Naučnici tvrde da su pronašli staru verziju biblijskog poglavlja koje je bilo skriveno ispod dela teksta više od 1500 godina.

Grigori Kesel, istoričar Austrijske akademije nauka, najavio je otkriće ranije ove godine u članku u „Nju Testament Stadis“, akademskom časopisu koji izdaje „Kembridž juniverziti pres“.
Kesel je rekao da je upotrebio ultraljubičastu fotografiju da bi video raniji tekst ispod tri sloja reči ispisanih na palimpsestu, drevnom rukopisu kojim su ljudi pisali preko drugih reči, ali su često ostavljali tragove izvornog zapisa iza sebe.
Palimpsesti su se koristili u antičko doba zbog oskudice pergamenta. Reči bi se ponavljale na materijalu sve dok nekoliko slojeva ne bi prekrilo skrivene reči ispod.
Kesel je u saopštenju za javnost rekao da je tekst proširena i dosad nepoznata verzija 12. poglavlja Jevanđelja po Mateju koja je izvorno bila deo starosirijskog prevoda Biblije pre otprilike 1500 godina. Rekao je da je do otkrića došao na rukopisu koji se čuva u Vatikanskoj biblioteci, preneo je „Biznis insajder“.
Kako se navodi u saopštenju za javnost, rukopis nudi „jedinstven pristup“ istraživačima za razumevanje najranijih faza tekstualne evolucije Biblije i pokazuje neke razlike u odnosu na moderne prevode teksta.
Na primer, izvorna grčka verzija Jevanđelja po Mateju 12:1, koja se danas najčešće koristi, kaže:
„U ono vreme Isus je u subotu prolazio žitnim poljima, a njegovi učenici su ogladneli i počeli da beru klasje i jedu.“
Međutim, novootkriveni sirijski prevod malo je drugačiji. U njemu piše: „… počeli su da beru klasje, trljaju ga rukama i jedu“.

Beduini su sagradili velelepne stare dvorce, pre dve hiljade godina, Nabateji su se skoro ravnopravno takmičili sa Rimskim carstvom, a vekovima kasnije su se arheolozi približili rešenju njihove glavne tajne.

Nepoznatom Bogu

Italijanski arheolozi su krajem aprila ove godine pored obale gradića Pocuoli u regiji Kampanija pronašli ruševine starog hrama.
Svetilište je pronađeno ispod vode zbog delovanja vulkana u regionu. Naučnike je više interesovalo kome je ono posvećeno. Na velikoj mermernoj ploči su videli natpis- Duzaresu.
Duzares je Bog Nabateja. Nekada je taj narod živeo na teritoriji savremenog Jordana i severa Saudijske Arabije. Ali zašto su tragovi pronađeni na Apeninskom poluostrvu?
Nabateji su kao i mnogi drugi narodi postali žrtve rimskih osvajanja. Imperija je po pitanju religije bila demokratska: „Moli se kome hoćeš, ali pre svega glavnim Bogovima: Jupiteru, Neptunu, Junoni“.
Odnosi Nabateja i Rimljana bili su mnogo dublji i nisu bili ograničeni samo politikom. Isto se odnosilo i na druge sile. Rezultat toga je u istoriji misterioznog naroda sa istoka to da ima dosta grčkih, latinskih, persijskih i drugih motiva.
Nabateji su za naučnike pravi paradoks. Iza sebe su ostavili dosta materijalnih spomenika. Međutim, svako otkriće je zagonetka za eksperte. Sada ima više pitanja nego odgovora, ali svake godine se pojavljuju informacije koje daju novi uvid u istoriju ove civilizacije.
Međutim, postoji jedna poteškoća, a to je da skoro da nema pisanih izvora. Malobrojni odlomci svedoče da su Nabateji govorili aramejskim jezikom čiji je sistem pisanja autentičan. Mnogo više informacija se može naći u spisima rimskih, grčkih i jevrejskih istoričara.

