnik. Sećam se da smo igrali utakmicu predsezone u Vičiti i da smo se u Oklahoma siti vratili u nekih dva sata ujutru. I tad sam rekao da ću sutra u 7.30 biti prvi u hali posle četiri-pet sati sna kako bih se pokazao da sam dobar radnik. Kada sam se tamo pojavio u 7.30 video sam Rasela Vestbruka i Kevina Durenta koji su već trenirali ne znam koliko. Bili su znojavi i umorni i nekoliko trenera im je vraćalo loptu. Ja sam bio u totalnom šoku i tada mi je bilo jasno zašto su takve zvezde i zašto su takvi igrači. Količina rada i energije koje ulažu u posao je zaista na jako visokom nivou.”

Oklahoma je tim u kojoj je proveo sedam godina – dve u razvojnoj ekipi, a pet godina u glavnom timu kao deo stručnog štaba.

Sa tom ekipom bio je nadomak NBA finala 2016. godine, kada su Tanderi poraženi od Golden stejta sa 4:3. Po mnogima, to je bila sezona gde je Oklahoma bila najbliža šampionskoj tituli u istoriji.

“Ostaje velika žal. To je bio tim gde su svi bili mladi momci, imali su po 22, 23 godine. Uspeli su da uđu u finale NBA gde su izgubili od Majamija. Mnogi su očekivali, pa i oni sami, da će se tamo vratiti, ali tokom godina, tim se menjao, Džejms Harden više nije bio tu, i to je uticalo na samu organizaciju i budućnost tima. Nažalost tim nije osvojio titulu ali mnogo lepih trenutaka je bilo tokom tih godina. Igrali smo i finale Zapada protiv Golden stejta. Da smo pobedili sedmu utakmicu imali bismo veliku šansu da savladamo Klivlend u velikom finalu.”

Rajaković je trenutno u rodnom Čačku, a uskoro će put Los Anđelesa gde će sa timom započeti pripreme za novu sezonu.

“Došao sam u Čačak ne sa ciljem da se odmorim, već sa ciljem da malo provedem vreme sa porodicom. I pored toga, ovo leto je bilo veoma radno. Morao sam da formiram stručni štab, da se pripremim za sezonu, tako da je ovo bio veoma aktivan odmor”, rekao je Rajaković koji je trenerskim poslom počeo da se bavi 1996. godine u mladom timu Borca iz Čačka.

“Kada sam počeo da se bavim ovim poslom, prva stvar koju sam uvideo jeste da nema mnogo dodirnih tačaka sa igranjem košarku, to je bila prva lekcija. Drugačiji je pristup kada si igrač i kada si trener. Od samog početka kada sam počeo da radim, Milan Petronijević iz Čačka mi je bio mentor od prvog dana i bio mi je velika pomoć. Kasnije kada sam prešao u Crvenu zvezdu, imao sam privilegiju da radim sa Marinom Sedlačekom od koga sam mnogo naučio. Takođe sam imao i mnogo mentora i prijatelja sa druge strane Atlantika.”

Prvi put je Srbiju napustio 2009. godine kada je otišao u Španiju, da bi se nakon tri godine preselio u Ameriku.

“Razlike između Evropske košarke i NBA su velike, ja uvek kažem to su dva različita sporta. Pravila su drugačija. Dimenzije terena su drugačije. Čitava organizacija, vojska ljudi koja radi u NBA u poređenju sa Evropom je drugačija. Evropa ima mnogo čari, način na koji se igra, ta nesebičnost i timski duh. To je nešto što odlikuje evropsku košarku. Resursi su najveća razlika i to sa sobom povlači mnoge stvari”, kazao je Rajaković i dodao da adaptacija na američke uslove i dalje traje.

“Trebalo je vremena, ali ono što mi je pomoglo, jeste da nisam otišao direktno iz Srbije u Ameriku. Tri godine sam živeo i radio u Španiji i drugačije se shvataju pobede i porazi. Jednostavno je drugačiji pristup sportu. Ljudi žele da dođu na sport da uživaju i aplaudiraju, ne doživljava se sve sa ekstremnim emocijama. Adaptacija je svakako trajala i još uvek traje i verovatno se nikada neće završiti”, zaključio je srpski košarkaški stručnjak.

Prethodnu sezonu Toronto je završio na devetom mestu Istoka, a u plej-in turniru poraženi su u prvoj utakmici od Čikaga, što je automatski značio i kraj sezone za njih. Naredne sezone, sa Rajakovićem na klupi, ciljevi su najviši.

SERBIANNEWS/CANADA