Bujični potoci koji su, prošle nedelje, protutnjali u nebranjenim delovima kraljevačke opštine, povukli su se u svoja korita, ali su presekli seoske puteve i odnele mostove. Danas je počelo prijavljivanje štete od poplava, ali poljoprivrednici i dalje ne mogu do svojih njiva kako bi utvrdili kakve su posledice poplava.

Porodici Janković u Gonjem Lascu osim što im je propao novac uložen u setvu, u njive neće moći da uđu danima . Lokalna reka odnela im je i most ispred kućnog praga

“Ni ispred kuće ne možemo, kud kiša tud reka odnela most, i ovde i gore, nigde ne možemo“, žali se Vladan Janković.

Lazačka rečica nije samo tekla njivama, ovom domaćinu odnela je i zasade deteline.

“Negde 10-15 ari je trenutno sada odnela, međutim mi imamo problem jer ne možemo ni preko mosta da pređemo. Danas su nam iz opštine obezbedili da možemo bar peške, inače nismo mogli ni peške jer je voda sve potkopala“, kaže Ivan Janković.

U nebranjenim delovima kraljevačke opštine, bujični potoci odneli su petnaest mostova, presekli su puteve i počistili jesenje zasade. Vode još ima u njivama, tamo gde se povukla ratari pokušavaju da koliko-toliko ublaže posledice.

“Otimamo od ovih lepih dana, šta će biti, videćemo, mora da se skloni.- Možete li traktorima? -Ide dokle može,malo stane, poguramo, promenimo“, navodi Nikola Milenković, a Milutin Miladinović dodaje: „Njiva koja je bila na izvršku može, a gde je njiva bila u ravnom još stoji voda, neće se moći još 10-15 dana. – Kukuruz stoji? – Stoji, kukuruz je borac“

Bujični potoci su u dolini Kraljeva, presekli i magistralne i regionalne puteve, u prigradskom naselju Adrani još ima i kuća u koje ne može da se uđe. Mehanizacija i radnici nadležnih službi su na terenu, a od ponedeljka krenuće i opštinske komisije za procenu štete.

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede raspisalo je konkurs za podsticaj u podizanju novih zasada vinove loze. Prethodni konkurs raspisan je 2020. godine. Kako vinogradari ističu, subvencije imaju veliki značaj za razvoj vinskih regija u Srbiji. Konkurs traje 30 dana.

Subvencije se daju za fizičko-hemijsku analizu zemljišta, izradu vinogradarskog projekta kao i za pripremu i obradu zemljišta, zatim nabavku sadnica vinove loze i naslona za proizvodne zasade. Minimalna površina novih vinograda za koju se konkuriše mora biti 30 ari.

“To bi trebalo da bude jednostavnije, što se papirološki tiče i svega ostalog. Mnogo znači za razvoj vinogradarstva, naročito u Župi zato što je to veoma skupa investicija, od samog oranja, kalema, stubova, kolja, sve je sada trenutno skupo…da bi to nešto malo poboljšali i da bi došli do veće količine zasađenog vinograda”, smatra Boban Ćurčić, vinogradar iz Kruševice kod Aleksandrovca.

Za podizanje hektara vinograda potrebno je preko 12 000 evra. U Župi aleksandrovačkoj se sade uglavnom autohtone sorte grožđa: prokupac i tamjanika.

“Ljudi često imaju osećaj, jao, to je previše komplikovano, to je napravljeno da mi ne dobijemo novac. To nije tačno, to je napravljeno da njima pokrije deo troškova. Ti troškovi nisu mali i taj deo koji država isplaćuje je 50 do 65 odsto troškova koje vinogradari imaju kada podignu taj vinograd”, objašnjava Aleksandar Ivković, magistar poljoprivrede iz Aleksandrovca.

“2021. je bilo nekih avansnih plaćanja. Znači za one parcele gde su vinogradari već uzeli avans neće moći ponovo da se prijave, da ne bude neke zabune i takve ćemo premete odbijati. Ići će samo oni koji nisu uzimali avans i važi samo 2021. i 2022. je ono što će biti pokriveno javnim pozivom, Promenili smo i način finansiranja. Mi ćemo sada isplatiti sve koji budu ispravni zahtevi i u ovom trenutku smo opredelili za tu namenu 500 miliona dinara”, navodi Jelena Tanasković, ministarka poljoprivrede.

Pravo na subvencije mogu ostvariti vinogradari koji imaju regisrovano gazdinstvo, obnovljeno u e-agraru i upisano u vinogradarski registar. Konkurs traje do 20. jula.

Specijalni američki izaslanik za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar izjavio je u razgovoru za albanski servis Glasa Amerike, koji je objavljen danas, da se nada da će se predsednik Srbije i kosovski premijer Aleksandar Vučić i Aljbin Kurti sastati u Briselu, ali da ne očekuje da će to biti ove nedelje.

„I dalje je prerano odlučiti da li će sastanak biti održan ove nedelje, ne očekujem da hoće, ali i dalje treba da se nadamo sastanku na visokom nivou što je pre moguće“, rekao je Eskobar.

Govoreći o Kurtijevoj izjavi da je spreman da predloži nacrt Zajednice opština sa srpskom većinom, ali da su dve strane veoma udaljene, Eskobar je istakao da je specijalni izaslanik Evropske unije Miroslav Lajčak predložio 16 različitih evropskih modela koji bi mogli da funkcionišu u slučaju Kosova i da se tu nalazi rešenje.

Upitan o promeni politike Vašingtona i većem pritisku prema Kosovu, Eskobar je rekao da su to dezinformacije i da je sve što je rađeno u prethodnih 90 dana išlo u prilog Kosovu.