Uspešni trgovci

Negde u IV veku pre nove ere u pustinji Negev na jugu od Mrtvog mora su došli vojnici sa istoka koji su prilično brzo proterali lokalno semitsko pleme idumeja i naselili se na njihovim teritorijama.
Ovde je prolazio poznati Ladani put – trgovačka maršruta koja je povezivala Arabijsko poluostrvo, Sredozemno more i Mesopotamiju. Međutim, ubrzo su te zemlje postale jabuka razdora među državama Seleukidskog poluostrva i Ptolomeje (Vavilona i Egipta nakon osvajanja Aleksandra Makedonskog).
Nabateji su prihvatili stranu poslednjih i time osigurali političku i ekonomsku nezavisnost. Ubrzo se na mapi drevnog sveta pojavilo Nabatejsko carstvo koje se prostiralo od obale Crvenog mora do Damaska.
Već sredinom I veka pre nove ere u bliskoistočne zemlje su ušle rimske legije. Nabateji su uspeli da sačuvaju nezavisnost, jednom su čak bili saveznici imperije i učestvovali su u opsadi Jerusalima 70. godine. Nakon smrti poslednjeg vladara Rabela II istočno carstvo se pretvorilo u provinciju, supersila koja je bila u zamahu nije tolerisala konkurenciju.

Novac za večnost

Nabateji su za kratak period ostavili značajan trag u istoriji, pre svega grad Rakma, koji je poznat kao Petra. Grad je jedan od lepših gradova u Jordanui proglašen je za jedno od osam svetskih čuda. U stenu su urezani hramovi, grobnice i bogato ukrašene kuće. Glavni objekat je svetilište-mauzolej El-Hazne koji je bogato ukrašen skulpturama grčkih i egipatskih božanstava.

„Kada smo vršili iskopavanja bili smo iznenađeni kada smo pronašli ostatke starije faze koja potiče iz helenističkog perioda. Pretpostavljamo da je prvo svetilište sagrađeno na prelazu iz II u I vek pre nove ere“, navodi se u izveštaju francuskih arheologa.

Istraživanjima su pronađeni objekti iz ranijeg perioda, kvalitetni građevinski elementi i materijali, kameni podovi, zidovi sa završnom obradom i neobrađena cigla koja nije karakteristična za pustinju.

„Pronašli smo veliki broj uvoznih artefakta, kao što su amfore i grčka keramika. To nam svedoči o visokom nivou života u dubokoj integraciji Petre u globalnim ekonomskim vezama IV-III veka do naše ere“, rekao je rukovodilac ekspedicije Fransua Ranel.

Međutim, ono što je pronađeno ne odgovara zapisima starih istoričara. Na primer, Diodor Silicijski je naslikao lokalne stanovnike kao varvare i nomade. U tom je trenutku Nabateja već bila država koja je procvetala.
O inženjerskom umeću beduina svedoče raskopine u drugom gradu – Šivta. Ovde su sačuvani sistemi za navodnjavanje. Sakupljala se kišnica kroz sistem kanala u dva velika rezervoara na periferiji grada, a odatle je odlazila do kuća. Ova konstrukcija je obezbeđivala svakom stanovniku deset litara vode dnevno.

Pogled kroz milenijume

Naučnici nisu uspeli da pronađu nijednu nabatejsku grobnicu, sve su skoro bile prazne.
Međutim, ove godine su imali sreće. Na 500 kilometara od Petre u Hegri su pronašli zapečaćenu kriptu. Na ulazu je stajao natpis: „To je grobnica koju je Hinat, ćerka Vahbu, napravila sebi, deci i potomcima. Dvadeset i prve godine vladavine cara Maliku“.
U njoj je pronađeno 80 skeleta. Eksperti su izabrali jedan, skelet žene stare 40-50 godina, koja je bila visoka oko 160 centimetara. Istraživanje su nastavili ljudi iz kriminalistike, biolozi i skulptori. Ekspert sudske medicine Filip Freš je rekao da je napravljen veoma subjektivan portret.
Iako je kompjuterski model uslovnog karaktera, on omogućava da se spozna kako su izgledali stanovnici nekadašnjeg velikog drevnog carstva.