On je naveo da su SAD podržale Kosovo u Savetu Evrope, da su priznali rezultate izbora, iako je odziv bio samo tri odsto, da su priznali i gradonačelnike četiri opštine na severu, a samo su tražili da ne pokušavaju na silu da uđu u zgrade opština, već da rade sa neke druge lokacije.

Eskobar je odbacio i tvrdnje da SAD nisu previše pritiskale Vučića.

„To nije tačno. Tražili smo da jednostrano i bezuslovno ukloni trupe sa granice i da podstakne Srbe da se vrate bez postavljanja uslova i on je pristao na oba. I nije jasno šta još treba da uradimo, osim da postignemo napredak u dijalogu“, rekao je Eskobar.

Srbija, koja je osvojila organizaciju Svetske izložbe 2027. godine, bila je jedna od pet kandidata, pored, SAD, Tajlanda, Španije i Argentine. Naša zemlja se jedina iz jugoistočne Evrope kandidovala da bude zemlja domaćin ove prestižne izložbe koja se održava svakih pet godina.

Kako je rekao ministar finansija Siniša Mali, koji je bio i predsednik Radne grupe za izradu i podnošenje kandidature za EXPO 2027, godinu i po dana radilo se na promociji Beograda kao organizatora.

EXPO 27 će se održati u Beogradu od 15. maja do 15. avgusta, sa temom „Play for Humanity: Sport and Music for All“ (Igraj za čovečanstvo: Sport i muzika za sve), piše sajt gradnja.rs.

Za tu priliku će, kako je ranije danas najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, „već koliko sutra krenuti veliki radovi nedaleko od nacionalnog stadiona“ u Surčinu.

Koji je smisao EXPO?
Expo je svetska izložba koja se održava svakih pet godina. Prethodni put ta čast je pripala Dubaiju i to je prvi put da se ona održavala na Bliskom istoku.

Zemlje u svojim paviljonima predstavljaju svoja dostignuća na zadatu temu. Te godine teme su bile Održivost, Mobilnost i Mogućnosti, po čemu su distrikti i podeljeni.

Paviljon Srbije u disktiktu Mobilnost bio je podignut po projektu beogradskog A3 Architects. Unutar samog paviljona čekalo vas je svojevrsno putovanje od vinčanske do savremene kulture, a centralni momenat je virtuelno oživljavanje praistorijskog čoveka iz Lepenskog vira uz pomoć metahuman tehnologije.

Prethodni Expo 2020 u Dubaiju ugostio je 25 miliona posetilaca iz celog sveta, što je podatak koji govori koliko će hotela biti potrebno da se izgradi u Beogradu i okolini.

Osnovna ideja ovih izložbi je da sve zemlje dobiju priliku da prikažu ostatku sveta svoj pogled na neku zadatu temu. Zemlje učesnice, u skladu sa zadatom temom, uređuju po vlastitom nahođenju u odvojenim paviljonima svoje izložbene prostore.

Prva svetska izložba u današnjem smislu te reči, održana je 1851. godine u Londonu u Ujedinjenom Kraljevstvu, kao tadašnjoj vodećoj sili u svetu.

Sve nacije bile su pozvane da doprinesu izložbi koja je predstavila najveća dostignuća svih grana ljudskog delovanja.

Londonska izložba je ostvarila veliki uspeh, pa su uskoro i drugi veliki gradovi organizovali Svetske izložbe.

Zaostavština Svetskih izložbi u više od 150 godina njihovog održavanja, između ostalog, uključuje Ajfelov toranj u Parizu, Atomijum u Briselu, izum televizije i dr.

Kako se Srbija sprema?
Vučić je najavio da su procene da će oko 2,6 miliona turista posetiti EXPO 2027.

„Ukupan ekonomski efekat biće oko 1,1 milijardu evra. Hotelijerstvo, ugostiteljstvo – bukvalno će sve da procveta. Aerodrom Beograd, naš nacionalni avio-prevoznik bukvalno sve“, rekao je Vučić.

Kazao je da je potrebno izgraditi sajamski prostor i smeštajne kapacite za predstojeći EXPO 2027, koji će nakon izložbe moći da dobiju prenamenu za one koji nemaju rešeno stambeno pitanje.

U kompleksu Nacionalnog stadiona u Surčinu u planu je izgradnja čitavog niza sajamskih hala, paviljona, smeštajnih i komercijalnih objekata. Površina plana obuhvata 167 hektara, od čega je sajmu namenjeno 113 hektara zemljišta.

Kompleks EXPO 2027 je planiran kao multifunkcionalni prostor koji pored opremljenih prostora u funkciji osnovne namene za izložbeni prostor sadrži i prateće komercijalne i smeštajne kapacitete koji treba da obezbede logističku podršku kako bi predmetni prostor mogao da preraste u značajan ekonomski i turistički centar za grad Beograd i Republiku Srbiju.

Dečak koji je teško povređen u pucnjavi u OŠ „Vladislav Ribnikar” operisan je u Čikagu, rečeno je danas Tanjugu u Ministarstvu zdravlju.

Kako su naveli u Ministarstvu zdravlja, dečak, koji ima teška oštećenja, sada je na rehabilitaciji i lekari su zadovoljni operacijom. Njegov oporavak će trajati dugo.

S dečakom su u Čikago otišli i roditelji, koji su, inače, doktori.

U Ministarstvu zdravlja su rekli za Tanjug i da se na rehabilitaciji nalazi devojka ranjena u maskaru u Mladenovcu, kojoj je amputirana šaka.

„Kada prođe rehabilitacija videće se da li je pogodna za robotičku šaku. RFZO je preuzeo obavezu da sve to finansira”, rekli su u Ministarstvu i naglasili da će „država sve što je vezano za zdravstvo u slučaju sve te dece i tih mladih ljudi koji su povređeni, učiniti sve i platiti sve”.